Hvala, gospodine predsedavajući.
Mi smo se, u stvari, razumeli.
Ja se sa vama, gospodine Rističeviću, u potpunosti slažem kada je reč o ovoj napomeni. To je dokaz jedne strašne diktature. To je dokaz jedne toliko strašne i nesnosne diktature, da sam ja siguran da svako ko pogleda kako izgleda Srbija u domenu medijskih sloboda o kojima ste govorili sada, može samo da gorko zaplače. Toliko je teška ta strašna diktatura, da mogu televizije da funkcionišu ovako kako ste objasnili.
Ne znam da li mogu još negde, u nekoj drugoj zemlji na svetu, diktatorskoj, demokratskoj, kako god hoćete? I to po pravilu, primetili ste dobro, televizije koje sadržaj svoj programa, ja ne znam da li su ikada pokušali makar da rade i pripreme program na način drugačiji od da bude direktno protiv Aleksandra Vučića, šta god mislio, radio, govorio, Srpske napredne stranke, parlamentarne većine, apsolutno svih koje lica Šolak i Đilas smatraju za svoje ne političke protivnike, nego doslovce neprijatelje.
Strašna je ovo diktatura kada to sve kod nas apsolutno može.
I naravno, da i vi budete svaki dan među udarnim vestima, među onima na kojima će da se lomi njihova organizovana haranga, i drugi narodni poslanici, i ovo što mi danas ovde govorimo, sigurno će da bude u njihovim vestima. Uopšte ne sumnjam da će biti tako.
Koliko tu strahovite diktature u ovoj zemlji ima govore i dnevne novine i njihovi čuveni nedeljnici, gde je samo pitanje ne da li ćete biti na naslovnoj strani, bićete sigurno, nego da li će od ukupno raspoloživih 56 stranica da vam posvete 55 ili će da zakači i onu na kojoj su reklame.
To je jedina dilema koja se ovde postavlja, ali ima veze i sa onim što ste pomenuli, ne znam da li ste to uradili namerno sa autorskim pravima u domenu muzičkog programa. Znate za ove njihove čuvene karikaturiste koji, prosto, ne mogu da žive sami sa sobom kada naprave neku karikaturu na koju nas prikažu na najgori mogući način, da je ovo strašna diktatura, a niko se na to ne osvrne, pa ne mogu sebi da oproste što izgleda nisu bili toliko okrutni i toliko ubedljivi kao što misle da jesu kada se o tome ni reč ne kaže, te karikaturiste.
Ti ljudi su, takođe, umešani i u biznis sa muzičkom industrijom, negde, otprilike krajem prethodne godine, taman u vreme kada su nas prikazivali kao Hitlera, Gebelsa, znate već kako su prikazivali Aleksandra Vučića i nas ovde, jedan od tih čuvenih karikaturista reklamirao se preko radio Beograda i to, zamislite PGP RTS na Radio Beogradu, sve same državne kuće reklamira jedan muzički disk uz koji idu poklon ilustracija, kalendar koji je oslikao karikaturista koji se po ceo božiji dan bavi samo Aleksandrom Vučićem i nama. Znate, gospodine Rističeviću, to je dokaz koliko je strašna diktatura u ovoj zemlji. A kako je bilo u vreme Đilasa neću ja da kažem ništa, samo ću da pozovem svakoga da pogleda ovo, 2011. godina, ovaj izveštaj potpisala je Vjerica Barać, tu piše sve o Draganu Đilasu. Hvala.