Što se tiče promene Ustava o kojoj ste govorili i predstavili kao glavnu prepreku i u garniturama koje su izabrane, mislim da smo izabrani voljom naroda, a ne bilo kakvih zapadnih sila. Da je drugačije, uveren sam da se niko od ovih ljudi ne bi nalazio na ovom mestu, ja svakako ne bih. Malopre sam zaboravio da to kažem gospodinu Lapčeviću, ali ću reći, Milorade, vama sada.
Pravo prati fakte, a ne obrnuto, i to je jedno od osnovnih pravila koje se uči, na žalost, činjenice nam ne idu u prilog. A, što se tiče Ustava, a kakva nam je brana, kakva nam je ustava bio, kakva nam je prepreka bio, za sve ono što se dogodilo 2008. godine? Nikakva. Ostalo nam je da se mi zanosimo i da uživamo u tome, ponekad čak za mene začuđujuće, sladostrasno, što se pravimo da ne znamo šta se sve dogodilo na Kosovu i Metohiji, što kažemo da je potpuno isto kao što je bilo pre 11 godina, i da je potpuno isto kao što je bilo pre 19 godina. Nije, mnogo je teže, mnogo je lošije za nas. Pri tome, nisam nikakav defetista i nikome ne želim da govorim i da tražim izgovore zbog čega će neko da im prizna Kosova ili zbog čega će neko nešto da im da, već vam to govorim, zato što ne može Ustav već mnogo veća snaga Srbije, mnogo veće naše jedinstvo, mnogo bolja naša ekonomija da bude razlog našeg napretka i uvećavanju šansi da sačuvamo ono što se sačuvati može i na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Američke ambasade i drugih ambasada, vi naravno znate da ja ne mogu da govorim sve stvari koje znam i trudio sam se da informacije koje imam nikada ni na koji način ne zloupotrebljavam. Ono gde jesam zahvalan službama bezbednosti našim, tj. što su se trudili uvek i na svaki način da sačuvaju i zaštite nezavisnost Srbije. U skladu sa tim razume se da imam mnogo i različitih saznanja o uticaju različitih faktora i na našoj političkoj sceni i na političkoj sceni regiona.
U skladu sa tim trudio sam se i kao predsednik stranke, a ne samo kao predsednik Republike koja je osvojila većinu glasova u Republici Srbiji, da predlažem ljude koji će imati svoj integritet i autoritet i koji neće zavisiti od volje bilo koje ambasade. To se odnosi i na pomenutu gospođu Mihailović, kao i na sve druge. Bilo šta, ili bilo kada, a imao sam različite vrste sumnje u neke ljude ukoliko bi mi se pokazalo da neko je u agenturnom odnosu sa bilo kojom stranom zemljom, ne samo sa SAD, već i sa Rusijom, Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, bilo kojom drugom, ti ljudi nikada više ne bi imali moju podršku. I to je stvar koju vam garantujem, ali da to ne bude zasnovano na rekla kazala, i na čapraz-divanima zato što ne možete da radite za dve zemlje. Možete da radite samo za jednu zemlju. Možete da volite zemalja koliko hoćete, ali da radite možete da radite samo za jednu zemlju. Ne možete da radite za više zemalja.
(Vojislav Šešelj: Da li je Zorana sada proverena?)
Ja imam poverenje u Zoranu Mihailović, a one u koje nemam poverenje videćete posle sledećih izbora i čini mi se da ću vam tada to biti jasnije. Još jedanput vama hvala, a što se tiče…
(Vojislav Šešelj: Znači, nema novih izbora?)
Izbori su brzo. Izbori su uskoro gospodine Šešelj. Svakako, ušli smo u izbornu godinu odavno. Još jednu stvar koju sam rekao, ako Ana predloži rekonstrukciju imaće moju podršku, ovo je bilo samo moje razmišljanje.
A što se saveza koje Srbija treba da pravi, Srbija ima veoma dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom i Belorusijom, iskrene, dobre. Imao sam više susreta sa predsednikom Putinom i predsednikom Lukašenkom nego svi srpski lideri rekao bih zajedno, ali Srbija je nezavisna zemlja. Nastaviće da gradi, da učvršćuje te odnose, da ih čini još bližim. Možemo još toga da uradimo da budemo bliži i Rusima i Belorusima, ali se Srbija nalazi na evropskom putu. To je stvar koju govorim na svakom mestu od koje ne želim da odustanem. Ukoliko bi se dogodilo da od takve politike moramo da odustanemo bilo bi vreme da istog sekunda idemo i na izbore i da ponudimo i Vladu i vlast nekim drugim ljudima sa nekom drugom politikom.
A, vama hvala na tome što ste došli u parlament, što poštujete parlament i što poštujete temu o kojoj razgovaramo. To govori i o vašem odnosu, ne samo prema Kosovu i Metohiji, već i u odnosu prema najvažnijim srpskim pitanjima a koje ne moraju čak i kad govorimo o Kosovu i Metohiji da se tiču samo Kosova i Metohije. Hvala još jedanput.

Reč ima Ljiljana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Republike, dame i gospodo, upad terorista na sever Kosova sasvim sigurno je povezan sa ovim zasedanjem parlamenta. Iživljavanje nad Srbima je demonstriranje snage, odnosno sile, ovom parlamentu, znači, celoj Srbiji. Ujedno tako i pokazuju da ih ne zanimaju pregovori u Briselu.

Sa druge strane, aktuelna vlast Republike Srbije želi da po hitnom postupku dođe do nekakvog rešenja putem pregovora. Međutim, zabrinjava što se ova hitnost u potpunosti poklapa sa brzinom koju zahtevaju EU i Amerika. Stiče se utisak da se radi o istom poslu koji se odvija na dva koloseka, izvana i iznutra. Kao opravdanje za ovu žurbu čuli smo to i juče jeste da smo mi svoju istorijsku šansu prokockali te da se možemo samo zanositi da je Kosovo naše.

Nijedna srpska država koja je imala jurisdikciju nad ovim delom naše teritorije nije imala mirnu vladavinu. Uvek je bilo pobuna, Arnatua i naravno njihovih zločina, pa nijednoj vlasti nije padalo na pamet da se odrekne Kosova i Metohije.

Kada je reč o zamrznutom sukobu, nismo mi ni prvi ni jedini koji nešto tako imaju na svojoj teritoriji. Na primer, Španija je decenijama bila izložena terorizmu baskiske ETA, pa se nije odrekle svoje teritorije. A možda je Angeli Merkel važnije zbog Španije da Srbija sa Šiptarima postigne nekakav sporazum koji će se završiti međunarodnim priznanjem.

Čuli smo juče da neće biti pregovora dok se takse ne ukinu, ako ih i ukinu gde nam je garancija da ih neće dan posle pregovora opet uvesti. Potpisana je i zajednica srpskih opština, pa ništa, samo nova hapšenja i maltretiranja Srba. U čemu je onda smisao uopšte tih i takvih pregovora? I sa pravne strane oni su vrlo štetni, potpuno stavljaju izvan zakona Rezoluciju 1244. Da se pregovori odvijaju posle sprovođenja tačaka ove Rezolucije to bi bilo i pravno i moralno prihvatljivo, ovako prihvatanjem pregovora mi sami koji se pozivamo na kršenje međunarodnih normi i prava negiramo jedan pravno važeći akt UN.

Čemu žurba? Čak i da se danas potpiše nezavisnost Kosova nastaviće se sa hapšenjem kosovskih Srba, nastaviće se pritisci na Srbiju. Sigurno ih neće zaustaviti bilo kakav ustupak. Ko kaže da sledeći pregovori neće biti vođeni u Vojvodini ili Raškoj oblasti. Situacija je u Raškoj oblasti mirna, čuli smo juče, već sutra taj zapad može da traži mirne pregovore o autonomiji i tog dela Srbije, bez prethodnih demonstracija ili nasilja uopšte.

Zar iko u ovoj sali ima iluzije da će ma šta Srbija da uradi popustiti pritisci na Republiku Srpsku? Da li će biti bolje Srbima u Crnoj Gori ili Hrvatskoj? Zato su pregovori suvišni. Do sada smo Prištini okretali drugi obraz posle svakog šamara i to je shvaćeno kao slabost, a ne kao razuman stav. Insistiranje zapada da se pregovori nastave ima samo jedan cilj, da se natera Srbija da prizna nezavisnost Kosova. To su radili i sa Dejtonskim sporazumom u BiH koji su prepravljali više puta, pretili su sve dok neki od srpskih lidera ne bi popustio i stavio svoj potpis. I danas kažu, sami ste potpisali sad poštujte potpisano.

Vreme je za drugačiji pristup. Dakle, Kosovo i Metohija moraju zauvek ostati u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Samo nekoliko reči.
Rekli ste da nijednoj vlasti nije padalo na pamet da se odrekne KiM. Nije. Mnogi su, upravo zaklinjući se u to, da je KiM srce Srbije doprineli tome da KiM, u dobrom svom delu, i de fakto ne bude pod našom kontrolom.
Više puta ste postavili pitanje u čemu je smisao pregovora? Ja mislim da i kada sa bilo kim ratujete da uvek morate stvari da završavate pregovorima, razgovorima, da je bolje 1000 dana razgovarati, nego jedan dan ratovati. Ne znam šta bismo drugo radili nego pregovarali. To je valjda suština našeg posla. Suština da omogućimo normalan život i da ne bude sukoba i nikako nisam razumeo, sve sam shvatio, ovi bi svaki čovek voleo da izgovori, a lepo i zvuči, jedino što nema mnogo veze sa realnošću, ali moje pitanje je – a, šta je alternativa? Nemamo pregovore. Šta radimo onda? Šta radimo? Da li vi mislite da se neko povukao zato što je želeo da se povuče, nije hteo da ostane danas na severu Kosova. Mnogo razgovora i mnogo diplomatije, mnogo toga što smo radili je bilo potrebno, da bismo se i za tu sitnicu izborili. Sitnicu, a time nismo zadovoljni.
Ono o čemu smo govorili nekada, promenile su se okolnosti, nemamo problema ni u Vojvodini, ni u Raškoj oblasti, Sandžaku, kako god hoćete to da nazovete. Nema tih problema. Nema kapaciteta za izazivanje problema. Ti problemi mogu da budu kratkoročni na nivou incidenata i ništa više od toga.
(Vojislava Šešelj: Rastu kod Rasima kapaciteti.)
Ono što mislim da jeste važno to je da pokušamo da, to je moj apel za obične ljude, ja znam da vi dobro računate, i kao što rekoh da smo u izbornoj godini, a da Srbi vole da čuju to što kažete. Ja apelujem samo na ljude da razumeju da je politika veština mogućeg, a ne nemogućeg i ja ne želim ni danas, ni u budućnosti da govorim da ćemo da pravimo stvari koje je nemoguće da uradimo.
Dakle, ti o kojima ste rekli da nikada se, valjda prebacujući nama da mi želimo da predamo Kosovo, za razliku od onih pre nas, koji to nisu hteli da urade, pa to se desilo za njihovo vreme, za njihovog akta, a nije se to desilo danas. To se konačno dogodilo 2008. godine, a dogodilo se u vreme kada smo i mi učestvovali 1999. godine da budemo poraženi od velike NATO sile.
Da li vi mislite stvarno da je moguće da to sve izgubite i da ne platite cenu? Da li mislite da je bilo moguće da Mađarska ne plati cenu posle Prvog svetskog rata? Oni koji su bili najmoćniji smatraju, i evidentno je da smo izgubili u tom sukobu. Nije bilo šanse da im se suprotstavimo ozbiljnije.
Kako mislite da je moguće da sve ostane isto? Kako mislite da se ništa nije promenilo? To je prosto neistina, to je nemoguće. Ne zato što navijam za njih, naprotiv, ja sam ta koji je prvi uveo obeležavanje NATO agresije, koji je to nazvao NATO agresijom, a ne NATO kampanjom i NATO bombardovanjem, koji to obeležava svake godine. Ali, kako da vam kažem, ljudi, samo vas molim uz poštovanje i za dobru volju i patriotska osećanja, za samo malo, možda malo više relanosti ništa više.
Hoće li prestati pritisci na Republiku Srpsku? Neće. Biće još teži i na Srbiju i na Srpsku. Ali, šta sad? Izbor je da se borimo ili da odustanemo od svega?
(Vojislav Šešelj: Da odustanemo od EU, to sve menja.)
Odustajanje, sad ću da uđem u to, pošto je gospodin Šešelj dobacio odustajanje od EU je ključno. Samo imajte u vidu jednu stvar, da sad razgovaramo kao ljudi bez emocija, kao ljudi koji su mogli, jesu ili koji bi mogli da vode državu jednog dana. Da li vi stvarno mislite da je to moguće? Da li vi stvarno mislite…
(Vojislav Šešelj: Bez emocija može biti samo zombi, to čovek ne može.)
… ja sam govorio o temi gospodine Šešelj, a nisam govorio o ljudima bez emocija.
Da li vi stvarno mislite da je moguće da mi imamo 3,5 milijarde investicija, to nam nije dovoljno bilo prošle godine i nismo bili time zadovoljni, a da nismo na evropskom putu. Mislite li da je to moguće? Ja ću vam reći nije moguće taj koji kaže da jeste, taj ne govori istinu. I najveći deo tih investicija je upravo došao iz EU. Dakle, da li su mi prijatni uvek razgovori sa njima, naravno da nisu.
Da li mi se dopada ovo njihovo licemerje oko borbe protiv kriminala i korupcije na severu. Naravno da mi se ne dopada. Ali, kada budemo mogli da imamo neuporedivo bogatiju zemlju, kada budemo mogli drugačije da upravljamo sopstvenim resursima, kada naše javne finansije budu mogle da ostanu uređene i netaknute, onda ćemo moći na ozbiljniji način da razgovaramo i o takvom pitanju.
U ovom trenutku mi toliko zavisimo od nekoliko investitora za kupovinu obveznica za „rolover“, tako da li Frenklin Templton američki ili je dojče bank, nemački dakle, ljudi, oni su to pokušali jedanput pred izbore, kad Siniša? Godine 2017. ja mislim. Godine 2017. su pokušali krizu da nam izazovu deo tih investitora koji se povukao i nije hteo da učestvuje u kupovini obveznica.
Jedva smo zahvaljujući svim reformama i čvrstini i snazi javnih finansija, koje su već oporavljene bile u tom trenutku, uspeli da izbegnemo veliku inflaciju i sve drugo. Mnogo zavisimo od njih. Nemoguće je da se to dogodi. To bi bilo loše za našu zemlju.
Naša zemlja mora da živi, moramo da razmišljamo i o budućnosti, a pri tome neću da govorim da li sam, ne znam na Svetskom prvenstvu u fudbalu, da li su mi emocije na strani Rusije ili Hrvatske, jer to ni tad nisam krio. Da li su mi emocije na ovoj ili onoj strani? Od koga kupujemo oružje, sa kim sarađujemo, sa kim imamo ovako prisan odnos, a sa kim manje prisan odnos.
Ali, ljudi pustite da postoji, dozvolite da postoji racionalno promišljanje, racionalan pristup, koji vam kaže da morate tako da se ponašate i ponašate po toj tankoj žici, idete jedinom mogućoj da bi Srbija postojala i da bi Srbija mogla da opstane.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedničke Republike, vi imate naviku da često kažete kako su Srbi narod koji je prespavao pad Berlinskog zida, i ja bih mogao možda da se tu složim sa vama. Određeni broj ljudi u rukovodstvu Srbije kada je Berlinski zid srušen je mislio da može da sačuva komunizam u Jugoslaviji u vreme kada je on prestao da postoji na istorijskoj pozornici.

Ali, mi smo danas u opasnosti da prespavamo raspad EU u vreme kada, prvi put u istoriji jedna država članica napušta EU, u vreme kada na izborima u najvećim evropskim zemljama najbolji rezultat ostvaruju upravo evroskeptične stranke i stranke koje žele da reformišu EU i ne žele uopšte da je vide kao jednu ovakvu organizaciju kakva je danas, a mi već 19 godina neprekidno pregovaramo o učlanjenju u EU, gde smo mi zaglavljeni, u određenoj beskonačnosti uvek novih uslova, uvek novih obaveza, a za to nismo dobili apsolutno ništa, čak smo više puta i kažnjeni.

Prvo je bilo, isporučite sve Srbe u Haški tribunal, pa je sada ispunite obaveze vezano za KiM, tj. napravite nešto što se zove normalizacija, što je termin koji nigde ne postoji i niko ne zna šta znači, ali eufemizam za priznanje prihvatanja nezavisnosti Kosova.

Obećana nam je Zajednica srpskih opština, to je Vlada potpisala. To se više gotovo i ne spominje. Obećano nam je da ROSU neće ići na sever Kosova, videli smo jutros šta se desilo. Obećano nam je da neće postojati nešto što se zove vojska Kosova, vojska Kosova postoji. Još na sve to da bi se srpski narod osetio još ugroženiji na Kosovu i Metohiji uvedene su takse od 100%, a mi sve to tolerišemo u nadi da ćemo možda jednog dana ući u EU. To je naš osnovni problem koji generiše sve ostale probleme.

Argument da ukoliko ne rešimo kosovski problem biće nas dva ili tri miliona manje, a Albanaca će biti tri miliona više, ja ne razumem. Ne razumem kao uzajamnost problema Kosova i nataliteta u Srbiji. Ukoliko ste vi identifikovali problem koji očigledno postoji, a to je stopa smrtnosti u Srbiji, negativni prirodni priraštaj, onda treba da radimo na tome i da bude državna strategija da se takav trend promeni, a ne da mislimo ukoliko se rešimo određenog dela naše teritorije da će odjednom početi deca da se rađaju i cveće da cveta.

Vi ste rekli juče kako je Zoran Đinđić u vreme dok je bio predsednik Vlade rekao kako od strane međunarodne zajednice dolaze samo neistine i laži i to je bilo 2003. godine. Ako vi verujete to i ako je to istina, da li vi mislite da je danas drugačije posle 16 godina i svega ovoga što nam se dešavalo na Balkanu sa našim narodom, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, Republici Srpskoj Krajini.

Da li mi možemo da se oslonimo na nekoga u EU? Da li možemo da imamo pregovore o problemu Kosova sa nekim ko nije objektivan, kakva je EU? Evropska unija, koja je kao takva, priznala nezavisnost Kosova. Većina tih zemalja je priznala nezavisnost Kosova, čast izuzecima, ali ona tretira Kosovo kao državu, bez obzira na formalno priznanje.

Kažete da nema nikakvih reakcija kada vam Haradinaj i Tači prete ratom. Šta mislite kakve bi reakcije kad bi Srbi pretili ratom šiptarima na Kosovu? Nas bi opet bombardovali, a to je pokazatelj kako je ko objektivan u tom dijalogu, gospodine Vučiću.

Na početku svog izlaganja juče vi ste citirali Petra Drugog Petrovića Njegoša. Podsetiću vas, Njegoš je isto tako rekao da je vreme majstorsko rešeto. Nama jedina potreba za rešavanje kosovskog problema može da bude učlanjenje, tj. napredak u pregovorima za učlanjenje u EU. Ako mi nismo sigurni da možemo da taj problem rešimo u našu korist, mi treba da ostavimo to nekom ko će biti mudriji, sposobniji, pametniji i moći će u boljim okolnostima da reši pitanje Kosova i Metohije, a ne da prokockamo parče naše teritorije zbog imaginarnog učlanjenja u EU.

Vreme radi za nas. Geopolitičke okolnosti su takve da više ne postoji samo jedan hegemon na svetu, jedna sila koja se za sve pita, odavno već živimo u svetu kom je potreban konsenzus da bi se neke odluke donele. Podsetiću vas da su SAD htele 2015. godine da izvrše invaziju na Siriju, a da je ruski predsednik i Ruska Federacija da su to sprečile. To nije moglo da se zamisli 1999. godine, a danas može. Okolnosti se menjaju, mi treba da sačekamo, mi treba da ne srljamo i treba da preispitamo naše stavove o EU.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Različiti su nam stavovi po pitanju izbornih rezultata u EU i drugačije analize. Moguće da ste vi u pravu, ja sam te rezultate video na drugačiji način.
Za mene nije iznenađenje rezultat evroskeptičnih stranaka koje se bore, u stvari, za bolju poziciju svojih zemalja u EU, a ne van EU. To mogu da kažem i za Matea Salvinija, sa kojim sam dugo razgovarao u Rimu pre samo 15 dana, to mogu da kažem čak i za Marin Le Pen i za mnoge druge ljude koje u Evropi poznajem.
Za mene je iznenađene na tim evropskim izborima činjenica da je veliki broj ne desno orijentisanih ili anti evropskih, već anti sistemskih stranaka iz pojedinih država dobio i stranaka koje su baštinile čudne teme i dobijale polet na osnovu tema koje su podizale šesnaestogodišnjaci verovali ili ne, dakle, od klimatskih promena pa nadalje, da „zeleni“ dobiju toliko glasova u Nemačkoj, da partija „pirata“ dobije toliko glasova u Češkoj, da u Rumuniji liberali dobiju preko 20%, gotovo pa neverovatne su se stvari dešavale.
Ovo drugo manje-više nije bilo velikih iznenađenja. Ne mislim da će EU da propadne. Čini mi se da imamo dobre analize, ali će donošenje odluka u EU biti u mnogome otežano i sve komplikovanije, posebno donošenje odluka koje se tiču Srbije, koje se tiču Balkana i koje se tiču onog dela Evrope koji nije pod njihovom direktnom jurisdikcijom.
Želim takođe da kažem da smatram da ste vi rekli da sam možda prespavao Berlinski zid, prihvatam, ali da ćemo i sada da prespavamo ovaj deo, ja mislim ako neko nije prespavao onda nije prespavala Srbija. Srbija se okrenula na vreme i dobro razumevajući narastajuću snagu NRK, najbliže odnose od svih evropskih zemalja imamo sa NRK, apsolutno najbliže i to je jedna od stvari koja nam se neretko zamera i u Briselu i u drugim centrima evropske moći.
(Vojislav Šešelj: Kad te ucene pa kažu ili Kina ili mi?)
Sa mnom se ne razgovara, gospodine Šešelj, kao što znate jezikom ucena i neće da me ucene na taj način, jer ja sam ovo, kada me pitaju…
(Vojislav Šešelj: Ovi koji aplaudiraju nisu razumeli pitanje.)
Razumeo sam ja, zato sam vam tako i odgovorio, gospodine Šešelj, jer i kada su me ucenjivali ili Šešelj u Hag i sankcije, ja sam znao šta će da bude moj odgovor bez obzira na to da li ste politički protivnik ili niste.
Takođe, rekli ste, znate vi koliko sam ja pažljiv, obazriv i koliko se trudim da čuvam naše nacionalne i državne interese, ali ja razumem politiku i ne zameram ništa.
Što se tiče vojske Kosova, nismo mi tolerisali ništa što se tiče vojske Kosova, oni su je napravili uz pomoć pet država, uz pomoć članica Kvinte. A šta smo mogli da uradimo? Šta da uradimo? Šta da napravimo na to, osim da mi pravimo svoju snažniju vojsku i da ne dozvolimo da njihova vojska može da ugrozi Srbe bilo kada. Šta drugo da napravimo? To je ono što je u našim rukama i to radimo bolje nego što su svi drugi uradili u prethodnih ne znam koliko decenija.
Ja znam da to znaju ljudi, ovde su mnogi ljudi iz SPS i neće oni da, poštujući njihovu emociju i znajući kako je to bilo i s početka devedesetih i sredinom devedesetih, znate li koliko danas imamo stvari koje tada nismo imali, a samo smo ih nabavili u poslednje tri godine. Ali, za to je potreban novac, za to su potrebne stabilne javne finansije, za to vam je potrebna stabilnost u zemlji, za to vam je potrebno mnogo teških ekonomskih mera. To je ono što smo radili i za to nam je bio potreban evropski put.
Između ostalog, što se tiče odnosa prema Rusiji, samo hoću jednu stvar da vam kažem, ja stvarno nemam nameru bilo kome da se pravdam za bilo šta. Ja sam jedini čovek u ovoj zemlji koji je posle 105 godina i to ne od Borisa Jeljcina već od Vladimira Putina dobio orden Aleksandra Nevskog. Dakle, posle 105. godina.
Nije mi Putin lično stavio taj orden na rever zato što ne razumem Rusiju ili ne volim Ruse. Ja samo ispred svega uvek, čak i ispred veoma mi drage Rusije, stavljam Srbiju, izabran sam za predsednika Srbija, rukovodim se srpskim interesima, interesima naše zemlje, građana Srbije i to je ono za šta sam izabran i to je moja ne samo ustavna zakletva, to je moja suštinska obaveza.
S druge strane, rekli ste da sam rekao – ako se rešimo dela teritorije, počeće da cveta cveće. Ja sam tako razumeo. Dakle, neće da cveta cveće, neće. Ja čak kada smo pravili ove analize, najstručniji ljudi su radili analize, mogu vam navesti među njima, pa čak i šef Republičkog zavoda za statistiku, radili smo sa više elemenata, i nivoom radne snage i stopom fertiliteta, stopom mortaliteta, očekivanom radnom snagom, emigracionim kretanjima, imigracionim kretanjima, svim drugim, kako se to u statistici izračunava. Sa očekivanja smo pravili, ponderaciju smo pravili, vrlo smo ozbiljno uradili i ogradili se, pravili smo brojeve od do. I, ni jednog sekunda nismo rekli da će da cveta cveće. Naprotiv, rekli smo – u najboljoj situaciji za nas, izgubićemo 1.200.000 stanovnika, 1.217.000 stanovnika do 2060. godine. To je u najboljoj situaciji za nas.
(Vojislav Šešelj: Ali sve su te procene neubedljive. Statistika nema veze sa realnošću.)
Pa, ja mislim da su te stvari veoma realne, zato što mi na takav način i korišćenjem tzv. kohort kvantitativnog metoda obračunavamo i mnoge druge stvari u srpskoj ekonomiji, pa se pokazalo da smo to uspešno radili.
Ovde, pre svega, pratite trend da li ćete da promašite za 0,01, da li će sa 1,46 da nam skoči na 1,85 ili neće, nego će biti 1,83, više od toga promašiti nećemo. To je kao kada procenjujete rast. Može da iznenadi nešto. Nas iznenadi, ne radi rafinerija i ona nam spusti 0,3%. Iznenade nas Albanci taksama, spuste nam 0,3% rast BDP. Ali, mi uvek posle tri meseca procenjujemo na svakom kvartalu šta su mere koje treba da napravimo, šta je to što možemo, šta je to što ne možemo i u plus-minus 0,2, plus-minus 0,3 uvek možemo to da procenimo.
Ovde nam je još lakše. Navike ljudi se najsporije menjaju. Mnogo nam je lakše da procenimo, imamo danas bazu fertiliteta koja se smanjuje zato što nam ljudi odlaze iz zemlje. I to je jedan od razloga političkih zašto je bolje da imamo kompromisno rešenje nego da ga nemamo.
Ali, ja znam da mi ne volimo i nikoga za to ne optužujem, ne volimo da gledamo 100 godina unapred, kao što gledaju Kinezi, jer nama je, i razumljivo je, naš život, šta će biti posle toga, nije ni važno. Suštinski, mnogo toga gubimo i u mnogo teškoj smo situaciji.
Da li je lakše reći da jedan hegemon ne postoji više? Tačno je, i mi smo to prvi primetili, to je sasvim tačno. Nije više svet unipolaran, kao što je bio, on je danas multipolaran. Ja bih ga podelio na četiri velesile u različitim oblastima. To su: SAD, Narodna Republika Kina, zatim, EU, i kao najmoćnija, najdominantnija zemlja EU Nemačka, možete da koristite i kao eufemizam i ne morate, svejedno mi je, i četvrta je Ruska Federacija. Ruska Federacija ima veoma snažnu vojnu silu, ima strohovito snažnog političkog lidera, mnogo snažnije nego što je ekonomska snaga same zemlje. Evropska unija ima najviši životni standard, snažnu ekonomiju, ali ne potentnu kao što su i kineska i američka i zaostaje u razvoju veštačke inteligencije i robotičke industrije u odnosu na Narodnu Republiku Kinu i na SAD, ali EU je dobila nešto što Amerika u međuvremenu nije u potpunosti izgubila, a to je, kako oni to nazivaju, svetionik demokratije, da svi ljudi gledaju kako se živi u Evropi, da bi voleli da tako žive, u tom tipu društva itd. To je snaga Evrope.
Snaga Amerike je i dalje snažna, rastuća ekonomija, i dalje najsnažnija ekonomija sveta. Ono što im je danas problem i što je Tramp odlučio da napadne, da li je ispravno ili nije, videćemo, ja mislim da će tu teško da pobedi, mnogo teško, ali on je genije za detektovanje problema, mnogi ga ljudi potcenjuju, on generalnog detektuje probleme. Da li ih na najbolji način napada, to je druga stvar. Shvatio je da je Kina u prednosti u razvoju veštačke inteligencije i on ukoliko to sada ne spreči, neće moći nikada da spreči u budućnosti. I oni to zato danas pokušavaju. Naravno, Amerika je i dalje najveća i najsnažnija vojna sila, ali u tom odnosu sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, to su vam iste snage armije, jer svaka može da uništi onu drugu i tu dobrog rezultata nema.
Što se tiče Narodne Republike Kine, to je sila koja je u najvećem narastanju, sila koja će 27. godine biti svakako zemlja sa najvećim BDP, ne po glavi stanovnika, već ukupnim BDP, zemlja koja prednja u razvoju veštačke inteligencije, zemlja koja je gladna, ne u smislu glasi, već gladna uspeha i gladna da se vrati na mesto broj jedan svetske sile. Kina nije svetska sila broj jedan samo zato što je propustila prvu industrijsku revoluciju. Do tada je Kina bila sila broj jedan u svetu, nesumnjiva sila broj jedan u svetu. Propustili su prvu industrijsku revoluciju. Sada su rešili da sve pobede i da četvrtu industrijsku revoluciju završe ponovni preuzimanjem vođstva u svetu.
Sve je to tačno, samo je pitanje za sve nas, osim toga što mi treba da koristimo prijateljstva i dobre odnose sa svima njima, da ovo sve znamo i da izvlačimo korist i da ih molimo za podršku i pomoć Srbiji, a šta mi možemo drugačije i više od ovoga da uradimo? Hoće li se nešto po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Srbije promeniti za nas? Plašim se ne mnogo i plašim se da time sebe stavljamo u poziciju nekoga ko čeka nešto što nikada dočekati neće.
Ja mislim da smo se zaista ponašali odgovorno i poštujem vaš stav da ste apsolutno protiv EU, ali se, evo, trudim da vam pokažem da je naš stav racionalniji, da je odgovoran, da je ozbiljan i da je zasnovan na činjenicama, a ne sporim vama pravo da imate drugačiji stav, da imate drugačije mišljenje i da imate drugačiju politiku.
Izvinjavam se ako sam govor odužio. Čini mi se da je i to dobar način da pokažemo kako možemo u demokratskom dijalogu da iznosimo drugačije stavove. Hvala vam najlepše.

Reč ima Vjerica Radeta.