Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Novica Tončev

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovane kolege, poštovani ministre finansija, evo, ja sam se javio po amandmanu i hoću da iskoristim ovu priliku da pitam ministra finansija da li mi, s obzirom da je narod birao nas poslanike, a mi poslanici biramo Vladu Srbije, da li mi moramo da svaki zakon donosimo ovako kao leks specijalis ili možemo to sistematski da rešimo?

Ovde se radi o ljudima koji su zaduženi u švajcarcima, odnosno banke koje su dale kredite i mi kao Socijalistička partija, kao poslanik, takođe se zalažem da se i ovaj problem reši. Ali, s obzirom da dolazim iz jedne lokalne samouprave koja je siromašna opština, vi ste rekli da ovde Vlada Srbije ima novac, suficit i da izdvaja 11,6 milijarde dinara. Hoću da kažem, ministre, da su to otprilike za 20 nerazvijenih opština ukupni godišnji budžeti koje dajemo.

Ovo je ujedno vezano i za zakon koji donosimo, oko povećanja plata zaposlenih u dečijim vrtićima. Znate da plate u dečijim vrtićima zaposlenih isplaćuju lokalne samouprave, pa hoću ujedno da pitam – da li će ovo povećanje plata biti praćeno povećanjem transfera iz Republike u korist nivoa opština, jer se iznos ovog transfera nije menjao još od 2014. godine?

S obzirom da je ovo vanredno povećanje, da li će, takođe, Ministarstvo finansija odobriti povećanje mase sredstava za plate u lokalnim samoupravama?

Imam ovde jednu tabelu. U mojoj opštini, na primer, sa višom školom radnik opštinske uprave prima 38 hiljada dinara, a sa ovim povećanjem radnici u dečijem vrtiću će primati 57 hiljada dinara. S obzirom da iz iste kase se isplaćuje, kako mislite, ministre, da mi sprovedemo ovo, da iste radnike koji sa višom školom rade u opštinskoj upravi platimo 38 hiljada dinara, a radnike u dečijem vrtiću sa višom školom 56 hiljada dinara? Iz iste kase, odnosno opštinskog budžeta se sve to isplaćuje.

Takođe, dnevnice za službena putovanja u javnim preduzećima i zaposlenih u predškolskim ustanovama isplaćuju se u visini od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, što po sadašnjim parametrima iznosi 3.700 dinara, a zaposlenima, izabranim i postavljenim licima u opštini dnevnice za službena putovanja iznose 150 dinara. Sve se, takođe, isto isplaćuje iz iste opštinske kase.

Donet je, takođe, Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru 2015. godine. Postupajući po ovom zakonu, veliki broj lokalnih samouprava je morao da smanji broj zaposlenih koji su svi tužili iste lokalne samouprave. Sud ih je sve vratio na posao, što je imalo za posledicu isplatu milionskih šteta. Da li su sudovi postali sindikalne organizacije za zaposlene?

Hteo sam da se javim povodom amandmana i da kažem ministru – dajte da Vlada i mi poslanici sistematski rešavamo ove zakone, jer sledeći koji će… Da li moramo da čekamo da ljudi štrajkuju ili izraze svoje proteste na bilo koji način, a onda mi ovde da rešavamo te probleme ili da čekamo da naš predsednik Republike svakog mora da obiđe i da nam daje naloge da to radimo? Ajmo mi ovde da preduzmemo inicijativu. Evo, ja vam kažem da će sledeći koji će da štrajkuju i izađu na proteste biti radnici koji su zaposleni u lokalnim samoupravama.

Moj vozač je jutros mene dovezao u Beograd. Šta može on sa 150 dinara danas? Ne može kiflu da kupi u Beogradu. Ajmo, ministre, da rešavamo sistematski probleme za ono zašta su nas ljudi glasali.

Hoću na kraju da vam kažem o zabrani zapošljavanja. Zabrana zapošljavanja je opustošila kadrove u nerazvijenim opštinama. Mi ne možemo dobrog inženjera za 40.000 da zaposlimo, dobro IT operatera ili bilo koga, gospodine ministre. Najniže plate su u Srbiji, za sad, za radnike koji rade u opštinskim upravama. Zato vas molim da pripremimo za sledeći put jedan zakon koji će da reši i ovaj slučaj.

Takođe, jasno je da stručni kadrovi, takođe, i ne žele u lokalne samouprave, a postojeći kadar zbog niskih zarada i obavljanja velikog broja poslova napušta lokalnu samoupravu. Velika očekivanja su bila od novog Kolektivnog ugovora, gospodine ministre, ali na žalost svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi Vlada nije prihvatila Predlog kolektivnog ugovora, tako da će zaposleni u lokalnim samoupravama i dalje raditi bez prava na topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora za razliku od svojih kolega koje rade u javnim preduzećima.

Navešću vam jedan primer, takođe. Predsednica opštine, koja je lekar, u Surdulici prima 75.000 dinara. Lokalni direktor vlasnik hidroelektrana prima 200.000 dinara. Ko ima veću odgovornost i ko više radi? Ajmo, ministre, da suštinski rešavamo ove probleme. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, kolega Tončev.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite, ministre.

Siniša Mali

Uvaženi poslanici, tri su pitanja ili komentara koja smo čuli, dakle, po pitanju leks specijalisa. Zakon kao leks specijalis, znate, ovo je posebna materija, relativno uska materija. Dakle, ne postoji jedan zakon, osim leks specijalisa, koji će da tangira, ako tako mogu da se izrazim, da se odnosi samo na ovu relativno usku stvar. Zato moramo da donesemo leks specijalis, jer ne postoji… Ovo nije velika, široka tema kojom bi neki posebni zakon bio definisan, osim na ovaj način. Dakle, nije ovo standardna stvar, nije ovo uobičajena stvar, zato idemo sa leks specijalisom da rešimo ovaj jasno definisani problem građana, pojedinih građana Srbije.
S druge strane, pomenuli ste nejednakosti u platama. Veoma je važno napomenuti da nas ove godine čeka usvajanje posebnog zakona koji će biti i koji se odnosi na reformu plata u javnom sektoru. Verujem da će te nejednakosti na takav način da se iznivelišu i izbalansiraju u naredne dve ili tri godine upravo na osnovu tog zakona. Ako budemo sposobni i odlučni da ga usvojimo i primenio od 1. januara, već ćete vrlo brzo videti usklađivanje i pomeranje plata kod svih koji su zaposleni u javnoj upravi, na kraju, i u javnim preduzećima.
Ono što mi je posebno važno je vaš komentar oko strukture vašeg budžeta. Dakle, svaka lokalna samouprava definiše svoje prioritete. Visina tranfera zavisi, kao što znate, i od toga koliko zaposlenih imate u vašoj lokalnoj samoupravi. Znate i sami koliko smo i za vašu lokalnu samoupravu uradili po pitanju infrastrukture, puteva i svega ostalog. Dakle, ono što i svaka lokalna samouprava treba da se potrudi, to je da poveća broj zaposlenih, da pronađe način da privuče veći broj investitora, samim tim imate veće plate, odnosno više zaposlenih, više doprinosa koji se vraćaju opštini, i to je najzdraviji i jedini mogući način razvoja jedne lokalne samouprave.
Po pitanju vaspitača, ja ću videti o čemu se radi kod vas u vašoj lokalnoj samoupravi, ali da vam kažem, ako to nije jedan od prioriteta u vašoj lokalnoj samoupravi da oni koji se bave decom imaju veće plate, a shodno zakonu i odluci Vlade Republike Srbije, biću slobodan da kažem da je negde problem. Verovatno postoje neke važnije stvari od toga. Ja ne vidim koja je važnija stvar od toga. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Reč ima Novica Tončev, replika. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Novica Tončev

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala, ministre, na iscrpnom odgovoru.

Posebno ću da pozdravim zakon koji ćemo doneti o platama u javnom sektoru i tu se slažem sa vama.

Što se tiče prioriteta i budžeta lokalnih samouprava, tačno je, 10 godina vodim jednu lokalnu samoupravu. Reći ću vam samo jedan primer. Kaže, smanjenje broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Evo jedan klasičan primer. Mi u lokalnoj samoupravi sigurno ne možemo da otpustimo nekog inženjera ili nekog čoveka koji radi na poslovima od važnih interesa za opštinu i državu, nego kažemo – smanjimo tri čistačice, a onda stavimo u budžet, i to ne radim samo ja, neke opštine stavljaju za gerento-domaćice 20-30 miliona, a onda stavimo u budžet čišćenje opština 15 miliona. Dobije neka agencija za to. Ona zaposli jednu čistačicu, plaća je 30 hiljada sa doprinosima 50. Agencija uzima 20%, i to je već 60 hiljada jedan radnik i PDV 1,20%. Znači, jedna čistačica u opštini nas košta 75 hiljada, umesto da je platimo 25 i 30. Ko je doneo takve novine? To se dešava sa obezbeđenjem i sa svima.

Poneke opštine u Srbiji, ne znam da li ste videli, su primale po 200 gerento-domaćica koje ništa ne rade. Zbog toga nam se dešava. Taj Zakon o smanjenju broja zaposlenih je samo veći trošak napravio. Ja sam predsedniku Republike, kada je bio u poseti našoj opštini, rekao. Meni je 2009, 2010. godine ukupno neto plata za sve zaposlene u opštini bila 10 miliona, a sada je, ministre 17 miliona, iako smo smanjili plate, iako smo smanjili broj zaposlenih, uveli disciplinu. Sada nam je 17 zbog toga što preko raznih agencija plaćamo poslove koji nam ne trebaju.

(Predsedavajući: Hvala.)

Sistematski to treba da rešimo.

(Predsedavajući: Hvala, kolega Tončev.)

Samo sekundu.

(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme.)

Samo sekund da završim, red je da završim.

Što se tiče transfera, od 2014. godine, nisu transferi povećani ni jednoj opštini, a koliko je obaveza nametnuto lokalnim samoupravama od tada i koliko je povećanje plata bilo u javnom sektoru? Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Siniša Mali

Samo kratko, uvaženi poslanici.
Nisam baš razumeo na pravi način kako vam se smanjio broj zaposlenih, smanjile plate, onda povećala masa izdvajanja, ako imate ljude koji rade pp poslove. Zašto to radite? Dakle, vi nemate zabranu zapošljavanja, vi imate kontrolu zapošljavanja.
Dakle, vi nemate zabranu zapošljavanja, vi imate kontrolu zapošljavanja. Dakle, ukoliko imate želju za dodatnim zapošljavanjem, ja da vam kažem, svaki dan razgovaram sa predsednicima opština i lokalnih samouprava, daje se saglasnost, ljudi se zapošljavaju, samo treba da imate opravdanje za tako nešto, da nije bez nekog plana. Ali, ja bih vas molio da razmotrite tu vašu politiku. Slobodno možete da dođete do mene da porazgovaramo oko toga. Dakle, ne postoji zabrana zapošljavanja. Postoji kontrola zapošljavanja. To je jedna stvar.
Druga stvar je vezana za transfere i visinu transfera. Visina transfera raste u zavisnosti od toga kakve su i performanse vaše lokalne samouprave. To je ono na čemu morate vi da radite, i znate i sami da je i vaša lokalna samouprava dobila podršku krajem prošle godine, ako se ne varam, 20 miliona dinara. To nije malo. Na osnovu konsolidacije naših finansija dobijaju i lokalne samouprave direktno na takav način ili indirektno kroz ulaganja u infrastrukturu, kroz podršku, kroz Kancelariju za javna ulaganja itd.
Dakle, odgovornost svakog onog koji vodi svoju lokalnu samoupravu je na koji način će budžet koji ima da uveća i onda kako da ga potroši. Ja se u to neću mešati, ali na vama je da definišete vaše prioritete na pravi način i da organizujete rad opštine kako vama odgovara, shodno postojećim zakonima, ali kažem, uz kontrolu, a ne zabranu zapošljavanja. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre Mali.
Samo želim da napomenem da smo se mnogo udaljili od ovog amandmana. Ova tema o zapošljavanju i Zakonu o zabrani zapošljavanja stvarno nema veze sa temom, tako da vas molim da se vratimo na amandman koleginice Vjerice Radete.
Reč ima Vladimir Orlić.
Doktore Orliću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.

U vezi sa napomenama koje je dao predlagač amandmana, ali i u vezi sa drugim rečima iznetim tokom današnje diskusije, pošto su važne. Koliko sam ja razumeo, sve se to tiče teme u užem ili nešto širem smislu jer se tiče pitanja ekonomije i privrede naše zemlje.

Pre svega napomena na temu onih materijala koji su dostupni, odnosno izveštaja koji su sačinjeni, postojao je komentar od strane predlagača amandmana da ne postoji, odnosno da ne treba uvažiti one izveštaje sa kojima nije upoznata Narodna skupština.

Dakle, ministar je pomenuo izveštaj DRI. Ista institucija je 18. decembra 2018. godine upoznala Narodnu skupštinu i svakog poslanika pojedinačno sa sadržajem izveštaja o kom je ministar govorio. Dakle, evo sada upravo gledam, postoji zavodni broj tog datuma. Izveštaj o reviziji završnog budžeta Republike Srbije za 2017. godinu dostavljen je svakom narodnom poslaniku. Razumem da je ponekad sortirati izveštaje DRI koji stižu poslanicima zametan posao. Reč je o obimnim materijalima kojih zaista primamo dosta na nedeljnoj bazi, ali ako se zbog toga dogodilo da neki izveštaj promakne, trebalo bi da proverimo pre nego što tvrdimo da nismo upoznati sa tim da li on postoji, ili ne.

Što se tiče napomena da li nešto postoji ili ne postoji, zavisno od toga da li je Skupština sa tim upoznata. Postoje različiti izveštaji, postoje različiti navodi, kao što dobro znate, već uobičajena stvar da se neki navodi izveštaja koriste onda kada ih neko doživljava kao za sebe korisnim. Recimo, čuveni Fiskalni savet, o kom su oni koji, koliko vidim i danas nešto izbegavaju da svrate do velike sale, pre nego što obave doručak, i ove konferencije za štampu koju čujem upravo drže, taj Fiskalni savet oni često pominju. Između ostalog reče poslanik Ševralić, ili je to neko drugi bio danas, kako mi znamo da imamo suficit u budžetu. Između ostalog, i taj Fiskalni savet na koji se vrlo pozivaju pripadnici bivšeg režima npr. kad god im nešto što je kritički usmereno prema Vladi Srbije ili Aleksandru Vučiću, ili SNS, bez razlike, kad god im odgovara oni se na taj savet pozovu.

Isti taj savet utvrdio je u svom izveštaju da postoji suficit u budžetu na kraju prethodne godine i to recimo vredi znati. Postoji drugi izveštaj koji čine drugi organi koji pokazuje kakvo je stanje u našoj privredi. Pomenuću neke od njih, ali u vezi sa onim pre svega što je pomenuo poslanik Ševarlić. Hteo sam, gospodine predsedavajući, da intervenišem prvo po Poslovniku. Ono je bilo ukazivanje na neku povredu, a u stvari bila je čista replika, ali nisam mogao da pronađem odgovarajući tehnički model. Poslanik trenutno nije član nijedne poslaničke grupe, jel tako?

Između ostalog ako neko u Narodnoj skupštini to nije znao, ni poslanička grupa kojoj je pripadao, poslanička grupa Dveri, više opšte ne postoji. Od jutros ja sve i da pronađem model da adresiram tu grupu, džabe bih to radio. Ta grupa se raspala. Kako sam čuo, i to ima veze sa finansijama, gospodine predsedavajući i dame i gospodo narodni poslanici. Kakve veze sa finansijama? Ako niste pratili, tu su poslaničku grupu napustila zvanično još dva narodna poslanika. Mislim da je reč o poslaniku Nogu i poslaniku Radojičiću. Kakve to veze ima sa finansijama kaže u svom otvorenom pismu taj poslanik Radojičić. Naime, on se obratio svim članovima tog pokreta, koji je registrovan kao stranka. Mada znate, gospodine Ševarliću, oni ne vole da kažu da su stranka jer su se nekada zaklinjali da nikada neće biti stranka, ali oni to jesu jer su se tako registrovali.

Dakle, tim članovima se obratio Radojičić jednim otvorenim pismom i šta on kaže na temu svog nezadovoljstva koje je kulminiralo napuštanjem i raspadom poslaničkog kluba, šta kaže na temu finansija. Kaže sledeće – kaže da Nogo, kog su pre Radojičića proterali iz Dveri, je unutar vrha bio predvodnik suprotstavljanja kriminalu. Kriminalu koji se sprovodio tamo Nogo se suprotstavljao. To kaže Radojičić, pa su Noga izbacili. Pa onda Radojičić na to ukaže, pa i Radojičića izbace i šta još kaže član predsedništva u tom trenutku i dalje Radojičić? Napisao je da se u tom pokretu, u Dverima ćuti na finansijske malverzacije i ozbiljan kriminal, pa dalje kaže – finansije Dveri kriju se od države i kaže da se kriju i od članova i od funkcionera stranke.

Jedan izvešaj se šalje unutrašnjoj strukturi, drugi se šalje državi, treći, onaj stvarni, poznat je tek nekolicini ljudi. Niko u Dverima ne zna stvarne tokove novca. Brojni saborci uvučeni su u kriminal. Mnogi su na pravdi Boga povlačeni kroz blato u medijima, saslušavani u policiji zbog toga i zbog toga niko od stvarnih uzročnika ne odgovara. Još kaže –moramo to isterati na čistac, gde je novac i ko je, pazite sada dobro, potkradao i budžet države, ali i budžet Dveri, pitao je Radojičić.

To ima veze sa finansijama i to ima veze sa onim na šta je želeo da ukaže, verujem, i gospodin Ševarlić, sa pitanjem odgovornog odnosa prema novcu, sa pitanjem dobrog poslovanja. Komentarisao je npr. neke fiskalne parametre, govorio je o nekim trendovima. Pomenuo je recimo uvoz – izvoz. Ne mogu da se ne osvrnem, gospodine Ševarliću, kada kažete – pao je nešto prošlog meseca ili pretprošlog, ne znam šta ste tačno mislili, izvoz. Da li pričamo o onom izvozu koji je rastao stabilno, vodite računa, od momenta kada se Aleksandar Vučić i SNS počela da stara o ovoj državi? Taj izvoz koji je jedan od glavnih nosećih stubova našeg razvoja je rastao sve vreme. Da li imamo pravo onda kao predstavnici ili bivši predstavnici onih koji su bili odgovorni za to da taj izvoz bude na vrlo niskom nivou da kritikujemo danas njegov viši nivo i sa kojim osnovom, sa kojim ciljem? Da li je pokrivenost uvoza izvozom danas veća? Razlog za kritiku, ima li tu uopšte prostora da kritikuje neko ko je predstavnik, makar bivši predstavnik onih u čije vreme taj gep, kao se danas zove, taj jaz je bio samo veći? Mislim da to nije baš politički ispravno.

Kada govorimo o dugu, na temu onih izveštaja koji postoje ili ne postoje, zavisno od toga da li nam se sviđaju ili da li smo sa njima zvanično upoznati, Uprava za javni dug postoji i to valjda svako zna. Koliko su se puta sa one strane sale pripadnici bivšeg režima pozivali na – ima sada izveštaj na sajtu Uprave za javni dug. Na tom istom sajtu, za koji znamo da su sa njim upoznati, među tim izveštajima, za koje znamo da su ih do sada čitali i tumačili, vidi se i koliki je taj dug i vidi se, što je jako važno, da je taj dug, ako posmatrate procentualno, oko 50% danas i vidi se da je tih 50%, to valjda svako zna bez da mu ja bilo šta kažem, značajno ispod one vrednosti od 70 i nešto, skoro 80%, koliko je bio nekada.

Ako hoćemo da kritikujemo danas, hajde da budemo toliko pošteni pa da kažemo - da, ovo je odličan rezultat. Ljudi, ovo ne samo da je ispod nivoa mastrihta, ovo je drastično, dramatično bolje nego što mnoge evropske zemlje danas imaju. Ako ćemo da kritikujemo, ima li prostora da kritikujemo tu? Ima li po tom osnovu ili je jedino pošteno i ljudski da kažemo – za ovo svaka čast. Naći ću ja neki drugi razlog da vam kažem šta ja mislim da bi moglo bolje, ali za ovo stvarno kapa dole. Mislim da je to jedini ispravan pristup ovde.

Pričamo o suficitu. I taj Fiskalni savet je pričao o tome da suficit postoji i mnogi drugi su pričali, ali kako možemo da ga kritikujemo zato što postoji ili da se pravimo da ga ne vidimo. Jel se sećate koliki je suficit bio na nivou budžeta?

Kada mi ovde usvajamo budžet i kažemoplanirani i projektovani će biti onaj deficit koji se smatra pet puta manjim, pazite pet puta manjim nego što je za Evropu dobar standard. Pet puta bolji nego što je za razvijeni svet dobar standard. Nama se kaže - e neće biti. Završavamo sa suficitom, nama se kaže - ma ne valja ni to, u stvari to je još gore, pa ovde teoretišu kako nije dobro imati suficit.

Samo se pitam kako nije bolje imati nešto što si napravio, zaradio, pošteno stekao, za šta se nisi dodatno zadužio, što nisi nikome ukrao, što su ljudi u ovoj zemlji sebi obezbedili da bi mogli da ulažu u dobre stvari, između ostalog i za one stanove za pripadnike snaga bezbednosti koje znate da radimo. Juče je u Kragujevcu jedan takav projekat započet, u Kraljevu.

Dakle, kako nije dobro obezbediti dobar prostor ovoj državi da u takve stvari ulažu? Ja mislim da su to samo stvari na kojima može da se kaže, ako ćemo pošteno i ljudski, svaka čast za ovo i kapa dole za ovo. Kako može da se poredi to sa deficitom koji je bio dvocifren, sa inflacijom, koja je bila dvocifrena?

Grad Beograd da pogledate u vreme onog velikog genija Đilasa, njemu je projektovani deficit na preko 20% bio odlična stvar. Bio je nešto što se podrazumeva kao normalno, šta tu ima da pričamo. Dan danas da ga pitate šta bi ti radio majstore danas? On kaže – pa ja bih sve to isto tako radio. To on kaže. Mi planiramo deficit u zakonskim okvirima, koji je recimo šest ili sedam posto, on kaže – ja bih na sve to dao sve besplatno. Kada ga pitaš – odakle? Kaže, pa još 16% deficit. Pa to će opet u zbiru da bude preko 20 čoveče, šta ti je? Kaže – pa šta.

Dakle, da takve stvari, tu neodgovornost, tu vrstu nedomaćinskog odnosa, štetočinskog odnosa, smislite sami bolji izraz, poredite sa suficitom, sa plusem, sa nečim što je dobro i što je dovelo do toga da mi danas povećamo plate i povećamo penzije, o tome smo puno puta pričali. Ja mislim da nema osnova.

Kakva je bila privreda u 2018. godini? Koji su najnoviji podaci? Evo vam podaci od pre neki dan. Privredna Srbije u prošloj godini na osnovu navoda Agencije za privredne registre, znači još jedan navod, zvanični podatak koji postoji, svidelo se to nekome ili ne, ostvarila neto dobit od skoro 500 milijardi dinara. Dakle, 4,2 milijarde evra, ako volite više u evrima da računamo, što je rast od 33,7% u odnosu na prethodnu godinu. Eto svežih podataka. Jel su loši? Nešto ne bih rekao. Da li ima šta da im se zameri? Pa ne bih rekao, jedino da se pravimo da smo geniji poput Jeremića i Đilasa da trubimo mesecima – pala je industrijsko proizvodnja, pala je, pala je, pa onda dođe zvanični podatak, e pa nije baš, nego je porasla između jedan ili 2%, ali je porasla. Dakle, malo zvaničnih podataka.

Kolike su plate? Da li smo pričali da će biti 460 evra. Šta smo dobili kao kontra komentar? Da nema šanse. Ma to je glupost, to neće da bude nikad. Evo vam još jedan zvanični podatak. Prosečna januarska zarada 54.521 dinar. U kovertama po 460 evra, nešto preko toga. Da li je bilo? Pa nego šta nego je bilo.

Na sve ovo, mi samo dodajemo još i znamo da nije dovoljno, znamo da treba još, znamo, spremni smo da radimo, da naporno radimo kao što smo radili i do sada, da to bude još bolje. Zašto? Jer smo ubeđeni da je to jedini ispravan način, jer imamo i u Aleksandru Vučiću odličan primer kako može da se radi naporno, kako može da se radi danonoćno i da se na kraju naprave dobri rezultati.

Ovako dobri rezultati kojima, oni čija je prosečna plata bila oko 320, 330 evra, pa nikad da priđu blizu ne mogu. Nikada blizu. Njihov je standard i njihova norma, ovo o čemu je pričao Radojičić, krađa pokreta, krađa od kolega, krađa jednih od drugih, na kraju krađa budžeta i krađa države. To je njihova svakodnevica, njihov dnevni standard, nešto sa čime žive danas, zbog čega se i dan danas ujedaju i glože, pa napuštaju jedni druge i raspuštaju poslaničke klubove, odborničke grupe i pitaj Boga šta sve ne. Pri tom, onako punih usta citiraju, kako beše, Džordža Vašingtona – mi smo danas jedna velika papazjanija svega i svačega, zato što više volimo zajedno da jašemo, nego da visimo. Džordž Vašington je rekao nešto drugo. On je rekao – bolje biti sam nego u lošem društvu. Da je tu do nekog boljeg razumevanja u međuvremenu došlo ja vidim, da je bolje biti sam nego u lošem društvu, ja verujem da je to gospodin Ševarlić, razumeo pre izvesnog vremena. Vidim da su to sada, izgleda razumeli i Nogo i Radojičić i još neki.

Ali, mnogo važnije od toga da znate i vi gospodine Ševarliću, biti sam ili ne, mnogo važnije je biti na pravoj strani. Danas u Srbiji biti na pravoj strani, znači podržavati ove rezultate koje je za otadžbinu, za njenu budućnost i za našu decu, izborio Aleksandar Vučić, Vlada Srbije koju podržava SNS, danas biti na toj strani znači biti na strani Srbije. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, doktore Orliću.
Povreda Poslovnika Vjerica Radeta. Izvolite.