Zahvaljujem kolega Filipoviću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Nije baš povreda Poslovnika, ali intervencija po Poslovniku jeste, pošto nema druge mogućnosti da kažem ono što mislim da treba da kažem, a vezano je za gospodina ministra Đorđevića, koji je ovde u Narodnoj skupštini veoma često i koji je pokazao da hoće da sluša narodne poslanike, da sasluša narodne poslanike, da odgovara na ono što poslanici kažu, ali je takođe pokazao nešto što drugi ministri još uvek nisu, a to je i da posluša narodnog poslanika.

O čemu se radi, ako ste zaboravili, mi smo pre možda 20 dana ili recimo mesec dana najviše obavestili odavde ministra Đorđevića da u nekim službama koje su konkretno u PIO Fondu, koje su u njegovoj nadležnosti da ljudi u Srbiji koji odlaze u penziju dobijaju rešenja pisana latinicom i ljudi su nas prilično ogorčeno o tome obaveštavali.

Obavestili smo odavde ministra Đorđevića da u nekim službama koje su konkretno u PIO fondu, koje su u njegovoj nadležnosti, da ljudi u Srbiji koji odlaze u penziju dobijaju rešenja pisana latinicom. Ti ljudi su nas o tome prilično ogorčeno obaveštavali i mi smo to rekli javno ovde ministru Đorđeviću i zamolili ga da vidi o čemu se tu radi, jer valjda pre svega moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, ne samo to što mi lično osećamo kao nacionalnu potrebu i nešto što treba da se forsira u Srbiji, ali pre svega mora da se poštuje Ustav.

Ja sada prosto imam moralnu obavezu da takođe odavde obavestim da je ministar Đorđević poslušao ono što smo mu mi iz SRS rekli i da u PIO fondu sada penzionerima izdaju rešenja u skladu sa Ustavom na ćiriličkom pismu. Hvala lepo.

Zahvaljujem koleginice Radeta.

Shvatio sam na šta ste želeli da ukažete kroz povredu Poslovnika i sami ste rekli kroz obrazloženje da nije reč o povredi Poslovnika, ali kao predsedavajući moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? Ne. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj raspravi imamo davanje saglasnosti Narodne skupštine na određena zaduženja Republike Srbije. Meni je zaista žao što sada ovde u sali nemamo narodne poslanike, predstavnike bivšeg režima. Znam da bi oni u ovom trenutku skočili i u glas počeli da pričaju kako zadužujemo građane Srbije, kako je to zaduženje neprekidno, kako vrlo malo brinemo o njima.

Međutim, predstavnici bivšeg režima očigledno smatraju da je važnije da budu u Pionirskom parku, da pokušaju da budu deca cveća, da od Pionirskog parka naprave Vudstok. Sada možete da zamislite Đilasa, Pajtića, Jeremića, Vuka Obradovića kao decu cveća.

Doduše, mogu da kažem da su čak i kada bi nešto pokušali da bi ostali u pokušaju, jer hipici kakvi sebe žele da predstave sada, borili su se recimo protiv rata u Vijetnamu, a gospodu iz bivšeg režima i Boška Obradovića karakteriše nasilje i borba za golu vlast. Ne mogu oni nikada to da budu. Jedino bi tu možda, ali ispunio samo određeni deo uslova i to ne onih pozitivnih, bio Sergej Trifunović. Po pitanju te komune koja se pravi, pokušavaju da naprave u Pionirskom parku, po pitanju, valjda kako to oni kažu, vutre, džointa, psihodeličnih supstanci itd.

Ali, hajde da napravimo jednu analizu šta su gospoda iz bivšeg režima ostavili u Srbiji ovde 2012. godine, pošto je jedan kolega poslanik spominjao dug od 15,5 milijardi evra 2015. godine, kasnije ću da se vratim na to, nije bio u pravu.

Republika Srbija je na osnovu njihovog zakona o privatizaciji prihodovala za svu društvenu imovinu koja je postojala na teritoriji Republike Srbije, nepune tri milijarde evra ili da prevedem samo 10% bruto proizvoda Republike Srbije.

Možete da zamislite kakva je to pljačka bila da je Miroslav Mišković samo prodajom Maksija, odnosno C-marketa, koji je otkupio iz te iste privatizacije, prodao za 2,5 milijarde evra. Ili, van zakona o privatizaciji prodati su ili, van Zakona o privatizaciji, prodati su "Mobi 063", prodat je DDOR Novi Sad, prodate su neke od banaka iz društvenog sektora, čini mi se za nekih 800 miliona evra i prodat je Naftna industrija Srbije za 400 miliona evra. To je još tri milijarde evra. Znači, osim Elektroprivrede i Telekoma, sva imovina Republike Srbije prodana je za nepunih šest milijardi evra ili nepunih 20% bruto proizvoda.

Sad, na tih šest milijardi evra treba dodati onih 15,5 milijardi javnog duga koji je zatečen 2012. godine. Koliko znam da računam to je 21,5 milijarda evra. Ako i na to dodamo još milijardu evra iz Razvojne banke Vojvodine i dodamo iz Agrobanke, to je 22,5 milijarde evra. Pa, bi gospodu iz bivšeg režima pitao, šta su uradili sa 22 milijarde evra, koje su potrošili dok su bili na vlasti? Voleo bih da mi neko odgovori. Pazite, 22 milijarde evra je mnogo novca i za deset puta razvijenije države nego što je Srbija. Jesmo imali neke autoputeve? Ne znam da li je neki autoput završen ili započet kako treba do 2012. ili 2013. godine.

Nemojte da dobacujete da ne bi pričao o autoputu od Preševa do Vranja koji je bio potpuno plaćen, a nikad nije završen, a izvođač javnih radova otišao u stečaj. Znači, voleo bih da mi neko kaže šta je urađeno sa 22,5 milijarde?

Sada, ti navodni borci protiv diktature navodne, kampuju u pionirskom parku da bi ponovo na isti način, kao što su vodili Srbiju do 2012. godine, nastavili posle nekog valjda prevrata na ulici, i ponovo da nastave pljačku koja je započeta. Ja sam potpuno siguran da je jedan deo novca od tih 22 milijarde evra završio kod Dragana Đilasa, barem onih 500 miliona, ali bih voleo da znam i šta je sa ostatkom.

Mi dajemo saglasnost, između ostalog, i na autoputeve i to iz zajma za kredit za Projekat izgradnje autoputa E-763 Preljina-Požega. Dajemo saglasnost na modernizaciju i rekonstrukciju mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, deonica Novi Sad-Subotica-državna granica, a rezultate ove Vlade i prethodnih vlada od 2012. godine na ovamo videćemo za par dana kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić bude konačno otvorio autoput, južni krak Koridora 10, koji je do 2012. godine nekoliko puta započinjan, gde je novac potrošen, a nikakvih rezultata nismo videli.

Sad, neko će da kaže, a šta mi to imamo od tih autoputeva? Neka zabluda je da autoputevi i pruge povezuju samo mesto ili tačku A do tačke B i poboljšavaju kvalitet života pored same trase ili pruge ili autoputa.

To je ono što građani najčešće prvo vide, pa valjda se ta zabluda najčešće i koristi u neke, da kažem propagande svrhe. Međutim, ono što je važnije i ono što treba da se istakne da sa svakim kilometrom auto-puta i sa svakim kilometrom rekonstruisane železničke mreže privreda i privredni ambijent u Republici Srbiji dobijaju na značaju.

Stalno se u negativnom kontekstu govori da svaki strani investitor koji dođe u Srbiju želi jeftinu, a relativno stručnu radnu snagu. To je moguće samo kada je visoka stopa nezaposlenosti.

Republika Srbija je od 2012. godine do danas smanjila, odnosno prepolovila stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji iako to gospoda iz Fiskalnog saveta pokušavaju da ospore, a kasnije će malo i sa njima da se pozabavim. Sad je došlo vreme da kroz stvaranje privrednog ambijenta cena rada u Republici Srbiji počne da raste i tu je značaj i auto-puteva i železničkih pruga, jer saobraćajna infrastruktura uzima značajnu vrednost u kalkulaciji troškove koje bilo koji investitor ima.

Znači, Srbija ne želi i neće biti izvoz jeftine radne snage i radimo na tome da kroz nove projekte, kroz Srbiju, gde god je to moguće, izgradimo auto-puteve, poboljšamo poslovni ambijent i povećamo cenu rada u Republici Srbiji. Druge one povlastice koje povlače javni radovi i samu potrošnju koju podižu u Republici Srbiji, ne bih da ponavljam, oko toga smo se više puta pozabavili.

Kada je u pitanju, i to je bilo na sednici Odbora za finansije, koji je prethodio ovoj sednici Narodne skupštine, imamo i projekat modernizacije poreske administracije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Vrednost projekta je nekih 48 miliona evra i neko od članova Fiskalnog saveta je postavio pitanje – a, zašto mi podižemo kredit kada smo imali donatora koji će da nam modernizuje republičku poresku upravu besplatno? Ja mislim da besplatnog ručka nema. Jedan deo priče oko modernizacije je potpuno ispravan, ali drugi deo, da taj koji bi bio sponzor naše republičke poreske uprave insistirao je da u svakom trenutku ima uvid u baze podataka koje prikuplja republička poreska uprava. Zato imamo sada jedan ovakav zakon.

Smatramo da republička poreska uprava treba da se modernizuje, da može da u svakom trenutku odgovori izazovima koji se očekuju od nje, ali republička poreska uprava biće modernizovana onako kako to Republici Srbiji odgovara, njenim građanima i njenoj privredi, a ne za račun nekog drugog, tako da raščistimo odmah sa lobistima iz Fiskalnog saveta.

Znate, to su isti oni koji stalno ponavljaju jednu mantru kako trebamo modernizovati elektroprivredu Srbije. Slažem se, ali po čijoj meri i čijem računu, da li po meri građana Srbije, privrede Srbije ili po računu nekih svetskih finansijskih sredstava? Pa, neka kažu za čiji račun oni rade i od koga primaju platu. Da li primaju platu iz budžeta Republike Srbije, dakle od građana Republike Srbije ili raznih međunarodnih finansijskih institucija za čiji račun lobiraju da elektroprivredu trebamo da pocepamo u organizacione celine, privatizujemo i podignemo cenu električne energije za građane da bi se prirodni resursi Republike Srbije, koji nisu obnovljivi kupili što jeftinije, a što skuplje prodali građanima Republike Srbije. Mi takvu modernizaciju EPS-a nećemo, EPS se već modernizuje, EPS se već rekonstruiše u svakom pogledu i u prenosnim mrežama.

Pre godinu dana dali smo saglasnost, po prvi put posle trideset i nešto godina da započne izgradnja potpuno novog sistema za proizvodnju električne energije. Znači, neke stvari moramo da raščistimo. Nećemo da se zadužujemo kao što su se ovi zaduživali koji sada prave komunu u Pionirskom parku, Vudstok, deca cveća i tako dalje, već se zadužujemo isključivo programski. Kada kažem programski, sva naša zaduženja biće ili u modernizaciju Republike Srbije u smislu njene uprave, ili za izgradnju infrastrukture.

Samo bih hteo da podsetim koliko je bitno kada dajemo saglasnost na zaduženja po osnovu unapređenja naše uprave, odnosno elektronske uprave. Setite se samo štrajka u katastru. Štrajk u katastru nije imao nikakve veze sa uslovima rada ili platama zaposlenih, jedino im je smetalo što je katastar prešao na elektronsko upravljanje i nisu mogli za neku sitnu uslugu da uzimaju od građana veliki novac. I, ne može, da se razumemo, ne može policija i tužilaštvo da budu uvek na svakom mestu, ali pošto je borba protiv korupcije sistemska, znači na nivou policije i na nivou tužilaštava, na nivou pravosuđa mora da bude i na nivou uprave. Sa modernizacijom uprave mi zaokružujemo sistem borbe protiv korupcije i sa elektronskom upravom mogućnost za korupciju se svodi na minimum. Ne može više predmet da stoji mesecima ili čak godinama u fioci nekog državnog birokrate koji će da traži sto, dvesta ili trista evra da izvadi predmet iz fioke, a takvu su nam Srbiju ostavili gde ništa nije moglo da se uradi a da se ne časti. Gde ništa nije moglo da se uradi a da ne potkupite i podmitite jer su sami bili takvi. Pa, da ne pričam kolege poslanici su tražili po sto, dvesta evra da zakažu razgovor građana sa poslanikom i ta deca cveća hoće iz Pionirskog parka da vode Srbiju. Pa, to neka zaborave, građani Srbije ih neće zato što su videli kakvi su i zato što znaju da naprave razliku između Bojana Pajtića, Dragan Đilasa, Vuka Jeremića s jedne strane i Aleksandra Vučića koji modernizuje i vodi Srbiju onako kako građani očekuju od njega.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ćemo napraviti pauzu i sa radom nastavljamo u 14.05 sati. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem predsedavajući. Pred nama se nalazi set finansijskih zakona, odnosno predlog seta zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu.

Pre svega, rekao bih da ekonomska politika koju vodi sadašnja vlast uspela je da izvuče državu Srbiju iz bankrota u kojoj se nalazila i racionalnom, a pre svega odgovornom politikom, postali smo ekonomski lider u regionu. Naravno da su ostali pokretači ekonomskog razvoja Srbije svakako bili veliki infrastrukturni projekti koji su predstavljali ključ razvoja za razvoj Republike Srbije.

Prošla, a i ova Vlada SNS je to odlično razumela i postavila je infrastrukturne projekte kao prioritet. Srbija je danas mreža koridora drumskih i železničkih i uz dalji ubrzani razvoj infrastrukture i ovako stabilnu ekonomsku situaciju, predstavlja osnovni pokretač dolaska sve većeg broja ozbiljnih investitora u Srbiju, koji su garant ekonomske stabilnosti naše zemlje.

Ovakva ekonomska politika i stabilnost daje na za pravo i dala nam je za pravo da upravo i preko ovog seta finansijskih zakona vidimo koliko država Srbija, sistemski pristupa rešavanju odrešenih pitanja, a sve u cilju boljih životnih uslova i boljeg životnog standarda za građane.

I u ovom setu finansijskih zakona imao dva velika infrastrukturna projekta, i to projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze za deonicu Novi Sad-Subotica, Subotica-državna granica i drugi izuzetno značajan infrastrukturni projekat, projekat izgradnje autoputa E-763 deonica Preljina-Požega.

Dakle, Vlada Republike Srbije i dalje nastavlja sa velikim infrastrukturnim projektima, što je od izuzetne važnosti. Neverovatno je da pojedini opozicioni lideri napadaju i kritikuju baš sve. Videli smo juče i preko medija i preko društveni mreža i preko nekih, nazovi stručnjaka i Tijanin zakon oko koga smo ovde juče u Narodnoj skupštini vodili raspravu, a takođe i svaki novi projekat koji sprovodi Vlada Republike Srbije, a ima ih mnogo. Sve to rade opozicioni liderčići koji su uništavali Srbiju i lokalne samouprave koje su vodili.

Kao primer za to navešću Šabac i Dušana Petrovića koji je kroz pljačkaške privatizacije uništio Šabac, a nastavio je da ga uništava sa svojim političkim projektom zvani Nebojša Zelenović, koji sedi pod šatorom ovde u Pionirskom parku, dok Šabac ubrzano propada i dok teritorija grada Šapca preko 70% nema ni vodu ni kanalizaciju.

Kažu Šapčani da su videli Nebojšu Zelenovića kako ulazi u šator u Pionirskom parku, sa kristalnom kuglom, jednim petlom i šakom pasulja, valjda da prorekne političku sudbinu svojim pajtašima iz Saveza za Srbiju.

Naravno, ništa lakše od toga nemaju ama baš nikakvu političku budućnost, jednostavno ih neće građani Srbije.

Na kraju, želim da kažem da je država Srbija postala jaka, stabilna, fiskalno konsolidovana zemlja, zemlja kojoj smo povratili dostojanstvo i ugled u svetu i želimo da ostavimo našoj deci državu u kojoj će raditi i državu kojom će se ponositi. Zahvaljujem.

Hvala kolega Kneževiću.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, danas je pred nama osam sporazuma o zajmu, a ja ću govoriti o jednom, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad-Subotica-državna granica-Kelebija.

Danas govorimo o vrlo važnim infrastrukturnim zakonima. Šteta je što nema nikoga prekoputa, jer ovo su kapitalne stvari za državu Srbiju.

Naime, danas govorimo o kapitalnoj investiciji, najvećoj u Srbiji, infrastrukturnoj, to je jedan pojas, jedan put, globalni projekat, tri zemlje su učestvovale u ovome i prosto mi nije jasno kada, koja je odgovornost ovih ljudi da dođu i da kažu nešto konstruktivno, da uradimo nešto zajedno za ovu državu, ali dobro.

Verovatno treba da se promeni Poslovnik, pa da se vidi ko kako zarađuje platu i zašto.

Nikada u zadnjih 40 godina nisu bili bolji diplomatski odnosi između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću, našem predsedniku i zahvaljujući gospodinu Si Điping, predsedniku Narodne Republike Kine, pre svega prijateljski odnosi, a onda masa sporazuma je potpisana i na osnovu ovih sporazuma mi danas imamo izrađene brojne projekte. O nekima ću govoriti, a neki su tek u realizaciji.

Ali, ova zemlja cveta, ova zemlja se razvija jako brzo i zato ja govorim o tome, što me prosto vređa kao poslanicu da gledam prekoputa da nema ljudi koji prosto nisu zainteresovani za boljitak ove zemlje.

Mi danas u Srbiji imamo preko 10.000 gradilišta, gradi se na sve strane, mi u Beogradu imamo 1.000 gradilišta, a njih nema. Oni imaju jedno gradilište, montiran šator i unutra sendviči, što kaže moj uvaženi kolega Vudstok, pa jel to Srbija moderna? Nije gospodo.

Međutim, ovi ljudi koji su prevareni ko zna koliko puta u životu, dobro će znati kada budu izbori ko šta radi, kako radi i zašto radi.

Kada govorimo o ovim sporazumima, ja ću reći šta je realizovano u toku ovih nekoliko godina unazad, pre svega realizovano je, napravljen je projekat, nabavljen je skener za potrebe uprave carina, projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa kompletnim prilaznicama, takođe projekat izgradnje autoputa E-763 i to deonica od Obrenovca do Ljiga, projekat E-763 ali Surčin-Obrenovac, tako da će on biti pušten u junu mesecu ove godine i iz Beograda do Čačka će biti moguće doći za sat vremena. Setimo se samo pre par godina kada je na toj nesrećnoj Ibarskoj magistrali masa ljudi, a trebalo je do Čačka doći za tri ili tri i po sata.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, odobrena su sredstva za kredit od kineske Eksport-import banke i taj kredit iznosi milijardu dolara i to za najvažniju saobraćajnicu, a to je rekonstrukcija izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte. Ova milijarda se odnosi samo na deo, na jednu deonicu, a to je Novi Sad-Subotica i to će biti izvanredna pruga, brza pruga. Vozovi će se kretati brzinom 200 km na čas, a Srbija polako ide u korak sa razvijenim evropskim zemljama. Ova pruga će biti čvorište između Evroazije i zapadne Evrope, biće centar, pa eto nama punjenje budžeta.

Mnogo toga može da se kaže o projektima. Međutim, ono što je mene fasciniralo a to je da Kinezi kao naši prijatelji nama uvek daju izvanredne kredite, pod vrlo povoljnim uslovima, mi uzimamo kredite, evo, ova milijarda, to je 85% od kompletnog posla što se tiče deonice pruge između Novog Sada i Subotice, ostatak od 15% finansira Vlada Republike Srbije, ali krediti su uzimani sa kamatom od 2%. Mi uzimamo sa dva 2%, prethodnici koji nisu ovde su uzimali sa po 7,8, 9 i 12 procenata. E, mi vraćamo njihove kredite, vraćamo njihove kamate, a opet smo u suficitu. E, to se zove - rad, red, disciplina i odgovorna Vlada gospodina Aleksandra Vučića.

Drugi deo, govoriću vrlo kratko i o tome, brze pruge. Radiće se Beograd-centar, centar - Stara Pazova, takođe je odobren kredit i taj kredit iznosi 297 miliona 638 hiljada dolara. To je takođe 85% kompletne sume koju treba dati za završetak ovog dela pruge, a Vlada Srbije takođe daje 15%.

Kad govorimo o prijateljstvu sa Kinom i o tome kako oni rade, možemo videti izvesne deonice puta koje su uradili i to je briljantno. Ono što mene fascinira, uvek je na vreme. Tako će se desiti u junu mesecu ove godine i ja sam srećna što pripadam ovoj opciji vrednih, radnih i odgovornih ljudi. Zamolila bih gospodinu od preko puta, naravno, svaka čast opoziciji koja sedi ovde, deo opozicije, međutim, ovaj ostatak ne dolazi a prima platu. Sramota za njih. Ali, građani će na izborima da kažu svoju poslednju.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Malušić.
Reč i ma narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, gospodine Bojaniću.