Nastavljamo sa radom.
Zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 6. do 13. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko – srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad – Subotica, državna granica Kelebija između Vlada Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Eksport – Import banke, kao zajmodavca, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat izgradnje auto puta E763, deonica Preljina – Požega, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Eksport – Import banke, kao zajmodavca, Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora partnerstva za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture“, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, projekat modernizacije poreske administracije, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, projekat „Unapređenje trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana“ uz primenu višefaznog programskog pristupa, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, projekat „Unapređenje usluga elektronske uprave“, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 iz 2018. godine, između banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.
Da li predstavnici predlagača žele reč, u ovom slučaju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodin Zoran Đorđević?
Izvolite, gospodine ministre i dobro došli u Narodnu skupštinu.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama se nalazi predlog seta zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu.
Prvi je Predlog zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko – srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Novi Sad – Subotica, državna granica Kelebija, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo Srbije, kao zajmoprimca i kineske Eksport – Import banke, kao zajmodavca.
Na osnovu sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine zaključenog 20. avgusta 2009. godine otpočela je realizacija nekoliko značajnih projekata u našoj zemlji koji se finansiraju iz povoljnih kredita Kineske Eksport – Import banke, kao ovlašćene institucije Vlade Narodne Republike Kine.
Saradnja po osnovu potpisanih ugovora sa kineskim kompanijama kao izvođačima radova u projektima važne transportne infrastrukture u Republici Srbiji, kao što su putevi železnica je intenzivirana i može se oceniti kao veoma zadovoljavajuća.
Iz do sada odobrenih kreditnih sredstava realizovani su projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina, projekat izgradnje mosta Zemun – Borča sa pristupnim saobraćajnicama, prva faza paket projekta TE Kostolac B, dok se druga faza paket projekta TE Kostolac B, projekat izgradnje auto puta E 763, deonica Surčin – Obrenovac, projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko – srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, deonica Beograd (centar) – Stara Pazova i projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na auto putu E 75, deonica most preko reke Save kod Ostružnice, Bubanj potok, sektori 4, 5 i 6 u toku.
Projekat modernizacije, rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, kao deo globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“ je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata Republike Srbije, čija je zajednička realizacija dogovorena na nivou predsednika vlada Republike Srbije i Narodne Republike Kine i Mađarske. Navedeni projekat ima dvostruki značaj za privredu Republike Srbije, sa jedne strane kao tranzitni koridor između Evroazije i zemalja Centralne i Zapadne Evrope, odnosno kao deo tzv. Trećeg pomorskog kraka novog puta svile i Evroazijske ekspresne železničke veze.
Drugi aspekt je da će modernizacijom navedene pruge i uključivanjem trans - evropsku transportnu mrežu osnovnih koridora biti stvoreni uslovi za modernizaciju železnica i njeno uključivanje u tranzitne vode i putničke tokove Evrope.
Za deonicu pruge Beograd (centar) – Stara Pazova, Republici Srbiji je ista banka već odobrila jedan zajam u iznosu od 297.638.159.000 američkih dolara. Na Sedmom samitu šefova vlada Narodne Republike Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Sofiji, dana 7. jula 2018. godine je zaključen komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko – srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad – Subotica, državna granica Kelebija, između Vlade Republike Srbije, Akcionarskog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, Infrastruktura železnice Srbije i kineskog izvođača „Džoint ventur of Čajna ril vej internešnal korporejšn“ i „Čajna komunikejšns konstrakšns kompani LTD“ na iznos od 1.162.810.000 američkih dolara.
Komercijalni ugovor obuhvata usluge nabavke, izgradnje i isporuku i ugradnju svih neophodnih elemenata za rekonstrukciju ove deonice, dužine 108,1 kilometar, kako bi se uspostavila dvokolosečna pruga za mešoviti saobraćaj, za brzine do 200 kilometara na čas, koja ispunjava uslove osnovnog koridora trans – evropske transportne mreže TNT. Usluge obuhvataju aktivnosti na pripremi projekta i izradu projekta za izvođenje radova za deonicu Novi Sad – Subotica, državna granica Kelebija, uključujući projekat organizacije gradilišta sa pristupnim saobraćajnicama i projekat upravljanja saobraćajem tokom izgradnje.
Izvođenje radova uključuje rekonstrukciju i izgradnju železničke pruge i železničkih stanica, signalno sigurnosnih i telekomunikacionih postrojenja, elektro postrojenja i postrojenja za snabdevanje energijom, inženjerijskih objekata sa građevinskim i drugim materijalom neophodnim za realizaciju projekata, kao i dostavljanje na uvid svih atesta, sertifikata i ispitivanja neophodnih za postupak tehničkog pregleda radi pribavljanja upotrebne dozvole i sertifikata o verifikaciji koje izdaje prijavljeno telo u skladu sa Zakonom o bezbednosti interoperabilnosti železnice.
Ugovorom o zajmu između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca, koji je potpisan 25. aprila u Pekingu, odobren je kredit u iznosu 988.388.500 američkih dolara, iz kojeg će se finansirati 85% vrednosti projekta po komercijalnom ugovoru, dok će preostalih 15%, tj. 184.421.500 američkih dolara, obezbeđivati iz budžetskih sredstava.
Finansijski uslovi kredita su: rok dospeća kredita 20 godina, uključujući i period početka od pet godina, dok je period otplate glavnice 15 godina u 30 polugodišnjih rata koje dospevaju 15. maja i 15. novembra svake godine. Period raspoloživosti kredita je pet godina, uz mogućnost da se dodatno produži ukoliko bude potrebno. Godišnja kamatna stopa je fiksna od 2% godišnje. Zajmoprimac je Vlada Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija. Investitor je Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd. Izvođač radova je „Džoint venčer of Čajna Ril vej internešenal korporejšen“ i „China Communications Construction Company Ltd. Troškovi obrade kredita po stopi od 0,25% na ukupan iznos kredita plaća se jednokratno. Provizija na ne povučena sredstva po stopi od 0,25% godišnje.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat izgradnje auto puta E-763, deonica Preljina-Požega, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajmoprimca i kineske Eksport-Import banke kao zajmodavca.
Tokom održavanja foruma „Pojas i put“ od 14. do 15. maja 2017. godine u Pekingu, potpisan je memorandum o razumevanju između Republike Srbije i preduzeća „China Communications Construction Company Ltd“ o sradnji na projektu Beograd –Južni Jadran, deonice Preljina-Požega i Požega-Boljare. Memorandumom su strane iskazale nameru o međusobnoj saradnji u cilju realizovanja ovog prioritetnog infrastrukturnog koridora za Republiku Srbiju. Autoput E-763 Beograd- Južni Jadran je u različitim fazama realizacije, po deonicama, Surčin–Obrenovac dužina 17,6 kilometara, radovi su počeli 1. marta 2017. godine. Obrenovac- Ub, dužina 26,2 kilometra, radovi su u toku. Ub-Lajkovac, dužina 12 kilometara, radovi su završeni. Lajkovac- Ljig, dužina 24 kilometra, radovi su u toku. Ljig-Preljina, dužina 40,3 kilometra, radovi su završeni.
Kako bi se završio kompletan auto-put, ukupna dužina 258 kilometara do granice sa Crnom Gorom, dogovorena je saradnja sa kineskom kompanijom „China Communications Construction Company Ltd“, na izgradnji deonice Preljina-Požega dužine 30,9 kilometara, po osnovu komercijalnog ugovora potpisanog 27. novembra 2017. godine na iznos od 523.000.530 hiljada američkih dolara. Projekat obuhvata izradu projektno-tehničke dokumentacije i radove na izgradnji auto-puta u punom profilu sa pripadajućim ineženjerskim objektima, petljama, tunelima i mostovima.
Karakteristično za ovu deonicu je što prolazi kroz veoma težak geografski teren, zbog čega će morati da se izgrade brojni tuneli i mostovi, a to je skoro jedna trećina trase koju će činiti upravo mostovi i tuneli. Ugovorom o zajmu između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajmoprimca i kineske Eksport-Import banke kao zajmodavca, koji je potpisan 25. aprila u Pekingu, odobren je kredit u iznosu od 445 miliona američkih dolara iz kojih će se finansirati 85% vrednosti projekata po komercijalnom ugovoru, dok će se preostalih 15% obezbeđivati iz budžetskih sredstava.
Finansijski uslovi kredita su: rok dospeća kredita 20 godina, uključujući period početka od pet godina, dok je period otplate glavnice 15 godina u jednakim polugodišnjim ratama. Fiksna kamatna stopa od 3% godišnje. Provizija za angažovanje sredstava 0,5% na ukupan iznos kredita koji se plaća jednokratno u roku od 30 dana od datuma stupanja na snagu predmetnog ugovora o zajmu. Provizija na ne povučena sredstva je 0,5%. Zajmoprimac je Vlada Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, a korisnik zajma Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture ili JP „Putevi Srbije“, u skladu sa komercijalnim ugovorom.
Zatim, na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstva za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Zaključivanjem Finansijskog ugovora Partnerstva za lokalni razvoj sa Evropskom investicionom bankom, koji je potpisan 15. aprila 2019. godine u Beogradu, Republici Srbiji je odobren zajam u iznosu od 22 miliona evra za finansijsku podršku investicijama u preko 40 jedinica lokalne samouprave, koje su prethodnom periodu bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, imaju nizak indeks razvijenosti i koje su postigle dobre učinke tokom reforme javne uprave.
Infrastrukturni radovi koji će biti realizovani u narednom periodu imaće veliki značaj za jedinice lokalnih samouprava i stvoriće bolje uslove za život njihovih građana. Realizacija projekta čija je pripremna faza započela 2018. godine biće sprovedena do kraja 2022. godine i obuhvata rekonstrukciju opštinskih zgrada, izgradnju zelenih pijaca, kompletno renoviranje tj. adaptaciju i izgradnju led rasvete, obnovu vrtića i bioskopa, izgradnju video-nadzora.
Savet za koordinaciju projekta formiran je od strane Vlade i programa UN za razvoj u Republici Srbiji, koji ima ulogu implementacionog partnera na sednici od 20. decembra 2017. godine je isti odobrio projektni dokument Partnerstvo za lokalni razvoj, a razvijen je u cilju realizacije dogovorenog projekta koji će se zatim delom finansirati iz kreditnih sredstava EIB-a.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 18. aprila 2018. godine sa UNDP zaključilo Sporazum o finansiranju prema kojem su budžetska sredstva u iznosu od milion 570 hiljada 172 američka dolara stavljaju na raspolaganje UNDP-i za sprovođenje planiranih aktivnosti, dok će UNDP paralelno finansirati 160 hiljada američkih dolara iz sopstvenih sredstava.
U sprovođenje projekta uključene su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao promoter projekta, dok će UNDP pružati administrativno-tehničku podršku u vezi sa angažovanjem i nadzorom nad radom jedinice za implementaciju projekta za čiji rad će se koristiti sredstva iz budžeta Ministarstca državne uprave, a u skladu sa Sporazumom između UNDP i Ministarstva državne uprave.
Jedinice za implementaciju će biti odgovorna za sprovođenje projektnih aktivnosti u skladu sa politikom i pravilima banke za finansiranje investicionih projekata. Potrebna sredstva za pokriće troškova projekta, procenjene vrednosti oko 30 miliona evra, biće obezbeđena iz zajma EIB-a, uz pomoć, u iznosu od 22 miliona evra, što predstavlja 75% vrednosti projekta, dok će jedinici lokalne samouprave iz sopstvenih sredstava finansirati najmanje 15% vrednosti investicije.
Na osnovu zaključenog finansijskog ugovora obezbeđuju se kreditna sredstva po sledećim uslovima. Direktno zaduživanje Republike Srbije do 22 miliona evra, promoter Ministarstvo državne uprave uz podršku UNDP, kao implementacionog partnera. Period otplate kredita će biti 25 godina, uključujući period početka od pet godina. Kamatna stopa se određuje prilikom povlačenja svake tranše, posebno uz mogućnost izbora fiksne ili varijabilne kamatne stope. Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu određenu od strane banke u skladu sa principima koja povremenu utvrđuju upravna tela banke za kredite izražene u valuti evro. Varijabilna kamatna stopa označava kamatnu stopu na godišnjem nivou koja je jednaka šestomesečnom Euriboru, plus određeni raspon koji banka određuje za svaki referentni period, a raspon se utvrđuje za ceo period otplate tranše.
Prilikom povlačenja tranše, zajmoprimac ima mogućnost izbora između godišnje, polugodišnje i kvartalne otplate glavnice bez plaćanja banci pristupne naknade i provizije na ne povučena sredstva. Tranša sa fiksnom kamatnom stopom otplaćuje se u anuitetima ili ratama sa jednakim udelom glavnice. Kredit se realizuje u najviše deset tranši sa minimalnim iznosom tranše od dva miliona evra, s tim da prva tranša ne može da premaši iznos od 2,2 miliona evra. Period raspoloživosti zajma je najmanje četiri godine od datuma zaključivanja finansijskog ugovora koliko je potrebno za realizaciju projekta. Povlačenje tranši koje slede nakon isplate prve tranše biće moguće kada od ukupnog iznosa svih prethodno povučenih tranši bude ugovoreno 80% i plaćeno 50% vrednosti ugovorenih radova izvođačima.
Predviđena je mogućnost prevremene otplate svih tranši ili dela bilo koje tranše, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.
Naredni je Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora – Okvir za jačanje otpornosti i lokalne infrastrukture između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Finansijski ugovor – Okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture između Republike Srbije i Evropske investicione banke je potpisan u Luksemburgu 29. aprila 2019. godine i u Beogradu 7. maja 2019. godine, u iznosu od 40.000.000 evra.
Projekat koji se finansira obuhvata rekonstrukciju, modernizaciju i proširenje sistema vodovodne infrastrukture i sistema kanalizacione infrastrukture. S obzirom na stanje vodoprivrede, vodovodne i kanalizacione infrastrukture i činjenicu da komunalna preduzeća i jedinice lokalne samouprave ne poseduju dovoljno sredstava za njihovu sveobuhvatnu rekonstrukciju, modernizaciju i proširenje, implementacija projekta u celini kroz investiciona ulaganja na lokalnom nivou omogućiće smanjenje gubitka vode u sistemima, a samim tim i troškova komunalnih preduzeća, ublažava nje ekoloških problema, ne prečišćavanje otpadnih voda i njihovog direktnog ispuštanja u vodotokove i stvoriti bolje uslove za život građana.
Duži niz godina cena komunalne usluge vodosnabdevanja i odvođenja odvodnih voda ne omogućava pokriće operativnih troškova postojećeg sistema, te u tom sistemu ne može biti izvor za velike investicione cikluse i razvoj komunalne privrede. Nedovoljno ulaganje u odgovarajući tretman otpadnih voda kroz izgradnju kanalizacione mreže, kolektora i prečišćivača, zagađenih vodotokova, podzemnih voda i zemljišta poprimilo je nepovoljne razmere, što je dovelo do lošeg stanja komunalne infrastrukture u Republici Srbiji.
Naša zemlja prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju. U rekonstrukciju i izgradnju vodovodne infrastrukture je do sada ulagano u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, pri čemu su prioritet bile hitne intervencije te se retko ili uopšte nije pristupalo njenoj sveobuhvatnoj rekonstrukciji.
Cilj kome se teži je povećanje stepena obuhvaćenosti javnim vodovodnim sistemima, ali i postavljenju novih prioriteta usmerenih ka upravljanju potrošnjom, tako što će se umesto stalnog širenja ka novim izvorištima preduzimati mere i aktivnosti na svim nivoima za rehabilitaciju starih vodovodnih sistema, smanjenje gubitka vode, povećanje ekonomske efikasnosti i podizanje svesti potrošača o vrednosti vode.
Realizacija napred navedenog projekta procenjene vrednosti od oko 80.000.000 evra u saradnji sa Evropskom investicionom bankom značajan je korak u tom pravcu. Pored kreditnih sredstava u iznosu od 40.000.000 evra koje obezbeđuje Evropska investiciona banka, preostalih 50% vrednosti projekta će se kofinansirati iz bespovratnih sredstava Evropske unije, budžeta Republike Srbije i doprinosima lokalne samouprave.
Za sprovođenje projekta kojim se podržava rekonstrukcija ili izgradnja sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju u opštinama pogođenim migrantskom krizom, poplavama i posledicama drugih elementarnih nepogoda koje su zadesile Republiku Srbiju proteklih godina zadužena je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja će imati ulogu promotera i uspostaviti jedinicu za implementaciju projekata.
Zajam se odobrava po sledećim finansijskim uslovima. Zaduženje Republike Srbije je 40 miliona evra. Promoter – Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Period otplate kredita je 30 godina, uključujući i period početka od pet godina. Kamatna stopa se određuje prilikom povlačenja svake tranše, posebno uz mogućnost izbora fiksne ili varijabilne kamatne stope. Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu određenu od strane banke, u skladu sa principima koje povremeno utvrđuju upravna tela banke za kredite izražene u evro valuti. Varijabilna kamatna stopa označava kamatnu stopu na godišnjem nivou koja je jednaka šestomesečnom Euriboru, u slučaju da Euribor ima negativnu vrednost određuje se kao nula, plus određeni raspon koji banka određuje za svaki referentni period. Raspon se utvrđuje za ceo period otplate tranše.
Prilikom povlačenja tranši zajmoprimac ima mogućnost izbora između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita, bez plaćanja banci pristupne naknade i provizije na nepovučena sredstva. Tranša sa fiksnom kamatnom stopom otplaćuje se u anuitetima ili ratama sa jednakim udelom glavnice. Kredit se realizuje u najviše 20 tranši sa minimalnim iznosom tranše od milion evra, dok će iznos prve tranše biti u maksimalnom iznosu od 12 miliona evra. Neće biti isplaćivano više od jedne tranše mesečno. Period raspoloživosti zajma je pet godina od datuma zaključivanja Finansijskog ugovora, uz mogućnost produžetka. Predviđena je mogućnost prevremene otplate svih tranši ili dela bilo koje tranše ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.
Sledeća tačka na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Projekat modernizacije poreske administracije ima za cilj unapređenje delotvornosti naplate poreza i smanjenje troškova u ispunjavanju poreskih obaveza. Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj potpisan je 7. maja 2019. godine u Beogradu u ukupnom iznosu od 45.300.000 evra. Projekat obuhvata četiri komponente.
Prva komponenta je pravni okvir. Ova komponenta za cilj ima otklanjanje velikog broja ograničenja u pogledu šireg pravnog okvira i okruženja javnih poreskih politika u kojima posluje Poreska uprava, što će doprineti da se domaće zakonodavstvo uskladi sa standardima Evropske unije, omogući sveobuhvatni pristup upravljanju zasnovanom na proceni mogućih rizika i unapredi ispunjavanje poreskih obaveza.
Druga komponenta je organizacija i rad Poreske uprave. Aktivnosti će biti sprovedene u okviru ove komponente i dovešće do unapređenja različitih funkcionalnih oblasti u kojima su u okviru dijagnostike, procene poreske administracije utvrđeni nedostaci, a odnose se na: registraciju poreskih obveznika, upravljanje rizikom, dobrovoljno ispunjenje poreskih obaveza, poresku kontrolu, odlučivanje po žalbama u poreskom postupku i delotvornost rada Poreske uprave u širem smislu.
Treća komponenta je modernizacija informaciono-komunikacione tehnologije sistema i upravljanje evidencijama. Aktivnosti u okviru ove komponente treba da doprinesu unapređenju kvaliteta i povećanju obuhvata usluga koje pruža IKT sistem i rešavanju značajnih izazova sa kojima se Poreska uprava suočava na polju upravljanja evidencijama, uključujući i rešavanje značajnog broja akumuliranih papirnih dokumenata o poreskim obveznicima.
Četvrta komponenta je upravljanje projektom i upravljanje promenama. Rezultati koji budu postignuti u okviru ove četvrte komponente projekta doprineće ostvarivanju vizije Poreske uprave za budućnost, da postave organizaciju koju karakteriše elektronsko poslovanje i organ uprave okrenut potrebama poreskih obveznika koji pruža najkvalitetnije usluge i opremljen je efikasnim mehanizmima za obezbeđenje poštovanja propisa zasnovanim na procenama mogućih rizika uz primenu IKT rešenja kojima se omogućava da Poreska uprava svoje ograničene resurse iskoristi na delotvoran način, u cilju optimizacije naplate javnih prihoda u korist Republike Srbije.
Finansijski uslovi zajma su – iznos zaduženja je 45.300.000 evra, iznos zajma izražen je u evro protivvrednosti, tako da je primenjen kurs evra prema američkom dolaru 1,149:1 evro, na dan 31. januar 2019. godine. Povlačenje zajma sprovodiće se u skladu sa odredbama Sporazuma o zajmu. Rok dospeća je 15 godina, sa uključenim periodom početka od pet godina, tako da je period otplate glavnice zajma 10 godina, a glavnica će se otplaćivati u jednakim polugodišnjim ratama, od kojih prva rata dospeva 15. maja 2024. godine, a poslednja 15. novembra 2033. godine. Rok raspoloživosti zajma je do 31. oktobra 2024. godine. Pristupna naknada je 0,25% na ukupan iznos zajma, tj. 113.250 evra, platiće se jednokratno iz sredstava zajma. Naknada za nepovučena sredstva je 0,25% na godišnjem nivou za nepovučeni iznos glavnice.
Kamatna stopa. Zajmoprimac plaća kamatu polugodišnje 15. maja i 15. novembra svake godine za svaki kamatni period po referentnoj stopi za valutu zajma. Šestomesečni Euribor uvećan je za fiksnu maržu od 0,70%. Predviđena je i mogućnost da zajmoprimac u svakom momentu može da zatraži konverziju kamatne stope ili marže iz fiksne u varijabilnu, i obrnuto.
Sporazum o zajmu predviđa korišćenje mehanizma retroaktivnog finansiranja koje podrazumeva refundaciju troškova iz sredstava zajma Svetske banke u maksimalnom iznosu od 500.000 evra za potrebe pokretanja nabavke, za usluge angažovanja zaposlenih u okviru jedinice za implementaciju projekta konsultantskih usluga, za analizu upravljanja dokumentacijom i arhiviranjem i konsultantskih usluga za analizu opcija fiskalizacije pre ratifikacije Sporazuma o zajmu, odnosno naknadu za sva plaćanja po unapred navedenom osnovu izvršenja, pre datuma potpisivanja Sporazuma o zajmu, a počevši od 7. februara 2019. godine, uključujući i taj datum.
Sledeći, na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Sporazum o zajmu projekat unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana, uz primenu višefaznog programskog pristupa, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a potpisan je 7. maja 2019. godine, u Beogradu, u ukupnom iznosu od 335 miliona evra.
Operativni cilj zajma, jeste produbljivanje trgovinskih integracija za Zapadni Balkan 6, kao deo strategije rasta, zasnovane na povećanju produktivnosti, a ovaj cilj biće sproveden kroz višefazni programski pristup, koji predstavlja novi modalitet finansiranja banke, koji odgovara dugoročnim velikim, ili kompleksnim angažmanima, kao skup manjih povezanih operacija, faza u okviru jednog programa. Program se sprovodi u dve faze, koje će biti implementirana u periodu od pet godina, po svakoj fazi. Zemlje, obuhvaćene prvom fazom programa su Albanija, Severna Makedonija i Srbija. Ovaj projekat za Republike Srbije predstavlja, pre svega regionalni projekat, sa ciljem smanjenja troškova trgovine, povećanjem efikasnosti, transporta na Zapadnom Balkanu.
Projekat obuhvata četiri komponente. Prva komponenta je, olakšice za prekogranično kretanje roba i biće realizovano kroz dve podkomponente. Prva podkomponenta je, usvajanje implementacije sistema nacionalnog, jedinstvenog šaltera, projekat će pružiti podršku za kreiranje, razvoj i sprovođenje rešenja nacionalnog jednošalterskog sistema i sa tim povezane reforme i modernizaciju carinskih službi i drugih organa koji upravljaju granicom, u cilju unapređenja transparentnosti integriteta, smanjenje transakcionih troškova trgovine, unapređenje i koordinacija između državnih organa i smanjenja vremena potrebnog za carinjenje robe. Druga podkomponenta je, razvoj sistema za elektronsku razmenu dokumenta, na sedam ključnih železničkih graničnih prelaza.
Druga komponenta je jačanje efikasnosti i predvidljivosti saobraćaja, kroz pružanje podrške za izradu pametnog saobraćajnog sistema, putem nabavke i instalacije opreme poput sistema za prikupljanje podataka o toku saobraćaja, posredstvom indukcionih kalema, ugrađenih u kolovoz i saobraćaja posredstvom indukacionih kalema ugrađenih u kolovoz, sistem za vaganje u pokretu, elemenata za kontrolu visine vozila, koji koriste auto-putevi, sistema za prikupljanje podataka o vremenskim uslovima duž auto puteva i sistema za otkrivanje prevoza opasnog tereta.
Takođe, obuhvata pružanje podrške za unapređenje određenih pružnih prelaza na železničkoj mreži, u cilju poboljšanja bezbednosti i efikasnosti, signalizacije i interoperabilnosti, kao razvoj sistema za obezbeđenje pouzdanosti, dostupnosti, održivosti i bezbednosti, radi kvalitetnijeg održavanja i veće bezbednosti železničke infrastrukture.
Treća komponenta je unapređenje pristupa tržišta, za trgovinu uslugama i investicije sredstava za realizaciju ove komponente obezbeđena su iz sredstava EU. Četvrta komponenta je podrška projektu implementacije. Rezultati koji budu postignuti u okviru ove četiri komponente projekta, doprineće unapređenju tokova trgovine robom, uslugama i investicijama unutar Zapadnog Balkana 6 i sa EU, a posledično i povećanju integracija i ekonomskog rasta.
Finansijski uslovi zajma su, iznos zaduženja od 35 miliona evra, iznos zajma je izražen u euro protiv vrednosti, tako što je primenjen kurs evra prema američkom dolaru 1,145 prema jednom evru, na dan 31. decembra 2018. godine.
Povlačenje zajma sprovodiće se u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu, rok dospeća je 12 godina, sa uključenim periodom početka od tri godine, tako da će period otplate glavnice zajma devet godina, a glavnica će se otplaćivati u jednakim polugodišnjim rata, od kojih prva rata dospeva 15. maja 2022. godine, a poslednja 15. novembra 2030. godine. Rok raspoloživosti zajma je 15. decembar 2025. godine. Pristupna naknada je 0,25%, na ukupan iznos zajma iznosi 87.500 evra, platiće se jednokratno iz sredstava zajma.
Obračun, provizija na ne povučena sredstva počinje nakon isteka perioda od 60 dana nakon dana potpisivanja sporazuma o zajmu. Naknada za ne povučena sredstva je 0,25% na godišnjem nivou, na ne povučeni iznos glavnice. Kamatna stopa, zajmoprimac će plaćati kamatnu stopu polugodišnje, 15. maja i 15. novembra svake godine, za svaki kamatni period po referentnoj stopi za valutu zajma, šestomesečni Euribor, uvećan za fiksnu maržu od 0,5%. Predviđena je mogućnost da zajmoprimac u svakom momentu može zatražiti konverziju kamatne stope ili marže iz fiksne u varijabilnu i obrnuto.
Sledeći pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Sporazum o zajmu, projekat unapređenja elektronske uprave između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj potpisan je 7. maja 2019. godine u Beogradu u iznosu od 43 miliona 800 hiljada evra. Projekat unapređenja elektronske uprave ima za cilj unapređenje pristupa kvaliteta i efikasnosti izabranih administrativnih usluga elektronske uprave. Osnovni cilj koji treba ostvariti, realizacijom projekta je porast nivoa kvaliteta usluga, upotrebom informacionog komunikacionih tehnologija i znatne uštede eliminisanjem procesa ponavljanja postupka i gubitka usled dugotrajnih postupaka što će doprineti većem poverenju u upravu i zadovoljstvu krajnjih korisnika javnih usluga. Smanjiti teret administracija za privredne subjekte i građane i stvoriti efikasniju javnu upravu. Takođe razvoj e-uprave predstavlja jedan od najsnažnijih alata u borbi protiv korupcije i sive ekonomije, imajući u vidu da je uvođenjem e-uprave poslovni procesi informatizuju i značajno smanjuju uticaj ljudskog faktora na realizaciju kompletne usluge.
Projekat omogućava tri komponente. Prva komponenta osnove za pružanje digitalnih usluga sa ciljem da se uspostavi neophodna osnova za podršku korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija i pružanju javnih usluga građanima i preduzećima, uključujući i standarde, procedure i digitalnu infrastrukturu. Druga komponenta je transformacija usluga za građane, privredu i Vladu. Cilj ove komponente je unapređenje procesa internog poslovanja radi smanjenja administrativnog opterećenja i povećanje efikasnosti pružanja usluga. Treća komponenta je razvoje digitalnih veština, jačanje institucija i upravljanje promenama.
Pored sredstava zajma koji obezbeđuje Međunarodna banka za obnovu i razvoj za pokriće 95% troškova projekta preostale troškove sufinansiraće Republika Srbija u iznosu od pet miliona američkih dolara ekvivalentno 4,38 miliona evra. Finansijski uslovi zajma su iznos zaduženja 43 miliona 800 hiljada evra, iznos zajma izražen u evrima protiv vrednostima tako što je primenjen kurs evra prema američkom dolaru 1,142 prema 1 euru na dan 28. februar 2019. godine. Povlačenje zajma sprovodiće se u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu. Minimalni iznos tranše za povlačenje 500 hiljada evra, a maksimalni 4 miliona evra. Rok dospeća je 15 godina sa uključenim periodom početka od pet godina tako da je period otplate granice zajma deset godina, a glavnica će se otplaćivati u jednakim polugodišnjim ratama od kojih prva dospeva 15. maja 2024. godine, a poslednja 15. novembra 2023. godine. Rok raspoloživosti zajma je 30. jun 2024. godine. Pristupna naknada 0,25% na ukupan iznos zajma to jest 109 hiljada 500 evra otplatiće se jednokratno iz sredstava zajma. Naknada za ne povučena sredstava 0,25% na godišnjem nivou na ne povučeni iznos glavnice. Kamatna stopa je da zajmoprimac plaća kamatnu stopu polugodišnje 15. maja i 15. novembra svake godine za svaki kamatni period po referentnoj stopi za valutu zajmu, šestomesečni Euribor uvećan za fiksnu maržu za 0,70%. Predviđena je i mogućnost da zajmoprimac u svakom momentu može zatražiti konverziju kamatne stope i marže iz fiksne u varijabilnu i obrnuto.
Sporazumom o zajmu predviđena je mogućnost korišćenja mehanizma retroaktivnog finansiranja što podrazumeva refundaciju troškova iz sredstava zajma u maksimalnom iznosu od četiri miliona evra koji nastane u periodu od 11. marta 2019. godine do datuma kada sporazum o zajmu postane efektivan.
Zatim na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD1981 2018. godine između banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, to jest unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji. Okvirnim sporazumom o zajmu koji je potpisan sa Bankom za razvoj Saveta Evrope u Beogradu 4. aprila 2019. godine i u Parizu 15. aprila 2019. godine Republici Srbiji je odobren zajam za finansiranje zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenih institucijama širom Srbije u ukupnom iznosu od 200 miliona evra.
Projekat predviđa investiranje u izgradnju, proširenje i rehabilitaciju oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije, pokrivajući sekundarne i tercijalne zdravstvene centre. Projektom će biti obuhvaćeni i zdravstveni centri u sledećim gradovima: Aranđelovac, Valjevo, Vranje, Gornji Milanovac, Zaječar, Kladovo, Kraljevo, Leskovac, Loznica, Majdanpek, Paraćin, Pirot, Prokuplje, Smederevo, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Subotica i Ćuprija.
Sredstva budućeg zajma planirana su kao podrška već postojećim investicijama državnog budžeta u zdravstveni sektor čime bi se dopunila trenutna nedovoljna izdavanja za zdravstvenu infrastrukturu na svim nivoima finansiranja.
Na ovaj način bi se pokrilo oko 30% investicionih potreba za infrastrukturno održavanje tokom trogodišnjeg perioda sa fokusom za poboljšanje infrastrukture na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite kroz ulaganja u modernizaciju malih, srednjih i većih bolničkih ustanova specijalističke zaštite.
Upravljanje sistemom zdravstvene zaštite u Republici Srbiji vrši Ministarstvo zdravlja koje utvrđuje zdravstvenu politiku, standarde i mehanizme kontrole ali vrši i kontrolu kvaliteta. Institut za javno zdravstvo „Dr Milan Jovanović Batut“ koji prikuplja i analizira podatke o zdravstvenom sistemu predlaže mere za unapređenje zdravstvenog sistema, predlaže godišnji plan rada zdravstvenih ustanova i Republički fond za zdravstveno osiguranje koji vrši finansiranje javnog zdravstva.
Procenjena vrednost projekta je minimalno 350 miliona evra od kojih će banka u skladu sa svojom poslovnom politikom finansirati do 60% vrednosti projekta, tako da će sredstva odobrenog zajma biti iskorišćena za budžetske alokacije za kvalifikovane potprojekte.
Kvalifikovani troškovi za ovu vrstu zajma su investicije koje se upravo sprovode kao i troškovi ugovora za održavanje, a izuzetno to mogu biti i troškovi potrebni za održivo pružanje javnih usluga.
Nije moguće putem ove vrste zajma finansirati isplatu plata i sličnih naknada, kao ni finansijske troškove, kao što su razne vrste taksi, naknada i tako dalje.
Za sprovođenje projekta zadužena je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima kao telo za provođenje projekta. Navedenim okvirnim sporazumom Republici Srbiji se stavljaju na raspolaganje kreditna sredstva po sledećim uslovima: iznos kredita je 200 miliona evra. Zajmoprimac ima mogućnost fiksne i varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranše. Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu određenu od strane banke u skladu sa kriterijumima koje periodično definišu upravna tela banke za zajmove izražene u evrima koja će biti određena prilikom povlačenja svake kreditne tranše i važiće u ukupnom periodu otplate te tranše. Trenutna kamatna stopa kod zajmova ove banke je ispod 0,5% godišnje.
Varijabilna kamatna stopa je jednaka tromesečnom ili šestomesečnom euriboru uvećana ili umanjena za određeni procentni raspon koji banka određuje prilikom povlačenja tranše. Kredit se realizuje u najmanje dve tranše. Iznos prve tranše ne sme prekoračiti 50% procenata iznosa zajma. Zajmoprimac prilikom povlačenja tranše može da izabere da li će otplatu kredita vršiti u godišnjim, polugodišnjim ratama, a pristup na naknade i provizija na ne povučena sredstva se ne plaćaju.
Za svaku povučenu tranšu zajmoprimac ima mogućnost izbora perioda otplate u rasponu od 15 do 20 godina uključujući i period od početka do pet godina. Zajmoprimac mora podneti zahtev za isplatu prve tranše u roku od 12 meseci od datuma stupanja na snagu navedenog okvirnog sporazuma o zajmu. Za upućivanje svakog navedenog zahteva za povlačenje tranši zajma ne sme proći više od 18 meseci. Krajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 30. jun 2023. godine. Predlažem Narodnoj skupštini da u danu za glasanje daju glasove za izglasavanje ovih zakona koji će svakako doprineti razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem se na …

Hvala gospodine ministre.
Prelazimo dalje, nastavljamo sa radom.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Ne.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Da li neko želi da se prijavi? (Da)
Reč ima gospodin Milorad Mirčić, izvolite kolega Mirčiću.

Dame i gospodo, pred nama su predlozi ugovora koje Vlada Srbije sa jedne strane potpisuje sa različitim zajmoprimcima. Ja se izvinjavam, ima neka smetnja oko mikrofona.

Čujem. Evo, sada će se zameniti mikrofon. Izvinjavam se.

Valjda će sada biti sve u redu, pretpostavljam.
Kada pogledamo sve ove ugovore, od prilike to je vrednost nekih dve milijarde evra, možda je nekih stotinu hiljada više ili manje, ali dve milijarde evra je značajna svota, odnosno značajna cifra, imajući u vidu da je ukupan dug Republike Srbije 23 milijarde evra.
Zašto ovo mi iz SRS naglašavamo, iz prostog razloga da bi skrenuli pažnju javnosti, a i Vladi Srbije da mora ubuduće da vodi računa kakve ugovore i sa kim te ugovore potpisuje, odnosno pod kakvim uslovima potpisuje takve ugovore.
Mi ovde imamo predlog dva ugovora koji je veoma bitan kada je u pitanju infrastrukturni sistem Srbije. To su, pre svega, ovi ugovori sa "Eksim bankom" iz Kine, "Export- Import" banke, pa je skraćeno "Eksim" banka, koja je u vrednosti od 1.500.000 dolara. Milijarda dolara je kineski kredit, jer je ta banka predsednik, zastupnik Kineske Vlade, to je kredit koji treba iskoristiti za modernizaciju pruge deonice Novi Sad- Kelebija, odnosno granica. Ta pruga je veoma značajna i bitna, kao što je bitna i deonica auto-puta na "Koridoru 11" Preljina-Požega i to je svakom jasno da je od višestrukog značaja i interesa da se završi i ova deonica pruge, odnosno kompletno rekonstrukcija pruge Beograd-granica sa Mađarskom, do Kelebije, kao i ovaj "Koridor 11" koji povezuje Srbiju sa lukom Bar.
Zašto? Zato što je luka Bar, što bi se reklo, od životnog interesa i značaja za Republiku Srbiju, bez obzira što sadašnji, trenutni, kriminalni režim Mila Đukanovića nastoji da što više se distancira politički od Srbije, to je nemoguće infrastrukturno, jer vidimo da je i Crna Gora počela sa izgradnjom i modernizacijom puteva koji vode prema Srbiji.
Nama je ovde veoma bitno da dinamika radova koja se izvodi, a samim tim i dinamika povlačenja sredstava iz ove kreditne linije bude usaglašena i da bude sinhronizovana. Zašto? Zato što, da li to Vlada zna ili ne zna, pretpostavljam da resorni ministar finansija i te kako dobro zna, ali javnost nije upoznata, Srbija plaća ne mala sredstva na ime penala, za sredstva koja su za kredite koji su odobrene, a nisu upotrebljena ili još nisu u upotrebi. Ta visina tih sredstava koji se plaćaju na ime ne povučenih sredstava je sada blizu dva miliona, odnosno preko dva miliona evra.
Istine radi, ranije je to bilo mnogo više, ranije je to bilo 7 miliona evra ali to je bilo, kako ovi rado kažu, ovi iz vladajuće koalicije za vreme bivšeg režima. Sada je napravljena neka dinamika, ovih dva miliona se plaća zato što ili nema pripremljenih projekata ili nisu regulisani pravno imovinski odnosi, pa se ne mogu realizovati ta sredstva iz kredita koja su odobrena Srbiji, ali Srbija još nije u situaciji da ih realizuje.
Ne govori to samo o ovom iznosu od dva miliona koje plaćamo na ime penala, nego govori o nemarnosti, o nečemu što se zove provizorijum kada je u pitanju rad i ozbiljno bavljenje sa politikom, odnosno izvršna vlast shvata tako da bi mogla da radi na odloženo, da ima dosta vremena, međutim sve se to plaća, pogotovo kada su u pitanju ovakvi međunarodni ugovori.
Ono što je veoma značajno i bitno, na čemu je SRS uvek insistirala to je da se konačno počne tražiti alternativa za kreditne linije, da to ne bude samo u zapadno evropskim zemljama i da to ne bude u onim bankama koje su pod direktnom kontrolom MMF, odnosno Svetske banke.
U ovom slučaju vidimo da je saradnja sa Kinom i te kako značajna i uspešna ne samo zato što postoje raspoloživa sredstva i dovoljno sredstava za infrastrukturne projekte, nego postoji i jedna dinamika i poštovanje dinamike izvođenja radova, odnosno završetka projekta.
To su najbolje pokazale prethodne investicije koje je i ministar nabrajao, gde se kineski izvođači, odnosno investitori, pokazali kao korektni partneri. Korektni su i onom delu gde su njihovi interesi zastupljeni, a pogotovo nama u Srbiji znači što nema nekih kaznenih poena ili nečeg što bi koštalo dodatna sredstva državu Srbiju.
Mi iz SRS i dalje insistiramo da se traži što bolja i veća saradnja sa Ruskom Federacijom. Naravno, imamo mi i kada je u pitanju i rekonstrukcija pruge, Stara Pazova – Novi Sad jednu kreditnu liniju i rekonstrukcija pruge Beograd – Pančevo kreditnu liniju koju smo uzeli od Ruske Federacije. Tu imamo jako loša iskustva. Ta kreditna linija datira još iz perioda kada je DS bila neprikosnovena kao što je sada SNS neprikosnovena kada je u pitanju Vlada i funkcionisanje vlasti. Tada su povukli sredstva u visini od milijardu američkih dolara od Ruske Federacije. Međutim, 200 miliona su tražili da tad u to vreme pokriju deficit budžetski koji je bio i te kako kritičan kada je u pitanju dalje funkcionisanje budžeta, odnosno kada je u pitanju funkcionisanje države Srbije.
Ostalo je tih 800 miliona. Od tih 800 miliona bilo je najavljivano da će se deonica pruge, rekonstrukcija pruge Stara Pazova – Novi Sad završiti do 2018. godine. Evo, mi smo već u 2019. godini, a od toga nema ništa. Zašto? Iz prostog razloga što smo bili u situaciji da za nepovučena, nerealizovana sredstva na ime tog kredita plaćamo određene kaznene poene.
Mi smo bili u situaciji da se 2016. godine traži prolongiranje korišćenja tog kredita, odnosno plaćanje anuiteta, jer nismo bili spremni za radove koji su bili potrebni na rekonstrukciji deonice pruge Stara Pazova – Novi Sad. To je državu Srbiju koštalo 37 miliona evra. To nimalo nije beznačajna cifra, čak, šta više, to je nešto što je upozoravajuće.
Naravno, Ruska Federacija je tolerantna kada su u pitanju ovakve vrste obaveza, pa je na neki način imala razumevanja, odložila, prolongirala i sada ruske kompanije, odnosno Ruska državna železnica koja je osposobljena i specijalizovana za izgradnju pruga i rekonstrukciju pruga, oni su uveliko već u poslu oko rekonstrukcije ove deonice Stara Pazova – Novi Sad.
Bitno je to napomenuti zato što, od tih 800 miliona, povučeno je svega 435 miliona na ime tog tzv. ruskog kredita. Treba razmišljati da što pre dođe do povlačenje svih sredstava kako ponovo ne bi ušli ili došli u situaciju da plaćamo nepotrebno tu zateznu kamatu.
Svi ti krediti koji su uzeti i od Kine i od Rusije imaju jednu veliku prednost, a to je da im je fiksna kamatna stopa. Postoji jedan standard koji reguliše kada je u pitanju povlačenje sredstava ili, tačnije rečeno, plaćanje nepovučenih sredstava. To je nekih 0,75% i to se ne razlikuje nigde u svetu, ali ono što je velika prednost, niti kineske banke, odnosno kineska Vlada, niti ruski finansijeri insistiraju na plaćanju tih tzv. zateznih kamata, tako da je to još jedna prednost u odnosima i poslovnim aranžmanima sa Kinom i Rusijom.
Mi ovde imamo primer u ovim predlozima oko ugovora, gde Evropska investiciona banka i Međunarodna banka za obnovu i razvoj nude nam na prvi pogled jednu kreditnu pomoć za razvoj lokalne samouprave, za razvoj zdravstva i za podršku nerazvijenim opštinama.
Kada pogledate ove ugovore, videćete da iza te dobronamerne pomoći leži nešto što se zove interes onoga ko nudi takvu pomoć i to interes u smislu da sa što manje angažovanih sredstava, a što više savetodavnih uloga i njihovih projekata Srbiju zaduži dodatno za ne mala sredstva. Ta sredstva su, kada se gleda ukupno, po pitanju Međunarodne banke za obnovu i razvoj već premašila dve i po milijarde evra. Kada je u pitanju Evropska investiciona banka, to je već preko milijardu i 300 miliona evra. To su veoma, veoma značajna sredstva.
Imajući u vidu da Srbija, emitujući tzv. evroobaveznice, ima po tom osnovu tri milijarde i 200 miliona obaveza, nisu to mala sredstva o kojima treba voditi računa. Naime, kada sve to imamo u vidu, i ovde se pokazuje da je uvek bolje, ako je moguće, naći saradnju sa kineskim ili ruskim bankama ili investitorima, nego što je to dobronamernost, kako to kažu, evropskih banaka za razvoj i za investicije. Oni gledaju razvoj investicije tamo gde je njihov politički interes, tamo gde mogu da dovedu, ako je to moguće, u dužnički odnos onoga kome daju pare, u ovom slučaju Srbiju.
Da je to potpuno tačno, imamo situaciju koja je vezana za nedavne pregovore oko eventualne izgradnje deonice autoputa od Preljine do Pojata. Imamo predlog i inicijativu oko izgradnje autoputa Niš – Merdare – Priština. To je taj „put mira“. Ko mu dade takvo ime, to nikom pametnom ne može da bude razumljivo, ali šta da radimo. Imate vi te nazive i te kako poučne, dobre, realne, realistične u životu. Stvarno je „put mira“ taj koji veže Niš, Merdare i Prištinu. U Prištini sve dobre namere i svi insistiraju na miru sa Srbijom, odnosno povezane sa Nišom, da su čak uveli i ove carinske takse, ali ajde da se sada ne bavimo oko toga. Uslovno rečeno, nije u prvom planu.
Ono što najavljuju to je i povezivanje autoputem Beograda i Sarajevo. Zašto su ova tri projekta interesantna? Zato što je jedan te isti izvođač. Izvođač je američka kompanija „Behtel“. Kako znamo da je izvođač? Pa, to je već opšte poznato, obelodanjeno. Vlada je izašla sa zvaničnim stavom, resorni ministar na nama volšeban način je već obavio razgovore kada je u pitanju ovaj autoput od Preljine do Pojata.
Čak u Londonu je resorni ministar ili ministarka, kako vam je volja, obavila taj istorijski, kako kažu, susret. Zašto istorijski sa predstavnicima američke kompanije? Zato što su nas ubeđivali odmah nakon tog sastanka da nije u pitanju samo investicija koja je vezana za ovu infrastrukturu, nego da je to od posebnog značaja za Srbiju. Zamislite kakav je to značaj kad naglašavaju - poseban značaj dolazak američke kompanije, pogotovo izgradnja autoputa. Samo ko je iole bio zainteresovan mogao je po pitanju kompanije „Behtel“ da dođe do osnovnih podataka.
„Behtel“ je u stvari nešto što funkcioniše i radi pod okriljem američke obaveštajne službe. „Behtel“ je prisutan u mnogim svetskim zemljama, ali najprisutniji je onima gde Amerikanci, putem investicija ili preko investicija, koje realizuje „Behtel“, pripremaju teren za državni udar, za dominantnost njihove politike itd, itd.
Sami Amerikanci kažu da je mrtva trka između „Koka Kole“ i „Behtela“. Tamo gde je „Koka Kola“ tu je politika američka, tamo gde je „Behtel“ tu je isto politika američka. I to je od posebnog značaja. Šta to znači za Srbiju? Konkretno, u ovom projektu koji se odnosi na Autoput Preljina-Pojate to znači 300 miliona dodatnih sredstava koje treba da izdvoji Srbija kako bi zadovoljila Amerikance, odnosno američku kompaniju „Behtel“. Zašto 300 miliona? Zato što ponuda koju je dala kineska kompanija iznosi 500 miliona za izgradnju ovog autoputa. Ministar resorni Zorana Mihajlović je našla za shodno da je bolje uzeti „Behtel“ kompaniju američku i dati im 800 miliona, trista miliona više nego što to traže Kinezi i što bi oni završili ovaj autoput.
Kako se to objašnjava? Objašnjava se tako što se navodi da je „Behtel“ kompanija koja je mešovita u stvari, kompanija sa jednom turskom kompanijom, zajedno izvode radove, a oni su se inače dokazali na izgradnji Autoputa Priština-Morina, gde je turska Vlada investirala milijardu dolara. Zamislite kakva nesuvisla argumentacija kada je u pitanju Srbija, kada su u pitanju investicije u Srbiji. Pa šta nas boli briga što je turska vlada izdvojila milijardu da počasti i jedan deo svoje kompanije i najvećim delom i američku kompaniju? Mogu oni da bacaju sredstva koliko god hoće jer su njihova i mi se ne mešamo u to, ali 300 dodatnih miliona da Srbija se zadužuje na ime kredita, to je van pameti.
To svugde u normalnim sistemima, u normalnim uslovima najmanje što bi tražili odgovorni, a u ovom slučaju predsednik Vlade i predsednik države, da resorni ministar ponudi ostavku. Ne verujem da bi bilo ko u vladajućoj partiji bio protiv te ostavke, ne samo zbog ovih projekata nego zbog svega u proteklom periodu što resorni ministar radio ili radila, već se popeo na vrh glave svima i u vladajućoj koaliciji i u njenoj sopstvenoj stranci, mada je to „enta“ stranka po redu. Ali da ne bi bilo da smo mi radikali hrabri, kad nema resornog ministra, nešto što je nedopustivo da se tako postupa sa budžetskim sredstvima ili sredstvima građana Srbije. Trista miliona je itekako značajna suma i to ne sme da se dozvoli.
Za izgradnju autoputa, svakog, treba raspisivati tendere, treba videti ko daje najpovoljnije uslove, ko je najjeftiniji, a ima kvalitet kada je u pitanju izgradnja i zato SRS insistira da se ova pozitivna praksa nastavi sa kineskim investitorima, odnosno izvođačima i da se u narednom periodu, kada su u pitanju ovakve kapitalne projekti po pitanju infrastrukture, što više domaćih proizvoda i domaćih izvođača uključuje u rad, jer to što će investitor ugrađivati svoju opremu, kao što je ovde pruga deonica Stara Pazova-Novi Sada kada je u pitanju elektrifikacija, kada su u pitanju pomoćni objekti, nije za pohvaliti se.
Mi moramo da insistiramo i koristimo dobru volju i pozitivnu naklonjenost Ruske federacije da uključimo i svoje proizvođače i svoje izvođače radova i zbog toga SRS ne može da glasa za sve ove ugovore zato što ti ugovori iz Evropske investicione banke, Razvojne banke, najviše sadrže ti savetodavnih delova i tih delova koji se odnosi na papirologiju, a ne na nešto od čega Srbija može da ima krajnju korist. Hvala vam.

Hvala kolega Mirčiću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem se na konstruktivnom dijalogu i svesni smo činjenice da u nekom ranijem periodu krediti nisu baš bili po meri naše države i bili su, mislim, skriveni od javnosti i mislim da u nekom ranijem periodu nikada niste imali prilike da čujete sve ovako detaljno i da vam Vlada Republike Srbije kaže na jedan transparentan način kako želimo i zašto želimo da neki kredit uzmemo i za šta će biti potrošen i pod kojim uslovima.
Ta loša politika koja je bila pre 2012. godine upravo je dovela do toga da imamo javni dug koji je preko 70% BDP. On je danas zahvaljujući domaćinskom upravljanju, finansijama na današnji dan 51% i ovo zaduženje koje je danas pred vama i za šta vi treba da date svoj glas jeste da mi nećemo biti odjednom zaduženi za dve milijarde i to neće povećati naš javni dug, već će svakako samo ono što bude povučeno po tranšama uticati na javni dug.
Verujem da ćemo sa našom odgovornom politikom u narednom periodu uspeti da još nekih loših kredita koje imamo uspeti da vratimo i tako još više smanjimo naš javni dug. Ono što je takođe bitno za građane Srbije je da treba da znaju da ova Vlada nije kriva za neke kredite koji su povučeni u nekom ranijem periodu, koji su povlačeni bez toga da su imali jasne projekte i da ovo što ste vi danas rekli jeste ceh koji mi zajedno danas plaćamo, a to je odgovornost upravo bila onih kojih danas nema, koji ne žele da raspravljaju o ovome i da preuzmu odgovornost upravo za to što mi svi danas i građani Srbije plaćaju.
Ne možemo te kredite da preusmerimo i da promenimo namenu, ali svakako možemo da radimo na tome da izgradimo projekte kako bi bar mogli te kredite da povučemo i da ono za šta oni jesu namenjeni, a jesu za građane Srbije da doprinesu razvijenosti naše zemlje upravo budu namenjeni za to. Mi ćemo se truditi da u narednom periodu kad god imamo mogućnost i kad god postoji mogućnost sa druge strane svi krediti koji su loše povučeni u nekom ranijem periodu budu otplaćeni. Verujem da ćemo time stvoriti još prostora da bude još nekih važnih projekata kao što su ovi projekti koji su danas pred vama. Mislim da imamo velikog potencijala da izgradimo našu infrastrukturu, jer kao što znate, razvijenost jedne infrastrukture govori o razvijenosti jedne zemlje, govori o tome koliko ste sposobni da privučete investicije.
Na ovom današnjem nivou imamo, mislim, sasvim zadovoljavajući broj investicija. Postoji prostor da njih bude još više. Verujem da će u godinama koje su ispred nas zajedno sa ovim investicijama Srbija postati konkurentna i Srbija daleko biti ispred zemalja u regionu i postati lider u regionu i možda i šire. Hvala.

Hvala ministre.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Upravo o tome se radi, ministre, da i sami kažete da je povećanje javnog duga nešto što je itekako upozoravajuće za Srbiju. Povećanje javnog duga se desio 2015. godine. Ako pratite dinamiku zaduživanja, onda ćete videti nagli skok po pitanju zaduživanja Srbije 2015. godine.

Od 15 milijardi koliko je Srbija, koliko je iznosio ukupni javni dug Srbije, došli smo do 23 milijarde i o tome mi srpski radikali govorimo.

Kada saberete sve investicije koje u Srbiji se sprovode od 2015. godine i ukupno zaduženje Srbije u periodu od 2015. godine, jako velika je razlika između onoga što je realizovano kroz investicije, kroz ugovore ovakve ili slične i od onoga što je ukupan dug u tom periodu.

Nas interesuje gde je ta razlika? Gde je razlika od tih osam milijardi gde imate ukupno pokriveno pet milijardi?

(Marijan Rističević: Kamate.)

Fali negde tri milijarde. Znate, tri milijarde, ne može da bude to, to je onako za prvi ili drugi razred osnovne škole, kao što neko dobacuje ovde iz sale a to ne čuju građani, da su to kamate. Nemoguće je. Negde to fali. Ili se pokrio deficit, postojeći deficit koji je zatečen 2015. godine ili se negde nenamenski upravlja sa tim sredstvima.

Mi ovde vidimo i naveli smo taj primer i navodićemo uvek taj primer, nenamenski trošenje i raskalašno ponašanje kada su u pitanju budžetska sredstva u angažovanju američke kompanije. Nije to samo američka kompanija, boga pitaj koliko je tu kompanija.

Slažemo se i mi sa vama, treba sve izneti pred javnost. Treba javnost da zna sa kojim razlogom je zaduživana Srbija od 2015. godine do dana današnjeg, koji je razlog? Kada vidimo investicije, investiciju u infrastrukturu, u železnice, u puteve uvek je opravdana, nas samo interesuje gde su ostale investicije? Da li su realizovane ili da li će se realizovati? Mi nemamo nigde tog traga i o tome mi pričamo i to želimo da javnost sazna, da zna gde su tolika sredstva, gde je razlika u tim sredstvima.