Par kratkih napomena dame i gospodo, mislim da je važno zbog iznete tvrdnje da se Narodna banka nije bavila ovim pitanjem ranije.

Pomenuta je 2013. godina, zapravo, ta tvrdnja ne stoji. Godine 2013, kao što, siguran sam, dobro znate, Narodna banka jeste donela preporuku. To je bila preporuka bankama da se, to je bilo u maju 2013, sada proveravam, klijentima vrati preplaćeni novac. Šta je bio problem? Što mnoge banke nisu želele da tu preporuku ispoštuju. Međutim, Narodna banka se bavila ovim problemom i dalje. Godine 2015, znate i to sigurno jako dobro, predložila je više mera, čini mi se četiri ili pet različitih načina da se ovaj problem sanira.

Zašto mi to radimo danas i radimo na ovaj način? O tome je govorio ministar koji predstavlja Vladu? Zato što danas zahvaljujući stabilnim finansijama Republika Srbije jeste u mogućnosti i može to da priušti da na ovaj način pomogne da se deo duga relaksira.

Dakle, mi ovih 99 miliona o kojima sada govorimo danas da priuštimo možemo i govorili smo puno na temu kako smo do toga došli da danas tako nešto možemo da priuštimo. Upravo tim ozbiljnim i odgovornim odnosom prema finansijama i prema našem zajedničkom budžetu. Upravo stvaranjem neke vrednosti koja treba da nam ostane, koja posle omogućava da se uloži u stvari koje smatramo najhitnijim ili najvažnijim. Tu spadaju i ulaganje u budućnost i u onu infrastrukturu o kojoj govorimo često i autoputevima koje nismo imali, koje smo čak decenijama samo najavljivali i u drugim važnim projektima koji, pričao je o tome i kolega Marković, danas smetaju neuspešnima. Ne mislim tu na predlagača amandmana, naravno, mislim na one koji prosto ne mogu da žive više od zlobe koju osećaju kada pogledaju šta se sve dešava, na primer u gradu Beogradu, da se uređuje njegov centar, da se čini da Kalemegdan bude i lepši ljudima i atraktivniji. Pa, kad pogledaju parametre koji govore da nas turisti iz godine u godinu sve više posećuju zbog takvih projekata i takvih lepih slika koje smo izgradili u međuvremenu oni sa tim da žive ne mogu. Danas finansiramo o tome, danas učestvujemo upravo zbog toga što smo uspeli da napravimo određenu vrednost većim izvozom, većim privlačenjem investicija, znate sigurno i taj podatak, u tome smo uspešniji nego sve zemlje iz okruženja zajedno, sve da ih stavite na jednu gomilu, pa na jedan tas, a Srbiju na drugi tas, nas će da pretegnu.

Dakle, zbog toga mi smo sebi napravili prostor da možemo i ovo rešenje i danas da napravimo. Koliko će ljudi biti zadovoljno, videćemo na osnovu toga što će se ljudi sami izjasniti. To se isto može reći za prethodna rešenja, pa i ova iz 2015. godine koja je definisala tada Narodna banka, uvek se ostavlja prostor za slobodnu volju, onaj ko smatra da mu je na koristi, on može da se izjasni u smeru da prihvati rešenje. Tako će biti kada ovaj zakon izglasamo. Nikoga ne forsiramo, nikoga ne primoravamo ni na šta, onaj ko zaključi da je za njega ovo bolje, on će to prihvatiti slobodnom voljom, baš kao što se nekada, nažalost moram da kažem slobodnom voljom, i odlučivao za zaduženje u švajcarskim francima ili u nekoj drugoj valuti.

Dakle, to je pitanje slobodne volje, pitanje onog okvira koji kreira država, mislim da je to pitanje nedvosmisleno jasno. Ono se pokazuje i kroz ulaganje u našu budućnost ali i kroz brigu za svakog čoveka. Ne treba vam snažniji dokaz za tu brigu od scene u koju vi vidite, svojim očima vidite predsednika republike Aleksandra Vučića kako prelazi ulicu dolazi do ljudi koji protestuju zbog teškog probleme i muke koja ih je snašla, razgovara sa njima i kaže im - ne brinite, danas Srbija može da ponudi rešenje. Budite uvereni to ćete rešenje videti u nekoliko dana od današnje i onda to rešenje, ne samo da bude napravljeno, ne samo da dođe u Narodnu skupštinu i mi da danas o njemu raspravljamo, nego za to rešenje se u smislu podrške izjasne i predstavnici tih istih ljudi, tih koji su tog dana aplaudirali Aleksandru Vučiću jer su videli da mu je do svakog čoveka stalo, i koji su rekli kada su pogledali kako to rešenje glasi, pa zaista, ovde su uvažene sve naše primedbe, ovde je svaka naša želja ugrađena u zakonski predlog.

Kada pogledate sve to, mislim da možemo da uradimo samo jednu stvar. Ako se slažemo da treba o građanima brinuti to može da ima samo jedan epilog, za dva ili tri dana od danas, verovatno dva dana od danas da se nađemo ponovo u ovoj sali, vi i mi i šta da uradimo, jedino što je ispravno, da glasamo za ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Pravo na repliku, koleginica Nataša SP Jovanović.

Znate kako se kaže, gospodine Orliću, da vreme se za slamku hvata, a do svega toga nije trebalo da dođe i ja sada ne govorim o tome kakva je trenutna situacija i koliko su ovi prethodni krali i kako se to nadoknadilo politikom kojom vi promovišete ovde i hvalite se tim rezultatima. Sve i da pet puta više ima novca u budžetu Republike Srbije, dakle, da nije bilo ovih lopova i žute vlasti, da niste zatekli takvu kasu, da se sve to nije dešavalo, pet puta da ima više novca u budžetu, da je sve stabilno godinama, a pojavio se ovaj problem sa švajcarskim francima, to nije po stavu naše stranke pravično rešenje.

Vi u obrazloženju predloga kažete da ćete za period od 2020. do 2023. godine planirate 389.556.000,00 dinara po godinama za troškove kamate, a u 2024. godini planiraćete iznos od 10.128.456.000,00 radi izmirivanje troškova i otplate glavnice.

Ovo je zaista skandal. Jer, faktički, dajete bankama državna sredstva. Vi kažete – dala je preporuku Narodna banka. Nemojte, molim vas, valjda institucionalno Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, u sadejstvu. To su mogli da urade i tada. Ako ste vi videli da su se oni oglušili o preporuku Narodne banke Srbije, vi dođete u Skupštinu Srbije sa zakonom, da ih obavežete da to moraju da urade, kao što su to uradile ove zemlje koje sam citirala.

Ovako, vi ćete sada da dovedete u neravnopravan položaj sve te ljude koji čekaju bilo kakav spas, bilo kakvo olakšanje.

Vi kažete – niko im ne brani. Pa, jel vi mislite da neće biti mnogo takvih slučajeva da neće svoje pravdu potražiti na sudu? Naravno da hoće, jer, znate, neko sve to kada svede račun i kada pogleda – gde sam bio, šta sam radio. Htela sam da govorim o tome, ali da se vi niste javili za repliku, ali sada ću morati.

Znači, mi smo ovde u Skupštini usvojili Zakon o hipoteci. Član 7. tog zakona lepo definiše, pošto su sve to hipotekarni krediti, jel tako gospodine Arsiću, koja je vrednost te hipoteke? Ako vam ta banka oduzme taj stan koji je indeksiran u švajcarcima, protivzakonito indeksiran u švajcarcima, i vi posle toga morate još da plaćate, pa dajte, molim vas, gde je tome kraj i o čemu se tu radi?

Znate, gospodine Orliću, ni jedna banka ne može da vam da danas da hoćete da kupite neku nekretninu, da hoćete nešto da investirate, svi će da vam traže malo više obezbeđenja hipoteke od onoga što je realna vrednost toga što vi kupujete. Ali onda oni moraju da snose rizik za to što rade. A ne ovako. Najlakše je bilo da se obogate, a onda država Srbija da plaća a oni ostvarili ogromnu dobit.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ono što u svakom slučaju treba izbeći, to je da upadnemo u zamku da vodimo kampanju protiv banaka. Sećate se sigurno, govorili smo o tome i kada je ovde bila rasprava u načelu. Dakle, zašto je ovakvo rešenje jedini ispravni tip modela, da tako kažem? Iz samo jednog jedinog razloga – mora da bude tako, da se oko njega saglase akteri, svi koji su umešani, i građani i banke. Ako je potrebno da država u tome učestvuje i na svoj način pomogne, mi smo rekli – evo sada ima prostora, hoćemo i možemo to da učinimo i to smo i uradili. Ali, jedino ovakvo rešenje je bilo ispravno.

Građane, i vi ste ispravno primetili, niko ne tera ni na šta. I ko je rešio da se obrati sudu, ko je rešio da se obrati sudu, i sa ovim rešenjem ima pravo da u toj svojoj odluci istraje. Ako želi da vodi spor, može da nastavi. Ukoliko želi da prihvati ponuđeno rešenje, to će još jednom učiniti slobodnom voljom.

Ali, pogledajte, na primer, možda vam ovo što ja govorim ne zvuči dovoljno interesantno, možda sam dosadan, ali, pogledajte, na primer, argumentaciju koju koristi, možda znate za ovu profesorku sa ekonomskog fakulteta, zove se Danica Popović. Nju je Dragan Đilas svojevremeno, ako se toga sećate, to je bilo u kampanji za beogradske izbore, reklamirao kao svog ministra finansija sutra. Međutim, šta se dogodi? Ona o Đilasu i o njegovom bivšem režimu misli sve najgore. Ona kad joj pomenete finansije u njihovo vreme, kaže – to je bilo katastrofa, to pas s maslom pojeo ne bi. Izgleda da je Đilasu srce slomila i od tada je više ne reklamira kao ministra finansija. Sad reklamira nekog, čini mi se, njenog asistenta koji je slučajno Đilasov odbornik u Skupštini grada Beograda, toliko je nezavistan momak u pitanju. Ali, nije to bitno.

Pogledajte šta ona priča o tome kako Đilas jednom popuno promašenom, populističkom, demagoškom pričom, vodi kampanju protiv banaka i reći će – ovo u savremenom svetu ne može da se zamisli. Ovo je, dakle, za kameno doba. Verovatno ima veze i međusobni uticaj ovih koalicionih partnera Đilasa i Obradovića, jednog na drugog. Dakle, biti sa Obradovićem verovatno znači prihvatiti kamenje kao neku argumentaciju i neko kameno doba.

Ali, šta sam hteo da vam kažem, toliko to slikovito ona objašnjava Draganu Đilasu, da ja mislim da je dovoljno zanimljivo za svakoga da pročita.

Šta je važno ovde reći? Kažete – nije pravedno rešenje, može pravednije. Hajde da razgovaramo o tome, nije to sporno. Ali ovaj amandman, i zbog toga pozivam da se ne usvoji, to nije. Ovaj amandman prosto glasi da obrišemo jedan član zakona. Ako imate predlog kako može da se stvar reši na pravedan način, a da to za državu bude realno, da je to nešto što država može da izdrži, sa ovim stanjem koje ima, to predložite. Predlog da se jedan član prosto izbriše, to jednostavno nije.

Pošto nema boljeg predloga, ja mislim da je ovaj koji mi podržavamo najbolji na stolu i zbog toga ponavljam poziv da njega mi zajednički podržimo u danu za glasanje, a da će Srbija vremenom biti jača i da će imati više prostora da i na ovaj način i na slične pomaže svojim građanima.

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo vam još jedan dokaz. Radićemo na svom rastu i razvoju i dalje. Krajem aprila Aleksandar Vučić će o tome u Kini, na samitu koji se tiče projekta „Pojas i put“, dogovarati sa Si Đingpingom, predsednikom Narodne Republike, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, sa predsednikom Švajcarske konfederacije Maurerom, sa predsednikom Republike Belorusije Lukašenkom, dakle, tamo, mi pričamo o dobrim perspektivama za to da gradimo dalje, da stvaramo više, pa i da dobrih sredstava koja će nam služiti za to da pomognemo našim građanima, ali i da uložimo u budućnost, vremenom imamo sve više. Do tada, osmislimo bolje rešenje, ako možemo.

Zahvaljujem, kolega Orliću.

Pravo na repliku, koleginica Nataša Jovanović.

Gospodine Orliću, uz zaista moj pokušaj da sve to razumem, vi pričate nama da mi vodimo kampanju protiv banaka koje je Đilas doveo u Srbiju, a uništio, odnosno Đilas, Dinkić, Đinđićev mafijaški režim posle 2000. godine, kada su ugašene najveće srpske banke i otpušteni ljudi. Dakle, nemojte nama da prebacujete da mi radimo nešto što nije dobro za finansijski sistem zemlje. Te banke da li će da posluju ili neće i kakvu kampanju vodi Đilas, ko zna gde su njegove milijarde i milioni evra, gde ih on drži i u kojim bankama u svetu.

Mi govorimo o ovim bankama koje su, jer nisu ni sve banke odobravale ove kredite, da se mi razumemo, a drugo, kad već povlačimo tu neku paralelu, Srpska radikalna stranka je za to da jača domaći bankarski sektor i da imamo i našu Srpsku razvojnu banku i da, koliko je ostalo samo u Srbiji banaka sa većinskim udelom srpskog kapitala, a i to je pitanje da li su oni – Poštanska štedionica, jedina koja ima takav kapital.

I vi ste lepo rekli – ide Vučić u Kinu. Odlično, neka kaže – evo, ovi će da odu, mi bismo, gospodine Orliću, vi kažete da ne možete da prihvatite jer se briše taj član, a mi bismo potpuno novi zakon predložili, i to je jedino rešenje, ali u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ovim zakonima važećim koje sam malo pre pominjala. Kažete – ide tamo. Odlično, neka kaže, dobro, onda hoćemo još neku kinesku banku, ove ako hoće neka idu, nije bitno, neće da posluju na ovom tržištu, donesemo takav zakon, oni se naljute, neka idu. Ali, toliko su kajmaka nakupili.

Jer, znate, nećemo mi po onoj narodnoj da mažemo masne guske. Oni su to uradili građanima Srbije a država je dužna i Vlada Republike Srbije da zaštiti svoje građane.

I sad kad bismo mi krenuli po elementima, zaista nema vremena, biće posle još amandmana, govoriće sve kolege srpski radikali, kako to da se uradi i kako da se izbegne ta zamka za dalje, vi biste onda shvatili da je to moguće donošenjem, ali sasvim drugačijeg, novog zakona.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Nove banke su i došle u međuvremenu, da li znate? Nove banke, uključujući i kineske. Evo, vest, januar 2017. godine, kineska počinje sa radom 21. Dakle, to je jedna od stvari koje su danas u Srbiji realnost. Nije nešto što je priča radi priče pa mi kažemo – jednog dana biće. Mi smo te rezultate uspeli da napravimo.

Nešto drugo je važnije. Nisam ja ni na sekund vama prebacivao da vi radite ono što radi Dragan Đilas. Ja sam rekao da svi mi moramo da vodimo računa da u tu zamku ne upadnemo i napomenuo da je zanimljivije, recimo, kada to obrazlaže Danica Popović koja se smatra nekim ko bi trebalo da bude blizak Đilasu, ali ga je izgleda, u međuvremenu, otkačio.

Nije se on sigurno zbog toga previše uzrujao, njegov konto u banci nije zbog toga ni za evro manji. Naprotiv, ja bih rekao da je njegovom kontu u banci odlično. Ja koliko vidim, to toliko dobro stoji, gospodine predsedavajući, možda ste i vi to videli da čovek ima dovoljno da kupuje stranke.

Evo, pre neki dan je postao predsednik stranke „Zelenih“. Dakle, drug Đilas danas je veliki vrhunski stručnjak i autoritet za ekologiju, bavi se različitim pitanjima, između ostalog i pitanjem banaka. Da li to ima neke veze, gospodine Rističeviću, sa onim navodima iz njegove bivše stranke, DS, da ih kamati zelenaškim kamatama? Ne znam, možda ima neke veze, sve je to neka „zelena“ priča, ali njegovom kontu nije ništa lošije.

Sa druge strane, verujem da mu nisu prijatne reči, ovo je baš tekst te profesorke, kaže – Dragan Đilas poručuje: „Nemojte da slušamo bajke o riziku za poslovanje u Srbiji zbog kog su krediti preskupi. Građanima se kroz razne namete dere koža sa leđa. Ko neće da radi po evropskim pravilima, slobodno neka zatvori poslovnice i neka ode“. Ona zaključuje – Ovo treba zapamtiti.

Ovim on pokazuje da je još gori od onih koje kritikuje.

Ja sam na ovo ukazivao.

Što se tiče boljih predloga, gospođo Jovanović, nemamo ništa protiv, predložite ih. Predložite pa da razgovaramo. Trenutno pošto razgovaramo o ovom amandmanu, jasno je, on nije bolji od predloga koji imamo na stolu, zakonskog predloga i zbog toga ja i dalje pozivam da zajednički mi ipak zakon podržimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.