Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnije rešenje koje sadrže Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlog zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, najveća tri najznačajnija razloga za njegovo donošenje. Prvi razlog je prihvatanje inicijative Fondacije Tijane Jurić, koja je podneta Narodnoj skupštini 9. novembra 2017. godine, a koju je podržalo 158.460 građana Republike Srbije. Navedenom inicijativom za izmene i dopune Krivičnog zakonika predlaže se propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života i dela, krivična dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenje dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica. Pored toga, ovom inicijativom predviđa se da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za određena krivična dela nemaju pravo na uslovni otpust.
U vezi sa tim, napomenula bih da je Stalna radna grupa za izmene i dopune Krivičnog zakonika Ministarstvo pravde još tokom 2015. godine, odnosno još pre podnošenja predmetne inicijative, razmatralo pitanje uvođenja kazne doživotnog zatvora u Krivični zakonik, koja bi zamenilo postojeću najvišu zaprećenu kaznu zatvora od 30 do 40 godina.
Ovo pitanje našlo se i na javnoj raspravi, gde je bilo zatraženo od stručne javnosti da iskaže svoje mišljenje o tome. Moram da napomenem da je pitanje uvođenja doživotnog zatvora još sada uzburkalo stručnu javnost, navelo na razmišljanje, razgovore, polemike i, po prirodi stvari, otvorilo mnoga druga pitanja.
Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno. To znači da se Predlog inicijative Fondacije „Tijana Jurić“, koja predviđa propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih dela, odnosi na određena krivična dela, kao što su teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom. U slučaju kada su izvršene prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu, prošireno je na sva druga krivična dela za koja je, prema važećem zakonskom rešenju, propisan zatvor od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam, itd.
Naravno, Predlogom zakona se uvodi i definiše kazna doživotnog zatvora. Napomenula bih i da je kriminalno političko opravdanje kazne doživotnog zatvora u tome što ona treba da bude izuzetna kazna koja zamenjuje smrtnu kaznu. Pokazalo se da za neka najteža krivična dela u odnosu na određene učinioce vremenska kazna lišenja slobode se ne pokazuje adekvatnom.
Prilikom pripreme teksta Predloga zakona imali smo u vidu i uporedno pravna rešenja drugih zemalja. Sa izuzetkom nekoliko država, tu su pre svega države nastale na teritoriji bivše Jugoslavije, osim Slovenije, kao i Španije, Portugalije, Norveške, sve ostale evropske zemlje poznaju kaznu doživotnog zatvora. Tu su i Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Makedonija, Slovenija, Švajcarska.
Republika Srbija, kao i većina zemalja nastala na teritoriji bivše Jugoslavije, sada poznaje rešenje koje nije uobičajeno i, koje osim pomenutih, ne poznaje ni jedna druga evropska zemlja. Umesto doživotnog zatvora, predviđena je dugotrajna vremenska kazna zatvora u određenom rasponu, a negde u fiksnom trajanju.
Osim toga što se tako dobijaju dve vremenske kazne, lišenje slobode sa različitim minimumom i maksimumom, pri čemu je teško tvrditi, za razliku od doživotnog zatvora, da je reč o suštinski različitoj kazni lišenja slobode, takva kazna izaziva dileme i u pogledu toga u kom rasponu je propisati i da li uopšte u rasponu ili fiksnom trajanju i kakav je njen odnos sa redovnom kaznom zatvora.
Uobičajen prigovor koji se upućuje kazni doživotnog zatvora jeste njena nehumanost. Međutim, u tom pogledu ni postojeća kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina mogla bi se smatrati takođe nehumanom.
Naime, ukoliko osuđeni koji je izdržavao kaznu u trajanju od 40 godina bude pred kraj svog života pušten na slobodu, postavlja se pitanje šta on time dobija, s obzirom da je, po pravilu, bez sredstava za život, u dubokoj starosti, sa prekinutim vezama sa porodicama i prijateljima.
Imajući u vidu težinu ove kazne, njen izuzetan karakter, predviđena su i određena ograničenja u njenom propisivanju i izricanju. Ograničenja koja se tiču njenog propisivanja ostala su ista kao i kod kazne zatvora od 30 do 40 godina. Ona se može propisati samo za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora.
Zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života. Osim toga, predviđena je i zabrana izricanja kazni doživotnog zatvora u slučajevima kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne, prekoračenje granice nužne odbrane, pokušaj bitno smanjene uračunljivost, dobrovoljni odustanak.
Propisivanjem kazne doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina dobilo bi se jasnije razgraničenje između doživotnog zatvora i onog sa vremenskim trajanjem.
Kazna doživotnog zatvora ima i simbolički značaj. Ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela, stepen krivice učinioca, iako se praktično izvršenje može svesti na istu dužinu kao i kazna zatvora od 30 do 40 godina.
Takođe je dopunjena i odredba Krivičnog zakonika koja se odnosi na zastarelost na taj način što je proširen krug krivičnih dela koja ne zastarevaju. Predloženo je da, pored krivičnih dela ratnih zločina i drugih krivičnih dela, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima, zastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne ne može da nastupi i za krivična dela za koje je predviđena kazna doživotnog zatvora.
Imajući u vidu da je uvedena kazna doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina, neophodno je bilo izmeniti odredbe koje uređuju uslovni otpust.
Predviđeno je da lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može da se uslovno otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. Ovakvo rešenje u skladu je sa intencijom uvođenja kazne doživotnog zatvora koja je po svojoj prirodi teža od zatvora od 30 do 40 godina.
Budući da, po važećem zakonu, lice osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina, može biti uslovno otpušteno nakon izdržanih 26 godina i osam meseci, predloženo je da osuđeni na kaznu doživotnog zatvora može biti na uslovnom otpustu nakon izdržanih 27 godina zatvora. Pored toga, zbog uvođenja kazne doživotnog zatvora, uveden je i rok za opoziv uslovnog otpusta za lica osuđena na ovu kaznu.
U skladu sa inicijativom Fondacije „Tijana Jurić“, predviđeno je da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom. Takvo rešenje je u skladu sa Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, tzv. „Marijin zakon“, koji kao jednu od mera predviđa da se lice osuđeno na kaznu zatvora za krivična dela propisana tim zakonom ne može uslovno otpustiti.
Pored uvođenja doživotnog zatvora, drugi značajni razlog za donošenje Predloga zakona je propisivanje pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici.
U skladu sa inicijativom Ministarstva unutrašnjih poslova, izmenjene su i dopunjene odredbe koje se odnose na odmeravanje kazne u slučaju povrata.
Činjenicu da je neko ranije osuđivan za krivično delo učinjeno sa umišljajem, sud obavezno uzima kao otežavajuću okolnost. Kod običnog povrata predviđeno je da sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo i ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina.
Kada je u pitanju višestruki povrat, ranije dve osude, sud je obavezan da za krivično delo za koje mu sudi izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod uslovom da je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na kaznu zatvora od najmanje godinu dana i da od dana otpuštanja učinioca za izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.
Sužen je i krug krivičnih dela za koje se može izreći uslovna osuda tako što je predviđeno da se ova osuda ne može izreći za krivična dela za koje je zaprećena kazna od osam godina zatvora ili teža kazna umesto kako je sada predviđeno za kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Ovom intervencijom se vrši usklađivanje Krivičnog zakonika sa Zakonikom o krivičnom postupku tako što se predviđa da se uslovna osuda može izreži samo za krivično delo za koje je Zakonikom o krivičnom postupku predviđen skraćeni postupak.
Predlogom zakona izvršeno je i pooštravanje kazni za krivično delo zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poreska utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, učestvovanje u grupi koja spreči službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.
Postoji i treći bitan razlog za donošenje ovog zakona. Izmene i dopune sadržane u odredbama pojedinih članova Predloga zakona odnose se na potrebu usklađivanja sa Preporukom broja 5 FATF-a, međunarodnog tela koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Jedan deo tih izmena i dopuna je u funkciji otklanjanja neusaglašenosti identifikovanih u Izveštaju Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje pranja novca Manivala iz 2016. godine o evaluaciji Republike Srbije.
Imajući u vidu aktuelni proces izveštavanja Komitetu Saveta Evrope, neophodno je da Republika Srbija usvoji predložene izmene kako bi bio konstatovan napredak u pogledu tehničke usklađenosti sa FATF standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.
Naime, predloženim izmenama i dopunama vrši se potpuno usklađivanje sa članom 2. Međunarodne konvencije UN o suzbijanju finansiranja terorizma tako što se opis pojedinačnih krivičnih dela usklađuje sa opisom krivičnih dela iz nekoliko međunarodnih ugovora sadržanih u aneksu te Konvencije, a što je jedan od ključnih kriterijuma za ocenu ispunjenosti preporuke broj 5.
Radi usklađivanja sa tom preporukom, inkriminisana je i radnja putovanja u inostranstvo koja je povezana sa terorizmom i precizno je definisan pojam „sredstva“ kod krivičnog dela finansiranja terorizma.
Dakle, predloženim izmenama i dopunama postigla bi se potpuna usaglašenost sa najvećim međunarodnim standardima koji se odnose na sprečavanje finansiranja terorizma, što je od nesumnjivog značaja za unapređenje položaja Republike Srbije u međunarodnim telima u toj oblasti.
Od ostalih izmena naglasila bi da je na predlog MUP intervenisano kod krivičnog dela teško ubistvo tako što je predviđeno kažnjavanje za radnje kojima se priprema neposredno izvršenje ovog krivičnog dela.
U skladu sa inicijativom Ministarstva zdravlja i međunarodnim preporukama dopunjena su krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.
U tom smislu, predviđen je kao kvalifikovan oblik navedenih krivičnih dela kada su ona izvršena prema maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, odnosno kada je delo izvršeno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ili u njenoj neposrednoj blizini, ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, javnom lokalu ili na javnoj priredbi ili ako je delo izvršilo službeno lice – lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač; iskorišćavanjem svog položaja ili ako je za izvršenje dela iskorišćeno maloletno lice.
U vezi sa tim, izmenjeno je i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga zbog neujednačenosti sudske prakse. Izmene se sastoje u tome što je kao poseban oblik propisano i neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini.
Pored toga, predviđeno je da se učinilac ovog krivičnog dela ne može odrediti izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a kako bi se činilac sprečio da tokom izvršavanja kazne nastavi sa vršenjem tog krivičnog dela.
Pored toga, u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, uvodi se i novo krivično delo – napad na advokate.
Prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona određuje se primena odredaba koje se odnose na povrat, kao i stupanje na snagu zakona i predloženo je da zakon stupi na snagu 1. decembra 2019. godine, a odložena primena je neophodna kako bi se ostavilo dovoljno vremena da se stručna javnost, nadležni državni organi, sudovi, javno tužilaštvo i policija, kao i građani, upoznaju sa predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, s obzirom na njihov veliki značaj i domašaj.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku bila je potreba usklađivanja ovog zakonika sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, kojima je izmenjena sistematika Glave 22 i odnosi se na krivična dela protiv privrede.
Sa druge strane, kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, takođe je bilo neophodno usklađivanje sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, kojima je izmenjena sistematika. Iz tog razloga, vrši se minimalna izmena člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji određuje krug krivičnih dela za koje se taj zakon primenjuje radi usklađivanja numeracija i naziva krivičnih dela iz Krivičnog zakonika.
Četvrti, vrlo bitan zakon koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima, je Predlog zakona o sprečavanju korupcije. Ovaj predlog je izrađen radi usklađivanja pravnog okvira kojim se uređuje sprečavanje korupcije sa preporukama grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, tzv. GREKO, iz četvrtog kruga evaluacije koji je započeo u januaru 2012. godine.
U okviru ovog kruga evaluacije naglasak je stavljen na sprečavanje korupcije kroz razmatranje pitanja koja su između ostalog vezana za etičke principe i pravila ponašanja javnih funkcionera, kao i sukob interesa pri vršenju javne funkcije, zabrana ili ograničenja određenih aktivnosti javnih funkcionera, izveštavanje o imovini, prihodima, obavezama i interesima.
U postupku izrade Zakona o sprečavanju korupcije ministarstvo je dostavilo zakonski tekst na mišljenje ekspertu grupe GREKO, koji je analizirao usklađenost zakona teksta sa preporukama GREK-a.
U oktobru 2018. godine Ministarstvu pravde je dostavljeno mišljenje o usklađenosti zakonskih tekstova sa preporukama. Ovo ekspertsko mišljenje je uzeto u razmatranje prilikom izrade Predloga zakona i njegove preporuke su ugrađene u tekst predloga.
Donošenje ovog zakona je od značaja za relaciju strateških ciljeva Republike Srbije iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23 koje takođe predviđa obaveze da se izmeni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Pored toga, tokom primene važećeg zakona koji je u primeni već deset godina, uočena je potreba da se veći broj odredaba pojasni, precizira i da se isprave mnogi nedostaci važećeg zakona koji su se pokazali u praksi, kao i da se ugrade novine u ovoj oblasti koja ne sadrži važeći zakon, a koje su vezane za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i koje su vezane za ovlašćenja Agencije.
Promenjen je naziv zakona iz razloga što naziv postojećeg zakona, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ne odražava u potpunosti materiju koju zakon uređuje. Pored toga što se uređuje i pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije, Predlog zakona o sprečavanju korupcije sadrži odredbe kojima se uređuje pravilo o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, pitanje koje se odnosi na kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera i drugih pitanja koja su od značaja za prevenciju korupcije. Iz tih razloga naziv Predloga zakona i Predlog zakona o sprečavanju korupcije, zbog čega je i promenjen naziv Agencije u Agenciju za sprečavanje korupcije.
Radi usklađivanja sa preporukama iz mišljenja GREKO eksperta promenjen je postupak izbora direktora u cilju objektizacije njegovog izbora. Predlogom zakona je propisano da ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa raspisuje javni konkurs za izbor direktora i da upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje komisiju za sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora koja je sastavljena od tri člana koji moraju ispunjavati uslove koji se po ovom zakonu traže i za direktora.
Potom, Komisija za sprovođenje konkursa sprovodi test u kome se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata koji su određeni u programu testa. Test se sastoji iz tri dela. U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata za direktora Agencije. U drugom delu se ocenjuje njihov profesionalni integriteta za obavljanje funkcija direktora Agencije, a u trećem delu testa ocenjuje se program rada Agencije koji kandidat predstavlja članovima Komisije.
Kandidat za direktora Agencije na testu može dobiti najviše 100 bodova. Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 70, a za treći deo testa najviše 30 bodova.
O prigovorima na odluke Komisije za sprovođenje konkursa odlučuje žalbena komisija sastavljena od tri člana koje takođe obrazuje upravni odbor Pravosudne akademije.
Posle sprovedenog testa i okončanje postupka po prigovorima, Komisija za sprovođenje javnog konkursa za izbor Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.
Predlogom zakona predviđena je i dužnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova, a Narodna skupština bira među predloženim kandidatima direktora Agencije većinom glasova svih narodnih poslanika. Ovakvim izbornim postupkom se garantuje nezavisnost budućeg direktora u odnosu na organe izvršne vlasti.
U skladu sa već pomenutim preporukama iz mišljenja GREKO, umesto postojećeg odbora Agencije, Predlog zakona predviđa da o žalbama na odluke koje donosi direktor Agencije o povredi ovog zakona odlučuje Veće Agencije. Ovo telo je sastavljeno od pet članova koji moraju da ispunjavaju iste uslove za izbor, kao i direktor. Time se omogućava profesionalizacija odlučivanja u drugostepenom postupku pred Agencijom, za razliku od važećeg zakonskog rešenja.
Postupak za izbor člana veća Agencije gotovo je istovetan sa postupkom za izbor direktora Agencije. Jedina razlika je u tome što se test sastoji iz dva dela, jer za izbor članova Veća Agencije se ne ocenjuje i program rada.
Osnovni ciljevi koji se žele postići donošenjem Zakona o sprečavanju korupcije su zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost od organa javnih vlasti i javnih funkcionera.
Radi ostvarivanja proklamovanih ciljeva, organi javne vlasti su dužni da dostavljaju Agenciji u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno organi javne vlasti su dužni da Agenciji omogući neposredan uvid u ta dokumenta radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.
Još jedan važan aspekt kojim će biti unapređen rad Agencije - direktan pristup bazama podataka koje se vode u elektronskom obliku, na zahtev Agencije, što će doprineti kvalitetnijem i efikasnijem radu, kao i razmeni podataka elektronskim putem.
Pored toga, Predlogom zakona jasno su definisana pravila vezana za akumulaciju javnih funkcija i propisana su u posebnoj glavi, imajući u vidu suštinsku razliku ovog instituta u odnosu na institut sukoba interesa.
Predlogom zakona precizirane su odredbe koje se odnose na postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona. Propisano je da se postupak vodi u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, postojanje nespojivosti javne funkcije sa drugim funkcijama i poslovima javnog funkcionera, povrede pravila koja se odnose na akumulaciju javnih funkcija i prijem poklona, odnosno prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera.
Novinu predstavlja i mogućnost da se postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona može pokrenuti na osnovu anonimne prijave, što do sada nije bio slučaj. Precizirani su obavezni elementi zahteva za pokretanje postupka, odnosno prijave kojom se inicira pokretanje postupka.
Kada je reč o sankcijama koje se javnom funkcioneru izriču za povredu zakona, Predlogom je propisano da se izriče mera opomene umesto mere upozorenja, propisane važećim zakonom, kao i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.
Predlogom zakona precizira se šta se smatra težom ili lakšom povredom zakona, kao i mere koje se izriču u zavisnosti od povrede zakona, čime se otklanjaju nejasnoće u važećim zakonskim rešenjima.
Predlogom zakona je detaljnije uređeno postupanje Agencije po predstavkama fizičkih i pravnih lica.
Novinu predstavlja ovlašćenje da u slučaju da je tokom postupanja po predstavkama Agencija utvrdila činjenice koje izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, podnese obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.
Nadzorni organ je dužan da u slučajevima odbijanja predloga Agencije, pismeno obrazloži razloge za odbijanje predloga i da ih dostavi Agenciji najkasnije u roku od 30 dana od dana odbijanja predloga.
Takođe, prilikom postupanja po predstavci, Agencija ima ovlašćenje da izda preporuku organu javne vlasti, sa merama koje je potrebno preduzeti, u cilju otklanjanja stanja koje može dovesti do nastanka korupcije i sa rokom u kojem je organ dužan da postupi po preporuci.
Imajući u vidu sve novine koje sadrži Predlog zakona o sprečavanju korupcije, ističem da će usvajanjem ovog zakona Republika Srbija dobiti jedan moderan okvir koji uređuje ovu oblasti i ispuniti preporuke specijalizovanog tela Saveta Evrope.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predviđa mere kojima se menja način izvršenja kazni zatvora, čime se proširuje nadležnost sudije za izvršenje krivičnih sankcija, na donošenje odluke da se izrečena kazna zatvora u trajanju do jedne godine izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, donošenje odluke da se osuđeni koji je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda može uputiti na rad van zavoda kod poslodavca sa punim radnim vremenom, a da se preostalo vreme nalazi u zavodu, kao deo pripreme za otpust i donošenje odluke o prevremenom otpustu osuđenog sa izdržavanje kazne zatvora u određenim slučajevima, kao što su teška bolest, teški invaliditet, starost osuđenog, kada bi dalje izvršenje kazne bilo nehumano.
Predlogom zakona su izmenjene određene radno-pravne odredbe koje se odnose na zaposlene u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, imajući u vidu specifičnost i složenost poslova koju obavljaju, sa jedne strane, kao i izloženost riziku.
Rešenjima sadržanim u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija doprineće se boljem tretmanu osuđenih lica, kao i poboljšanju statusa državnih službenika koji su zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Ovo su ukratko najvažnija rešenja koja sadrže navedeni zakonski predlozi.
Želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da ćemo nakon rasprave u načelu i u pojedinostima usvojiti zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.