Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Replika na izlaganje kolege Rističevića?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mi smo se, u stvari, razumeli.

Ja se sa vama, gospodine Rističeviću, u potpunosti slažem kada je reč o ovoj napomeni. To je dokaz jedne strašne diktature. To je dokaz jedne toliko strašne i nesnosne diktature, da sam ja siguran da svako ko pogleda kako izgleda Srbija u domenu medijskih sloboda o kojima ste govorili sada, može samo da gorko zaplače. Toliko je teška ta strašna diktatura, da mogu televizije da funkcionišu ovako kako ste objasnili.

Ne znam da li mogu još negde, u nekoj drugoj zemlji na svetu, diktatorskoj, demokratskoj, kako god hoćete? I to po pravilu, primetili ste dobro, televizije koje sadržaj svoj programa, ja ne znam da li su ikada pokušali makar da rade i pripreme program na način drugačiji od da bude direktno protiv Aleksandra Vučića, šta god mislio, radio, govorio, Srpske napredne stranke, parlamentarne većine, apsolutno svih koje lica Šolak i Đilas smatraju za svoje ne političke protivnike, nego doslovce neprijatelje.

Strašna je ovo diktatura kada to sve kod nas apsolutno može.

I naravno, da i vi budete svaki dan među udarnim vestima, među onima na kojima će da se lomi njihova organizovana haranga, i drugi narodni poslanici, i ovo što mi danas ovde govorimo, sigurno će da bude u njihovim vestima. Uopšte ne sumnjam da će biti tako.

Koliko tu strahovite diktature u ovoj zemlji ima govore i dnevne novine i njihovi čuveni nedeljnici, gde je samo pitanje ne da li ćete biti na naslovnoj strani, bićete sigurno, nego da li će od ukupno raspoloživih 56 stranica da vam posvete 55 ili će da zakači i onu na kojoj su reklame.

To je jedina dilema koja se ovde postavlja, ali ima veze i sa onim što ste pomenuli, ne znam da li ste to uradili namerno sa autorskim pravima u domenu muzičkog programa. Znate za ove njihove čuvene karikaturiste koji, prosto, ne mogu da žive sami sa sobom kada naprave neku karikaturu na koju nas prikažu na najgori mogući način, da je ovo strašna diktatura, a niko se na to ne osvrne, pa ne mogu sebi da oproste što izgleda nisu bili toliko okrutni i toliko ubedljivi kao što misle da jesu kada se o tome ni reč ne kaže, te karikaturiste.

Ti ljudi su, takođe, umešani i u biznis sa muzičkom industrijom, negde, otprilike krajem prethodne godine, taman u vreme kada su nas prikazivali kao Hitlera, Gebelsa, znate već kako su prikazivali Aleksandra Vučića i nas ovde, jedan od tih čuvenih karikaturista reklamirao se preko radio Beograda i to, zamislite PGP RTS na Radio Beogradu, sve same državne kuće reklamira jedan muzički disk uz koji idu poklon ilustracija, kalendar koji je oslikao karikaturista koji se po ceo božiji dan bavi samo Aleksandrom Vučićem i nama. Znate, gospodine Rističeviću, to je dokaz koliko je strašna diktatura u ovoj zemlji. A kako je bilo u vreme Đilasa neću ja da kažem ništa, samo ću da pozovem svakoga da pogleda ovo, 2011. godina, ovaj izveštaj potpisala je Vjerica Barać, tu piše sve o Draganu Đilasu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsedavajući, što ste mi dali reč.

Zapravo, vrlo kratko želim da se obratim, dok moje kolege iz Beograda iznose podatke o tome šta je sve aktuelna vlast u Beogradu uradila, o tome kakvi su rezultati u svakoj opštini gradskoj ili prigradskoj u kojima se na vlasti nalazi SNS rezultati su svakako veliki.

Želim da kažem šta se istovremeno dešava u prestonici. Amandman su podneli poslanici SDS i Narodne stranke, koji su bojkotujući rad Skupštine došli u ovu zgradu i predali amandman 22. maja u 09.56 minuta. Pošto ni danas nisu u sali da obrazlažu ove svoje amandmane, a to traje već mesecima, jedino što ja mogu da zaključim jeste da oni, zapravo, bojkotuju parlamentarni dijalog. Oni bojkotuju raspravu u parlamentu koja je verovatno najvažniji deo posla jednog narodnog poslanika.

Ovi poslanici su želeli da daju svoj doprinos podnošenjem ovog amandmana i pored toga što, ja moram da kažem, i svakodnevno pomažu građanima u rešavanju problema, ali u parku i u šatoru. To nisu državni organi niti institucije. Onaj, u stvari, kome je Zoran Živković dao pasoš za prolaz kroz slobodnu zonu je mogao da se obrati ovim poslanicima i da sa njima razgovara o jako važnim temama.

U skladu sa obrazloženjem amandmana, oni će možda podići još jedan šator u parku, s obzirom na to da stalno govore o nekakvom paralelnom parlamentu jer ne žele da učestvuju u radu Narodne skupštine koja je legitimna, pa će onda tamo, verovatno podnositi izveštaj o radu, najmanje jednom u tri meseca.

Na kraju, slažem se sa mišljenjem Vlade da amandman treba odbiti iz razloga što se predloženim rešenjem, dakle rešenjem koje dato u Predlogu zakona, vrši usklađivanje sa drugim članovima zakona, što je u vezi i sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

U Zakonu o lokalnoj samoupravi mi možemo da vidimo da piše da se odredbe zakona koje se odnose na predsednika opštine imaju primenjivati i na gradonačelnika, odnosno da odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koja važi za opštinsko veće, važiće i za gradsko veće.

Prema tome, sasvim je logično rešenje koje je dato u ovom Predlogu zakona, u okviru izmena i dopuna i takvo rešenje treba podržati, a amandman treba odbiti i iz svih razloga koje sam navela kako stručnih tako i drugih razloga o kojima sam malopre govorila. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

U potpunosti podržavam ovo što je iznela koleginica Žarić Kovačević i nadovezaću se na njeno izlaganje.

Znate, licemerstvo koje pokazuju poslanici koji bojkotuju rad parlamenta je neverovatno. Ovi amandmani koje podnose služe isključivo da ostave sliku kako njih navodno zanimaju zakoni koje donosimo u interesu građana Srbije. Niti njih zanimaju građani Srbije, niti oni brinu o dobrobiti svog naroda i to dokazuju u kontinuitetu i svojim ponašanjem i izjavama koje daju za medije i postupcima koje sprovode u glavnom gradu.

Na šta liči to da mi radimo, a oni kampuju, mi gradimo, oni ruše, mi razvijamo zemlju, oni unazađuju? Kako drugačije nazvati to ponašanje, osim da je to klasično ruganje građanima Srbije?

Izigrali su i one koji su za njih glasali, jer su ih birali da bi u parlamentu se borili za interese tih svojih birača, ne po parkovima, ne po šatorima, niti po kafićima.

Tipičan primer licemerstva je dao i poslanik Radojičić, zvani Kena. Pazite, javno je obećao Igoru Juriću, čoveku koji je nakon tragične smrti svog deteta, život posvetio borbi protiv monstruma koji siluju i ubijaju decu, da će svojim glasom u parlamentu podržati uvođenje doživotne robije za takva zverstva. Niti se pojavio, niti je podržao. Pogazio je datu reč, a sve to zarad poslušnosti Đilasu, Jeremiću, Obradoviću.

Danas raspravljamo o glavnom gradu koji je devastirao upravo licemer Đilas sa svojim saradnicima. Zašto Đilasovi poslušnici koji su podneli ove amandmane nisu došli da ih obrazlože, da čujemo znaju li našta je Đilas potrošio pare koje je oteo od građana Beograda zloupotrebivši položaj gradonačelnika? Ja ću vam reći – znaju, ali su licemeri.

Amandman treba odbiti jer on ne može biti implementiran u ovaj zakon. Ne znam gde su podnosioci amandmana bili kada smo raspravljali o Zakonu o lokalnoj samoupravi? Verovatno su negde raspravljali o podeli funkcija u stranci koju je Aleksić prodao Vuku Jeremiću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U duhu ove dosadašnje rasprave ja ću vrlo kratko neka zapažanja.

Ovde ima više problema kada je reč o ovom amandmanu. Prvi problem je – gde su predlagači amandmana? Dakle, gde je Đurišić Marko, gde je Aleksić Miroslav, gde je Konstantinović Nenad, gde je Goran Bogdanović, gde je Zdravko Stanković? Tog Zdravka Stankovića inače nismo viđali u ovom mandatu u ovom parlamentu. Kakva to pametnija posla imaju i kakav je to bojkot uopšte ako tako možemo da ga nazovemo, kada oni uredno podnose amandmane, a s druge strane govore kako bojkotuju sednice Narodne skupštine? Ja to ne mogu da razumem.

Postoji i drugi problem kada je reč o samom potpisu ovih amandmana. Opet imamo primer lažnog predstavljanja. Ovde piše za ove poslanike kako pripadaju nekakvoj SDS. To je valjda ona Socijaldemokratska stranka Tadića. Opet, u medijima smo čuli da je došlo do nekakvog ujedinjavanja ili unije bivše DS, unapred propao projekat. Sada se to opet Socijaldemokratska vraća u jedinstvenu Demokratsku stranku.

U svakom slučaju, ja sada vama, predsedavajući, želim da skrenem pažnju da prilikom narednih njihovih amandmana obratite pažnju na to.

Kada je reč o samom amandmanu, klasičan primer kozmetičkih amandmana. Dakle, oni ovde menjaju dosadašnji član 28, odnosno deo člana 28. gde se kaže da reči: „najmanje dva puta godišnje“, menjaju se rečima: „najmanje jednom u tri meseca“.

Sada da ih čovek pita zašto su oni to napisali, zašto baš tri meseca, zašto nisu stavili mesec dana ili dva meseca ili jednom godišnje, svejedno, oni ne bi znali šta da kažu. Znači, apsolutno nikakvu argumentaciju u tom smislu ne bi dali, osim što sada moram da postavim pitanje gde je odjedanput nestala ona zamerka kako gradonačelnik i gradsko veće više neće morati da podnose izveštaj itd?

Dakle, probiše nam uši ovde pričom kako mi na ovaj način ukidamo obavezu gradonačelnika i gradskog veća da oni podnose izveštaje o radu Skupštini grada, a sami priznaju da postoji ta vrsta obaveze, kao što i postoji dva puta godišnje, ali, eto, oni su se pametno dosetili zašto da to bude samo dva puta godišnje, zašto ne bi bilo jednom u tri meseca.

Dakle, ovde se radi o tome da oni nisu imali ni jednu jedinu realnu primedbu kada je reč o ovom zakonu. Da se ne vraćamo na onaj deo što su pokušali da kritikuju hitnost postupka, ne znam, nedostatak javne rasprave itd. Ovo je jedan, da kažem, licemeran amandman koji treba odbiti i dati podršku ovom Predlogu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Po amandmanu, narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, o odnosu dela opozicije koji kampuje u prelepom Pionirskom parku koji je tako lep zahvaljujući ovoj gradskoj vlasti koja je uložila novac, vreme i trud da ga rekonstruiše i učini tako lepim, kao što jeste, jedna stvar je jako važna ovde da istaknemo.

Pokušavali su dve godine da ubace u Narodnu skupštinu seme haosa i ludila. Kada se haos nije primio u Narodnoj skupštini, oni su odlučili da pokušaju da se primi na ulici.

Kada su građani rekli - ne, ne želimo haos; oni su pokušali da u parku učine nešto. Kada se ni u parku to nije primilo, rešili su da taj svoj cirkus stave na kola i da krenu da putuju po Srbiji, da pokušaju da se haos primi po Srbiji.

Pošto se haos, nered i ludilo u Srbiji nikada neće primiti, jer nikada to u Srbiji nije prošlo, jer je Srbija zemlja normalnih i pristojnih ljudi, takvi neće više nikada videti ovu skupštinsku salu, ali je šteta za građane Srbije ta što takvi ljudi koje ne interesuje rasprava o glavnom gradu, koje ne interesuje rasprava o Tijaninom zakonu, koje ne interesuje budućnost naše dece, koje ne interesuje rasprava o izveštaju o Kosovu i Metohiji, koje apsolutno ništa što je vezano za interes građana Srbije i države Srbije ne interesuje, takvi ljudi ne bojkotuju platu. Ne bojkotuju podnošenje amandmana i ne bojkotuju platu koju primaju iz budžeta koji pune svi građani Srbije.

Dobro je da to građani vide i da će to građani znati na pravi način na izborima i da ocene, da oni ljudi koji jedino što znaju da urade, a to je da odu na bankomat i dignu platu iz državnog budžeta, da odu u park da izigravaju cirkuzante, da takve kazne na politički način na izborima i da ih više nikada ne pošalju u parlament. Hvala.