Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog.
Molim vas da pre nego što pređemo na glasanje utvrdimo kvorum.
Molim vas da ubacite svoje kartice ponovo u poslaničke jedinice sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutan 131 poslanik.
Narodna poslanici Maja Gojković je, na osnovu člana 92. stav 2. čl. 157. stav 2. čl. 170 i čl. 192. Poslovnika, predložila da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika po krivičnom postupku, Predlogu zakona o sprečavanju korupcije, Predloga zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju Krivičnih sankcija, Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju koji je podneo Visoki savet sudstva od 25. aprila ove godine kao i zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železnice veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija), između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export – Impor banke, kao zajmodavca, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763, deonica Preljina-Požega, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstvo za lokalni razvoj  između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora - Okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture, između Republike Srbije i Evropske investicione banke,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije poreske administracije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja usluga elektronske uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 (2018) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora - unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 132, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o Predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 132, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o sprečavanju korupcije, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je podnela Vlada,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Novi Sad-Subotica-državna granica (Kelebija), između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763, deonica Preljina-Požega, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstvo za lokalni razvoj  između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela,
9. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora - Okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije poreske administracije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja usluga elektronske uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
13. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 (2018) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora - unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji, koji je podnela Vlada,
14. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva,
15. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodna skupština, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Nela Kuburović, ministar pravde, Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Aleksandar Pantić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Jovan Ćosić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra pravde, Dejan Carović, vršilac dužnosti direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Aleksandra Stepanović, načelnik Odeljenja u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Nataša Đelić, šef Odseka za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva, Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i Božidar Blagojević i Vladimir Vinš, samostalni savetnici u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Da li predstavnik predlagača, ministar Nele Koburović, ministar pravde želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nela Koburović.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnije rešenje koje sadrže Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlog zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, najveća tri najznačajnija razloga za njegovo donošenje. Prvi razlog je prihvatanje inicijative Fondacije Tijane Jurić, koja je podneta Narodnoj skupštini 9. novembra 2017. godine, a koju je podržalo 158.460 građana Republike Srbije. Navedenom inicijativom za izmene i dopune Krivičnog zakonika predlaže se propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života i dela, krivična dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenje dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica. Pored toga, ovom inicijativom predviđa se da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za određena krivična dela nemaju pravo na uslovni otpust.

U vezi sa tim, napomenula bih da je Stalna radna grupa za izmene i dopune Krivičnog zakonika Ministarstvo pravde još tokom 2015. godine, odnosno još pre podnošenja predmetne inicijative, razmatralo pitanje uvođenja kazne doživotnog zatvora u Krivični zakonik, koja bi zamenilo postojeću najvišu zaprećenu kaznu zatvora od 30 do 40 godina.

Ovo pitanje našlo se i na javnoj raspravi, gde je bilo zatraženo od stručne javnosti da iskaže svoje mišljenje o tome. Moram da napomenem da je pitanje uvođenja doživotnog zatvora još sada uzburkalo stručnu javnost, navelo na razmišljanje, razgovore, polemike i, po prirodi stvari, otvorilo mnoga druga pitanja.

Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno. To znači da se Predlog inicijative Fondacije „Tijana Jurić“, koja predviđa propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih dela, odnosi na određena krivična dela, kao što su teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom. U slučaju kada su izvršene prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu, prošireno je na sva druga krivična dela za koja je, prema važećem zakonskom rešenju, propisan zatvor od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam, itd.

Naravno, Predlogom zakona se uvodi i definiše kazna doživotnog zatvora. Napomenula bih i da je kriminalno političko opravdanje kazne doživotnog zatvora u tome što ona treba da bude izuzetna kazna koja zamenjuje smrtnu kaznu. Pokazalo se da za neka najteža krivična dela u odnosu na određene učinioce vremenska kazna lišenja slobode se ne pokazuje adekvatnom.

Prilikom pripreme teksta Predloga zakona imali smo u vidu i uporedno pravna rešenja drugih zemalja. Sa izuzetkom nekoliko država, tu su pre svega države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije, osim Slovenije, kao i Španije, Portugalije, Norveške, sve ostale evropske zemlje poznaju kaznu doživotnog zatvora. Tu su i Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Makedonija, Slovenija, Švajcarska.

Republika Srbija, kao i većina zemalja nastala na teritoriji bivše Jugoslavije, sada poznaje rešenje koje nije uobičajeno i, koje osim pomenutih, ne poznaje ni jedna druga evropska zemlja. Umesto doživotnog zatvora, predviđena je dugotrajna vremenska kazna zatvora u određenom rasponu, a negde u fiksnom trajanju.

Osim toga što se tako dobijaju dve vremenske kazne, lišenje slobode sa različitim minimumom i maksimumom, pri čemu je teško tvrditi, za razliku od doživotnog zatvora, da je reč o suštinski različitoj kazni lišenja slobode, takva kazna izaziva dileme i u pogledu toga u kom rasponu je propisati i da li uopšte u rasponu ili fiksnom trajanju i kakav je njen odnos sa redovnom kaznom zatvora.

Uobičajen prigovor koji se upućuje kazni doživotnog zatvora jeste njena nehumanost. Međutim, u tom pogledu ni postojeća kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina mogla bi se smatrati takođe nehumanom.

Naime, ukoliko osuđeni koji je izdržavao kaznu u trajanju od 40 godina bude pred kraj svog života pušten na slobodu, postavlja se pitanje šta on time dobija, s obzirom da je, po pravilu, bez sredstava za život, u dubokoj starosti, sa prekinutim vezama sa porodicama i prijateljima.

Imajući u vidu težinu ove kazne, njen izuzetan karakter, predviđena su i određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju. Ograničenja koja se tiču njenog propisivanja ostala su ista kao i kod kazne zatvora od 30 do 40 godina. Ona se može propisati samo za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora.

Zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života. Osim toga, predviđena je i zabrana izricanja kazni doživotnog zatvora u slučajevima kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne, prekoračenje granice nužne odbrane, pokušaj bitno smanjene uračunljivost, dobrovoljni odustanak.

Propisivanjem kazne doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina dobilo bi se jasnije razgraničenje između doživotnog zatvora i onog sa vremenskim trajanjem.

Kazna doživotnog zatvora ima i simbolički značaj. Ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela, stepen krivice učinioca, iako se praktično izvršenje može svesti na istu dužinu kao i kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Takođe je dopunjena i odredba Krivičnog zakonika koja se odnosi na zastarelost na taj način što je proširen krug krivičnih dela koja ne zastarevaju. Predloženo je da, pored krivičnih dela ratnih zločina i drugih krivičnih dela, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima, zastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne ne može da nastupi i za krivična dela za koje je predviđena kazna doživotnog zatvora.

Imajući u vidu da je uvedena kazna doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina, neophodno je bilo izmeniti odredbe koje uređuju uslovni otpust.

Predviđeno je da lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može da se uslovno otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. Ovakvo rešenje u skladu je sa intencijom uvođenja kazne doživotnog zatvora koja je po svojoj prirodi teža od zatvora od 30 do 40 godina.

Budući da, po važećem zakonu, lice osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina, može biti uslovno otpušteno nakon izdržanih 26 godina i osam meseci, predloženo je da osuđeni na kaznu doživotnog zatvora može biti na uslovnom otpustu nakon izdržanih 27 godina zatvora. Pored toga, zbog uvođenja kazne doživotnog zatvora, uveden je i rok za opoziv uslovnog otpusta za lica osuđena na ovu kaznu.

U skladu sa inicijativom Fondacije „Tijana Jurić“, predviđeno je da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom. Takvo rešenje je u skladu sa Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, tzv. „Marijin zakon“, koji kao jednu od mera predviđa da se lice osuđeno na kaznu zatvora za krivična dela propisana tim zakonom ne može uslovno otpustiti.

Pored uvođenja doživotnog zatvora, drugi značajni razlog za donošenje Predloga zakona je propisivanje pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici.

U skladu sa inicijativom Ministarstva unutrašnjih poslova, izmenjene su i dopunjene odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne u slučaju povrata.

Činjenicu da je neko ranije osuđivan za krivično delo učinjeno sa umišljajem, sud obavezno uzima kao otežavajuću okolnost. Kod običnog povrata predviđeno je da sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo i ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina.

Kada je u pitanju višestruki povrat, ranije dve osude, sud je obavezan da za krivično delo za koje mu sudi izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod uslovom da je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na kaznu zatvora od najmanje godinu dana i da od dana otpuštanja učinioca za izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Sužen je i krug krivičnih dela za koje se može izreći uslovna osuda tako što je predviđeno da se ova osuda ne može izreći za krivična dela za koje je zaprećena kazna od osam godina zatvora ili teža kazna umesto kako je sada predviđeno za kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Ovom intervencijom se vrši usklađivanje Krivičnog zakonika sa Zakonikom o krivičnom postupku tako što se predviđa da se uslovna osuda može izreži samo za krivično delo za koje je Zakonikom o krivičnom postupku predviđen skraćeni postupak.

Predlogom zakona izvršeno je i pooštravanje kazni za krivično delo zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poreska utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, učestvovanje u grupi koja spreči službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

Postoji i treći bitan razlog za donošenje ovog zakona. Izmene i dopune sadržane u odredbama pojedinih članova Predloga zakona odnose se na potrebu usklađivanja sa Preporukom broja 5 FATF-a, međunarodnog tela koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Jedan deo tih izmena i dopuna je u funkciji otklanjanja neusaglašenosti identifikovanih u Izveštaju Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje pranja novca Manivala iz 2016. godine o evaluaciji Republike Srbije.

Imajući u vidu aktuelni proces izveštavanja Komitetu Saveta Evrope, neophodno je da Republika Srbija usvoji predložene izmene kako bi bio konstatovan napredak u pogledu tehničke usklađenosti sa FATF standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

Naime, predloženim izmenama i dopunama vrši se potpuno usklađivanje sa članom 2. Međunarodne konvencije UN o suzbijanju finansiranja terorizma tako što se opis pojedinačnih krivičnih dela usklađuje sa opisom krivičnih dela iz nekoliko međunarodnih ugovora sadržanih u aneksu te Konvencije, a što je jedan od ključnih kriterijuma za ocenu ispunjenosti preporuke broj 5.

Radi usklađivanja sa tom preporukom, inkriminisana je i radnja putovanja u inostranstvo koja je povezana sa terorizmom i precizno je definisan pojam „sredstva“ kod krivičnog dela finansiranja terorizma.

Dakle, predloženim izmenama i dopunama postigla bi se potpuna usaglašenost sa najvećim međunarodnim standardima koji se odnose na sprečavanje finansiranja terorizma, što je od nesumnjivog značaja za unapređenje položaja Republike Srbije u međunarodnim telima u toj oblasti.

Od ostalih izmena naglasila bi da je na predlog MUP intervenisano kod krivičnog dela teško ubistvo tako što je predviđeno kažnjavanje za radnje kojima se priprema neposredno izvršenje ovog krivičnog dela.

U skladu sa inicijativom Ministarstva zdravlja i međunarodnim preporukama dopunjena su krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

U tom smislu, predviđen je kao kvalifikovan oblik navedenih krivičnih dela kada su ona izvršena prema maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, odnosno kada je delo izvršeno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ili u njenoj neposrednoj blizini, ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, javnom lokalu ili na javnoj priredbi ili ako je delo izvršilo službeno lice – lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač; iskorišćavanjem svog položaja ili ako je za izvršenje dela iskorišćeno maloletno lice.

U vezi sa tim, izmenjeno je i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga zbog neujednačenosti sudske prakse. Izmene se sastoje u tome što je kao poseban oblik propisano i neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini.

Pored toga, predviđeno je da se učinilac ovog krivičnog dela ne može odrediti izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a kako bi se činilac sprečio da tokom izvršavanja kazne nastavi sa vršenjem tog krivičnog dela.

Pored toga, u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, uvodi se i novo krivično delo – napad na advokate.

Prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona određuje se primena odredaba koje se odnose na povrat, kao i stupanje na snagu zakona i predloženo je da zakon stupi na snagu 1. decembra 2019. godine, a odložena primena je neophodna kako bi se ostavilo dovoljno vremena da se stručna javnost, nadležni državni organi, sudovi, javno tužilaštvo i policija, kao i građani, upoznaju sa predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, s obzirom na njihov veliki značaj i domašaj.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku bila je potreba usklađivanja ovog zakonika sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, kojima je izmenjena sistematika Glave 22 i odnosi se na krivična dela protiv privrede.

Sa druge strane, kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, takođe je bilo neophodno usklađivanje sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, kojima je izmenjena sistematika. Iz tog razloga, vrši se minimalna izmena člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji određuje krug krivičnih dela za koje se taj zakon primenjuje radi usklađivanja numeracija i naziva krivičnih dela iz Krivičnog zakonika.

Četvrti, vrlo bitan zakon koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima, je Predlog zakona o sprečavanju korupcije. Ovaj predlog je izrađen radi usklađivanja pravnog okvira kojim se uređuje sprečavanje korupcije sa preporukama grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, tzv. GREKO, iz četvrtog kruga evaluacije koji je započeo u januaru 2012. godine.

U okviru ovog kruga evaluacije naglasak je stavljen na sprečavanje korupcije kroz razmatranje pitanja koja su između ostalog vezana za etičke principe i pravila ponašanja javnih funkcionera, kao i sukob interesa pri vršenju javne funkcije, zabrana ili ograničenja određenih aktivnosti javnih funkcionera, izveštavanje o imovini, prihodima, obavezama i interesima.

U postupku izrade Zakona o sprečavanju korupcije ministarstvo je dostavilo zakonski tekst na mišljenje ekspertu grupe GREKO, koji je analizirao usklađenost zakona teksta sa preporukama GREK-a.

U oktobru 2018. godine Ministarstvu pravde je dostavljeno mišljenje o usklađenosti zakonskih tekstova sa preporukama. Ovo ekspertsko mišljenje je uzeto u razmatranje prilikom izrade Predloga zakona i njegove preporuke su ugrađene u tekst predloga.

Donošenje ovog zakona je od značaja za relaciju strateških ciljeva Republike Srbije iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23 koje takođe predviđa obaveze da se izmeni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Pored toga, tokom primene važećeg zakona koji je u primeni već deset godina, uočena je potreba da se veći broj odredaba pojasni, precizira i da se isprave mnogi nedostaci važećeg zakona koji su se pokazali u praksi, kao i da se ugrade novine u ovoj oblasti koja ne sadrži važeći zakon, a koje su vezane za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i koje su vezane za ovlašćenja Agencije.

Promenjen je naziv zakona iz razloga što naziv postojećeg zakona, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ne odražava u potpunosti materiju koju zakon uređuje. Pored toga što se uređuje i pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije, Predlog zakona o sprečavanju korupcije sadrži odredbe kojima se uređuje pravilo o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, pitanje koje se odnosi na kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera i drugih pitanja koja su od značaja za prevenciju korupcije. Iz tih razloga naziv Predloga zakona i Predlog zakona o sprečavanju korupcije, zbog čega je i promenjen naziv Agencije u Agenciju za sprečavanje korupcije.

Radi usklađivanja sa preporukama iz mišljenja GREKO eksperta promenjen je postupak izbora direktora u cilju objektizacije njegovog izbora. Predlogom zakona je propisano da ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa raspisuje javni konkurs za izbor direktora i da upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje komisiju za sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora koja je sastavljena od tri člana koji moraju ispunjavati uslove koji se po ovom zakonu traže i za direktora.

Potom, Komisija za sprovođenje konkursa sprovodi test u kome se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata koji su određeni u programu testa. Test se sastoji iz tri dela. U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata za direktora Agencije. U drugom delu se ocenjuje njihov profesionalni integriteta za obavljanje funkcija direktora Agencije, a u trećem delu testa ocenjuje se program rada Agencije koji kandidat predstavlja članovima Komisije.

Kandidat za direktora Agencije na testu može dobiti najviše 100 bodova. Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 70, a za treći deo testa najviše 30 bodova.

O prigovorima na odluke Komisije za sprovođenje konkursa odlučuje žalbena komisija sastavljena od tri člana koje takođe obrazuje upravni odbor Pravosudne akademije.

Posle sprovedenog testa i okončanje postupka po prigovorima, Komisija za sprovođenje javnog konkursa za izbor Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.

Predlogom zakona predviđena je i dužnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova, a Narodna skupština bira među predloženim kandidatima direktora Agencije većinom glasova svih narodnih poslanika. Ovakvim izbornim postupkom se garantuje nezavisnost budućeg direktora u odnosu na organe izvršne vlasti.

U skladu sa već pomenutim preporukama iz mišljenja GREKO, umesto postojećeg odbora Agencije, Predlog zakona predviđa da o žalbama na odluke koje donosi direktor Agencije o povredi ovog zakona odlučuje Veće Agencije. Ovo telo je sastavljeno od pet članova koji moraju da ispunjavaju iste uslove za izbor, kao i direktor. Time se omogućava profesionalizacija odlučivanja u drugostepenom postupku pred Agencijom, za razliku od važećeg zakonskog rešenja.

Postupak za izbor člana veća Agencije gotovo je istovetan sa postupkom za izbor direktora Agencije. Jedina razlika je u tome što se test sastoji iz dva dela, jer za izbor članova Veća Agencije se ne ocenjuje i program rada.

Osnovni ciljevi koji se žele postići donošenjem Zakona o sprečavanju korupcije su zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost od organa javnih vlasti i javnih funkcionera.

Radi ostvarivanja proklamovanih ciljeva, organi javne vlasti su dužni da dostavljaju Agenciji u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno organi javne vlasti su dužni da Agenciji omogući neposredan uvid u ta dokumenta radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.

Još jedan važan aspekt kojim će biti unapređen rad Agencije - direktan pristup bazama podataka koje se vode u elektronskom obliku, na zahtev Agencije, što će doprineti kvalitetnijem i efikasnijem radu, kao i razmeni podataka elektronskim putem.

Pored toga, Predlogom zakona jasno su definisana pravila vezana za akumulaciju javnih funkcija i propisana su u posebnoj glavi, imajući u vidu suštinsku razliku ovog instituta u odnosu na institut sukoba interesa.

Predlogom zakona precizirane su odredbe koje se odnose na postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona. Propisano je da se postupak vodi u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, postojanje nespojivosti javne funkcije sa drugim funkcijama i poslovima javnog funkcionera, povrede pravila koja se odnose na akumulaciju javnih funkcija i prijem poklona, odnosno prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera.

Novinu predstavlja i mogućnost da se postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona može pokrenuti na osnovu anonimne prijave, što do sada nije bio slučaj. Precizirani su obavezni elementi zahteva za pokretanje postupka, odnosno prijave kojom se inicira pokretanje postupka.

Kada je reč o sankcijama koje se javnom funkcioneru izriču za povredu zakona, Predlogom je propisano da se izriče mera opomene umesto mere upozorenja, propisane važećim zakonom, kao i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Predlogom zakona precizira se šta se smatra težom ili lakšom povredom zakona, kao i mere koje se izriču u zavisnosti od povrede zakona, čime se otklanjaju nejasnoće u važećim zakonskim rešenjima.

Predlogom zakona je detaljnije uređeno postupanje Agencije po predstavkama fizičkih i pravnih lica.

Novinu predstavlja ovlašćenje da u slučaju da je tokom postupanja po predstavkama Agencija utvrdila činjenice koje izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, podnese obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Nadzorni organ je dužan da u slučajevima odbijanja predloga Agencije, pismeno obrazloži razloge za odbijanje predloga i da ih dostavi Agenciji najkasnije u roku od 30 dana od dana odbijanja predloga.

Takođe, prilikom postupanja po predstavci, Agencija ima ovlašćenje da izda preporuku organu javne vlasti, sa merama koje je potrebno preduzeti, u cilju otklanjanja stanja koje može dovesti do nastanka korupcije i sa rokom u kojem je organ dužan da postupi po preporuci.

Imajući u vidu sve novine koje sadrži Predlog zakona o sprečavanju korupcije, ističem da će usvajanjem ovog zakona Republika Srbija dobiti jedan moderan okvir koji uređuje ovu oblasti i ispuniti preporuke specijalizovanog tela Saveta Evrope.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predviđa mere kojima se menja način izvršenja kazni zatvora, čime se proširuje nadležnost sudije za izvršenje krivičnih sankcija, na donošenje odluke da se izrečena kazna zatvora u trajanju do jedne godine izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, donošenje odluke da se osuđeni koji je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda može uputiti na rad van zavoda kod poslodavca sa punim radnim vremenom, a da se preostalo vreme nalazi u zavodu, kao deo pripreme za otpust i donošenje odluke o prevremenom otpustu osuđenog sa izdržavanje kazne zatvora u određenim slučajevima, kao što su teška bolest, teški invaliditet, starost osuđenog, kada bi dalje izvršenje kazne bilo nehumano.

Predlogom zakona su izmenjene određene radno-pravne odredbe koje se odnose na zaposlene u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, imajući u vidu specifičnost i složenost poslova koju obavljaju, sa jedne strane, kao i izloženost riziku.

Rešenjima sadržanim u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija doprineće se boljem tretmanu osuđenih lica, kao i poboljšanju statusa državnih službenika koji su zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovo su ukratko najvažnija rešenja koja sadrže navedeni zakonski predlozi.

Želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da ćemo nakon rasprave u načelu i u pojedinostima usvojiti zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Pantić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko pravde, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, imam čast i prijatnu dužnost da vam iznesem i obrazložim Predlog odluke Visokog saveta sudstva za izbor predsednika za Viši sud u Beogradu, Treći osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Bujanovcu i Prekršajni sud u Nišu, kao i predlog odluke za izbor sudija za Upravni sud, koje je Visoki savet sudstva utvrdio na sednici održanoj 19. aprila 2019. godine.

Naime, Visoki savet sudstva je u "Službenom glasniku" Republike Srbije broj 6/19 od 1. januara 2019. godine i u dnevnom listu "Politika" od 5. februara 2019. godine oglasio izbor predsednika za Viši sud u Beogradu, Treći osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Bujanovcu i Prekršajni sud u Nišu, kao i u "Službenom glasniku" Republike Srbije broj 103/18 od 26. decembra 2018. godine i u dnevnom listu "Politika" od 28. decembra 2018. godine izbor za četiri sudije za Upravni sud.

Visoki savet sudstva je prilikom utvrđivanja predloga kandidata za predsednike sudova cenio sposobnost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova, što je Visoki savet sudstva utvrdio na osnovu Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda.

Naime, ovi kriterijumi se odnose na program rada i razgovor sa kandidatima. Znači, to su bili elementi za utvrđivanje predloga odluke za izbor predsednika sudova za koji je konkurs raspisan.

Na osnovu programa rada koji je vrednovan od strane komisije Visokog saveta sudstva i na osnovu odgovora kandidata na postavljena pitanja prilikom obavljenog razgovora, komisija Visokog saveta sudstva je odredila završnu ocenu za kandidate za predsednike sudova i na osnovu te završne ocene je izvršen izbor kandidata.

Pored završne ocene na osnovu ocene programa rada i ocene sa razgovora kandidata, Visoki savet sudstva je pribavio i mišljenje o kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika. Isto tako, pribavljena je i ocena Komisije za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanja ocene rada sudija i predsednika suda za poslednje tri godine, tako da su ova četiri elementa bila presudna za predlaganje kandidata za predsednike sudova.

Mogu da kažem da su svi kandidati koji su predloženi dobili najvišu ocenu za program rada i najvišu ocenu za odgovore na pitanja koja su dala tokom razgovora i svi predloženi kandidati imaju najvišu ocenu rada za poslednje tri godine.

Takođe, predloženi kandidati imaju nepodeljenu podršku sudija suda za koje se predlaže izbor predsednika.

Vodeći se ovim kriterijumima a na osnovu člana 13. Zakona o Visokom savetu sudstva, u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 19. aprila 2019. godine utvrdio Predlog odluke za izbor predsednika sudova i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor pet kandidata, i to: Aleksandra Stepanović, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu predložen je za izbor predsednika Višeg suda u Beogradu; Dušan Agatonović, sudija Višeg suda u Beogradu i vršilac funkcije predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu predložen je za izbor predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu; Aleksandra Medurić Kalčan, sudija i vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru predložena je za izbor predsednika Osnovnog suda u Somboru; Stanka Krstić, sudija i vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Bujanovcu predložena je za izbor predsednika Osnovnog suda u Bujanovcu i Mišel Marković, sudija Prekršajnog suda u Nišu i vršilac funkcije Prekršajnog suda u Nišu predložen je za izbor predsednika Prekršajnog suda u Nišu.

Što se tiče Predloga odluke za izbor sudija za Upravni sud, Visoki savet sudstva je stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za Upravni sud utvrdio na osnovu odredaba Zakona o sudijama, Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u Drugi ili Viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda, kao i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuju stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.

U ovom slučaju, prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija za Upravni sud primenjene su odredbe dva pravilnika, imajući u vidu da su na oglas za izbor sudija za Upravni sud konkurisali kandidati iz reda sudija kao i ostala lica i sudijski pomoćnici, te su u ovom slučaju primenjene odredbe dva pravilnika.

Visoki savet sudstva za kandidate iz reda sudija pribavio je ocenu rada Komisije za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanje ocene rada sudija i predsednika sudova i Komisija je sačinila prethodnu listu kandidata iz reda sudija koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva. Prethodna lista kandidata iz reda sudija je dostavljena Visokom savetu sudstva.

U odnosu na kandidate koji ne dolaze iz reda sudija, znači koji su sudijski pomoćnici i ostala lica, advokati i lica zaposlena u drugim organima i organizacijama, održan je ispit za ocenu njihove stručnosti i osposobljenosti koji se sastoji iz dva dela. Sastoji se iz pisanog testa i pisanog zadatka. Pisani test se sprovodi radi utvrđivanja njihove stručnosti, a pisani zadatak radi njihove osposobljenosti. Ocenjuju se i pisani test i pisani zadatak i na osnovu tih ocena utvrđuje se jedinstvena ocena sa ispita.

Pored toga, Visoki savet sudstva je pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao mišljenje sednice svih sudija neposrednog Višeg suda.

Pored toga, u skladu sa odredbom član 50. Zakona o sudijama, za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je i ocena njihovog rada. Oni se ocenjuju svake tri godine ocenama od „ne zadovoljava“, pa do „naročito se ističe“.

Imajući u vidu ove kriterijume propisane Pravilnikom za izbor sudija za Upravni sud, kako iz reda kandidata koji dolaze iz reda sudija, tako i za kandidate iz reda ostalih lica, Visoki savet sudstva je, na osnovu člana 51. stav 1. Zakona o sudijama, na sednici održanoj 19. aprila 2019. godine utvrdio Predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor četiri kandidata, i to: Vesnu Slepčević, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu, predložena je za izbor sudije za Upravi sud; Jasmina Minić, sudijski pomoćnik, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, predložena je za izbor sudije za Upravni sud; Vesna Ikonić, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu predložena je za izbor sudije za Upravi sud i Maja Panić, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu, predložena je za izbor sudije za Upravni sud.

Obrazloženje ovih predloga Visokog saveta sudstva, kao i biografije kandidate imate u materijalima koje je Visoki savet sudstva dostavio Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa ja vam neću oduzimati vreme da vam ponavljam ono što je u materijalima sadržano. Ukoliko je potrebno dati dodatna obaveštenja u vezi predloženih kandidata, ja vam stojim na raspolaganju. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsednice, uvažena ministarko Kuburović sa saradnicima, gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je juče na održanoj sednici prihvatio sve predložene predloge zakona i predlaže Narodnoj skupštini da ih usvoji u danu za glasanje, u načelu.

Takođe, Odbor je prihvatio i predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na izbor dva predsednika sudova, kao i na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pa je, takođe, uputio predlog Narodnoj skupštini da u danu za glasanje izabere predložene kandidate za predsednike sudova, odnosno sudije koji se prvi put biraju. To bi bilo što se tiče Odbora.

Gospođo predsednice skupštine, ako mi dozvolite, pošto sam već ustao i dobio reč, ja bih nekoliko reči da kažem i kao predstavnik poslaničke grupe JS o predloženim tekstovima zakona.

Poslanička grupa JS, odmah na početku da kažem, će u danu za glasanje glasati za sve predložene zakone, kako iz oblasti pravosuđa, tako i iz oblasti finansijskih ugovora koji su danas na dnevnom redu.

Dozvolite mi da se u nekoliko reči osvrnem na svaki od predloženih zakona. Svakako da najveću pažnju javnosti u Republici Srbiji, već duži vremenski period, izaziva Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovo je iz razloga što u ovom Predlogu zakona predložena jedna nova kazna za izvršioce najtežih krivičnih dela, a to je doživotni zatvor koji menja raniju odredbu Krivičnog zakonika koja je predviđala da se izriču kaznene mere od 30 do 40 godina strogog zatvora.

Što se tiče poslaničke grupe JS, tu nema dileme. Mi u potpunosti podržavamo ovakvu izmenu Predloga zakonika i smatramo da je možda trebalo još ranije da se krene u izmenu ovog zakonika, imajući u vidu da mnogo zemalja EU, kojoj mi težimo i na čije pravosuđe u mnogo čemu želimo da se ugledamo, ima predviđenu ovu vrstu najteže kazne.

Ono što nas iz JS, poslaničkog kluba JS pomalo, biram reči, ne znam kako bih našao adekvatnu reč, iritira jeste da mnoga tzv. udruženja, neka strukovna, građanska itd. pominju jednu reč, a to je da bi usvajanjem ovog predloga zakonika, usvajanjem mogućnosti da se izriče za najteža krivična dela doživotni zatvor nehumano. Sada ja pitam, kao građanin, kao poslanik, kao član JS, poslaničkog kluba JS – da li ti koji kažu da je ta kazna nehumana razmišljaju o tome kakva je humanost prema žrtvama koje su nastupile usled činjenja tog krivičnog dela? Da li je humanost prema njihovim roditeljima, braći, sestrama, familiji itd? Da li mi treba više da brinemo o izvršiocima teškim krivičnih dela i da budemo humani prema njima ili treba više da brinemo o posledicama koje takva dela imaju za širu javnost u Srbiji?

Iskren da budem, kao pojedinac, ovo nije stav JS, odavno sam, još od 2002. godine, kada sam bio poslanik, zagovarao smrtnu kaznu za najteža krivična dela. Nije to prihvaćeno iz razloga što je u Evropi odavno ukinuta smrtna kazna, ali mislim da je pandan toj najtežoj sankciji ipak doživotni zatvor.

Ono što je takođe u zakonu predviđeno jeste i ta neka vrsta humanosti, a to je da posle protoka 27 godina od izdržavanja kazne, to lice ima pravo da traži uslovni otpust. Doduše u zakonu je predviđeno da taj uslovni otpust mora da traje maksimalno 10 godina. Ja sam intervenisao jednim amandmanom, mislim da će ga Vlada prihvatiti, da taj rok bude 15 godina. Videćemo šta će na kraju biti.

Ono što takođe podržavamo jeste da se u članu 55, odnosno u članu 8. postojećeg Predloga zakonika, a koji se odnosi na član 55. izvornog zakona, onim licima koja su ranije osuđena na krivična dela, koja su urađena sa umišljajem, ne može im se izreći kazna kraća od minimuma predviđenog za tu vrstu dela za koju se optužuju.

Takođe, kod višestrukih povratnika je dobro što je Ministarstvo prepoznalo to i predložilo u članu 9. novi član, da se kod dva i više povratnika, a ranije su osuđivani za dela izvršena sa umišljenim da im se mora izreći kazna minimum 50% od kazne predviđene zakonom.

Jednostavno, mi moramo kao društvo i zakonodavac da stanemo na put povratnicima sa učinjenim krivičnim delima da bar zaprećenom kaznom na neki način im stavljamo do znanja da će biti strožije kažnjavani, jer u praksi se dešava da su sudovi nažalost u više puta za ista ili slična krivična dela donosili takve presude gde su maltene bile blage, da ne kažem nešto drugo, odnosno bile su uslovne ili sa minimalnim kaznama.

Još ono što bih pohvalio, zbog mog uvaženog kolege Neđe Jovanovića, da je učinjeno to da je sada formirano, da kažem tako, i zaprećena kazna za krivično delo - napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice i mislim da na taj način štitimo tu profesiju koja je takva kakva je, nažalost, nekad bude i sa posledicama, da budu koliko toliko zaštićeni, time što će biti zaprećeno, odnosno što je zaprećena kazna za napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice.

Ne bih se više zadržavao na ovom zakonu, s tim da ću reći samo da je ovaj zakon u potpunosti u saglasnosti sa stavovima poslaničke grupe JS. Još jednom kažem, mi ćemo ga podržati.

Kada je u pitanju drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o krivičnom postupku, samo jednu rečenicu da kažem, da s obzirom da se radi o usaglašavanju teksta ovog Zakona sa već predloženim Krivičnim zakonikom, da je to jednostavno, da kažem, tehničko pitanje.

Ne bih se dalje zadržavao na ovim drugim zakonima, kao što su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ali bih sebi dao za pravo samo da sa par rečenica prokomentarišem novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ono što se nama iz JS dopada jeste što je Ministarstvo smoglo snage da prevaziđe neke, ja bih rekao, čak i pritiske od raznoraznih uticaja, da kada je u pitanju prijavljivanje imovine funkcionera, jer znam da je u nekim ranijim radnim materijalima bilo nagoveštaja, pa čak i predloga, da javni funkcioner mora da prijavljuje imovinu i punoletne dece, snaje, prijatelja, kumova itd. i mislim da je to prihvaćeno da bismo otišli u jednu opasnu situaciju, jednu opasnu krajnost, gde ne bismo mogli da izađemo na kraj. Ipak smo zadržali, ipak je Ministarstvo u predlogu zadržalo, da kažem uslovno postojeća rešenja, da javni funkcioner mora da prijavi imovinu bračnog ili vanbračnog druga i maloletne dece koja sa njim žive u domaćinstvu i mislim da se tu krug dobro završava. U slučaju da ima sumnji da postoje povezana lica sa javnim funkcionerom, da imovina je, da tako kažem, sticana na neki drugi način koja nije u okviru pozitivnih propisa, onda postoji način i da se to proveri od strane Agencije.

Još nešto je za pohvalu, kada je u pitanju ovaj zakon, a to je da sada odbornici u lokalnim parlamentima, skupštine opština gradova, gradskih opština, ne moraju da prijavljuju imovinu, ako sam ja dobro razumeo. Da kažem nisu javni funkcioneri, ne moraju da prijavljuju imovinu, jer ima mnogo, i to bi mnogo opterećivalo mnogo Agenciju za borbu protiv korupcije ili kako se sad bude zvala. Iz tog razloga pozdravljamo taj zakonski predlog u članu 70. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno o sprečavanju korupcije.

Time bih ja moje izlaganje završio, ne bih dalje dužio, da ne prepričavam druge odredbe postojećih zakonskih predloga.

Na kraju još jednom da kažem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove zakone, a istovremeno još jedno naglašavam da ćemo podržati Predlog Jedinstvenog saveta sudstva kada su u pitanju predlozi za izbor dva predsednika sudova u ovom trenutku i nekoliko sudija kako Upravnog suda, tako i drugih koji se prvi put biraju na ovu sudijsku funkciju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati sve predložene zakone, i pre svega bih želeo da govorim o Predlogu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Veoma je dobro što je ovaj predlog došao na dnevni red i što su baš ovakva rešenja predložena, ali isto tako treba da se kaže na početku da je povod ili možda najvažniji i ujedno najtragičniji povod predlaganja ovakvih zakonskih izmena smrt Tijane Jurić, jedne petnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku na teritoriji grada Subotice.

U međuvremenu je formirana, osnovana Fondacija „Tijana Jurić“. Ta fondacija je prikupila za veoma kratko vreme 158 hiljada potpisa građana. To je pet puta više od minimalnog broja za narodnu inicijativu, a taj uslov je propisan Ustavom Republike Srbije. To govori o tome da ogromna većina građana Republike Srbije podržava ovakva zakonska rešenja, odnosno ovakve predloge izmena Krivičnog zakonika.

Ukoliko o tome govorimo onda mislim da je bitno to istaći ne samo zbog Fondacije „Tijana Jurić“, nego i zbog toga što je veoma bitno da građani, da se građani slože sa ciljevima Krivičnog zakonika i sa kaznenom politikom države. To je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta i mislim da je veoma značajno što je ovim zakonskim izmenama predložena još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Prosto je neverovatno što ta svrha kažnjavanja, taj cilj kažnjavanja nije ranije bio propisan našim Krivičnim zakonikom, već su to bile generalna prevencija, specijalna prevencija, izražavanje društvene osude i jačanje morala, ali je itekako važno da se ostvaruje i pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i mislim da propisivanje ove svrhe kažnjavanja je skoro isto toliko važno koliko je važan institut doživotne kazne zatvora, taj novi institut ili institut koji se ponovo uvodi u naše krivično zakonodavstvo.

Mi iz SVM jednostavno smatramo da možda odmazda u klasičnom smislu reči ne treba da bude cilj krivičnog zakonodavstva i možda ne treba da se u 21 veku vodimo principom oko za oko, zub za zub, ali opet sa druge strane kaznena politika treba da bude pravedna i treba da bude srazmerna.

Jednostavno, moramo biti svesni činjenice da i u našem društvu i u drugim društvima, evropskim i drugim zemljama, ima osoba, ima građana koji jednostavno nisu spremni, nisu jednostavno podobni za to da budu deo društva. Jednostavno postoji kategorija stanovništva, to su činioci najtežih krivičnih dela koji se na svirepi način izvršavaju u čijem slučaju je jednostavno vrlo teško zamisliti resocijalizaciju i ponovno integrisanje u društvo.

To su možda stavovi koji se osporavaju u delu naše stručne javnosti, ali opet sa druge strane i potpisi građana i razgovor sa građanima ukazuje na to da su ljudi u našoj zemlji pristalice strožijeg kažnjavanja određenih krivičnih dela.

Šta govore određeni građani u Republici Srbiji, koji su protivnici ovakvih predloga Vlade Republike Srbije i Fondacije „Tijana Jurić“? Oni govore da uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje ljudskih prava. Govore o tome da je to u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da je to u suprotnosti sa Ustavom, da rehabilitacija i resocijalizacija osuđenika u društvo treba da bude cilj koji je važniji od svakog drugog cilja, da se čovek ne može lišiti nade i tu se misli na izvršioce najtežih krivičnih dela.

Mi kažemo da postoji organ u Republici Srbiji, to je Ustavni sud koji jedini može da ceni da li je određeni usvojeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Siguran sam da će biti inicijativa ili predloga za ocenu ustavnosti, ali sam ja duboko uveren u to da ovaj predlog zakona i zakon kada bude bio usvojen za nekoliko dana da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Kada gledamo malo uporedno pravo, onda dolazimo do zaključka i podatka da u 183 država i teritorija od 216, postoji ili kazna doživotnog zatvora ili smrtna kazna. Znači od 183 od 216 država i teritorija. Samo u 33 države smrtna kazna ili kazna doživotnog zatvora nisu najteže sankcije.

Postoje države u Evropi koje su članice, ne samo Saveta Evrope, nego i EU, u kojima isto tako postoji institut kazne doživotnog zatvora i to stvaran doživotni zatvor. To je na primer Kraljevina Holandija, gde doživotno znači doživotno. To je Mađarska, znači nije ništa predloženo što već ne postoji u uporednom zakonodavstvu, u zakonodavstvu država članica EU. Ako može u tim državama, onda mislim da može i u Republici Srbiji.

Recimo, u Kraljevini Holandiji, doživotni zatvor znači doživotno zbog toga što je jedina mogućnost da se do kraja ne izvrši kazna doživotnog zatvora, da kralj ili kraljica pomiluje učinioca krivičnog dela koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Nema uslovnog otpusta, nema mogućnosti uslovnog otpusta, a ta mogućnost će naravno postojati i u našem Krivičnom zakonodavstvu zbog toga što predsednika Republike niko ne može da ograničava u tome kako i u kom slučaju će svoju nadležnost da koristi. Tu mislim na nadležnost davanja pomilovanja.

Vrlo je slično rešenje i u Mađarskoj. Od pre nekoliko godina i opet što se tiče uporedne prakse i nekih drugih država u kojima postoji kazna doživotnog zatvora, ali sa mogućnošću uslovnog otpusta, mora se reći da statistike govore o tome da se povećava broj presuda koje sadržavaju doživotnu kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela u zemljama Saveta Evrope.

Koncept doživotnog zatvora je inače uveden devedesetih godina prošlog veka u mnogim državama članicama Saveta Evrope, nakon ratifikacije protokola Šeste Evropske konvencije o ljudskim pravima, a tim protokolom je ukinuta smrtna kazna.

Opet treba reći i to, o tome se vrlo malo govori, pogotovo ne govore oni koji su protivnici ovih predloženih rešenja, da je recimo u 2014. godini oko 7.500 zatvorenika držano u pritvoru bez utvrđenog roka iz razloga bezbednosti ili zaštite javne sigurnosti u raznim državama Saveta Evrope, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu, u Nemačkoj, Italiji i u Švajcarskoj.

Iz svih tih razloga mislimo da je jedno dobro rešenje predloženo. To rešenje je izbalansirano, jer se i sa jedne strane uvodi mogućnosti izricanja doživotnog zatvora, ali uvek kao alternativa da će postojati i institut uslovnog otpusta u slučaju doživotnog zatvora osim za pet krivičnih dela, odnosno za najteže oblike pet krivičnih dela.

Mislim da, ukoliko se taksativno navede koja su ta krivična dela, onda je evidentno da je vrlo pravično, pravedno i jednostavno normalno da za učinioce tih krivičnih dela za učinioce najtežih oblika tih krivičnih dela nema uslovnog otpusta. To je teško ubistvo, odnosno ubistvo deteta ili bremenite žene, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Mislim da u tim slučajevima je najnormalnije i najprirodnije da učinioci tih krivičnih dela ni nakon 27 ili 30 godina ne budu slobodni članovi ovog društva, jer je teško zamislivo da u njihovom slučaju resocijalizacija može baš u toj meri da funkcioniše, da se oni mogu integrisati u društvo i mogu postati, biću toliko direktan da kažem, normalni članovi našeg društva.

Podržavamo i sve ostale predloge za izmene Krivičnog zakonika. Tu pre svega mislim na rešenja u vezi povrata i pooštravanja kazne za tzv. obični povrat, a vrlo je dobro što je novi institut višestruki povrat i da će u tom slučaju sud biti obavezan da za krivično delo izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne.

Isto podržavamo i uvođenje novog krivičnog dela napada na advokata., podržavamo izvršene izmene i dopune krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela. Mislim da je to maksimalno u skladu sa današnjim okolnostima u svetu i dobro je što je Vlada reagovala na taj način.

Isto mogu da kažem i za dopunu krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Podržavamo i sve ostale predloge zakona iz ovog seta krivičnih zakona, kao i Predlog zakona o sprečavanju korupcije i nadamo se tome da će i Predlog zakona o poreklu imovine vrlo brzo stići ovde u Narodnu skupštinu. Nismo mi oni koji imaju nešto protiv toga, ministarka je rekla da ima i u vladajućoj koaliciji stranaka i pojedinaca koji ne očekuju baš željno stizanje tog zakonskog predloga u Narodnu skupštinu, mi ne spadamo u tu kategoriju, ali želim da potvrdim da jedva čekamo da taj zakonski predlog stigne u Narodnu skupštinu i vrlo bi bilo bitno da što pre Narodna skupština usvoji i taj zakona. Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Nela Kuburović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što ste se ovoliko osvrnuli na uvođenje kazne doživotnog zatvora i navodeći i rešenje uporedna, koja postoje u zemljama, članicama Saveta Evrope i tačno je da postoje zemlje članice Saveta Evrope koje imaju kaznu doživotnog zatvora, gde ne postoji mogućnost uslovnog otpusta, kao što je to Holandija.
Ali, ako pogledate i zvanične izveštaje, koji se nalaze na sajtu Saveta Evrope, kojim se upravo bavi Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, tu se navode još pojedine zemlje koje nemaju mogućnost uslovnog otpusta, kao što je Litvanija, Malta i Belgija. Tako da, Srbija nije jedina zemlja koja predlaže, za pojedina krivična dela, uvođenje doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Čak, ovo su zemlje koje za sva krivična dela, gde je predviđena kazna doživotnog zatvora, ne predviđaju uopšte mogućnost uslovnog otpusta. U Predlogu zakona, koji se danas nalazi pred vama, opšte pravilo je da uslovni otpust postoji, o kome može da se raspravlja nakon 27 godina. Izuzetak jeste nekoliko teških krivičnih dela koji, pre svega pogađaju decu, koji pogađaju trudnice i to je bilo predloženo inicijativom Fondacije "Tijane Jurić", da upravo za ovaj krug krivičnih dela bude onemogućen uslovni otpust.
Danas sam imala prilike da čujem i neke predstavnike opozicije, koji tvrde da su podržali inicijativu Fondacije "Tijane Jurić", da su tada i potpisali da se uvede doživotni zatvor, a danas tvrde da ovaj zakon, koji je predložen, nije zakon Tijane Jurić i pozivaju se upravo na odredbe uslovnog otpusta. Ukoliko pogledate predlog koji je Fondacija podnela, on i predlaže uvođenje doživotnog zatvora, ali isto tako nemogućnost uslovnog otpusta.
Imali smo ovih dana prilike da slušamo kritike da se ovaj zakon brzo našao pred narodnim poslanicima i da o ovako bitnoj stvari nije bilo dovoljno javne rasprave, ali moram i zarad javnosti da kažem da je Ministarstvo pravde još 2015. godine, kada su se pripremale izmene i dopune Krivičnog zakonika, koji ste upravo usvajali 2016. godine, predložilo uvođenje doživotnog zatvora i tada je organizovana javna rasprava, pre svega pozivala se stručna javnost da iznese svoje stavove.
Ono što moram da kažem, da je stručna javnost poprilično nema ostala, čini mi se da možda nisu bili ni dovoljno hrabri, nisu bili ni dovoljno glasni da kažu kakav je njihov stav po pitanju doživotnog zatvora. Danas pojedine predstavnike struke možemo da čujemo samo u kontekstu da pominju mogućnost, odnosno nemogućnost uslovnog otpusta i kako se na taj način krše odredbe i preporuke Evropskog suda za ljudska prava, a ja bi volela da su i ti predstavnici struke barem pogledali presude počiniocima najtežih krivičnih dela i zašto je upravo i Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije prihvatila inicijativu Fondacije "Jurić" da za određena krivična dela ne postoji mogućnost uslovnog otpusta.
Nažalost, pojedini događaji koji su se desili samo pre nekoliko godina su nas naterali da reagujemo. Upravo je ovo reakcija na najsvirepija ubistva, za najveće, moram reći, monstrume. Kada pročitate šta je sve rađeno i ono što je navedeno u tim presudama prosto ne znam kako iko može, ko je zaštitnik bilo kakvih ljudskih prava, da kaže da takva lica treba da imaju mogućnost uslovnog otpusta. Nije samo Tijana Jurić, koja je stradala 2014. godine, podsetiću vas da je 2016. godine svirepo ubijena, a pre toga i silovana mala Anđela od tri godine i to od strane lica koje je pre toga izvršilo takođe još jedno ubistvo. Zatim ste imali i ubistvo Marije Jovanović. Ubistvom male Ivane Podraščić, koja je takođe imala 14 godina, a to krivično delo je učinilo lice koje je imalo sigurno pet do šest osuđujućih presuda pre toga i osuđujuću presudu za ubistvo i osuđujuću presudu za više silovanja, što znači da je bio povratnik kada je reč o silovanju.
Tako da, upravo, nažalost nas život demantuje i vrlo često moramo da izađemo iz okvira koji se tiču zaštite ljudskih prava u teoriji. Praksa je nažalost pokazala da pojedina lica ne mogu biti resocijalizovana i da ne zaslužuju da se nađu na slobodi upravo zato što je reč o povratnicima koji nakon izlaska sa izdržane kazne zatvora ponovo učine ta krivična dela. Neko bi rekao da je ovo nehumana kazna i da može mnogo toga da se postigne i sa kaznom zatvora od 30 do 40 godina, jer su u pitanju lica koja su nakon izdržane kazne u starijoj dobi. Ali, ja ću vam reći da je upravo jedan od ovih svirepih zločina počinilo lice koje je u trenutku počinjenog krivičnog dela imalo 68 godina. Lice koje je ubilo malu Anđelu pre dve godine je to krivično delo počinilo sa 28 godina. On je osuđen na kaznu zatvora od 40 godina i naći će se nakon 40 godina verovatno na slobodi, tada će imati 70 godina. Da li može ponovo da počini ovakvo krivično delo? Upravo, život je demantovao i pokazao da je moguće.
Upravo su sve ovo razlozi zašto je Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije prihvatila inicijativu da uslovnog otpusta nema za najteža krivična dela gde su upravo žrtve maloletna lica i deca.
Nadam se upravo da će od strane poslanika i ovaj predlog biti podržan upravo u ovakvom obliku, jer ovo nije samo pobeda Fondacije "Tijane Jurić", ovo je način da se odužimo deci koja su stradala na ovako svirep način.