Valjda će sada biti sve u redu, pretpostavljam.
Kada pogledamo sve ove ugovore, od prilike to je vrednost nekih dve milijarde evra, možda je nekih stotinu hiljada više ili manje, ali dve milijarde evra je značajna svota, odnosno značajna cifra, imajući u vidu da je ukupan dug Republike Srbije 23 milijarde evra.
Zašto ovo mi iz SRS naglašavamo, iz prostog razloga da bi skrenuli pažnju javnosti, a i Vladi Srbije da mora ubuduće da vodi računa kakve ugovore i sa kim te ugovore potpisuje, odnosno pod kakvim uslovima potpisuje takve ugovore.
Mi ovde imamo predlog dva ugovora koji je veoma bitan kada je u pitanju infrastrukturni sistem Srbije. To su, pre svega, ovi ugovori sa "Eksim bankom" iz Kine, "Export- Import" banke, pa je skraćeno "Eksim" banka, koja je u vrednosti od 1.500.000 dolara. Milijarda dolara je kineski kredit, jer je ta banka predsednik, zastupnik Kineske Vlade, to je kredit koji treba iskoristiti za modernizaciju pruge deonice Novi Sad- Kelebija, odnosno granica. Ta pruga je veoma značajna i bitna, kao što je bitna i deonica auto-puta na "Koridoru 11" Preljina-Požega i to je svakom jasno da je od višestrukog značaja i interesa da se završi i ova deonica pruge, odnosno kompletno rekonstrukcija pruge Beograd-granica sa Mađarskom, do Kelebije, kao i ovaj "Koridor 11" koji povezuje Srbiju sa lukom Bar.
Zašto? Zato što je luka Bar, što bi se reklo, od životnog interesa i značaja za Republiku Srbiju, bez obzira što sadašnji, trenutni, kriminalni režim Mila Đukanovića nastoji da što više se distancira politički od Srbije, to je nemoguće infrastrukturno, jer vidimo da je i Crna Gora počela sa izgradnjom i modernizacijom puteva koji vode prema Srbiji.
Nama je ovde veoma bitno da dinamika radova koja se izvodi, a samim tim i dinamika povlačenja sredstava iz ove kreditne linije bude usaglašena i da bude sinhronizovana. Zašto? Zato što, da li to Vlada zna ili ne zna, pretpostavljam da resorni ministar finansija i te kako dobro zna, ali javnost nije upoznata, Srbija plaća ne mala sredstva na ime penala, za sredstva koja su za kredite koji su odobrene, a nisu upotrebljena ili još nisu u upotrebi. Ta visina tih sredstava koji se plaćaju na ime ne povučenih sredstava je sada blizu dva miliona, odnosno preko dva miliona evra.
Istine radi, ranije je to bilo mnogo više, ranije je to bilo 7 miliona evra ali to je bilo, kako ovi rado kažu, ovi iz vladajuće koalicije za vreme bivšeg režima. Sada je napravljena neka dinamika, ovih dva miliona se plaća zato što ili nema pripremljenih projekata ili nisu regulisani pravno imovinski odnosi, pa se ne mogu realizovati ta sredstva iz kredita koja su odobrena Srbiji, ali Srbija još nije u situaciji da ih realizuje.
Ne govori to samo o ovom iznosu od dva miliona koje plaćamo na ime penala, nego govori o nemarnosti, o nečemu što se zove provizorijum kada je u pitanju rad i ozbiljno bavljenje sa politikom, odnosno izvršna vlast shvata tako da bi mogla da radi na odloženo, da ima dosta vremena, međutim sve se to plaća, pogotovo kada su u pitanju ovakvi međunarodni ugovori.
Ono što je veoma značajno i bitno, na čemu je SRS uvek insistirala to je da se konačno počne tražiti alternativa za kreditne linije, da to ne bude samo u zapadno evropskim zemljama i da to ne bude u onim bankama koje su pod direktnom kontrolom MMF, odnosno Svetske banke.
U ovom slučaju vidimo da je saradnja sa Kinom i te kako značajna i uspešna ne samo zato što postoje raspoloživa sredstva i dovoljno sredstava za infrastrukturne projekte, nego postoji i jedna dinamika i poštovanje dinamike izvođenja radova, odnosno završetka projekta.
To su najbolje pokazale prethodne investicije koje je i ministar nabrajao, gde se kineski izvođači, odnosno investitori, pokazali kao korektni partneri. Korektni su i onom delu gde su njihovi interesi zastupljeni, a pogotovo nama u Srbiji znači što nema nekih kaznenih poena ili nečeg što bi koštalo dodatna sredstva državu Srbiju.
Mi iz SRS i dalje insistiramo da se traži što bolja i veća saradnja sa Ruskom Federacijom. Naravno, imamo mi i kada je u pitanju i rekonstrukcija pruge, Stara Pazova – Novi Sad jednu kreditnu liniju i rekonstrukcija pruge Beograd – Pančevo kreditnu liniju koju smo uzeli od Ruske Federacije. Tu imamo jako loša iskustva. Ta kreditna linija datira još iz perioda kada je DS bila neprikosnovena kao što je sada SNS neprikosnovena kada je u pitanju Vlada i funkcionisanje vlasti. Tada su povukli sredstva u visini od milijardu američkih dolara od Ruske Federacije. Međutim, 200 miliona su tražili da tad u to vreme pokriju deficit budžetski koji je bio i te kako kritičan kada je u pitanju dalje funkcionisanje budžeta, odnosno kada je u pitanju funkcionisanje države Srbije.
Ostalo je tih 800 miliona. Od tih 800 miliona bilo je najavljivano da će se deonica pruge, rekonstrukcija pruge Stara Pazova – Novi Sad završiti do 2018. godine. Evo, mi smo već u 2019. godini, a od toga nema ništa. Zašto? Iz prostog razloga što smo bili u situaciji da za nepovučena, nerealizovana sredstva na ime tog kredita plaćamo određene kaznene poene.
Mi smo bili u situaciji da se 2016. godine traži prolongiranje korišćenja tog kredita, odnosno plaćanje anuiteta, jer nismo bili spremni za radove koji su bili potrebni na rekonstrukciji deonice pruge Stara Pazova – Novi Sad. To je državu Srbiju koštalo 37 miliona evra. To nimalo nije beznačajna cifra, čak, šta više, to je nešto što je upozoravajuće.
Naravno, Ruska Federacija je tolerantna kada su u pitanju ovakve vrste obaveza, pa je na neki način imala razumevanja, odložila, prolongirala i sada ruske kompanije, odnosno Ruska državna železnica koja je osposobljena i specijalizovana za izgradnju pruga i rekonstrukciju pruga, oni su uveliko već u poslu oko rekonstrukcije ove deonice Stara Pazova – Novi Sad.
Bitno je to napomenuti zato što, od tih 800 miliona, povučeno je svega 435 miliona na ime tog tzv. ruskog kredita. Treba razmišljati da što pre dođe do povlačenje svih sredstava kako ponovo ne bi ušli ili došli u situaciju da plaćamo nepotrebno tu zateznu kamatu.
Svi ti krediti koji su uzeti i od Kine i od Rusije imaju jednu veliku prednost, a to je da im je fiksna kamatna stopa. Postoji jedan standard koji reguliše kada je u pitanju povlačenje sredstava ili, tačnije rečeno, plaćanje nepovučenih sredstava. To je nekih 0,75% i to se ne razlikuje nigde u svetu, ali ono što je velika prednost, niti kineske banke, odnosno kineska Vlada, niti ruski finansijeri insistiraju na plaćanju tih tzv. zateznih kamata, tako da je to još jedna prednost u odnosima i poslovnim aranžmanima sa Kinom i Rusijom.
Mi ovde imamo primer u ovim predlozima oko ugovora, gde Evropska investiciona banka i Međunarodna banka za obnovu i razvoj nude nam na prvi pogled jednu kreditnu pomoć za razvoj lokalne samouprave, za razvoj zdravstva i za podršku nerazvijenim opštinama.
Kada pogledate ove ugovore, videćete da iza te dobronamerne pomoći leži nešto što se zove interes onoga ko nudi takvu pomoć i to interes u smislu da sa što manje angažovanih sredstava, a što više savetodavnih uloga i njihovih projekata Srbiju zaduži dodatno za ne mala sredstva. Ta sredstva su, kada se gleda ukupno, po pitanju Međunarodne banke za obnovu i razvoj već premašila dve i po milijarde evra. Kada je u pitanju Evropska investiciona banka, to je već preko milijardu i 300 miliona evra. To su veoma, veoma značajna sredstva.
Imajući u vidu da Srbija, emitujući tzv. evroobaveznice, ima po tom osnovu tri milijarde i 200 miliona obaveza, nisu to mala sredstva o kojima treba voditi računa. Naime, kada sve to imamo u vidu, i ovde se pokazuje da je uvek bolje, ako je moguće, naći saradnju sa kineskim ili ruskim bankama ili investitorima, nego što je to dobronamernost, kako to kažu, evropskih banaka za razvoj i za investicije. Oni gledaju razvoj investicije tamo gde je njihov politički interes, tamo gde mogu da dovedu, ako je to moguće, u dužnički odnos onoga kome daju pare, u ovom slučaju Srbiju.
Da je to potpuno tačno, imamo situaciju koja je vezana za nedavne pregovore oko eventualne izgradnje deonice autoputa od Preljine do Pojata. Imamo predlog i inicijativu oko izgradnje autoputa Niš – Merdare – Priština. To je taj „put mira“. Ko mu dade takvo ime, to nikom pametnom ne može da bude razumljivo, ali šta da radimo. Imate vi te nazive i te kako poučne, dobre, realne, realistične u životu. Stvarno je „put mira“ taj koji veže Niš, Merdare i Prištinu. U Prištini sve dobre namere i svi insistiraju na miru sa Srbijom, odnosno povezane sa Nišom, da su čak uveli i ove carinske takse, ali ajde da se sada ne bavimo oko toga. Uslovno rečeno, nije u prvom planu.
Ono što najavljuju to je i povezivanje autoputem Beograda i Sarajevo. Zašto su ova tri projekta interesantna? Zato što je jedan te isti izvođač. Izvođač je američka kompanija „Behtel“. Kako znamo da je izvođač? Pa, to je već opšte poznato, obelodanjeno. Vlada je izašla sa zvaničnim stavom, resorni ministar na nama volšeban način je već obavio razgovore kada je u pitanju ovaj autoput od Preljine do Pojata.
Čak u Londonu je resorni ministar ili ministarka, kako vam je volja, obavila taj istorijski, kako kažu, susret. Zašto istorijski sa predstavnicima američke kompanije? Zato što su nas ubeđivali odmah nakon tog sastanka da nije u pitanju samo investicija koja je vezana za ovu infrastrukturu, nego da je to od posebnog značaja za Srbiju. Zamislite kakav je to značaj kad naglašavaju - poseban značaj dolazak američke kompanije, pogotovo izgradnja autoputa. Samo ko je iole bio zainteresovan mogao je po pitanju kompanije „Behtel“ da dođe do osnovnih podataka.
„Behtel“ je u stvari nešto što funkcioniše i radi pod okriljem američke obaveštajne službe. „Behtel“ je prisutan u mnogim svetskim zemljama, ali najprisutniji je onima gde Amerikanci, putem investicija ili preko investicija, koje realizuje „Behtel“, pripremaju teren za državni udar, za dominantnost njihove politike itd, itd.
Sami Amerikanci kažu da je mrtva trka između „Koka Kole“ i „Behtela“. Tamo gde je „Koka Kola“ tu je politika američka, tamo gde je „Behtel“ tu je isto politika američka. I to je od posebnog značaja. Šta to znači za Srbiju? Konkretno, u ovom projektu koji se odnosi na Autoput Preljina-Pojate to znači 300 miliona dodatnih sredstava koje treba da izdvoji Srbija kako bi zadovoljila Amerikance, odnosno američku kompaniju „Behtel“. Zašto 300 miliona? Zato što ponuda koju je dala kineska kompanija iznosi 500 miliona za izgradnju ovog autoputa. Ministar resorni Zorana Mihajlović je našla za shodno da je bolje uzeti „Behtel“ kompaniju američku i dati im 800 miliona, trista miliona više nego što to traže Kinezi i što bi oni završili ovaj autoput.
Kako se to objašnjava? Objašnjava se tako što se navodi da je „Behtel“ kompanija koja je mešovita u stvari, kompanija sa jednom turskom kompanijom, zajedno izvode radove, a oni su se inače dokazali na izgradnji Autoputa Priština-Morina, gde je turska Vlada investirala milijardu dolara. Zamislite kakva nesuvisla argumentacija kada je u pitanju Srbija, kada su u pitanju investicije u Srbiji. Pa šta nas boli briga što je turska vlada izdvojila milijardu da počasti i jedan deo svoje kompanije i najvećim delom i američku kompaniju? Mogu oni da bacaju sredstva koliko god hoće jer su njihova i mi se ne mešamo u to, ali 300 dodatnih miliona da Srbija se zadužuje na ime kredita, to je van pameti.
To svugde u normalnim sistemima, u normalnim uslovima najmanje što bi tražili odgovorni, a u ovom slučaju predsednik Vlade i predsednik države, da resorni ministar ponudi ostavku. Ne verujem da bi bilo ko u vladajućoj partiji bio protiv te ostavke, ne samo zbog ovih projekata nego zbog svega u proteklom periodu što resorni ministar radio ili radila, već se popeo na vrh glave svima i u vladajućoj koaliciji i u njenoj sopstvenoj stranci, mada je to „enta“ stranka po redu. Ali da ne bi bilo da smo mi radikali hrabri, kad nema resornog ministra, nešto što je nedopustivo da se tako postupa sa budžetskim sredstvima ili sredstvima građana Srbije. Trista miliona je itekako značajna suma i to ne sme da se dozvoli.
Za izgradnju autoputa, svakog, treba raspisivati tendere, treba videti ko daje najpovoljnije uslove, ko je najjeftiniji, a ima kvalitet kada je u pitanju izgradnja i zato SRS insistira da se ova pozitivna praksa nastavi sa kineskim investitorima, odnosno izvođačima i da se u narednom periodu, kada su u pitanju ovakve kapitalne projekti po pitanju infrastrukture, što više domaćih proizvoda i domaćih izvođača uključuje u rad, jer to što će investitor ugrađivati svoju opremu, kao što je ovde pruga deonica Stara Pazova-Novi Sada kada je u pitanju elektrifikacija, kada su u pitanju pomoćni objekti, nije za pohvaliti se.
Mi moramo da insistiramo i koristimo dobru volju i pozitivnu naklonjenost Ruske federacije da uključimo i svoje proizvođače i svoje izvođače radova i zbog toga SRS ne može da glasa za sve ove ugovore zato što ti ugovori iz Evropske investicione banke, Razvojne banke, najviše sadrže ti savetodavnih delova i tih delova koji se odnosi na papirologiju, a ne na nešto od čega Srbija može da ima krajnju korist. Hvala vam.

Hvala kolega Mirčiću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem se na konstruktivnom dijalogu i svesni smo činjenice da u nekom ranijem periodu krediti nisu baš bili po meri naše države i bili su, mislim, skriveni od javnosti i mislim da u nekom ranijem periodu nikada niste imali prilike da čujete sve ovako detaljno i da vam Vlada Republike Srbije kaže na jedan transparentan način kako želimo i zašto želimo da neki kredit uzmemo i za šta će biti potrošen i pod kojim uslovima.
Ta loša politika koja je bila pre 2012. godine upravo je dovela do toga da imamo javni dug koji je preko 70% BDP. On je danas zahvaljujući domaćinskom upravljanju, finansijama na današnji dan 51% i ovo zaduženje koje je danas pred vama i za šta vi treba da date svoj glas jeste da mi nećemo biti odjednom zaduženi za dve milijarde i to neće povećati naš javni dug, već će svakako samo ono što bude povučeno po tranšama uticati na javni dug.
Verujem da ćemo sa našom odgovornom politikom u narednom periodu uspeti da još nekih loših kredita koje imamo uspeti da vratimo i tako još više smanjimo naš javni dug. Ono što je takođe bitno za građane Srbije je da treba da znaju da ova Vlada nije kriva za neke kredite koji su povučeni u nekom ranijem periodu, koji su povlačeni bez toga da su imali jasne projekte i da ovo što ste vi danas rekli jeste ceh koji mi zajedno danas plaćamo, a to je odgovornost upravo bila onih kojih danas nema, koji ne žele da raspravljaju o ovome i da preuzmu odgovornost upravo za to što mi svi danas i građani Srbije plaćaju.
Ne možemo te kredite da preusmerimo i da promenimo namenu, ali svakako možemo da radimo na tome da izgradimo projekte kako bi bar mogli te kredite da povučemo i da ono za šta oni jesu namenjeni, a jesu za građane Srbije da doprinesu razvijenosti naše zemlje upravo budu namenjeni za to. Mi ćemo se truditi da u narednom periodu kad god imamo mogućnost i kad god postoji mogućnost sa druge strane svi krediti koji su loše povučeni u nekom ranijem periodu budu otplaćeni. Verujem da ćemo time stvoriti još prostora da bude još nekih važnih projekata kao što su ovi projekti koji su danas pred vama. Mislim da imamo velikog potencijala da izgradimo našu infrastrukturu, jer kao što znate, razvijenost jedne infrastrukture govori o razvijenosti jedne zemlje, govori o tome koliko ste sposobni da privučete investicije.
Na ovom današnjem nivou imamo, mislim, sasvim zadovoljavajući broj investicija. Postoji prostor da njih bude još više. Verujem da će u godinama koje su ispred nas zajedno sa ovim investicijama Srbija postati konkurentna i Srbija daleko biti ispred zemalja u regionu i postati lider u regionu i možda i šire. Hvala.

Hvala ministre.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Upravo o tome se radi, ministre, da i sami kažete da je povećanje javnog duga nešto što je itekako upozoravajuće za Srbiju. Povećanje javnog duga se desio 2015. godine. Ako pratite dinamiku zaduživanja, onda ćete videti nagli skok po pitanju zaduživanja Srbije 2015. godine.

Od 15 milijardi koliko je Srbija, koliko je iznosio ukupni javni dug Srbije, došli smo do 23 milijarde i o tome mi srpski radikali govorimo.

Kada saberete sve investicije koje u Srbiji se sprovode od 2015. godine i ukupno zaduženje Srbije u periodu od 2015. godine, jako velika je razlika između onoga što je realizovano kroz investicije, kroz ugovore ovakve ili slične i od onoga što je ukupan dug u tom periodu.

Nas interesuje gde je ta razlika? Gde je razlika od tih osam milijardi gde imate ukupno pokriveno pet milijardi?

(Marijan Rističević: Kamate.)

Fali negde tri milijarde. Znate, tri milijarde, ne može da bude to, to je onako za prvi ili drugi razred osnovne škole, kao što neko dobacuje ovde iz sale a to ne čuju građani, da su to kamate. Nemoguće je. Negde to fali. Ili se pokrio deficit, postojeći deficit koji je zatečen 2015. godine ili se negde nenamenski upravlja sa tim sredstvima.

Mi ovde vidimo i naveli smo taj primer i navodićemo uvek taj primer, nenamenski trošenje i raskalašno ponašanje kada su u pitanju budžetska sredstva u angažovanju američke kompanije. Nije to samo američka kompanija, boga pitaj koliko je tu kompanija.

Slažemo se i mi sa vama, treba sve izneti pred javnost. Treba javnost da zna sa kojim razlogom je zaduživana Srbija od 2015. godine do dana današnjeg, koji je razlog? Kada vidimo investicije, investiciju u infrastrukturu, u železnice, u puteve uvek je opravdana, nas samo interesuje gde su ostale investicije? Da li su realizovane ili da li će se realizovati? Mi nemamo nigde tog traga i o tome mi pričamo i to želimo da javnost sazna, da zna gde su tolika sredstva, gde je razlika u tim sredstvima.

Hvala gospodine Mirčiću.
Ministar Zoran Đorđević, izvolite.

Slažem se i ja sa vama da svako zaduživanje povećava zaduživanje zemlje, svako zaduživanje povećava taj odnos javnog duga prema BDP, ali nije svejedno da li vam je bruto domaći proizvod ili bruto društveni proizvod na jednom nivou ili je veći. Mi naravno, razvijajući našu zemlju, povećavamo bruto domaći proizvod i naravno da onda stvaramo sebi mogućnost da se i više zadužujemo.
Kao što ste videli ovde kada sam ja čitao, ja kažem kada se povlači prva tranša, kada poslednja tranša, pod kojim uslovima. U ranijem periodu, u periodu od 2000. do 2012. godine vi niste imali jasan plan zaduživanja i naravno da kada hoćete da zloupotrebite nešto, vi možete da kažete da je najveći bio u tom zaduživanju ili najveći javni dug 2015. godine, kako vi kažete.
Da, ali to je zato što se neko zadužio deset godina pre toga, zato što se nije planski zadužio, zato što nije imao projekte i zato što je došlo na naplatu te 2015. godine. To je pravi razlog. Ako vi hoćete da sprovodite javne finansije na jedan transparentan način, da preuzmete odgovornost za to, onda morate raditi ovako. Onda morate da izađete pred građane Srbije, da pročitate koliko god to bilo komplikovano ili teško da pročitate jedan veliki ovakav tekst, ali to je najmanje što možete da uradite za građane Srbije, da im kažete zašta ste se zadužili, kako će da izgleda taj kredit, kada će da s otplati taj kredit i pod kojim uslovima i da preuzmete odgovornost za taj kredit. To radi ova Vlada.
Znači, mi kao Vlada Republike Srbije nismo ni jedan kredit povukli da nije imalo opravdanost, ili da se ne koristi ili da imamo da negde stoji da plaćamo penale za to. Znači, infrastrukturni projekti u Republici Srbiji se danas vide, danas se rade i danas se sprovode.
Uostalom vidite i ovde, tačno se vidi ko će da ih sprovodi i ko je odgovoran za to itd. I vi ste najbolji primer da li i za kinesku kompaniju koja će da sprovede i za kinesku banku koja će da da. Znači, odgovornost jeste u tome da ćemo da jasno pratimo dinamiku sprovođenja tog projekta i dinamiku trošenja novca. U takvim okolnostima vrlo teško, ili može da dođe samo u nekim nepredviđenim okolnostima do nekog kašnjenja, ali verujem da se to neće desiti jer upravo sa najboljom namerom i sa najboljim planom ulazimo u sve ovo. To je razlika između ove Vlade i Vlade koja je bila do 2012. godine.

Hvala ministre.
Milorad Mirčić, izvolite.

Suština je u sledećem, zašto mi insistiramo da znamo za svaki dinar, odnosno za svaki evro koji se angažuje od strane Vlade Srbije, odnosno države Srbije na ime kredita koji su uzeti. Iz prostog razloga što vidimo i na ovim primerima ministar resorni se rastrčao da što više projekata obezbedi američkoj kompaniji, a nije na bazi ovih pozitivnih iskustava, gospodine Đorđeviću, o kojima govorite i vi i mi srpski radikali, kada je u pitanju kineska kompanija nemamo ni jednu jedinu informaciju šta je to sa početkom radova na autoputu Novi Sad-Ruma-Šabac. To je od nacionalnog ekonomskog interesa za državu Srbiju, kao što je Koridor 11 i od ekonomskog i od nacionalnog interesa.

Koridor 10 je od interesa i države Srbije, a i EU. I EU će to u svakom slučaju nastojati da završi, ali nama je ovo od nacionalnog interesa zato što ovaj autoput povezuje Srbiju sa Republikom Srpskom. Da li je nešto urađeno za ovu razliku, kao što sam rekao otprilike, odokativno tri milijarde evra, da li je to možda potencijalna mogućnost da se počne sa ovim radovima, ili je mogućnost da sličan ugovor, kao što imamo Preljina Požega, potpišemo sa kineskom ili sa ruskom kompanijom, ili sa bilo kojom drugom kompanijom čija zemlja daje povoljnije uslove za početak radova na autoputu Novi Sad-Ruma-Šabac? Toliko smo slušali marketinških najava i od same ministarke, samo što nisu počeli radovi. Nema više prepreka.

Mi smo usvojili ovde zakon koji iznuđen, na neki način iznuđen zbog Behtela, dolaska Behtela, da kada je u pitanju vlasništvo nad zemljištem da tu nema nikakvih problema. Nema više problema u Srbiji da se čeka sa tim radovima, nema čak problema ovde ni kada je u pitanju projekat. Ovde je pitanje samo gde su ta sredstva? Ta razlika sredstava između onoga što je na ime kredita od 2015. do 2019. godine uzeto od strane Srbije od 15 milijardi do 23 milijarde. To je sedam, osam milijardi. Ukupne investicije, kada pogledate, kada saberete, tu je negde oko pet milijarde. Tri milijarde fali. Da li je to u nekim projektima koji još nisu realizovani, koji treba da se realizuju? Moramo da znamo. Ako jesu na ime tih projekata onda plaćamo te penale. Plaćamo tu zateznu kamatu.

Hvala kolega Mirčiću.
Za reč se javio narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite kolega Jovanoviću.