Hvala doktore Martinoviću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovako je bilo. Te 2008. godine, a i dve-tri godine ranije, bilo je sasvim izvesno da će Srpska radikalna stranka pobediti na nekim narednim izborima. Mi smo tada imali 81 narodnog poslanika, godinu dana pre toga 78. I svi smo, svi narodni poslanici, kad nas je bilo 78 bio je i Aleksandar Vučić, Martinović je bio u oba saziva, bila sam i ja, i Mirčić, i Nataša, znači, bilo nas je dovoljno da građanima Srbije predstavimo koliki su kriminalci predstavnici režima Borisa Tadića, pa i Koštuničinog pre toga.

Tada smo mi kao narodni poslanici tvrdili da ćemo Dinkića strpati u zatvor zbog toga, toga i toga, da ćemo Đelića strpati u zatvor zbog toga, toga i toga, pa Labusa, pa Vlahovića, pa Đilasa. Sve sa konkretnim razlozima zbog čega. I to je bio razlog da građani Srbije, između ostalog, kažu - e, ovi će stvarno skloniti ove žute lopove. Šta se desilo?

Kada je bilo izvesno da će to raditi srpski radikali, onda su se umešale službe, i naše i strane, i onda su počeli da vršljaju po stranci i onda su našli svoje pijune i onda je došlo do toga da se jedan deo ljudi izdvojio iz Srpske radikalne stranke da pravi proevropsku stranku, da bi omeo dolazak Srpske radikalne stranke na vlast. Ovo je apsolutna istina.

Što se tiče primedbi da dođe do sudova pa onda sudije ne presude, ne čusmo nigde koliko je bilo tih predloga za disciplinski postupak sudija. A što je još važnije, gde to sudije nisu sudile? Krivičnu prijavu protiv Dinkića - nema je, protiv Labusa - nema je, protiv Vlahovića - nema je, protiv Đelića - nema je, protiv Đilasa - nema je. Kako će sudije da sude? Da dođu na posao i kažu - daj sad da sudim Labusu, a nema krivične prijave. Nemojte da obrćete igricu. Nismo mi baš naivni da ne razumemo.

Dalje, ne sumnjamo mi u pobedu Tomislava Nikolića, sumnjali ste vi. Vi ste posle prvog kruga istresali džakove i tvrdili da su vam pokradeni izbori, itd. Gde su ti džakovi? Gde je postupak? Šta ste utvrdili? Jel vam stvarno neko ukrao ili nije?

Nemojte, ljudi moji, vi se vraćate u nešto što baš vama ne prija da se vraćate. Mi nemamo nikakav problem. Mi smo bili čisti i onda i sada. I mi smo i tada pričali ovo što pričamo i sada. Samo želimo da građani Srbije to razumeju.

To što se hvalite, to već traje, sa Miškovićem i Kosmajcem, niko nije smeo da ih dotakne. Pa, kada je Mišković uhapšen, kada sam videla šta piše u toj optužnici, a uverena sam da je isto pomislio i gospodin Martinović, u čije pravničko znanje ne sumnjam, da je rekao - pa, ovaj čovek će biti oslobođen, kako zbog ovoga da odgovara? Kako će on odgovarati za korupciju, a Boris Tadić kao neko ko mu je korupciju omogućio nije dotaknut u ovoj krivičnoj prijavi? A podsetiću i na Kosmajca. Znate, to je onaj, kaže, čije ime niko nije smeo da izgovori. A onda novinarka koja je bila nameštena da malo razvije priču, kaže - a, znači, jedino što o njemu znamo jeste da živi na Kosmaju, zato što mu je prezime Kosmajac.

Hvala, koleginice Radeta.
Pravo na repliku ima dr Martinović. Izvolite.

Uprkos toj izbornoj krađi koja se desila te 2012. godine, uprkos tim džakovima o kojima ste govorili, Tomislav Nikolić je opet pobedio. Zamislite koliko bi njegova pobeda bila još ubedljivija da nije bilo izborne krađe koju je organizovao Boris Tadić? To je jedna stvar.

Druga stvar, vi sad kažete ovde i nama prebacujete - a gde je krivična prijava protiv Dinkića, a gde je krivična prijava protiv Đelića, protiv ovog ili onog. Pa, što je niste podneli? Ko vas sprečava da podnesete krivičnu prijavu? Krivična prijava nije optužnica, pošto mi se neki smeju, pošto izgleda da ne prave razliku između krivične prijave i optužnice. Ko vas sprečava? Ako imate dokaze, presavite tabak, što bi rekao naš narod, pa podnesite krivičnu prijavu protiv bilo koga za koga sumnjate da je izvršio bilo koje krivično delo.

Ali, mislim da nema potrebe da se ovde i vi i ja ubeđujemo oko stvari oko kojih se slažemo. Nije problem u izvršnoj vlasti. Nije problem u radu Ministarstva unutrašnjih poslova. Nije problem u radu Bezbednosno-iinformativne agencije. Oni ljudi urade sve što je do njih da pribave relevantne dokaze da bi oni za koje postoji osnovana sumnja bili privedeni pravdi. Postoji problem u jednom delu, da ne ispadne sada da je celo pravosuđe neefikasno i loše, ali postoji problem u jednom delu našeg pravosuđa koje izgleda svesno opstruiše nameru izvršne vlasti da se ova država obračuna sa kriminalom i korupcijom. I to je problem.

(Petar Jojić: Razrešenje.)

Slažem se, razrešenje. Ali, i to je postupak koji traje.

Dakle, ima mnogo problema u našoj državi. Ali, sa druge strane, vi idete u jednu krajnost pa kažete - ništa nije urađeno. Mnogo toga je urađeno. Mnogo toga je urađeno i na političkom i na ekonomskom i na pravnom i na pravosudnom i na svakom drugom planu. Srbija 2019. godine jednostavno ne može da se poredi ni po jednom parametru sa Srbijom iz 2012. godine. To su u suštinskom smislu dve različite države.

Država u kojoj je predsednik Republike Aleksandar Vučić, suštinski, u političkom smislu, u ekonomskom smislu, u finansijskom smislu, nema nikakve veze sa državom u kojoj je predsednik Republike bio Boris Tadić. Boris Tadić nam je ostavio razvaline, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ostaviće budućim generacijama nove investicije, nova radna mesta, nove fabrike, nove auto-puteve, nove mostove, nove tunele. Ostaviće, što je jako važno, nikad bolje, nikad čvršće odnose, i političke i ekonomske i vojne, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom i sa drugim našim prijateljima u svetu.

Ostaće upamćeno u istoriji da je za vreme mandata Aleksandra Vučića započet jedan obrnut proces kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Za vreme Borisa Tadića države su se utrkivale koja će pre da prizna Kosovo i Metohiju. Sad mnoge države povlače priznanje Kosova i Metohije. To govori o tome da je Srbija postala jaka država, da je Srbija stekla ugled u međunarodnoj zajednici, da smo postali kredibilan partner.

Nemamo mi iluzija da su nam prijatelji svuda u svetu. Ali, pokušavamo da od onih koji su nam iskreni prijatelji učinimo da budu još iskreniji, a oni koji su nam do juče bili manje ili više otvoreni neprijatelji, da nam makar više ne budu neprijatelji i da budemo partneri sa kojima ćemo moći na razuman način da sarađujemo.

To je jedna odgovorna politika. To je jedna racionalna politika. To je jedina moguća politika u ovom teškom vremenu u kome se Srbija i srpski narod nalaze.

Pa, zar vam ništa ne govori činjenica da nema većeg događaja od političkog, od ekonomskog ili nekog drugog značaja koji se dešava u Republici Srbiji, a da, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, toj manifestaciji ne prisustvuje i Milorad Dodik, i Milorad Pupovac i politički prvaci Srba iz Crne Gore.

(Vjerica Radeta: Skot.)

Dobro, vi kažete Skot. Da li mi možemo da pobedimo Ameriku? Ne možemo. Znači, ne možemo da pobedimo Ameriku.

Vi se sada smejete. Ne možemo da pobedimo Ameriku. Hajde od onih koje ne možemo da pobedimo, a koji su nam bili neprijatelji i koji su nas bombardovali, da makar pokušamo da napravimo neke partnere.

Vi se sada smejete i ja razumem vašu poziciju. Vi ste opoziciona stranka, ne snosite odgovornost ni za šta, možete da se smejete, možete da se smejete, možete da dobacujete, ali stavite se u ulogu predsednika Republike. Stavite se. Pobedite na izborima, pa ćete vrlo rado da sednete tamo gde on sedi.

Znači, stavite se u ulogu predsednika Republike, pa ćete videti koliko je težak njegov posao. Svakoga dana se suočavate sa bezbrojnim pritiscima, sa velikim teretom i svakoga dana morate da donosite teške odluke. I narod Srbije dobro razume koliko je delikatna i koliko je teška pozicija Aleksandra Vučića, ali istovremeno, narod je dobro razumeo sve poteze koje je povukao. Mnogi su sumnjali i u fiskalnu reformu, mnogi su sumnjali kada je rekao da ćemo da obnovimo i da osnažimo našu vojsku. Mnogi su sumnjali kada je rekao da ćemo da ojačamo naše veze sa Republikom Srpskom. Evo, sad smo svi, i vi iz opozicije i mi i iz vlasti, živi svedoci da je sve to istina.

Dakle, upornost, marljivost, rad, trud, hrabrost, to se isplati, ali je to težak put. Junaci i veliki ljudi uvek izaberu teži put. Oni drugi izaberu lakši.

Hvala, dr Martinoviću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.

Tri stvari.

Kada ste pomenuli te džakove i opet neku veliku pobedu koja je bila posle džakova, pitanje je – zašto nikada javnost nije saznala da li je stvarno bilo krađe u tom prvom krugu? Vi ste vlast, u međuvremenu postali, to je trebalo da ispitate.

Druga stvar. Vi ste dozvolili jednu veliku krađu, pa danas svi zajedno imamo glavobolju, zato što ste dozvolili Kajlu Skotu da u Narodnu skupštinu uvede poslaničke grupe koje nisu imale 5% osvojenih glasova, koliko je potrebno za cenzus. I, nikada niste hteli da se to ispita. Tako se našao u klupama i Boško Obradović i ova Sanda i ovi Tadićevi, itd. Da su oni došli u Narodnu skupštinu zato što je to narod glasao, niko ne bi imao protiv, ali svi znamo da to nije bilo tako. Dakle, niste principijelni što se toga tiče i to je jedan problem.

Drugi problem, odnosno drugo na šta želim da skrenem pažnju, nemojte da nas predstavljate neznalicama. Znamo mi šta je krivična prijava, znamo mi šta je optužnica. Govorim o tome šta ste, šta smo obećavali zajedno, kada ste vi bili srpski radikali, a govorim o onome šta u međuvremenu niste uradili. A, gde su optužnice? Gde su optužni predlozi? Do koga je to? Gde je tu zapelo? Do sudija? Nije, brate. Nije, brate. Jel vam radi policija, jel vam rade tužilaštva? Gde su dokazi? A sami znate koliko ih ima i sami znate da ih ima, na kraju krajeva, zna cela Srbija.

Kažete – što nismo mi podnosili krivične prijave? Pa, evo, reći ću vam jedan primer jedne krivične prijave, a nije to jedina koju je podnela SRS. Ovu o kojoj govorim potpisao je pre skoro sedam godina Zoran Krasić i priložio je dokaza na nekih 80 strana. Tom krivičnom prijavom obuhvaćeni su svi akteri donošenja, potpisivanja briselskih sporazuma, od onih koji su to pripremali, do onih koji su potpisali.

Znači, tom krivičnom prijavom obuhvaćen je i Boris Tadić i Mirko Cvetković i Borko Stefanović i Ivica Dačić i Tomislav Nikolić i Vuk Jeremić i Aleksandar Vučić i Marko Đurić. Možda sam nekoga preskočila. Znači, svi koji su bili u tom lancu. Nikada, nikada se nigde pojavila ni jedna reč nije vezano za tu krivičnu prijavu. I, naravno, podnošenje krivičnih prijava od strane ljudi iz opozicije unapred se zna da je propali posao.

Gde se vama to pojavila Zagorka Dolovac, državni, republički javni tužilac? Da li ona progovori jednu, beknu li ona negde nešto, a svašta se dešavalo u Srbiji? Svašta se dešavalo. Dešavale su se i neke pozitivne stvari. Naravno, sve ono što ste zadržali, što je deo programa SRS, nikada nećemo reći da smo protiv. Pa, kako bismo mi mogli biti protiv bliske saradnje sa Republikom Srpskom? Kako bismo mi mogli biti protiv saradnje sa Ruskom Federacijom? Kako bismo mi mogli biti protiv izgradnje tih infrastrukturnih objekata?

To je sve ono što je stav i što je program SRS, ali smo zato protiv toga da plaćate, da prodajete radna mesta, da dajete po 10.000 evra raznim strancima koji ovde dođu na određeno vreme, pa odoše, koji zapravo iscrpljuju naše ljude koji ovde rade za 200 ili 250 evra mesečno, umesto da te pare date našim ljudima, našim poljoprivrednicima, našim privrednicima, pa da oni učine sve da svoju proizvodnju prošire, da naravno, ostanu u Srbiji, jer to žele, pa da istinski dobijemo nova radna mesta, itd.

Dakle, ono što je u skladu sa programom SRS ko god da zastupa, mi ćemo u tom delu da ga podržimo. Ali, ono što nije u skladu sa tim programom, uvek ćemo biti najoštriji kritičari.

Što se tiče Kosova i Metohije i te priče koliko se povlači sad tih priznanja, to svakako jeste veoma bitno, ali je onda interesantno zašto državni vrh ne reaguje na taj način. Ali, o Kosovo i Metohiji ćemo za nekoliko dana. Što se mene tiče, ne bih sad širila tu priču. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Evo, sad od svih tih silnih Dinkića, Đelića i ostalih lopuža, vi ste rekli da ste podneli krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića zbog briselskih sporazuma.

(Vjerica Radeta: Ne, Borisa Tadića, Vuka Jeremića…)

Ja sam vas pažljivo slušao, nisam vam dobacivao, pa se nadam da ćete i vi saslušati mene.

Dakle, vi ste od svih tih lopova i bitangi nabrojali Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u vezi briselskih sporazuma, pri tome, nećete da kažete da se najveći deo Briselskog sporazuma odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, koju Priština opstruira, uz verovatno jedan deo podrške Međunarodne zajednice.

Ovo što pričate o tzv. lažnim investicijama, o tih famoznih 10.000 evra, to isto priča Boško Obradović, to isto pričaju ovi iz DS, to isto pričaju i ljudi iz partije Vuka Jeremića. Vi jednostavno obmanjujete građane. Građani treba da znaju da u Republici Srbiji postoji Zakon o državnoj pomoći i Zakon o državnoj pomoći, koji može svako da pročita, nije nikakva tajna, ne pravi nikakvu razliku između investitora koji dolazi iz Nemačke i investitora iz Mladenovca, Sokobanje ili Subotice.

Dakle, svako je investitor i svako je pod istim uslovima u mogućnosti da dobije, ono što narod kaže, subvencije, a zakon kaže državnu pomoć. I u tom smislu, pravni sistem Republike Srbije niti koga favorizuje, niti bilo koga oštećuje.

Takođe, niste u pravu kada iznosite takođe nešto što je neistina kojom se služi ovaj drugi deo opozicije koji trenutno nije u sali, koji navodno bojkotuje Skupštinu, kada kažete da investitori odlaze iz Srbije. Navedite mi jednog investitora koji je otišao iz Srbije u poslednjih nekoliko godina. Nema nijednog. Investitori dolaze u Srbiju. Svakog dana otvaramo neke nove fabrike.

Ta priča o tome da ljudi u pojedinim fabrikama rade za 200 evra, da nose pelene, pa to je priča DS, to je priča Kene, to je priča Aleksandre Jerkov, to je priča ovih koji nemaju o čemu drugom da pričaju, pa onda izmišljaju. To je priča Balše Božovića. Kad su Kinezi otvorili fabriku „Meita“ u Obrenovcu, on je ovde pričao kako mi uvodimo robovlasnički sistem u Srbiji. Pazite, dolazi jedna od najvećih svetskih kompanija i odabere Obrenovac, dakle, jednu gradsku opštinu u Beogradu, da investira, i pojavi se čovek koji je u to vreme bio predsednik gradskog odbora DS Balša Božović i kaže – vi dovodite kineske robovlasnike da izrabljuju radnu snagu ovde u Obrenovcu, ljudi nose pelene itd.

Tu priču o pelenama pokrenula je Aleksandra Jerkov. Ja vas molim, vi ste ozbiljan poslanik, dugo godina ste u Narodnoj skupštini, nemojte da se hvatate za te neistine i za te izmišljotine. Ne postoji nijedna fabrika u Srbiji u kojoj radnici nose pelene, u kojoj se ne poštuje Zakon o radu i u kojoj se ne poštuju drugi pozitivni propisi Republike Srbije.

Nisam čuo nijednog radnika u Srbiji koji je zaposlen u bilo kojoj od tih kompanija koji se žalio na uslove rada, ni na platu, ni na uslove rada, niti na bilo koji drugi problem koji, eventualno, ima.

Naravno, možete vi sa strane sve to da posmatrate i da to kritikujete ovaj ili onaj detalj, ali suštinski mi smo izvršili ono, i građani Srbije to razumeju, ono što se zove, nismo završili taj proces do kraja, ali smo ga u velikoj meri započeli, i skoro, da smo na putu da ga okončamo, reindustrijalizacija Srbije. Sve ono što je bilo upropašteno u ratovima tokom devedesetih, sve ono što je bilo upropašćeno za vreme sankcija, sve ono što je bilo upropašćeno za vreme dosovskog režima, Aleksandar Vučić i Vlada Srbije uspeli su da vrate u život. Mi više nismo samo ruralna poljoprivredna zemlja. Mi smo zemlja sa jakom industrijom u oblasti proizvodnje automobila, komponenti za automobile, traktore, priključne mašine itd.

Za vreme Borisa Tadića, za vreme njegove vlasti, znate i sami šta je bila investicija - kad Miroslav Mišković proda „Delta holding“ „Delezeu“. To je DS beležila kao investiciju u budžet Republike Srbije. Mi danas kao investiciju beležimo otvaranje fabrike, svake nove fabrike od Subotice do Vranja, i kao što vidite ne pravimo nikakvu razliku. Mi ne pričamo o decentralizaciji, kao što su oni pričali. Za nas je svaki deo Republike Srbije podjednako važan i Preševo, i Bujanovac, i Vranje, i Beograd i Novi Sad. Nema dela Srbije u koji nismo uložili. Nema skoro opštine u Srbiji u kojoj nešto nismo napravili, negde put, negde novi vodovod, negde novu kanalizacionu mrežu, novu fabriku, nove železničke pruge.

Mi radimo ono što stotinama godina u Srbiji nije rađeno. Mi nastavljamo posao Kranja Milana Obrenovića, nastavljamo posao Nikole Pašića, nastavljamo posao Lazara Pačua. Oni su počeli sa modernizacijom Srbije. Nastavljamo poslao Milana Stojadinovića da imamo jak dinar. Kad je dinar bio jači u proteklih nekoliko decenija.? Kad je inflacija bila niža? Iz udžbenika Milana Stojadinovića, iz udžbenika Lazara Pačua se vodi fiskalna i monetarna politika u Srbiji, a vi kažite da to nije tako. Ja sada ne spominjem namerno ni Svetsku banku, ni MMF, jer znam da ćete vi odmah da skočite i kažete da oni nisu relevantni, ali znam da ste čitali Milana Stojadinovića i kažite mi, koju meru koju je on svojevremeno preduzimao nije preduzeo Aleksandar Vučić da bi ojačao državu Srbiju? Evo, kažite mi koju? Ne postoji nijedna jedina mera.

Sve mere koje je poznavala finansijska nauka njegovog doba, Milana Stojadinovića, koji je doktorirao u Minhenu, primenili smo upravo mi, ne zato što smo jako pametni, nego zato što smo imali dovoljno hrabrosti da primenimo teške mere. Zato što je i Milan Stojadinović znao ono što zna Aleksandar Vučić, teške mere bole momentalno, ali dugoročno daju dobre rezultate.

Boris Tadić, Aleksandra Jerkov, i svi oni kojih sada nema, nikada nisu imali hrabrosti da preduzimaju bolne mere, jer su znali, bolna mera boli, mogu da izgubim izbore. Aleksandar Vučić nikad nije bio pred tom dilemom - neću da preduzimam teške mere da ne bi izgubio izbore. Sto puta je rekao - i ako treba izgubiću izbore, ali hoću Srbiju da izvučem iz živog blata u kome se ona nalazi. E, to je veličina predsednika Republike.

Hvala, kolega Martinoviću.
Vjerica Radeta ima pravo na repliku. Izvolite.

Vrlo kratko.

Hoću da kažem da kolega Martinović nije bio korektan. Namerno je izostavio da kaže da krivična prijava koju smo mi podneli je obuhvatila Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Mirka Cvetkovića, kao što nije korektno skretati temu kao sad - mi srpski radikali pričamo nešto kao neki tamo što čuče u parku. To je prosto neverovatno. Jesam ja ovde pomenula pelene? Nisam.

Mi govorimo iz jednog sasvim drugog ugla i nemojte nas povezivati sa njima. Vi ste mnogo sličniji sa njima. Hajde da se sada podsetimo da je vaš predsednik u kampanji govorio da je politika DS dobra, samo što će naprednjaci da je brže sprovode. Pa kad ste preuzeli vlast, onda je čak i Čeda Jovanović rekao da vam je politika odlična, jer ste preuzeli ono što su zagovarali i demokrate i LDP itd. U čemu se vi razlikujete kada je u pitanju EU, kada su u pitanju izvršitelji, kada je u pitanju, ne znam, stanje u pravosuđu, tužilačke istrage, notari, šta ste sve preuzeli? Sve pod parolom - bilo bi neozbiljno da mi kao država prekinemo nešto što je neko pre nas započeo.

To jednostavno nije tako jer nova vlast svakako ima pravo da usmerava politiku i unutrašnju i spoljnu u skladu sa onim programom koji je predstavljala biračima na izborima.

Zaista ne bih širila dalje ovu priču, ali samo molim da kada raspravljamo da budemo korektni. Možete da nas povezujete sa kim god hoćete, ali sa onim ispod šatora nemojte. Stvarno nemamo apsolutno ništa sa njima. Hvala.