Otvoreni Parlament | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Sažetak

Do izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije dolazi usled inicijative Fondacije Tijana Jurić, kao i iz potrebe da se propišu pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici i višestruki povratnici.

Fondacija Tijana Jurić podnela je 9. novembra 2017. godine Narodnoj skupštini, narodnu inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakonika koju je podržalo 158.460 građana Republike Srbije. Ovom inicijativom predloženo je uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života i tela i krivična dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene ili nemoćnog lica. Istom inicijativom predloženo je i da se u ovim slučajevima isključi mogućnost uslovnog otpusta.

Imajući u vidu gorenavedene razloge za izmene Krivičnog zakonika, kao svrha kažnjavanja, pored specijalne i generalne prevencije, kao i izražavanja društvene osude za krivično delo, izmenama i dopunama se propisuje i „ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije“.

KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORA

Usled toga, pored postojećih kazni oduzimanja vozačke dozvole, rada u javnom interesu, novčane kazne i kazne zatvora, uvodi se i kazna doživotnog zatvora, koja se ne može izreći licu koje u trenutku izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života. Ovom kaznom doživotnog zatvora u potpunosti se zamenjuje postojeća kazna zatvora koja je bila predviđena za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela – kazna zatvora od trideset do četrdeset godina.

USLOVNI OTPUST I KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORA

Predviđenim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika propisano je i da se mogućnost uslovnog otpusta u slučajevima koji se odnose na učinioca koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora ostvaruje posle dvadeset sedam godina zatvora. U onim slučajevima u kojima uslovni otpust nije isključen, osuđenom na kaznu doživotnog zatvora predviđeno je da uslovni otpust traje deset godina od dana kada je uslovno otpušten.

Nadalje je propisano da sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za sledeća krivična dela:
- teško ubistvo učinjeno prema detetu ili bremenitoj ženi;
- silovanje, kada je usled silovanja nastupila smrt lica prema kom je ovo delo učinjeno ili ako je delo učinjeno prema detetu,
- obljuba nad nemoćnim licem, kada je usled ovog krivičnog dela nastupila smrt lica prema kome je delo izvršeno;
- obljuba sa detetom, kada je usled ovog krivičnog dela nastupila smrt deteta;
- obljuba zloupotrebom položaja, kada je usled ovog krivičnog dela nastupila smrt deteta.

STROŽIJE KAŽNJAVANJE POVRATNIKA U VRŠENJU KRIVIČNIH DELA

Imajući u vidu da je jedan od razloga za izmene i dopune Krivičnog zakonika i strožije kažnjavanje povratnika u vršenju krivičnih dela, propisano je da sud raniju osudu za umišljajno krivično delo uzima kao otežavajuću okolnost u slučajevima ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina. U ovakvim slučajevima povrata, predviđa se da sud neće moći da izrekne kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, izuzev ako zakon predviđa da se kazna može ublažiti ili ako se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne.

U pogledu višestrukog povrata, propisano je da sud za krivično delo sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora mora izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvorsku kaznu od najmanje jedne godine; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

UBLAŽAVANJE KAZNE - OGRANIČENJA

Pored toga, u pogledu instituta ublažavanja kazne, propisano je da se ona, pored već postojećih izuzetaka kada se ne može ublažiti, ne može ublažiti ni u slučajevima koji se odnose na krivično delo neovlašćene prodaje i stavljanja u promet supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, kao i u sluačajevima kada je ovo delo izvršeno do strane grupe, organizovane kriminalne grupe ili kada je učinilac ovog dela organizovao grupu preprodavaca i posrednika. Novim izmenama Krivičnog zakonika, ublažavanje kazne nije moguće ni prema licu koje je ranije osuđivano za isto ili istovrsno krivično delo.

U skladu sa pooštravanjem propisanih kazni zatvora, uslovna osuda se, nakon izmena i dopuna Krivičnog zakonika neće moći izreći za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna.

Predviđenim izmenama takođe je propisano da krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za pojedina krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (ratni zločini iz čl. 370 – 375. Krivičnog zakonika), ali i za sva krivična dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora.

OSTALA KRIVIČNA DELA I KAZNE

Pored već navedenih izmena koje se odnose na uvođenje doživotne kazne zatvora za pet krivičnih dela za čije oblike je podneta inicijativa Fondacije Tijana Jurić i druga krivična dela pretrpela su izmene, posebno ona koja se odnose na neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, njihovo neovlašćeno držanje, kao i omogućavanja uživanja opojnih droga. Ova dela su izmenjena tako da su ili podignute zaprećene kazne ili propisani kvalifikovani oblici ovih krivičnih dela koja su izvršena prema deci, maloletnim ili licima koja imaju mentalni invaliditet ili koja su izvršila lica koja su lekari, socijalni radnici, sveštenici, nastavnici ili vaspitači i slično.

Imajući u vidu da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika propisano uvođenje doživotne kazne zatvora i da usled toga kazna od trideset do četrdeset godina prestaje da postoji u našem pravnom sistemu, kazna doživotnog zatvora propisana je i za druga krivična dela – ubistvo predstavnika najviših državnih organa, kao i za slučajeve drugih teških dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje i za krivična dela genocida, zločina protiv čovečnosti, kao i težih oblika ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, ratnog zločina protiv ranjenika i bolesnika, ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika i drugih ratnih zločina. Isto tako, ova kazna zatvora propisana je i za krivična dela terorizma i za sva ostala krivična dela gde se kao glavna kazna mogla izreći kazna zatvora od trideset do četrdeset godina.

NOVA KRIVIČNA DELA

Na kraju, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika propisano je i novo krivično delo – napad na advokata, gde je propisana kazna zatvora do tri godine za ona lica koja napadnu advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe. Pored toga, propisani su i oblici ovog krivičnog dela koji se odnose na nanošenje lakih telesnih povreda usled izvršenja ovog dela, kao i uništenja ili oštećenja imovine advokata ili člana njegove porodice.

Usled obaveze usklađivanja sa međunarodnim preporukama u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđeno je i preciziranje krivičnog dela iz čl. 393. Krivičnog zakonika – finansiranje terorizma.

Imajući u vidu nivo promena koje se predviđaju izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, produžen je rok za početak primene ovih izmena pa bi predložene izmene i dopune trebalo da stupe na snagu 1. decembra 2019. godine.
15%
16%
0%
Poslednji put ažurirano: 06.09.2019, 13:55