Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite ovaj prenos, imate priliku evo već mesecima da se uverite na koji način poslanici vladajuće većine, poslanici SNS, se bore za vaše interese, na koji način i šta planiramo da radimo, kao vlast u Srbiji u budućem periodu, da bi svakom građaninu od severa do juga, od istoka do zapada, našoj zemlji bilo bolje.

Predstavljamo programe i ideje, planove, projekte za razvoj naše lepe zemlje i ne samo da predstavljamo projekte, te projekte i realizujemo. Realizujemo ih uz pomoć naših partnera, a danas ću se osvrnuti na naše kineske partnere, koji nam pomažu da završimo brojne infrastrukturne, kapitalne projekte, važne za svakog čoveka u ovoj zemlji.

Od onih koji su nekada sedeli preko puta nas sam čuo pre nekih dva meseca, kada smo se raspravljali o auto-putevima i vodili jednu diskusiju na našoj opštini, na Starom Gradu, kažu - ma kakvi auto-putevi, šta mene briga za te auto-puteve. I tu vidite, zapravo njihov odnos prema onome što je važno za građane. Oni kažu, šta nas briga za auto-puteve.

Za njih je loše kada uradite kilometar auto-puta, jer to im umanjuje šansu da se napune ti njihovi nindža kampovi, rambo kampovi i ostali kampovi, gde sada dele nekakve lažne pasoše i govore građanima kako će tamo živeti sjajno, čim se oni jednog dana preruše u nindže i kao takvi obučeni nindža ratnici izađu na ulice i izvedu nekakvu nindža-ramno komandos revoluciju u Srbiji.

Neće gledati nikakvu revoluciju u Srbiji, ali će zato da gledaju otvaranje južnog kraka Koridora 10, zato će da gledaju nove mostove u Beogradu, zato će da gledaju nastavak izgradnje „Beograda na vodi“, zato će da gledaju još desetine i desetine novih fabrika u Srbiji, zato će da gledaju otvaranje dalje radnih mesta u Srbiji, zato će već ove godine gledati novo povećanje i plata i penzija za naše građane, a njihovu sramotu u ovim prenosima, svakog dana imaju priliku da vide građani Srbije, kroz to što kada se raspravlja o važnim zakonima, koji nisu politika, već su život.

Juče smo govorili o Tijaninom zakonu, njih to nije interesovalo, ne zanimaju ih deca. Životi naše dece njih ne zanimaju. Njih zanimaju samo njihovi životi i njihove pare. Čak i te pare nisu njihove, već su pare koje su otete od svakog od nas, od svakog građanina Srbije. Te pare će jednog dana morati da vrate.

Zato se radujem što će pred nama uskoro biti i zakon o poreklu imovine, pa da vidimo ko je šta i kako stekao, ko se kako bogatio. Ko je kako i od čega sa platom od 100.000 dinara kupovao skupe velike stanove, vile i automobile, odakle stanovi u Beču. Odakle letovanje na Maldivima? Verujem da je kolega Božović i sada na nekoj tropskoj destinaciji, nije stigao na raspravu o Tijaninom zakonu, o borbi protiv korupcije. Pa kako od njih da očekujemo, i bezveze je što uopšte očekujem da taj deo opozicije koji danas nije ovde, dođe da raspravljala sa nama o borbi protiv korupcije.

Njih uhvati strah, oni se naježe kad im pomenete borbu protiv korucpije, pomenete policiju, pomenete sudove, pravosuđe, oni pretrnu od straha tog trenutka i naravno da brže bolje onda pobegnu i sa radnih mesta, gde im se izgubi svaki trag.

Građani Srbije mogu da znaju šta mogu da očekuju od SNS, ne praznu priču, već konkretna dela. Mi nismo ljudima 2012, 2013, 2014. i svih ovih godina nudili da će med i mleko da poteče samo kada pobedimo na izborima, nego smo im nudili naporan rad, nudili smo i odricanje u jednom periodu da bi sutra bilo bolje, a to sutra nije bila imaginacija već nešto ne realnim i održivim osnovama. Zato danas, svaki građanin u Srbiji, ljudi znaju naravno, vide ljudi pomak, znaju šta znači 130 km auto-puteva. To znači nove fabrike, nova radna mesta, znači bolji život i platu i priliku da zarade platu oni ljudi koji nisu radili do sada.

U tome se svi slažemo ovde. Svaki kilometar auto-puta znači novu šansu za život. Nama je taj život neophodan u Srbiji i nisu bez veze auto-putevi kao što oni kažu, što je prilika da jedan mladi bračni par, bar jedan ostane još u Srbiji, pa još jedan, pa još jedan, pa da imaju decu i da na taj način pokušamo da ne samo u narednih pet do deset godina imamo jedan održiv rast, već i da naša država opstane u biološkom smislu, u veku koji je pred nama. Džabe svi auto-putevi, mostovi, borba protiv korupcije sve ono o čemu danas govorimo, ako ne bude ljudi koji žele da ostanu u ovoj zemlji. Neće ostati u ovoj zemlji sa nindža maskama i kampovima, sa arlaukanjem Lečićevim na Terazijama, gde se vere po česmi. S time neće ostati ovde. To tera mlade ljude iz Srbije.

Gledali su to devedesetih godina.

Vikali su sa česmi, pretili vešanjima, ne znam ni ja čime, ljudi poverovali da će biti nešto, a kada su došli na vlast napunili svoje džepove. Neki su našli uhlebljenje van Srbije, pobegli brže bolje, ali u svakom slučaju njima je bilo bolje, a građanima je bilo lošije. Mladi su odlazili odavde, bili smo zemlja sa verovatno najvećim odlivom mozgova u svetu. Ko je želeo da živi u takvoj zemlji u kojoj se ni kilometar auto-puta nije uradio?

Slušali smo 12 godina za vreme njihove vlasti Koridor 10, biće, biće jednog dana, evo SNS je napravila, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije. Napravićemo još mnogo dobrih stvari, samo da naši građani i mladi ostanu da žive u ovoj zemlji, da stvaraju porodicu i njoj i da imamo sve više dece. Hvala.

Zahvaljujem kolega Filipoviću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Nije baš povreda Poslovnika, ali intervencija po Poslovniku jeste, pošto nema druge mogućnosti da kažem ono što mislim da treba da kažem, a vezano je za gospodina ministra Đorđevića, koji je ovde u Narodnoj skupštini veoma često i koji je pokazao da hoće da sluša narodne poslanike, da sasluša narodne poslanike, da odgovara na ono što poslanici kažu, ali je takođe pokazao nešto što drugi ministri još uvek nisu, a to je i da posluša narodnog poslanika.

O čemu se radi, ako ste zaboravili, mi smo pre možda 20 dana ili recimo mesec dana najviše obavestili odavde ministra Đorđevića da u nekim službama koje su konkretno u PIO Fondu, koje su u njegovoj nadležnosti da ljudi u Srbiji koji odlaze u penziju dobijaju rešenja pisana latinicom i ljudi su nas prilično ogorčeno o tome obaveštavali.

Obavestili smo odavde ministra Đorđevića da u nekim službama koje su konkretno u PIO fondu, koje su u njegovoj nadležnosti, da ljudi u Srbiji koji odlaze u penziju dobijaju rešenja pisana latinicom. Ti ljudi su nas o tome prilično ogorčeno obaveštavali i mi smo to rekli javno ovde ministru Đorđeviću i zamolili ga da vidi o čemu se tu radi, jer valjda pre svega moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, ne samo to što mi lično osećamo kao nacionalnu potrebu i nešto što treba da se forsira u Srbiji, ali pre svega mora da se poštuje Ustav.

Ja sada prosto imam moralnu obavezu da takođe odavde obavestim da je ministar Đorđević poslušao ono što smo mu mi iz SRS rekli i da u PIO fondu sada penzionerima izdaju rešenja u skladu sa Ustavom na ćiriličkom pismu. Hvala lepo.

Zahvaljujem koleginice Radeta.

Shvatio sam na šta ste želeli da ukažete kroz povredu Poslovnika i sami ste rekli kroz obrazloženje da nije reč o povredi Poslovnika, ali kao predsedavajući moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? Ne. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj raspravi imamo davanje saglasnosti Narodne skupštine na određena zaduženja Republike Srbije. Meni je zaista žao što sada ovde u sali nemamo narodne poslanike, predstavnike bivšeg režima. Znam da bi oni u ovom trenutku skočili i u glas počeli da pričaju kako zadužujemo građane Srbije, kako je to zaduženje neprekidno, kako vrlo malo brinemo o njima.

Međutim, predstavnici bivšeg režima očigledno smatraju da je važnije da budu u Pionirskom parku, da pokušaju da budu deca cveća, da od Pionirskog parka naprave Vudstok. Sada možete da zamislite Đilasa, Pajtića, Jeremića, Vuka Obradovića kao decu cveća.

Doduše, mogu da kažem da su čak i kada bi nešto pokušali da bi ostali u pokušaju, jer hipici kakvi sebe žele da predstave sada, borili su se recimo protiv rata u Vijetnamu, a gospodu iz bivšeg režima i Boška Obradovića karakteriše nasilje i borba za golu vlast. Ne mogu oni nikada to da budu. Jedino bi tu možda, ali ispunio samo određeni deo uslova i to ne onih pozitivnih, bio Sergej Trifunović. Po pitanju te komune koja se pravi, pokušavaju da naprave u Pionirskom parku, po pitanju, valjda kako to oni kažu, vutre, džointa, psihodeličnih supstanci itd.

Ali, hajde da napravimo jednu analizu šta su gospoda iz bivšeg režima ostavili u Srbiji ovde 2012. godine, pošto je jedan kolega poslanik spominjao dug od 15,5 milijardi evra 2015. godine, kasnije ću da se vratim na to, nije bio u pravu.

Republika Srbija je na osnovu njihovog zakona o privatizaciji prihodovala za svu društvenu imovinu koja je postojala na teritoriji Republike Srbije, nepune tri milijarde evra ili da prevedem samo 10% bruto proizvoda Republike Srbije.

Možete da zamislite kakva je to pljačka bila da je Miroslav Mišković samo prodajom Maksija, odnosno C-marketa, koji je otkupio iz te iste privatizacije, prodao za 2,5 milijarde evra. Ili, van zakona o privatizaciji prodati su ili, van Zakona o privatizaciji, prodati su "Mobi 063", prodat je DDOR Novi Sad, prodate su neke od banaka iz društvenog sektora, čini mi se za nekih 800 miliona evra i prodat je Naftna industrija Srbije za 400 miliona evra. To je još tri milijarde evra. Znači, osim Elektroprivrede i Telekoma, sva imovina Republike Srbije prodana je za nepunih šest milijardi evra ili nepunih 20% bruto proizvoda.

Sad, na tih šest milijardi evra treba dodati onih 15,5 milijardi javnog duga koji je zatečen 2012. godine. Koliko znam da računam to je 21,5 milijarda evra. Ako i na to dodamo još milijardu evra iz Razvojne banke Vojvodine i dodamo iz Agrobanke, to je 22,5 milijarde evra. Pa, bi gospodu iz bivšeg režima pitao, šta su uradili sa 22 milijarde evra, koje su potrošili dok su bili na vlasti? Voleo bih da mi neko odgovori. Pazite, 22 milijarde evra je mnogo novca i za deset puta razvijenije države nego što je Srbija. Jesmo imali neke autoputeve? Ne znam da li je neki autoput završen ili započet kako treba do 2012. ili 2013. godine.

Nemojte da dobacujete da ne bi pričao o autoputu od Preševa do Vranja koji je bio potpuno plaćen, a nikad nije završen, a izvođač javnih radova otišao u stečaj. Znači, voleo bih da mi neko kaže šta je urađeno sa 22,5 milijarde?

Sada, ti navodni borci protiv diktature navodne, kampuju u pionirskom parku da bi ponovo na isti način, kao što su vodili Srbiju do 2012. godine, nastavili posle nekog valjda prevrata na ulici, i ponovo da nastave pljačku koja je započeta. Ja sam potpuno siguran da je jedan deo novca od tih 22 milijarde evra završio kod Dragana Đilasa, barem onih 500 miliona, ali bih voleo da znam i šta je sa ostatkom.

Mi dajemo saglasnost, između ostalog, i na autoputeve i to iz zajma za kredit za Projekat izgradnje autoputa E-763 Preljina-Požega. Dajemo saglasnost na modernizaciju i rekonstrukciju mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, deonica Novi Sad-Subotica-državna granica, a rezultate ove Vlade i prethodnih vlada od 2012. godine na ovamo videćemo za par dana kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić bude konačno otvorio autoput, južni krak Koridora 10, koji je do 2012. godine nekoliko puta započinjan, gde je novac potrošen, a nikakvih rezultata nismo videli.

Sad, neko će da kaže, a šta mi to imamo od tih autoputeva? Neka zabluda je da autoputevi i pruge povezuju samo mesto ili tačku A do tačke B i poboljšavaju kvalitet života pored same trase ili pruge ili autoputa.

To je ono što građani najčešće prvo vide, pa valjda se ta zabluda najčešće i koristi u neke, da kažem propagande svrhe. Međutim, ono što je važnije i ono što treba da se istakne da sa svakim kilometrom auto-puta i sa svakim kilometrom rekonstruisane železničke mreže privreda i privredni ambijent u Republici Srbiji dobijaju na značaju.

Stalno se u negativnom kontekstu govori da svaki strani investitor koji dođe u Srbiju želi jeftinu, a relativno stručnu radnu snagu. To je moguće samo kada je visoka stopa nezaposlenosti.

Republika Srbija je od 2012. godine do danas smanjila, odnosno prepolovila stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji iako to gospoda iz Fiskalnog saveta pokušavaju da ospore, a kasnije će malo i sa njima da se pozabavim. Sad je došlo vreme da kroz stvaranje privrednog ambijenta cena rada u Republici Srbiji počne da raste i tu je značaj i auto-puteva i železničkih pruga, jer saobraćajna infrastruktura uzima značajnu vrednost u kalkulaciji troškove koje bilo koji investitor ima.

Znači, Srbija ne želi i neće biti izvoz jeftine radne snage i radimo na tome da kroz nove projekte, kroz Srbiju, gde god je to moguće, izgradimo auto-puteve, poboljšamo poslovni ambijent i povećamo cenu rada u Republici Srbiji. Druge one povlastice koje povlače javni radovi i samu potrošnju koju podižu u Republici Srbiji, ne bih da ponavljam, oko toga smo se više puta pozabavili.

Kada je u pitanju, i to je bilo na sednici Odbora za finansije, koji je prethodio ovoj sednici Narodne skupštine, imamo i projekat modernizacije poreske administracije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Vrednost projekta je nekih 48 miliona evra i neko od članova Fiskalnog saveta je postavio pitanje – a, zašto mi podižemo kredit kada smo imali donatora koji će da nam modernizuje republičku poresku upravu besplatno? Ja mislim da besplatnog ručka nema. Jedan deo priče oko modernizacije je potpuno ispravan, ali drugi deo, da taj koji bi bio sponzor naše republičke poreske uprave insistirao je da u svakom trenutku ima uvid u baze podataka koje prikuplja republička poreska uprava. Zato imamo sada jedan ovakav zakon.

Smatramo da republička poreska uprava treba da se modernizuje, da može da u svakom trenutku odgovori izazovima koji se očekuju od nje, ali republička poreska uprava biće modernizovana onako kako to Republici Srbiji odgovara, njenim građanima i njenoj privredi, a ne za račun nekog drugog, tako da raščistimo odmah sa lobistima iz Fiskalnog saveta.

Znate, to su isti oni koji stalno ponavljaju jednu mantru kako trebamo modernizovati elektroprivredu Srbije. Slažem se, ali po čijoj meri i čijem računu, da li po meri građana Srbije, privrede Srbije ili po računu nekih svetskih finansijskih sredstava? Pa, neka kažu za čiji račun oni rade i od koga primaju platu. Da li primaju platu iz budžeta Republike Srbije, dakle od građana Republike Srbije ili raznih međunarodnih finansijskih institucija za čiji račun lobiraju da elektroprivredu trebamo da pocepamo u organizacione celine, privatizujemo i podignemo cenu električne energije za građane da bi se prirodni resursi Republike Srbije, koji nisu obnovljivi kupili što jeftinije, a što skuplje prodali građanima Republike Srbije. Mi takvu modernizaciju EPS-a nećemo, EPS se već modernizuje, EPS se već rekonstruiše u svakom pogledu i u prenosnim mrežama.

Pre godinu dana dali smo saglasnost, po prvi put posle trideset i nešto godina da započne izgradnja potpuno novog sistema za proizvodnju električne energije. Znači, neke stvari moramo da raščistimo. Nećemo da se zadužujemo kao što su se ovi zaduživali koji sada prave komunu u Pionirskom parku, Vudstok, deca cveća i tako dalje, već se zadužujemo isključivo programski. Kada kažem programski, sva naša zaduženja biće ili u modernizaciju Republike Srbije u smislu njene uprave, ili za izgradnju infrastrukture.

Samo bih hteo da podsetim koliko je bitno kada dajemo saglasnost na zaduženja po osnovu unapređenja naše uprave, odnosno elektronske uprave. Setite se samo štrajka u katastru. Štrajk u katastru nije imao nikakve veze sa uslovima rada ili platama zaposlenih, jedino im je smetalo što je katastar prešao na elektronsko upravljanje i nisu mogli za neku sitnu uslugu da uzimaju od građana veliki novac. I, ne može, da se razumemo, ne može policija i tužilaštvo da budu uvek na svakom mestu, ali pošto je borba protiv korupcije sistemska, znači na nivou policije i na nivou tužilaštava, na nivou pravosuđa mora da bude i na nivou uprave. Sa modernizacijom uprave mi zaokružujemo sistem borbe protiv korupcije i sa elektronskom upravom mogućnost za korupciju se svodi na minimum. Ne može više predmet da stoji mesecima ili čak godinama u fioci nekog državnog birokrate koji će da traži sto, dvesta ili trista evra da izvadi predmet iz fioke, a takvu su nam Srbiju ostavili gde ništa nije moglo da se uradi a da se ne časti. Gde ništa nije moglo da se uradi a da ne potkupite i podmitite jer su sami bili takvi. Pa, da ne pričam kolege poslanici su tražili po sto, dvesta evra da zakažu razgovor građana sa poslanikom i ta deca cveća hoće iz Pionirskog parka da vode Srbiju. Pa, to neka zaborave, građani Srbije ih neće zato što su videli kakvi su i zato što znaju da naprave razliku između Bojana Pajtića, Dragan Đilasa, Vuka Jeremića s jedne strane i Aleksandra Vučića koji modernizuje i vodi Srbiju onako kako građani očekuju od njega.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ćemo napraviti pauzu i sa radom nastavljamo u 14.05 sati. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem predsedavajući. Pred nama se nalazi set finansijskih zakona, odnosno predlog seta zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu.

Pre svega, rekao bih da ekonomska politika koju vodi sadašnja vlast uspela je da izvuče državu Srbiju iz bankrota u kojoj se nalazila i racionalnom, a pre svega odgovornom politikom, postali smo ekonomski lider u regionu. Naravno da su ostali pokretači ekonomskog razvoja Srbije svakako bili veliki infrastrukturni projekti koji su predstavljali ključ razvoja za razvoj Republike Srbije.

Prošla, a i ova Vlada SNS je to odlično razumela i postavila je infrastrukturne projekte kao prioritet. Srbija je danas mreža koridora drumskih i železničkih i uz dalji ubrzani razvoj infrastrukture i ovako stabilnu ekonomsku situaciju, predstavlja osnovni pokretač dolaska sve većeg broja ozbiljnih investitora u Srbiju, koji su garant ekonomske stabilnosti naše zemlje.

Ovakva ekonomska politika i stabilnost daje na za pravo i dala nam je za pravo da upravo i preko ovog seta finansijskih zakona vidimo koliko država Srbija, sistemski pristupa rešavanju odrešenih pitanja, a sve u cilju boljih životnih uslova i boljeg životnog standarda za građane.

I u ovom setu finansijskih zakona imao dva velika infrastrukturna projekta, i to projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze za deonicu Novi Sad-Subotica, Subotica-državna granica i drugi izuzetno značajan infrastrukturni projekat, projekat izgradnje autoputa E-763 deonica Preljina-Požega.

Dakle, Vlada Republike Srbije i dalje nastavlja sa velikim infrastrukturnim projektima, što je od izuzetne važnosti. Neverovatno je da pojedini opozicioni lideri napadaju i kritikuju baš sve. Videli smo juče i preko medija i preko društveni mreža i preko nekih, nazovi stručnjaka i Tijanin zakon oko koga smo ovde juče u Narodnoj skupštini vodili raspravu, a takođe i svaki novi projekat koji sprovodi Vlada Republike Srbije, a ima ih mnogo. Sve to rade opozicioni liderčići koji su uništavali Srbiju i lokalne samouprave koje su vodili.

Kao primer za to navešću Šabac i Dušana Petrovića koji je kroz pljačkaške privatizacije uništio Šabac, a nastavio je da ga uništava sa svojim političkim projektom zvani Nebojša Zelenović, koji sedi pod šatorom ovde u Pionirskom parku, dok Šabac ubrzano propada i dok teritorija grada Šapca preko 70% nema ni vodu ni kanalizaciju.

Kažu Šapčani da su videli Nebojšu Zelenovića kako ulazi u šator u Pionirskom parku, sa kristalnom kuglom, jednim petlom i šakom pasulja, valjda da prorekne političku sudbinu svojim pajtašima iz Saveza za Srbiju.

Naravno, ništa lakše od toga nemaju ama baš nikakvu političku budućnost, jednostavno ih neće građani Srbije.

Na kraju, želim da kažem da je država Srbija postala jaka, stabilna, fiskalno konsolidovana zemlja, zemlja kojoj smo povratili dostojanstvo i ugled u svetu i želimo da ostavimo našoj deci državu u kojoj će raditi i državu kojom će se ponositi. Zahvaljujem.

Hvala kolega Kneževiću.

Reč ima Ljiljana Malušić.