Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Onda prelazimo po spisku prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Dame i gospodo, tema investiranja u putnu mrežu, posebno u autoputeve je jedna od najznačajnijih za zemlju i za građane. Zato Stranka pravde i pomirenja daje punu podršku orijentaciji Vlade u pogledu programa ozbiljnog investiranja u puteve, posebno autoputne koridore.

Radujemo se svakom metru novog puta i autoputa, a posebno smo radosni što, evo, imamo i nove korake napredovanja izgradnje Koridora 11 dalje od Preljine, Čačka, prema Požegi i željno očekujemo da se ne stane na tome, već da se što pre krene i sa sledećim korakom, a to je pravac Ivanjica, Pešter i dalje do Boljara.

Svi ovi dosadašnji koraci su jako važni, ali zapravo pravu ulogu će ovaj autoput Koridor 11 imati onog trenutka kada se poveže sa onim delom koji dolazi iz pravca Crne Gore.

Istina, želeo bih sugerisati da se uzme u obzir i mogućnost koncesionog investiranja u autoputeve, s obzirom da do sada nismo imali slične slučajeve. Naravno, i ovo što se do sada se činilo je davalo svoje rezultate, ali koncesije mogu značajno olakšati zemlji, posebno od daljeg zaduživanja, a s druge strane praksa je pokazala da koncesiona izgradnja autoputeva vrlo često daje na kvalitetu samoga puta iz razloga što su sami finansijeri i sami izvođači radova zainteresovani za kvalitet tog puta. Kada uporedite, recimo, autoputeve koji se finansiraju iz fondova države ili kredita sa koncesionim autoputevima jasno ćete primetiti da su oni koji se rade putem koncesija zapravo skuplji, što ukazuje na to da je samim finansijerima, odnosno izvođačima radova stalo da autoput bude kvalitetniji, nezavisno od cene, i onda se traži i bolja trasa, bez obzira što više košta, iako ima više tunela, više mostova, ali to znači više kvaliteta, iz razloga što oni tim kvalitetom, vraćanjem koncesije, odnosno profitom, zapravo nadoknađuju tu razliku u samome investiranju.

Raduje me i opredeljenje da se što pre krene sa izgradnjom autoputeva prema Sarajevu. Istina, i dalje imam blagu rezervu, previše mi to sve bajkovito izgleda da ćemo dobiti dva autoputa, jedan preko Bijeljine i Tuzle, dalje Zenice prema Sarajevu, a drugi od Požege preko Užica, Višegrada i dalje prema Sarajevu. Dakle, radi se o ogromnim investicijama, u milijardama. Voleo bih da se što pre krene ili da se bar jedan od tih izgradi.

Naša ideja je bila da se u projektovanju trase autoputa prema Sarajevu imaju u vidu istorijski i prirodni putevi, kao i to koja bi trasa najmanje koštala. Zato smo bili za ideju da se od Sarajeva ide istočno, najkraćom trasom, do Koridora 11, čime bi sa jednom investicijom od nekih 120 kilometara dobili vezu Sarajeva sa Beogradom, preko Koridora 11, vezu Sarajeva sa Podgoricom, preko istog Koridora, i svakako najkraću vezu prema Sandžaku, što bi omogućilo i dalje kopčanje na autoputeve koji dolaze sa istoka.

No, mislim da je opredeljenje da se cela zemlja umreži autoputevima nešto što je jako važno i konačno taj silazak ka jugu definitivno će biti od koristi za sve. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Srbiji nikoga više neće štiti partijska knjižica ni materijalni status, ni položaj koji zauzima u društvu, i to je suštinska razlika nas iz redova SNS i onih preko puta nas koji su predstavljali i ponovo žele da predstavljaju vlast u Srbiji, a koji su oličeni u liku i delu Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Dragana Đilasa i njima sličnih koji su žarili i palili Srbijom.

Naše opredeljenje kao SNS je zaista bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije, i to se zaista ne dovodi u pitanje. Uverena sam da ćemo u godinama pred nama zaista ostvariti još bolje rezultate, kada je reč o borbi protiv korupcije i kriminala.

Pokazali smo da imamo političku volju i da stvari u ovoj zemlji možemo promeniti na bolje i kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, kada je reč o Zakonu lobiranju koji, da podsetim vas, i mnoge razvijene zemlje Saveta Evrope nisu usvojile i nemaju kao deo svog pravosudnog sistema. Isto je i kada je reč o jednom jako važnom zakonu koji predstavlja antikorupcijsku meru, a pre svega mislim na Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Takođe, želim sve građane Srbije i svoje drage kolege narodne poslanike da podsetim da je 1. marta prošle godine, 2018. godine, na snagu stupio i počela je primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a akcenat u ovom zakonu je zaista stavljen na otkrivanje koruptivnih i finansijskih krivičnih dela. Na čelu je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pored sedišta u Beogradu, postoji još tri regionalna centra koji imaju zadatak da procesuiraju one slučajeve tzv. visoke korupcije, a gde imovinska vrednost prelazi više od 200 miliona dinara.

Dosta je rađeno u Ministarstvu pravde u ovom prethodnom periodu, kada je reč o edukaciji naših sudija, naših tužilaca. Uvode se nove funkcije, a to su finansijski forenzičari i tako pokazujemo da naše društvo, naše pravosuđe ide u korak sa trendovima razvijenih zemalja EU, ali i dobrih praksi koje postoje u svetu.

Šta je za to vreme radio deo srpske opozicije? Nadali su se da nećemo prihvatiti inicijativu Igora Jurića, osnivača Fondacije pokojne Tijane Jurić. Ta Fondacija je, podsetiću vas, prikupila više od 160 hiljada potpisa. Deo srpske opozicije nas optužuje da to nećemo da prihvatimo, a danas na ovoj sednici, svih ovih dana, ove nedelje, kada raspravljamo na Petom redovnom zasedanju i kada je upravo izmena Krivičnog zakonika i inicijativa te Fondacije na dnevnom redu, vidite klupe preko puta nas su prazne. Oni biraju da se na drugačiji način bore. Umesto parlamenta, biraju ulicu, skupe restorane i različite performanse koje izvode u svakom delu naše Srbije.

Takođe, manir prethodne vlasti, rekla bih, je bio da se okoriste, odnosno da pokušavaju da se okoriste na tragedijama, na gubitku ljudskih života, na smrti dece, kako bi pokušali da dobiju jeftine političke poene.

Na dnevnom redu je i izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ali je važan i Zakon o sprečavanju korupcije. Šta radi deo srpske opozicije? Odsustvuje i sa današnje sednice, bira da kampuje u Beogradu, da napada gradilišta u Beogradu, da sprečava radnike da rade svoj posao, da vode borbu protiv saobraćajnih znakova u ovoj zemlji i prosto spremni su za svakojake ulične performanse, ali mi smo te ulične performanse, dragi gospodine Arsiću, imali prilike da gledamo i u drugim zemljama u okruženju i u Severnoj Makedoniji, u Ukrajini. To su prosto već viđeni scenariji koji se nalaze i u našem okruženju i u zemljama na svetu, tako da nas prosto ne može iznenaditi.

Sa ovog mesta želim da podržim inicijativu predsednice Narodne skupštine gospođe Maje Gojković, a koja je govorila o tome da je parlament mesto gde se suočavaju različita mišljenja i pozvala je sve narodne poslanike da se vrate u parlament, jer je parlament mesto gde se debatuje, a ne ulica, strane ambasade, a ne skupi restorani u kojima možemo videti lidere dela opozicije.

U nastavku sednice današnjeg redovnog zasedanja, reč je o drugom delu dnevnog reda, mi raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, o zajmovima koje je naša zemlja Republika Srbije potpisala sa važnim finansijskim institucijama i bankama.

Danas ću govoriti o tački 11. dnevnog reda, a odnosi se na usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, koji se odnosi na projekat unapređenja trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Podsetiću vas, ovaj važan međunarodni Sporazum o zajmu, potpisan je 7. maja ove godine. U ime Vlade Republike Srbije njega je potpisao ministar finansija, Siniša Mali.

Osnovni cilj ovog zakona je zapravo da produbimo tu trgovinsku integraciju Zapadnog Balkana, koji će se na osnovu ovog programa sprovoditi u dve faze koje će trajati po pet godina. U prvoj fazi obuhvaćena je Republika Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Visina ovog zajma iznosiće 35 miliona evra, a rok za realizaciju ovog zajma je 2025. godina.

Reč je o jednom važnom regionalnom projektu sa ciljem smanjenja troškova trgovine i povećanjem efikasnosti transporta na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum će učiniti našu zemlju još više atraktivnijim mestom za strana ulaganja, jer nikako ne smemo, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, zanemariti tržište, veličinu tog tržišta. Reč je o 20 miliona stanovnika. Mnoge naše firme sada imaju teškoće, barijere kada posluju i kada izvoze proizvode mimo granica ove zemlje. Imaju zaista velike redove na graničnim prelazima. Sada će se ovakvim sporazumom i realizacijom ovog uspešnog projekta ove barijere i te kako otkloniti u praksi.

Kada je reč o evropskim integracijama zaista vodimo računa i želimo da one primere pozitivne prakse primenimo i kada je reč o našoj regionalnoj saradnji. Dobar primer je regionalne saradnje i svakako predstavlja uspostavljanje Višegradske grupe 1991. godine. Zemlje potpisnice u mađarskom gradu Višegradu su se 1991. godine dogovorili, Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, da žele da razvijaju svoju regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti, ekonomije i energetike i velikim proširenjem 2013. godine, kada su ove zemlje postale punopravne članice EU, one su se brže-bolje, razvijale i sada imaju stalnu komunikaciju, što se pokazalo kao dobro.

Rezultati rada Vlade Republike Srbije su zaista vidljivi i nije samo reč o regionalnoj saradnji i brojnim realizovanim infrastrukturnim projektima. Konačno, u svim medijima možemo videti da je savladana Grdelička klisura, da je probijena Grdelička klisura, da je realizovan taj južni krak Koridora 10 i na taj način se menja slika Srbije. Ona je sada moderna, bolja, uspešnija. Pokazali smo da možemo više i bolje i kada je reč o realizaciji kapitalnih infrastrukturnih projekata.

Srbija je napredovala i zaista verujem da ćemo nastaviti da je realizujemo, da transformišemo naše društvo, da ga reformišemo u najboljem pravcu, kako bi građani koji žive u našoj zemlji živeli bolje i kvalitetnije.

Na dnevnom redu Petog redovnog zasedanja, nalazi se i Zakon o sprečavanju korupcije koji i te kako menja nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Uvode se novi slučajevi koje će Agencija ispitivati, proširuje se krug lica na koje se izveštaj odnosi, uvode se anonimne prijave i vanredne provere izveštaja o prihodima i imovini funkcionera.

Želimo ovim novim zakonom da uklonimo sve one nedostatke starog zakona, da pooštrimo kontrolu imovine javnih funkcionera. Borba protiv korupcije nije samo uslov naših evropskih integracija, već mora da bude borba koja se nezavisno odvija od procesa evropskih integracija. Mora biti naša svakodnevna borba, jer je korupcija zaista najveće zlo u našem društvu.

U doba digitalizacije, možete sada samo jednim klikom na vašoj tastaturi da saznate koje su to zemlje koje imaju najveću percepciju korupcije kod svojih građana, koje su to korupcionaške afere. Imate i brojne zemlje članice EU koje nisu imune od korupcije u svojim redovima kada govorimo o visokim državnim funkcionerima. Imali smo korupcionašku aferu Sanader u Hrvatskoj, imali smo takođe i dan danas imamo jednu veliku aferu „Atlas grupe“ u Crnoj Gori, koji i te kako politički potresa Crnu Goru i čije bitke, te hobotnice korupcionaške su 2008. godine imali i u redovima vrha vlasti u Srbiji.

Kakva je situacija u Srbiji i kakvo je stanje u Srbiji, kada je reč o korupciji? Globalni indeks percepcije korupcije iako nije najidealnija metoda, on je pokazao da ima prostora da se još dosta radi u borbi protiv korupcije. Srbija je na osnovu ovog indeksa rangira na 87 mestu od ukupno 180 zemalja i to mesto delimo sa Republikom Kinom.

Kakva je situacija bila ranije kada je reč o borbi protiv korupcije, možda najbolje svedoči izveštaj pokojne Verice Barać, koja je na konferenciji za medije, podsetiću vas, 1. juna 2011. godine, na najbolji način opisala tadašnju situaciju u Srbiji, kada je reč o korupciji.

Znači, podsećam vas, govorim o 2011. godini. Citiram – mediji u Srbiji su zarobljeni, a tadašnja vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa, najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića. Izjavila je tada, 2011. godine, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, na Regionalnoj konferenciji - Partnerstvo protiv korupcije, i tada iznela zaista zastrašujuće podatke, da čak 25% budžeta Republike Srbije ide na reklame bez ikakve kontrole. Ono što je takođe zabrinjavajuće, kada je tadašnji Savet za borbu protiv korupcije ukazivao na sve ove negativne posledice i negativne slučajeve, kod tadašnje vlasti je nailazio na ignorisanje. Prosto, oni su se oglušivali o ovakve izveštaje. Rekli su da to nema veze. Naravno da nema veze kada se novac od reklama itekako prelio u privatne džepove. Kada su nam samo, na primer, u gradu Beogradu ostavili dug od 1,2 milijarde evra.

U tako kontrolisanim i zarobljenim medijima te 2011. godine nije bilo ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije jer mediji su tada javljali šta vlast hoće da čuje, a nikako šta su zaista realni problem. Tako u medijima te 2011. godine niste mogli da čujete ni podatke koji su se odnosili na nakaradnu reformu pravosuđa, koja je itekako dovela do ovakvog stanja u korupciji, ovakvog stanja u kojem se naše društvo nalazi.

Tada je preko jedne noći 840 sudija ostalo bez posla, bez prava na pravni lek i bez obrazloženja zašto su ostali bez posla, a u srpskim medijima niste imali dovoljno informacija o tome, prosto javnost nije dovoljno informisana, a to je, rekla bih, jedan od najvećih problema koji je zadesio naše društvo, naš politički sistem u prethodnih 10 godina.

Mi ostvarujemo zaista dobre rezultate ne samo kada je reč o regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima, čiji su zajmovi i sporazumi danas na dnevnom redu, već ostvarujemo i zaista vidljive rezultate i kada je reč o borbi protiv korupcije.

Ministarka pravde Nela Kuburović je iznela juče podatke da je za godinu dana, od marta prošle godine do sada, procesuirano više od 500 lica kada je reč o borbi protiv korupcije i nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, direktori javnih preduzeća ili nekadašnji pomoćnici ministara, predsednici opština.

Pokazali smo kao SNS da zaista vodimo i da imamo nultu toleranciju kada je reč o borbi protiv korupcije. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine, ali i oni stari slučajevi iz perioda DS kada je ova stranka žarila i palila Srbijom najbolje govore da su dobili sudski epilog i mi smo ove nedelje u medijima saznali da je okončan sudski spor i da smo dobili epilog na sudu kada je reč o pomoćniku ministra Olivera Dulića, koji je radio u nekadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, koji je itekako zloupotrebio svoj službeni položaj.

Mi ostvarujemo i radimo dosta na unapređenju onih međunarodnih obaveza. Usvajamo međunarodne standarde, o čemu svedoče i GREKO preporuke. Reč je o jednom antikorupcijskom telu Saveta Evrope. Od 13 preporuka Srbija je delimično ispunila 10 preporuka. Nema sumnje da je korupcija najveće zlo u našem društvu i da se moramo svakoga dana boriti protiv njega.

Kada govorimo o ekonomskim posledicama korupcije, korupcija i te kako je u direktnom odnosu sa smanjenjem rasta i rekla bih, što je kolač manji, što je BDP manji u jednoj zemlji, to su negativni efekti korupcije veći i vidljiviji. Zato se pridružujem predsedniku Republike Srbije, kada je objavio nultu toleranciju prema korupciji u našoj zemlji na svim poljima.

Takođe, podržavam izjavu predsednika Aleksandra Vučića, kada je rekao da ne želimo da ličimo na DS, da ne želimo da ličimo na kriminalce i otimače narodnog novca, kakvi su bili ljudi iz DS, ali i sadašnji ljudi iz Saveza za promenu. Zaista, ne mogu da shvatim kako ih nije sramota, za ono što su radili dok su bili na vlasti. Ne želimo da ličimo na DS, jer se zbog svojih nedela DS tako brzo raspala. I danas možemo da vidimo da se svakog dana sve više i više raspada.

Dosta posla nas očekuje u budućnosti, ne možemo stati kada je reč o borbi protiv korupcije, jer je to svakodnevna borba u našem društvu. U svom današnjem izlaganju sam se i te kako konsultovala u svojoj pripremi i sa prošlogodišnjem istraživanjem, koji su uradili USSAID i CESID, da moramo povratiti poverenje u institucije za borbu protiv korupcije.

Isti rezultati istraživanja pokazuju da je jedna institucija prepoznata od najvećeg poverenja, reč je o instituciji predsednika Republike Srbije. Upravo je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, po mišljenju građana Srbije, najposvećeniji u borbi protiv korupcije. Čeka nas još dosta posla, kada je reč o borbi protiv nepotizma, kada je reč o borbi protiv korišćenja prijateljskih veza radi lakšeg obavljanja posla u državnim institucijama.

Zaista, poslednja rečenica i time završavam svoje današnje izlaganje, a to je korupcija nikada ne pada sa neba, ona je posledica i odluka pojedinca. Pojedinci uvek imaju izbor, ponekad je taj izbor težak, ponekad je taj izbor lak, ali je uvek izbor. U korupciji nema naših i njihovih, već su to uvek korumpirani državni funkcioneri i javni službenici, bez obzira na režim ili političku partiju.

Ono što razlikuje nas iz redova SNS, što nikoga partijska knjižica u Srbiji više ne može zaštititi od nepoštovanja, kršenja zakona, od bavljenja kriminalom ili korupcijom. Ovo je trenutak da zaboravimo naše partijske razloge i želela bih da iskoristim priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike da podržimo ove zaista dobre i kvalitetne zakone i međunarodne sporazume, koji se zaista tiču svih nas. Hajde da iskoristimo taj trenutka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo finansijske ugovore i sporazume između Republike Srbije i različitih banaka.

U pitanju je kineska Eksport – Import banka, Evropska investiciona banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Banka za razvoj Saveta Evrope. Za mene je najinteresantniji ovaj ugovor između kineske Eksport – Import banke i Vlade Republike Srbije i najviše ću govoriti o tome. Do duše postoje tu dva ugovora. Jedan se odnosi na izgradnju puta E763, tačnije deonicu od Preljine do Požege, dok se drugi odnosi na modernizaciju i rekonstrukciju železničke pruge od Novog Sada do Subotice.

Ja ću se u svom izlaganju najviše skoncentrisati na ovaj ugovor koji se odnosi na izgradnju auto-puta E763, odnosno deonicu Preljina-Požega, a o ovom drugom ugovoru koji se odnosi na modernizaciju i rekonstrukciju pruge Novi Sad-Subotica, govorio je podobro i iscrpno moj kolega Mirčić.

Pozitivno je to što se ovi aranžmani realizuju sa kineskom bankom, jer su se Kinezi do sada pokazali kao sigurni i pouzdani partneri. Sa druge strane, svi znamo da nam je Kina istinski prijatelj i danas u današnjem svetu, u svetu u kome živimo prava je privilegija imati takvog prijatelja kao što je to Kina. Ovo se odnosi i na politički i na razvojni aspekt.

Znamo da je Srbija deo globalnog projekta "Jedan pojas, jedan put" i pošto je Kina pokretač tog projekta i finansijer, to je ujedno i velika šansa za Srbiju. Građevinska operativa za sobom povlači najveći deo ostalih delatnosti i na taj način se vrši upošljavanje novih kadrova, a ujedno dolazi i do rasta BDP.

Ne možemo da kažemo da se u Srbiji ne radi mnogo toga, ali mislim da se ministarska Mihajlović preterano hvali nekim svojim uspesima, a stvari baš i ne stoje onako kako ona želi da nam prikaže ovde.

Konkretno, kada je u pitanju Koridor 11, odnosno auto-put E736 Beograd-južni Jadran, stvari nisu baš onakve kako se ovde prikazuje. Od ukupno 285 km tog korodora koji prolazi kroz Srbiju, imamo sledeću situaciju. Komletni radovi završeni su samo na deonici Ljig-Preljina u dužini od 40,3 km. Što se tiče ostalih deonica, situacija je sledeća. Navešću po deonicama kako smo dobili u materijalu, da znaju građani Srbije. Deonica Ljig-Lajkovac dužine 24 km - radovi su u toku, deonica Lajkovac-Ub dužine 12 km - radovi su u toku, deonica Ub-Obrenovac dužine 26 km - radovi su u toku i najbliža deonica do Beograda, deonica Obrenovac -Surčin dužine 17,6 km - radovi su počeli sada 1. marta.

Dakle, vidimo da na ovom koridoru ima i te kako još mnogo toga da se radi. Do duše, moramo priznati da se auto-putevi grade po proceduri koju zahtevaju tehničko-tehnološki uslovi, gde se istovremeno radi više deonica. Sada, u toku izgradnje tih deonica, nailazi se na različite probleme i jednostavno nije ni moguće istovremeno završavanje tih deonica, a pogotovo ako znamo da različite deonice izvode različiti izvođači i može se desiti da ti izvođači uđu u problem, što smo imali slučaj u nekim situacijama.

Konačno smo dočekali da se ovih dana završi napokon južni krak Koridora 10. najavljuje se njegovo otvaranje i pošto se radi o jednom zahtevnom projektu zaista, završavanje južnog kraka Koridora 10 je za svaku pohvalu. Međutim, kada je u pitanju istočni krak Koridora 10, tu je situacija nešto drugačija i tu je situacija za svaku kritiku.

Imamo slučaj da još ne otvorena deonica ovog istočnog kraka Koridora 10 od proseka prema tunelu Bancarevo put još nije otvoren, a on je počeo da propada iako nijedan automobil, čak ni ljudska noga nije kročila tim putem, a taj deo gde propada je završen pre neke dve godine.

Tunel Bancarevo i deonica od Bancareva prema Crvenoj Reci je posebna priča. O tom delu istočnog kraka Koridora 10 gotovo da nema nikakvih informacija u javnosti i gotovo da se ništa ne zna, iako je samo praktično ta deonica ostala da se završi taj istočni krak Koridora 10. Nezvanične informacije do kojih sam došao govore da na tom delu istočnog kraka Koridora 10 postoje veliki tehnički problemi i kod izgradnje tunela i dalje prema deonici Crvena Reka.

Mene kao čoveka koji živi u tom kraju, čoveka koji odlično poznaje taj kraj i koji poznaje taj reljef, ovo i ne čudi. Naime, znamo za onu izreku – što se grbo rodi vreme ne ispravi, i ovaj tunel Bancarevo dužine od nekih 700 metara, apsolutno je bio nepotreban. U tome se slažu mnogi stručnjaci. Postojala je logičnija varijanta da se tunel elegantno izbegne uz mala i neznatna odstupanja od sadašnje trase. Evo, čak šta više, imamo situaciju da je najviša tačka tunela za pet metara višlja od alternativne varijante koja bi bila bez tunela.

Ja ovde imam, sada ne znam koliko će to kamera da prikaže da se vidi, znači, evo, ulaz u tunel je visine 530 metara, a alternativna varijanta je znači preko prevoja za pet metara niža. Ono što je najvažnije, tu se radi o terenu koji je apsolutno nenaseljen, znači nema ni oranica, ni njiva, sve su pašnjaci i neke druge stvari.

Ja znam da projektovanje ove trase, ovog dela, ovog tunela nije vršeno u vreme ove vlasti, ali naravno uz neka manja preprojektovanja moglo se doći do toga da se ove stvari preprojektuju i da se tunel izgradi i sigurno da se tunel zaobiđe i sigurno bi već ovog trenutka, da je to učinjeno, Koridor 10 istočni krak bio gotov. Ali, znate kako to ide, čovek ponekad postupa i suprotno zdravom razumu i teško mu je da prizna svoju zabludu.

Što se tiče ovog Moravskog dela koridora i o tome je bilo dosta reči, znamo svi da je u današnje vreme istočna i zapadna Srbija, da su potpuno saobraćajno odsečene. Nemamo auto-put, pruga i železnica takođe ne funkcioniše, pruga od Stalaća do Kraljeva i prema zapadnoj Srbiji takođe nije u funkciji i zaista ovde postoji jedna velika potreba da se ovaj koridor uradi. Ali, opet videli smo da pomenuta gospođa Mihailović, ministarka zadužena za infrastrukturu, mimo svih propisa i mimo znanja Vlade sama pravi neke aranžmane sa američkom firmom i sklapa ugovore koji su apsolutno nepovoljni i koji iznose višestruko skuplje nego da je to slučaj sa nekom drugom firmom.

Svi smo se ovde složili i možemo se složiti oko toga da su Kinezi i kineske firme najpogodnije i najpovoljnije kod izgradnje auto-puteva i ostalih infrastrukturnih objekata, a to smo se mogli ovde uveriti i kod izgradnje ovoga takozvanog kineskog mosta preko Dunava koji je izgrađen u rekordno kratko vreme i vrlo kvalitetno.

Na kraju, želim da podsetim vlast da postoji i istočna Srbija. Znači, istočna Srbija od Kladova, Negotina, Bora, Zaječara, Knjaževca i taj deo. To možda jeste najnenaseljeniji ili najređe naseljeni deo Srbije, ali teritorijalno je veliki prostor i zaista i tamo žive naši ljudi, naši građani i apelujem na vlast da posveti pažnju i tim građanima i tom delu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Olivera Pešić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu osam sporazuma o zajmu koji će doprineti da Srbija bude jedna moderna zemlja sa unapređenom putnom infrastrukturom, sa unapređenom elektronskom upravom, sa modernizovanom poreskom administracijom, sa unapređenom lokalnom infrastrukturom i unapređenom zdravstvenom zaštitom. Dakle, to su oblasti koje će se finansirati iz ovih osam sporazuma koji su danas na dnevnom redu.

Danas ću konkretno govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora za unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite.

Srbija uzima zajam od 200 miliona evra za finansiranje zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u zdravstvenim centrima širom Srbije. Projekat se odnosi na izgradnju proširenje i rehabilitaciju zdravstvenih centara u 18 opština i gradova u Srbiji. Projekat će sprovoditi Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, a procenjena vrednost ovog projekta je minimum 350 miliona evra od čega 200 miliona evra, kao što sam već pomenula, Srbija uzima iz zajma, a 150 miliona evra će se finansirati iz budžeta Republike Srbije. Dakle, sredstva iz ovog zajma su planirana kao podrška već postojećim investicijama iz budžeta Srbije u zdravstvenu zaštitu.

Ono što je važno da građani Srbije znaju jeste da se ovaj zajam uzima pod jako povoljnim uslovima, da imamo mogućnosti da prilikom povlačenja tranši biramo fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu, a informacije radi fiksna kamatna stopa kod Banke za razvoja Saveta Evrope iznosi 0,5% godišnje. Takođe imamo mogućnost da prilikom povlačenja tranši biramo period otplate od 15 do 20 godina, uključujući i period početka od pet godina. Kredit se realizuje u najmanje dve tranše, pri čemu je iznos prve tranše ne može biti veći od 50% vrednosti ovog zajma. Sredstva su nam na raspolaganju do 2023. godina, a ono što je najvažnije je da na ne povučena sredstava ne plaćamo nikakvu nadoknadu, odnosno ne plaćamo penale.

Na moje veliko zadovoljstvo i na zadovoljstvo svih građana Leskovca i čitavog Jablaničkog okruga, u 18 opština i gradova u kojima će se renovirati zdravstvene ustanove, spada i grad Leskovac iz koga ja dolazim, odnosno Opšta bolnica u Leskovcu. Ukupna vrednost projekta za renoviranje Opšte bolnice u Leskovcu iznosi 21 milion evra, priznaćete vrlo impozantan iznos. Od toga 15 miliona evra je planirano za kompletnu rekonstrukciju glavne zgrade bolnice koja datira još iz 70-ih godina, zatim za izgradnju centralne intenzivne nege, zatim za centralnu sterilizaciju i specijalističke ambulante, dok je šest miliona evra planirano za nabavku nove opreme. Radovi na rekonstrukciji i energetskoj sanaciji zgrade Opšte bolnice Leskovac su uveliko u toku, kažem, na veliko zadovoljstvo svih stanovnika Jablaničkog okruga.

Hoću da podsetim građane da smo krajem 2017. godine otvorili klinički centar u Nišu, prema svetskim standardima. Danas govorimo o ulaganjima u Opštu bolnicu u Leskovcu u vrednosti od 21 milion evra. Takođe, ovim sporazumom o zajmu obuhvaćeni su i zdravstveni centri u Vranju, koji će takođe biti renovirani i to su sve dokazi da Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić vode računa o razvoju juga Srbije. Da Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić vode računa o razvoju Srbije, govore napori koji su uloženi da se što pre završi južni krak Koridora 10, koji će zvanično u subotu biti otvoren.

Građani juga Srbije prepoznaju napore koje predsednik Vučić ulaže i koje Vlada Republike Srbije ulaže za razvoj juga Srbija i upravo je to i razlog zašto predsednik Republike Srbije najveću podršku građana ima upravo na jugu Srbije.

Dozvolite mi da se samo kratko osvrnem na jučerašnje teme iz dnevnog reda. Imam moralnu obavezu da kažem, da apsolutno podržavam izmene i dopune Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela. Građani Srbije su imali priliku da kažu šta misle o uvođenju kazne doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta za najteža krivična dela. Oni su potpisali peticiju, 160.000 građana je potpisalo peticiju za uvođenje doživotne kazne zatvora.

Tako da pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje, glasamo za izmene i dopune Krivičnog zakonika, a i za sporazume koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, kao što vidite poslanici SRS učestvuju u svim javnim raspravama u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovo želim samo da kažem da se ne bi stekao pogrešan utisak, kako opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema. Ja bih rekao prava i jedina opozicija u ovom trenutku je SRS i mi dajemo maksimalni doprinos u ovim javnim raspravama.

Da bi jedno društvo ili država mogla uspešno da se razvija, potrebno je da ulažu u infrastrukturu, u puteve, tunele, železnicu i sve ono što predstavlja dobre preduslove za kvalitetan život. Dva su načina finansiranja tih objekata, jedan je iz sopstvenih sredstava, a drugi je iz kreditnih aranžmana.

Danas u svetu skoro da ne postoji nijedna država koja nema svoj javni dug. Istina, postoje dve, veoma male države i možda se može pronaći još neka, a to je Makao i Istočni Timor. Makao je polukolonija Kine do 1999. godine, bila je portugalska kolonija, ona nema javni dug. Osnovna delatnost tamo su kockarnice iz Las Vegasa, dolaze, pošto je kocka u Kini i u Hong Kongu zabranjena. To je raj za kockare i oni uglavnom od toga žive. Istočni Timor od turizma i još poneka država može se pronaći u svetu koja nema javnog duga, a sve ostale imaju.

Interesantno je da javni dug Japana iznosi 223% njihovog domaćeg bruto proizvoda i trebalo bi da rade dve godine, dve koma dve godine da bi taj dug odužile.

Interesantno je, da takođe naglasiti da javni dug SAD iznosi 20 biliona američkih dolara. Oni jesu veliki dužnici i to po glavi stanovnika njihovog stanovnika iznosi 61,5 hiljadu dolara, ali njima nije problem iako su toliko zaduženi i to u ukupnom javnom dugu na svetskom nivou iznosi jednu šestinu, a Japan zauzima negde oko jednu trećinu njihov javni dug. To za SAD nije neka ozbiljna prepreka, jer one taj dug ne moraju ni da vrate. Mogu da štampaju dolare, plasiraju ih u druge zemlje gde oni naprave veštačku potražnju i oni će se lako s tim izboriti.

Interesantno je za naše uslove napomenuti da bivše članice SFRJ, Slovenija i Hrvatska spadaju u zaduženije zemlje u EU. Možda bi javni dug Srbije bio znatno veći da SRS ne vrši pritisak od 2000.godine, pa i danas da se odustane od puta ka EU i mislim da je njihovo zaduživanje u dobroj meri proisteklo i koračanjem tim pogrešnim evropskim putem. Javni dug Hrvatske iznosi 81,5%, Slovenija je nešto manji.

Da bi mogli da uporedimo, i da kažemo, i da građani razumeju o čemu se danas radi, ja ću morati, ali u skraćenom obliku da pročitam, koje ćemo mi ugovore u danu za glasanje, odnosno skupštinska većina u danu za glasanje izglasati. To je zajam za rekonstrukciju i modernizaciju mađarsko-srpske železnice, auto-puta deonica Preljina-Požega, partnerstvo za lokalni razvoj, jačanje otpornosti lokalne infrastrukture, modernizacija poreske administracije, o tome ću ja nešto da govorim, unapređenje trgovine i saobraćaja, unapređenje usluga elektronske uprave i finansiranje javnog sektora..

Znači, imamo osam ugovora, odnosno osam kreditnih zaduženja i to je milijardu 433 miliona dolara i 431 miliona i 100.000 evra što ukupno iznosi negde oko milijardu i 710 miliona evra. Ukupan javni dug države Srbije na današnji dan iznosi negde oko 23 milijarde i 560 miliona evra, od toga je javni državni dug, odnosno centralni dug 23 milijarde 214 miliona i negde oko 346 miliona negarantovanog duga za javna preduzeća jedinica lokalnih samouprava i možda javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada.

Kreditna sredstva, znači u ovom iznosu koji sam rekao već će se povući od kineske Export-Import banke, Evropske investicione banke 2, Kineske banke 2, Međunarodne banke za obnovu i razvoj 3 i Banke za razvoj Saveta Evrope 1. Nekada je javni dug Srbije iznosio 72% BDP, a sada oko 51%. Vrlo često pozicija kritikuje bivši režim da su se zaduživali po skupim kreditima i to je tačno, ali su onda i kreditni uslovi bili nešto drugačiji. Mi sada imamo reprogram kao što građani Srbije uzimaju kod stranih banaka kredite da bi otplaćivali prethodne, to je i sad slučaj.

Zaduženje, a malo smo mi to izračunali po stanovniku za ovaj kredit i razumemo mi da je ministar juče rekao i znamo, pročitali smo predloge ovih sporazuma, da se ta kreditna sredstva neće dobiti u jednom danu, ali kada budemo povukli sva ta kreditna sredstva to će biti 243 evra po stanovniku, odnosno 254 po biraču u Srbiji. Vidite da je ovde mala razlika između duga po glavi stanovnika i po biraču. To ukazuje da imamo problem u strukturi stanovništva od jedan dan do 18 godina. On će biti još izraženiji. Vrlo često i predsednik države i Vlada Republike Srbije i vi kolege narodni poslanici, iznosite činjenicu da Srbija ima najjeftiniju radnu snagu. Na žalost, to je tačno. E, zbog toga što imamo najjeftiniju radnu snagu u poslednje vreme sve više građana Srbije, pogotovo kvalifikovanih zanatlija i stručnih radnika odlazi iz Srbije za nešto bolje plaćenu satnicu u zemlje zapadne Evrope i druge zemlje sveta. Jednom kada neko ode i oseti te finansijske uslove da su nešto bolji, teško će doneti odluku za povratak bez obzira koliko mu Srbija bila na srcu. Na ovom planu mora mnogo više da se radi nego što se radilo do sada.

Da ne bi došli u jednu situaciju kao što je to bilo pre nekoliko godina, da se država Srbija ju jednoj sekundi zaduživala 92 evra, u jednom satu 331 hiljadu i 200 evra, a u jednom danu 7,9 miliona evra. Moramo povesti računa. Uzimati kredite – da. Naći optimum, a posebnu pažnju obratiti kod izbora izvođača tih radova, a o kvalitetu da ne govorimo. Znači, kvalitet izvedenih radova ili usluga, a pošto ovde imamo kredite za usluge, moramo sa pažnjom najboljeg domaćina pratiti, što do sada nije bio slučaj, a posebno je to izraženo tamo gde se kao nadležni ministar pojavljuje gospođa Zorana Mihajlović. I, da ne ispadne da mi radikali nešto imamo protiv gospođe Zorane Mihajlović, sećate se da je kolega Đorđe Komlenski govorio o rehabilitaciji puta Obrenovac-Ub, a ja mogu da vam potvrdim pošto povremeno prolazim putem i uključujem se na Ibarsku magistralu u Ćelijama put od Nepričave do Lajkovca kao da je rađen pre Drugog svetskog rata, a ne da je prošle godine rađena nekakva rehabilitacija. Vozilo kada prolazi kao da je na nekim skakaonicama. To se ne sme dozvoliti, to ne sme tako da bude.

Zbog korektnosti i objektivnosti, ja ću samo da vas podsetim, kakva je bila zaduženost po dosadašnjim vladama.

Vlada Zorana Đinđića je preuzela, zatekla javni dug od 14,6 milijardi, ostatak, posle 2003. godine, Zorana Đinđića i Zorana Živkovića 11,02%. Smanjio se javni dug. Ali, treba imati u vidu činjenicu – privatizaciju. Privatizaciju koju su oni izvršili i gde je naravno rasprodato sve što je vredelo i što je bilo ozbiljan potencijal za ubrzan ekonomski razvoj Srbije. Ovo što je smanjenje javnog duga, to je statistički podatak, ali to nije prava istina.

Vlada Vojislava Koštunice od 2004. do 2008. godine, dakle 11,02, 8,78 milijardi duga i ovde se javni dug smanjuje, ali privredni potencijal, posebno u realnom sektoru, značajno opada.

Vlada Mirka Cvetkovića 8,78 milijardi izlazi na 15,4. Ovde je zaduženje, čini mi se, bilo najveće.

Privredni potencijal se nije razvijao, javni dug se povećavao, iznošenje finansijskih sredstava iz Srbije je bilo ogromno. Ovde se barata o nekim ciframa nismo uspeli da ih proverimo, negde čak i oko 50 milijardi da je izneto u vreme Vlade Mirka Cvetkovića.

Vlada Ivice Dačića nasledila je dug od 15,4 milijarde po završetku njegovog predsednikovanja u Vladi 20,6 milijardi, i posle Vlada Aleksandra Vučića, sada ne pravimo tu presek, 20,6, a 24,2 milijarde.

Sad kada je u pitanju javni dug on se vrlo često dovodi u vezu sa BDP po glavi stanovnika i u apsolutnom iznosu. Samo po sebi to ne može da da pravu sliku u kakvoj situaciji se mi nalazimo, i znate i posmatrate svog komšiju koji duguje možda 20.000 za komunalne usluge i on se mnogo više sa tim bori i mnogo je teže da to otplati, nego nekom ko duguje 100.000 dinara, zavisi da li je zaposlen, kakva su mu primanja itd. To ne može da bude nešto što je mnogo realno.

E sad, naš javni dug se smanjivao procentualno u odnosu BDP, ali treba imati u vidu da privredni subjekti u Srbiji, tretman domaća firma, ali strani kapital, imamo nekoliko ozbiljnih izvoznika i to verovatno u dobroj meri utiče na procentualno smanjenje javnog duga.

Kakva je situacija po pitanju javnog duga u zemljama, članicama EU? Pa, njihov prosečan javni dug je oko 81% u odnosu na BDP na nivou EU, s tim što je tu ogromna razlika i videli su da je Grčka možda druga ili treća zemlja, odnosno druga po zaduženosti, ona utiče na taj negativni prosek dok Nemačka ima znatno manji dug, pa onda je taj prosek na tom nivou koji jeste.

Sad bih nešto da kažem vezano za modernizaciju poreske uprave.

Modernizacija poreske uprave je potrebna i neophodna, ali mi sa modernizacijom poreske uprave pokušavamo još od direktora, sećate se onog Slovenca Simića, neki pomaci su tu napravljeni, ali to nije dovoljno.

Poreska uprava nam nekako dođe kao protočni bojler za punjenje budžeta. To je institucija koja vrši naplatu javnih prihoda i to je neophodno, to mora tako da bude.

Međutim, poznato nam je da u kadrovskom smislu se pokušavaju sprovesti neke reforme u poreskoj upravi, a ja bih rekao da to neće dati dobre rezultate, kako u pogledu naplate javnih prihoda, tako možda i u pogledu korektnosti prema poreskim obveznicima, odnosno građanima Srbije. Pa, će mesto iz kojeg ja dolazim, Ljubovija, ima jednu mesnu zajednicu, udaljenu oko 40 kilometara od sedišta opštine, u tom mestu je rođen i naš bivši kolega i potpredsednik Narodne skupštine Konstantin Arsenović, ono je udaljeno 40 kilometara, a dalje Ljubovija od Loznica, gde će biti sedište filijale poreske uprave, naknadno 70 kilometara. To je 110 kilometara.

Da bi sada jedan poreski obveznik dobio neku potvrdu koja mu je neophodna, da bi registrovao vozilo, da bi izvršio neku drugu poresku transakciju, on mora da ode do Loznice. Moguće je i elektronskim putem da, a sada se to već naziva odeljenje za neke posebne poslove, da se uputi taj zahtev, ali on mora otići da preuzme taj akt ako mu je neophodan u kraćem periodu ili da čeka sedam dana da to dobije putem pošte. To nije dobro i mi ne bi trebali na takav način da vršimo reformu poreske uprave.

Poreska uprava bi trebalo da vrši jednu drugu vrstu kontrole, a to do sada nije radila, čini mi se, ni naša Centralna banka, NBS, kontrola iznošenja profita stranih kompanija, pa je samo u 2014. godini od naših građana Srbije, banke su uzele, ja bih rekao, otele, 1,9 milijardi evra na ime kamata i drugih usluga. To nisu u pitanju rate, nego kamate i druge usluge koje one naplaćuju, a javno su prikazale prihod, odnosno dobit od 19,4 miliona evra. To je samo 1% od onoga što su one inkasirale.

Tu poreska uprava treba da izvrši jednu ozbiljnu transformaciju i jedan drugačiji odnos prema tim privrednim subjektima.

Mene raduje činjenica…