Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, čast mi je i zadovoljstvo što mogu ovde pred uvaženim domom da iznesem osnovne informacije o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu.
Mi smo Izveštaj sastavili na vreme prema Poslovniku i dostavili smo ga na vreme, a početkom aprila je dostupan na sajtu svim zainteresovanim da ga mogu pročitati. U ovom izveštaju su date informacije o izvršenju programa revizije za 2018. godinu o datim mišljenjima, utvrđenim nalazima, efektima izvršene revizije, datim preporukama, inicijativama za promenu propisa, o realizaciji našeg finansijskog plana, o radu Saveta Državne revizorske institucije, kao i saradnji sa međunarodnim i domaćim organizacijama.
Savet je krajem decembra 2017. godine doneo Program revizije za 2018. godinu u kome je utvrdio da se vrše revizije finansijskih izveštaja, pravilnosti poslovanja i revizije svrsishodnosti poslovanja.
Mogu slobodno da kažem da su sve planirane aktivnosti iz navedenog programa uredno izvršene. Mi smo za 2018. godinu ukupno sastavili 436 revizorskih izveštaja, odnosno revizorskih proizvoda, od čega 141 finansijski izveštaj i o pravilnosti poslovanja, 58 izveštaja o pravilnosti, samo dva izveštaja o reviziji svrsishodnosti i 20 izveštaja o proveri verodostojnosti odazivnog izveštaja, odnosno o reviziji odazivnih izveštaja. Ujedno smo izvršili i 215 poslerevizionih izveštaja koji se odnose na prethodnu godinu. Obuhvaćeno je 209 subjekata, mada je taj broj mnogo veći, s obzirom da se radi o konsolidovanim finansijskim izveštajima, pa je veći broj subjekata obuhvaćen u konsolidaciji nego što to pokazuje sam broj od 209.
Mi smo za finansijske izveštaje izrazili svoje ocene, tako da smo dali nemodifikovano ili pozitivno ocenjen za 19 izveštaja za finansijsku reviziju, 113 je dato ocena s rezervom, šest je dato negativnih ocena i za tri finansijska izveštaja smo se uzdržali od davanja ocene. Kod pravilnosti poslovanja 17 izveštaja je ocenjeno pozitivno, 116 s rezervom, sedam negativno i jedna uzdržano data ocena. Izvršili smo 20 revizija odazivnih izveštaja i iskazali da je 11 tih izveštaja verodostojno i istinito, a devet je neverodostojnih.
Ono što je najinteresantnije od podataka jeste ukupan zbir greški i nepravilnosti. One su za 2018. godinu iskazane u iznosu od 217 milijardi dinara. Međutim, ovo pitanje i ovaj iznos bi trebalo malo detaljnije objasniti zato što ponekad može da stvori i zabunu. Dakle, ovaj iznos sadrži greške u finansijskom izveštavanju i one su ukupno 195 milijardi dinara, ili 90% od ukupno iskazanih grešaka i nepravilnosti. To znači da je aktivnost u smislu evidentiranja poslovnih promena i svih grešaka koje se javljaju u toj aktivnosti, da je manje iskazano, da je više iskazano, da je pogrešno na subjektu, na kontu, na funkciji ili po izvoru, to je nešto
5/2 MZ/VK
što je u 90%. Deset posto su nepravilnosti i one se odnose na postupke i aktivnosti u smislu obračuna plata, obračuna zarada, javnih nabavki i preuzimanja obaveza preko aproprijacija, isplata bez pravnog osnova, bez verodostojne dokumentacije, bez konkursa i odgovarajućih kriterijuma itd.
Te greške su se najviše odnosile kod prihoda i primanja, kod rashoda i izdataka, kod stavki u bilansu stanja, kod utvrđivanja rezultata poslovanja. Što se tiče nepravilnosti, isto su se odnosile na prihode i primanja, na pripremu i donošenje budžeta, na rashode i izdatke, na javne nabavke posebno, na stavke u bilansu stanja i preuzimanje obaveza iznad odobrene aproprijacije.
Što se tiče finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije, možemo da kažemo da postoje značajni problemi u smislu nepostojanja ili nepotpunog postojanja internih akata, u njihovoj neusaglašenosti sa aktima više pravne snage, da subjekti nisu sprovodili kontrolne postupke nad samom dokumentacijom ili u njenom postupku stvaranja, da su poslovne promene nastajale a da nisu poštovana interna akta u potpunosti ili nije obezbeđena odgovarajuća zaštita od neovlašćenog pristupa sredstvima i informacijama.
Posebno naglašavam problem postojanja u dovoljnoj meri interne revizije. Mi smo kod revidiranih subjekata utvrdili da njih 71% nisu uspostavili nijedan od oblika propisanih za postojanje interne revizije, a 6% su to samo delimično ili formalno učinili, dakle, 77% subjekata to nije učinilo, što je preko tri četvrtine ukupnog dela, a ostalih 23% je učinilo.
Kod pripreme i donošenja odluke o budžetu postojale su i utvrdili smo greške gde je više opredeljeno sredstava, na primer, od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za pet fakulteta, a manje po istoj osnovi za tri fakulteta, ili da planirani prihodi i primanja nisu izvršeni u skladu sa uputstvom ili da je planiranjem narušena jedinstvena budžetska klasifikacija prilikom izrade odluke o budžetu ili da uputstvo za pripremu budžeta ne sadrži sve elemente propisane članom 40. Zakona o budžetskom sistemu ili da korisnici budžetskih sredstava nisu dostavili svoje predloge finansijskih planova ili ih nisu dovoljno ili adekvatno obrazložili.
Kod prihoda i primanja utvrdili smo da je pogrešno iskazano 80 milijardi dinara. Ovo je najveća pojedinačna greška u celom utvrđenom postupku revizije.
To se odnosi na pogrešno klasifikovanje, prema izvorima, gde je 64 milijarde dinara pogrešno klasifikovano po izvorima. Dakle, prihodi su iskazani u ukupnom zbiru, ali nisu u strukturi iskazani, prema odgovarajućim izvorima. Ili su manje iskazani ili su pogrešno ekonomski klasifikovani, ili je nepouzdana knjigovodstvena dokumentacija itd.
Što se tiče nepravilnosti kod prihoda, ona iznosi 1,77 milijardi dinara, a odnosi se na to da lokalne poreske administracije nisu preduzele odgovarajuće mere za naplatu potraživanja, na osnovu poreza za imovinu i drugih prihoda, ili da prihodi nisu uplaćivani preko propisanog uplatnog računa javnih prihoda, na račun izvršenja budžeta, ili da fakturisanje prihoda nije izvršeno u skladu sa ugovorom, odnosno sa odgovarajućom cenom, ili su izvršeni, odnosno ostvareni bez pravog osnova. Pogrešni iskazi, u rashodima i izdacima, iznose 33 i po milijarde dinara i one su, kao i prihodi iskazani ili više ili manje, ili na drugog korisnika, ili na drugo konto, na drugu funkciju itd.
Što se tiče nepravilnosti kod rashoda izdataka, one ukupno iznose 2,72 milijarde dinara i najviše se odnose da je bez pravnog osnova isplaćeno ili izvršeno 933 miliona dinara, ili da je više za plate i zarade isplaćeno 779 miliona dinara, ili je izvršena isplata, a da je nevalidna dokumentacija, ili suprotno zaključenom ugovoru, ili da prekovremeni rad je bio, a da ne ispunjava uslove itd.
Što se tiče javnih nabavki, one se ponovo javljaju, kao jedan od prepoznatljivih problema u nepravilnosti u javnom sektoru. Mogu da iznesem informaciju da smo ukupno izvršili ispitivanje 25,8 milijardi ugovora u javnim nabavkama, od čega smo utvrdili 3,14 milijardi nepravilnosti ili 12%. Najveće nepravilnosti se odnose na to da su zaključeni ugovori i izvršene isplate, a da nisu sprovedeni, uopšte postupci javnih nabavki ili da javne nabavke, u tim slučajevima, nisu ni planirane.
Sledeće nepravilnosti, u javnim nabavkama su, takve da u konkursnom dokumentaciji su određeni dodatni uslovi, za učešće u postupku javne nabavke, koji nisu u logičnoj vezi sa predmetom javne nabavke, ili su povređena, odnosno narušena načela javnih nabavki, posebno načelo obezbeđivanja konkurencije, načele javnosti ili načelo efikasnosti ili ekonomičnosti, ili pripremljeno ili objavljenom konkursnom dokumentacijom nije jasno dat opis predmet nabavke, odnosno konkursnom dokumentacijom nisu precizno određene tehničke karakteristike specifičnosti, kvalitet, količina, opis itd. Primećeno, u trendu više godina, da se nepravilnosti kod javnih nabavki smanjuju, ali da to smanjivanje usporeno, a da i dalje prisutna veliki iznos nabavljanja, a da se to nije planiralo.
Sledeća nepravilnost, odnosi se na preuzete obaveze iznad iznosa, odobrenih aproprijacija, to je karakteristična nepravilnost kod lokalnih vlasti i imali smo 32 revidirana subjekta, svaki je subjekt imao ovde nepravilnost, samo te nepravilnosti nisu u istim iznosima, negde su u smanjenim, a negde u dosta izraženim iznosima i po ovom osnovu kada se preuzmu obaveze preko milion dinara, zato se i pišu krivične prijave, jer Krivični zakonik, član 362a. govori o ne namenskoj potrošnji javnih sredstava.
Javni dug Republike Srbije, iduća informacija koju smo detaljno opisali u našem izveštaju, možemo samo da potvrdimo da je Uprava za javni dug pravilno izvršila svoju aktivnost i izneli smo određene iznose, na određene datume, s time što naglašavamo da u međuvremenu se taj iznos učešća javnog duga u BDP-u i dalje smanjuje, ali je i dalje iznad 45%, kao zakonskog, da kažemo limita.
Pripremne radnje za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja pokazuju da postoje nepravilnosti u popisu, da nije sačinjen plan, da popis nije sveobuhvatan, da nije obuhvatio svu ne finansijsku i finansijsku imovinu, da nije izvršio popis svih obaveza, da su izveštaji o izvršenom popisu nemaju propisani sadržaj ili da nije izvršeno usaglašavanje potraživanja i obaveza s kupcima i dobavljačima ili nije izvršeno usaglašavanje u smislu potpisa članova i odobrenja ovlašćene osobe.
Bilans stanja je sledeća stavka u kojoj se pokazuju nepravilnosti odnosno pogrešni iskazi u od 83,24 milijarde dinara. To su stavke koje se uglavnom odnose da su manje ili više iskazane, da su pogrešno klasifikovani određeni računi, da je neusaglašenost kapitala u registru u poslovnim knjigama i aktima u osnivanju ili ostala pogrešna iskazivanja koja se odnose na nepravilno vršenje procene imovine, na nepouzdane računovodstvene evidencije, na pogrešno knjigovodstveno obuhvatanje, na pogrešno ekonomsko klasifikovanje i tako dalje.
Što se tiče rezultata poslovanja utvrdili smo da je greška 783 miliona dinara, da se to odnosi na ta to da je suficit opredeljen na primer za prenos u narednu godinu u manjem iznosu ili je manje iskazana ili je više iskazan finansijski efekat, odnosno rezultat ili da između odluke o završnom računu budžeta i bilansa prihoda i rashoda nije usaglašen iznos utvrđenog rezultata ili nije izvršena uplata dela dobiti javnog preduzeća u budžet i ostale nepravilnosti u vezi sa utvrđivanjem poslovnog rezultata.
Što se tiče dve revizije svrsishodnosti, prva se odnosila na protivgradnu zaštitu. Taj smo izveštaj detaljno predstavili i javnosti i na samom Odboru kao i sve ostale informacije. Možemo samo da kažemo da je glavni nalaz u reviziji svrsishodnosti ove teme da zbog oslanjanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoći jedinica lokalne samouprave RHMZ ne obezbeđuje na vreme potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada i da postojeći način nabavke, distribucije protivgradnih raketa i održavanja lansirnih stanica od strane RHMZ ugrožavaju njenu efikasnost. Institucija je dala po četiri preporuke RHMZ i Ministarstvu poljoprivrede, to znači osam preporuka.
Druga se svrsishodnost odnosila, odnosno revizija svrsishodnosti na subvencije jedinica lokalne samouprave date javnim preduzećima gde smo utvrdili da subjekti revizije, to znači lokalne vlasti nisu obezbedili efikasnu dodelu subvencija zato što se u procesu planiranja nisu pridržavali u potpunosti prioriteta razvoja i smernica te lokalne vlasti ili nisu dokumentovali analize programa korišćenja subvencija. Subvencije nisu efikasno upotrebljene jer su se u najvećoj meri koristile za tekuće poslovanje i pokriće tekućih gubitaka i subjekti revizije nisu uspostavili adekvatnu kontrolu u planiranju i izvršenju i izveštavanju o subvencijama, što stvara dodatni rizik da nisu upotrebljene na efikasan i odgovarajući način. Institucija je subjektima dala po tri preporuke što za osam subjekata iznosi 24, a inače smo ukupno dali 2130 preporuka, od čega se 1792 odnose na kombinovane revizije, 306 na pravilnost, a 32 na svrsishodnost poslovanja.
Mi smo, osim što planiramo, sprovodimo i izveštavamo o postupku revizije, zaduženi i obavezni da pokrećemo inicijativu za izmenu i dopunu propisa tamo gde utvrdimo u postupku revizije da je došlo ili da može da dođe do negativnog efekta uticaja nepotpunosti ili suprotstavljenih odredbi određenih akata.
U tom smislu, mi smo naglasili koji su to propisi koji nisu doneti, a potrebno je? Ili, koje su to odredbe propisa koje mogu proizvesti negativne posledice? Dalje, pitanja koja nisu uređena postojećim propisima ili ne usaglašenost propisa gde se na dva različita ili međusobno suprotna načina uređuje jedno te isto pitanje, ili ne usklađenost mišljenja i tumačenja nadležnih ministarstava sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije.
Kada se pre godinu, dve, tri kaže - za jednu pojavu radiće se ovako, a nakon nekog vremena se to kaže sasvim drugačije, ili drugačije od drugog organa, neusaglašenost internih akata sa propisima i druga pitanja.
Mi smo, isto tako iskazali informaciju o podnetim prijavama, kako krivičnim, tako i za privredni prestup, kao i pokretanje zahteva za utvrđivanje prekršajne odgovornosti. Po ovome pitanju možemo da kažemo da smo za 2018. godinu podneli 33 krivične prijave, 262 zahteva za utvrđivanje prekršajne odgovornosti i 18 zahteva za privredni prestup za 18 pravnih lica koja su obuhvatili 79 pojedinaca, odgovornih lica.
Što se tiče mera preduzetih u 2018. godini, na osnovu preporuka koje smo dali u 2017. godini, mi ističemo stalno - koji su to efekti i doprinosi Državne revizorske institucije u postupku svog kontrolnog delovanja. Dakle, mi smo ovde u Izveštaju iskazali koji su to efekti, možemo da kažemo da smo u našem budžetu, u našem finansijskom planu, planirano je 695 miliona dinara za naš rad, potrošeno je 669 miliona ili 95%, a mi smo ostvarili naš radom zajedno sa subjektima, ostvarili uštede usled umanjenja samih rashoda 433 miliona, povećanja naplata potraživanja samim tim i uvećanje prihoda za 218,5 miliona, 34,8 kod drugih ostvarenih koristi i 486 milijardi su koristi i dobiti u najvećoj meri odnosi se na objektivnije iskazivanje ne finansijske imovine, finansijske imovine i obaveza u finansijskim izveštajima.
Iste pokazatelje smo, samo u drugim iznosima, pokazali radeći u 2019. godini za 2018. godinu.
Što ste tiče Saveta Državne revizorske institucije, mi smo kao najviši organ institucije održali 25 sednica u 2018. godini, doneli smo Izveštaj o radu institucije, Izveštaj o izvršenom popisu, usvojili smo finansijske izveštaje za 2017. godinu, godišnji program našeg rada za 2019. godinu i još 23 druge odluke.
Nas je pet članova Saveta, 274 su zaposlena direktno na poslovima revizije, 31 je na poslovima koji pomažu reviziji i jedan je interni revizor, ukupno 311 je zaposleno, a 431 je sistematizovano.
Što se tiče Sektora za metodologiju same revizije i kontrolu kvaliteta sproveli smo šest hladnih i 39 toplih pregleda. Kada kažem hladnih to se misli ove godine, a pregledali naš za prethodnu godinu izveštaje, a kada kažemo toplih mislimo da u postupku izrade nacrta i tako dalje Izveštaja, u postupku same izrade samog Izveštaja izvršimo pregled tamo gde su izveštaji po prirodi rizični i tako dalje.
Što se tiče saradnje sa zainteresovanim stranama mi smo je ostvarili, naravno učinićemo sve da se ta saradnja poveća, posebno ističemo saradnju sa našim nadležnim Odborom za finansije, Republički budžet i kontrolu potrošnje javnih sredstava i Pododbora za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije, ostvarili smo i saradnju sa drugim nezavisnim organima i telima.
U toku 2018. godine, objavljeno je 70 saopštenja, četiri konferencije za medije, imali smo niz sastanaka na međunarodnom nivou, čime želimo da institucija ostvari saradnju sa svim međunarodnim i drugim vrhovnim revizorskim institucijama, sa namerom da podigne maksimalni nivo svoga rada i da unapredi svoje tehničke i ljudske kapacitete kako bi i efekti rada DRI bili veći i kako bi efekat primene preporuka bio korisniji za državu ukupno. Hvala.

Hvala.
Reč ima profesor doktor Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Izvolite, doktorka Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pejoviću, sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj DRI za 2018. godinu. U ime predlagača na Odboru za finansije bili smo dužni da glasamo o tom izveštaju, odnosno na osnovu zaključka, ali u zaključku odbora mislim da smo pokušali i da pomognemo i vama kao institucija, a i uopšte, svim budžetskim korisnicima, da počnu da troše javna sredstva u skladu sa standardima koje propisuje i Svetska organizacija koja se bavi ovom temom, ali i u skladu sa Poglavljem 32, to je eksterni nadzor, to je prvo poglavlje koje je otvoreno kada su u pitanju pregovori sa EU.

Zbog javnosti, moram da dam jedan uvod koji se odnosi na rad Odbora i saradnji sa DRI, jer smo mi kao Republika Srbija potpisali jedan memorandum o saradnji kada je u pitanju EU, kada govorimo uopšte o ekonomskim reformama i na osnovu toga, Vlada Republike Srbije je donela program – Reforme javnih finansija od 2016. do 2020. godine, krajem 2015. godine.

Tada je napravljen jedan Akcioni plan za sprovođenje ovog plana reformi po kome je bilo potrebno da se objedini rad DRI, Ministarstva finansija i Odbora za finansije, odnosno parlamenta, koji ima, ne samo zakonodavno i izbornu funkciju, već i tu kontrolnu funkciju kada su u pitanju javne finansije.

Ta radna grupa je napravila jedan Akcioni plan koji je, takođe i Vlada Republike Srbije usvojila. Po tom Akcionom planu ima nekih 19 mera, 18. i 19. mera se odnose na taj eksterni nadzor nad trošenjem javnih finansija, odnosno javnih sredstava i 19. mera se odnosi na saradnju nadležnog odbora za finansije DRI da mehanizmom javnih slušanja koje smo imali od 2016. godine do danas, obavestimo javnost o tome kako se troše finansije, a na osnovu izveštaja koji vi danas dajete, i s tim što smo mi otišli malo više, pa smo rekli – želimo sve sektorski izveštaje koje vi radite da čujemo, želimo da građani Srbije budu u svakom trenutku obavešteni o tome, a to znači da su te sednice onlajn, znači imaju direktan prenos preko portala skupštine Srbije.

Ono što je važno još reći jeste da mediji učestvuju zajedno i sa nevladinim sektorom i sa svim zainteresovanim subjektima koji žele da prisustvuju ovim sednicama, tako da smo mi onda odlučili da krenemo u susret trošenju javnih sredstava, pogotovo kada su u pitanju lokalne samouprave. Zašto? Zato što smo shvatili da je problem sa ljudskim kapacitetima u lokalnim samoupravama zaista da mogu da na određeni način odgovore zahtevima standarda koji postavljate ne samo vi kao DRI, nego smo mi sami sebi kao država postavili kroz Zakon o računovodstvu i reviziji i kao takvi uvek treba da imate ljude koji će da sprovode te propise.

Program ekonomskih reformi, inače svakih šest meseci Vlada Republike Srbije objedinjava sve izveštaje, znači i izveštaj koji podnosi Odbor i DRI i Ministarstvo finansija u saradnji sa svim nadležnim institucijama i svakih šest meseci izveštavamo kao država Evropsku komisiju o tome i Evropska komisija radi izveštaj o tome koliko smo zaista uspeli u ovoj oblasti da napredujemo.

Mogu vam reći da ono što je važno da je ipak prepoznat neki rad od protekle tri godine i DRI i Odbora za finansije zato što sada, kada EU je želela da produži taj svoj program u naredne dve godine, ono što smo mi predložili kao Odboru u saradnji sa DRI za tu 19. meru nije uopšte naišao na bilo kakvu ispravku, ocenu ili kritiku, za razliku od svih drugih institucija koji su negde imali neke svoje kritike i hteli da prikažu kao deo koji treba popraviti i podići tu lestvicu, kako oni kažu, kada je u pitanju uopšte eksterni nadzor.

Šta smo mi radili? Mi smo odlazili u lokalne samouprave na predlog DRI, koje su na adekvatan, dobar način odgovorili na preporuke koje daje državni revizor, odnosno kada sada slušamo državnog revizora, pa kažemo – nije dobro urađeno ovo, nisu dobro urađene javne nabavke, nije dobro urađeno ovo, to znači da nije dobro urađeno prema standardima koje propisuje zakon, ni koje propisuje DRI, a zahvaljujući tome što i mnoga zakonska regulativa nije do sada promenjena.

Kada smo pitali državnog revizora koje to preporuke nisu poštovane, on je reko da sve preporuke ne možemo staviti u jedan koš po prioritetima, nego uvek postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog čega mnogi budžetski korisnici nisu ispoštovali određene preporuke. Šta sad to znači? To znači da smo mi prema akcionom planu obišli one lokalne samouprave koje su dale svoje preporuke od strane revizora da treba da promene i zaista na adekvatan način to popravili i da su njihovi izveštaji se pokazali u sledećoj interakciji sledeće godine kao jako dobri i urađeni prema tim standardima, a to znači da su napravljene ispravnom funkcionisanjem finansijskih izveštaja mnoge uštede u budžetu i to u stvari je i suština izveštavanja DRI, jer ako sada 2018. godine uzmemo koliko zaista postoji nepravilnosti u onom obimu para, primetićemo da je to tri puta manje, četiri puta manje, i pet puta manje u odnosu na protekle godine.

Da ne pričam o tome da do 2012. godine nisu ni postojali ovakvi izveštaji, niti su se razmatrali, niti je Odbor uopšte imao prilike da na detaljan način ispituje revizora određenim budžetskim korisnicima, mi smo ovo krenuli jednim putem koji smatramo da je krajnje ispravan.

Tako smo u 2017. godini prvi put otišli u grad Novi Sad i tamo imali zajedničku sednicu DRI, Odbora, svih zainteresovanih poslanika iz tih lokalnih samouprava i na kraju imali pod lupom medija takvu sednicu gde smo imali upravo ovo izveštavanje.

Zatim smo u 2018. godini imali dve sednice javne koje su bile u julu mesecu u gradu Subotici, a u septembru u gradu Leskovcu, gde smo nekako ušli u taj sistem rada, da prvo razmatramo izveštaje tih samih lokalnih samouprava na osnovu izveštaja državnog revizora i čujemo šta kažu gradonačelnici, kako su se oni snašli u ovoj proceduri popravljanja unapređenja svojih javnih finansija i kako su odgovorili na adekvatan način, pre svega, stručan, a mogu reći i onaj način koji se odnosi na političko delovanje, a to je donošenje različitih odluka koje se donose u skupštinama njihovih gradskih opština.

Znači, bilo je potrebno da imaju dovoljno sluha da donese i političke odluke koje će pratiti ove finansijske izveštaje.

Mi smo zaista u ovoj godini prvi put sada otišli u grad Kruševac, a planiramo da odemo i u grad Pirot i u Zrenjanin. Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, grad Kruševac do sada su se, zahvaljujući zaista unapređenju i dobrim odnosima sa DRI i unapređenju i primeni svih tih preporuka, oslobodili bilo kojih kredita, da su uradili svoje finansije na način koji odgovara svim standardima, ali za to je bilo potrebno veliko vreme, veliki rad i, jednostavno, politička spremnost da se nosite sa određenim promenama koje možete da izvedete u skladu sa preporukama.

Ono što se primetilo sada to je da smo otvorili prvi put sada u Kruševcu jednu debatu sa DRI krajnje otvoreno, da smo zaista ulazili u detalje kada su u pitanju sami budžetski korisnici i da smo videli da one nepravilnosti koje postoje kod onih korisnika koje ste kontrolisali, zaista pokazuju da se mnogi ljudi koji se nalaze na čelu ovih institucija ponašaju krajnje neodgovorno, ali i da negde pravosuđe ne podržava tu veliku količinu izveštaja i kritika na osnovu onih pokrenutih sudskih postupaka, tako da negde pravosuđe i tužilaštvo su ti za koje smo primetili da nas opstruiraju u ovom radu da mi vršimo određeni nadzor, da možemo da uvedemo u legalne tokove sve one koji rade, jer oni ljudi koji vode javna preduzeća, koji vode lokalne samouprave, koji vode određene uprave, koji se ponašaju u skladu sa propisima, koji su prihvatili vas kao svoje partnere u određenom poslu, danas nemaju nikakav problem sa zakonom, a svi oni koji su negde sebi stavili rad da ih to ne zanima, ne interesuje, negde imaju veliki problem i sa zakonom i sa sprovođenjem zakona koji se odnosi na računovodstvo i reviziju.

Negde mislimo da je edukacija prva koja treba da ide kao jedan vid programa radu uopšte onih budžetskih korisnika koji treba negde da se ustroje u tom svom radu. Na kraju krajeva, tu postoji i budžetska inspekcija koja može na određeni način svojim kontrolama da ih uvede u red, a na kraju tek idemo sa sudskim sporovima.

Ono što smo imali prilike da čujemo, to je da izveštaji koje ste vi pregledali pokazuju da, pre svega, je nedovoljan sistem kontrole kada je u pitanju interna revizija. To znači da ono što je zakonska obaveza budžetski korisnici nisu na adekvatan način odgovorili, da svega 71% subjekata nije uspostavilo internu reviziju, a to znači da nisu čak ni angažovali kuću koja bi radila za njih internu reviziju, pošto postoje tri načina - ili imenujete jednog čoveka koji će se baviti time koji ima sertifikate, ili dajete određenoj firmi koja će to da uradi za vas ili imate čak neku službu. Znači, minimum troje ljudi koji će da rade ceo ovaj posao.

Znači, na osnovu ovoga vidimo da još uvek budžetski korisnici nisu shvatili šta je interna revizija, da ona treba njima da pomogne, a ne da odmogne i to je ono na čemu smo mi kroz ovaj zaključak, koji ću na kraju pročitati, kao Odbor intervenisali.

Sa DRI smo održali određene sastanke gde smo spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija uđemo u određene izmene zakona koji se odnosi na budžetski sistem i na budžet koji bi zajedno došli kada budemo raspravljali o budžetu za 2020. godinu, kojim u stvari bi određene zakonske promene uveli upravo zbog toga da bi olakšali rad budžetskih korisnika koji su navikli možda da rade po nekoj inerciji, a nisu u skladu sa dosadašnjim zakonskim rešenjima.

Treće, da pogrešni iskazi i određene greške koje se javljaju u samim prikazima izveštaja je takođe jedan deo nedovoljne edukacije kako da naprave svoje izveštaje oni koji su za to zaduženi.

Kad pričamo o javnim nabavkama, mi smo toliko toga zaista i zakonom regulisali i kad govorimo, imamo izveštaj Uprave za javne nabavke na odborima i komisije o zaštiti ponuđača u javnim nabavkama. Nama je kao narodni poslanicima neshvatljivo da neke lokalne samouprave ili budžetski korisnici plaćaju bez ikakvih sprovedenih konkursa, ni malih nabavki, ni velikih. Znači, ni onih koji se odnose na tri ponude, ni onih koji se odnose na javne pozive. To je za nas, verujte nam, neshvatljivo.

Takođe nam je neshvatljivo da, recimo, ako ste napisali prekršajne prijave 2.165, od toga svega 1.022 su osuđene, ostale su zastarele. Neshvatljivo nam je da, recimo, od onih koji su napisali 263 krivične prijave da 129 je zastarelo, da samo dve presude imate koje su donesene i da su ostale oslobađajuće ili da su rokovi svi istekli.

Znači, hoću da vam kažem da nije dovoljno vršiti kontrolu samo mi kao poslanici, vi kao institucija, da je za to zaista potrebno mnogo drugih aktera u društvu da uzmu da rade svoj posao i da izađu sa tim krajnje hrabro da sprovode zakon. Ništa drugo.

Znači, i sudovi i inspekcije, ali da mi tu možemo zaista da pomognemo kada je u pitanju edukacija i mislim da smo negde i Ministarstvo finansija našli ko bi od tih centara koji bi dali svoje edukatore, zaista pomogli da se budžetski korisnici lakše informišu i dođu do toga kako treba da rade svoj posao prema novim propisima.

Ono što je za nas važno, ono što ste rekli, da sve preporuke koje vi dajete, a predstavljaju jednu vrstu kritike samog rada budžetskih korisnika, nisu sve iste prema rangu. To znači da ste recimo rekli da ima prvog, drugog i trećeg prioriteta, da recimo ta postupanja koja idu imaju i svoje neke termine, recimo od 30 do 90 dana da se isprave u određenom delu. Ima nekih koji se ispravljaju, da se rok od godinu dana, a i neki koji imaju kada je u pitanju imovina, to je i najteži problem Srbije, popis imovine koji nije rađen u proteklim godinama i sad se u stvari vidi zbog čega mi Zakon o poreklu imovine i zakon, kad govorimo uopšte o državnoj imovini, odlažemo stalno, zato što budžetski korisnici sami nisu jednostavno knjižili tu svoju imovinu i nisu je upisivali i nisu u katastru vodili na adekvatan način kakav zakon traži.

Zašto smo odlagali taj zakon? Dok sve ne budemo zaista uveli u određeni red, nije ni moguće raditi, ali smo napravili prve korake. Znači, ovom vrstom kontrole koju vi sprovodite i kojom danas ste dali određene preporuke, kada pogledate ovako procente i kada kažete – cifre, zaista su šokantne da recimo budžetski korisnici nisu trošili prema standardima, ali oni su, to treba naglasiti, tri puta manji i četiri puta manji i pet puta manji nego kao što su bili pre sedam i osam godina. Da ne pričam da o tome nije se ni razgovaralo ni pričalo da državni revizori nisu mogli da uđu u te institucije kada su u pitanju bili izrade uopšte bilo kakve dokumentacije ili bilo kakvih izveštaja. Da sada tek posle deset godina rada ove institucije, mi možemo da kažemo, da vi radite zaista svoj posao.

Ono što na kraju u ovom delu kao predlagač smo doneli zaključak, to je da Narodna skupština izveštaj vaš ocenjuje kao celovit i da treba zaista podržati u izvršenju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje imate u reviziji javnih sredstava, ali smo rekli i pod tačkom 2. i pod tačkom 3. da polazeći od preporuka DRI, koji se odnose na izveštaj za 2018. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti koje će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, pre svega zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao izmenu i dopunu podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstva, za koje je u izveštaju posebno ukazano.

Tačka 3. polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima.

Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada u skladu sa odgovornošću za izvršenje zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Shodno tome, mi smo pre jedno dve nedelje održali zajednički sastanak DRI, predstavnici Odbora i Ministarstva finansija i konstatovali smo da je potrebno uraditi određene izmene i dopune tih zakona. Pohvalili smo zaista napore DRI da će uspostaviti jedinstveni informacioni sistem, ali i ono što smo dobili kao zadnju informaciju Ministarstva finansija, da su napravili radnu grupu za izradu zakona, izmena i dopuna koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu koji ćemo imati i da, jednostavno, imamo podršku što se tiče izvršne vlasti samog Ministarstva da zaista zakone menjamo, usklađujemo, da bi pomogli budžetskim korisnicima da sve manje imaju problema, odnosno preporuka koje dajete, da sve manje ulaze u probleme kada je u pitanju pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca funkcija.

Znate šta? Mi uzimamo i objektivne i subjektivne okolnosti kada su nosioci funkcija, kada vi imate predsednike opština koji, recimo, nisu ekonomisti nego su, primera radi, pravnici ili lekari ili čak imamo i agroinženjere i imaju, recimo, za saradnike svoje koji su u stvari raspolagaoci budžeta kada su u pitanju načelnici koji su navikli da rade po inerciji na jedan potpuno drugačiji način koji nije, jednostavno, u skladu sa određenim novim standardima kada je u pitanju računovodstvo i knjigovodstvo. Onda on kao prvi na čelu te institucije mora da podnese sve pritiske i sve konsekvence za neadekvatnu izradu izveštaja. Koji su u pitanju? Finansijski izveštaji, izveštaji o poslovanju, da li je u pitanju svrsishodnost.

Znači, onda dolazite u situaciju da račun za ono što neko od stručnjaka u samim lokalnim samoupravama u stvari taj račun najveći pritisak trpi onaj koji je prvi, koji je u stvari politička ličnost i koji možda i nema toliko znanja kada su u pitanju same finansije.

Znači da vaši revizori u stvari treba tu da budu saradnici, partneri na istom zadatku i to je ono što se očekuje od vas i od vaših saradnika u budućnosti, da bi ovi rezultati koje sada vi pokazujete, gde su urađene određene greške kroz vaše preporuke bili sve manji i manji i jednostavno se oslobodili bilo kakvih pritisaka za pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca takvih funkcija. To je cilj.

Naš cilj je ovde kao poslanika da razgovaramo o tome, da pričamo, da ukazujemo na probleme koji se javljaju. Mi danas, recimo, imamo informacije da su određene lokalne samouprave u gradu Beogradu, kao što je na primer Stari grad, napravio troškove koji se odnose, a nije naplatio, na poslovni prostor u vrednosti do sada od 580 miliona dinara.

Ko to pokriva, u stvari? To su nenaplaćeni troškovi za korišćenje

poslovnog prostora opštine koja je najbogatija jer se nalazi u centru Beograda. To je, govorimo, o Starom gradu i govorimo o svim drugim lokalnim samoupravama koje imaju poslovni prostor koji nisu na adekvatan način naplatili troškove i naknadu za poslovni prostor, a neće je ni naplatiti jer takvi troškovi zastarevaju.

To je ono što pokazuje, u stvari, kako se odnosi koji predsednik opštine prema javnim finansijama. Na vama je da tu na određeni način pomognete, zaista, svim funkcionerima, ukoliko oni to žele, da im kažete na koji način oni treba da funkcionišu, a samim tim, ako im kažete da treba interna revizija da postoji i da im pomogne u tome, ja ću vam reći da u praksi mi to znamo da nije tako, jer oni internu reviziju vide kao jednu vrstu kontrole i jednostavno je ne žele.

E, sad, oni pametniji, koji imaju dobre finansije, oni drže interne revizore da zaista rade svoj posao i onda kada vi dođete u te ili lokalne samouprave ili kod tih budžetskih korisnika, onda nemaju problem.

Znači, suština uopšte vašeg rada jeste u tome da mi imamo što manje trošenje javnih sredstava na neadekvatan način. To je ono što vi treba kao institucija, zaista, da radite, a to je jedan vid edukacije, kada vidite da jednostavno ni edukacija, ni razgovor ne postoji, ni ono što se tiče samog zakona, onda, vi ste tako i radili, na kraju krajeva, dolazite u situaciju da morate da pokrećete sudske postupke kada ne postoji želja, jednostavno, da se menja, niti bilo šta da se popravlja od tih izveštaja, onda dolazite u situaciju da se suočavate da ono što pokrećete pred sudom zastareva.

Postoje modeli koji inače u svetu pokazuju da saradnja između državnih institucija i kada je u pitanju sama edukacija je permanentna. Zaista očekujem od Ministarstva finansija da pokrene tu inicijativu, jer oni su i rekli da postoji taj Centar za harmonizaciju koji, jednostavno, i radi tu edukaciju kada su u pitanju revizori. Ta edukacija traje, recimo, nedelju dana od strane Ministarstva finansija, ali očito je da to nije dovoljno. Očito je da moramo svi akteri u tom procesu da učestvujemo i da pomognemo i da osvetlimo, na kraju krajeva, u javnosti ovu temu, da se o toj temi govori na jedan potpuno drugačiji način, ne samo na način sad ćemo mi da sprovedemo neke kazne, jer vidimo da sudovi, jednostavno, ni oni nisu dovoljno edukovani šta da rade po ovom pitanju i onda im je najbolje da ne rade.

To, naravno, nije opravdanje i zbog toga mi želimo o tome da pričamo ovde u javnosti. Sudije će možda smatrati ovo kao jedan vid ataka na nezavisnu granu, kako oni sebe nazivaju, pravosuđe, da nemamo prava čak ni da pričamo o tome nikad ne rade svoj posao, ali mi želimo na zaista konstruktivan način da doprinesemo da oni koji žele da učestvuju u postupku trošenja javnih sredstava na zakonit, dobar način, da zaista to rade u saradnji i sa vašom institucijom, a oni koji to zaista ne žele i neće i pokazuju da ne žele ni politički da poštuju institucije i zakone, onda treba da odgovaraju za to. Da bi odgovarali, nama su potrebne sudske presude za to. Zbog toga mi moramo ovde to da kažemo krajnje otvoreno.

Hvala vam, pre svega, kao instituciji što ste pokrenuli zaista na kvalitetan način celu ovu temu. Mislim da su mnogi budžetski korisnici shvatili da saradnja sa vama im zaista pomaže da rade na adekvatan način i da ih ne boli glava, kako oni kažu, pogotovo direktori javnih preduzeća, koji su uveli internu reviziju i zaista se drže nje, jer im to jako pomaže da funkcionišu na određeni način.

Znate šta, zakonima o izboru direktora, mi smo stavili da samo oni koji imaju pozitivne finansijske efekte mogu da budu direktori. Tako da, oni su shvatili poruku koju ste vi dali kad dolazite, ali negde oni drugi, a najviše lokalna samouprava, jer ima 180 predsednika opština, njima je i najteže, zato što oni, kad pričamo o ljudskim kapacitetima, koji treba zaista da budu edukovani na ovaj način, nisu uvek u mogućnosti da zaposle i da imaju. Zato smatramo da, pošto je tu najveći problem, locirali smo ga, njima treba i najveća pomoć.

Tako da, mislim da zajednički i sa Ministarstvom finansija treba ići na podršku njima, u smislu stručne podrške i edukovanja tih ljudi, da bi im zaista pomogli da rade svoj posao kako treba.

Zahvaljujemo se na saradnji i nadamo se daljem unapređenju naše saradnje, ne samo zbog memoranduma, nego zbog toga da sledeći izveštaj kad bude došao opet prepolovimo ovu cifru kad pričamo o nepravilnostima i zaista onda pokazujemo napredak kada su u pitanju javne finansije. Hvala.

Hvala, dr Tomić.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč, odnosno ponovo dr Aleksandra Tomić? Ne.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslanih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Džaba ste krečili, gospodine Pejoviću. Čuli ste malopre, niko nije kriv, sva opravdanja za sve ovo što ste vi radili, podneli u izveštaju, ovi iz vlasti očigledno ne prihvataju, ali dobro.

Srpska radikalna stranka, naša poslanička grupa, tri i po godine, već tri i po godine koliko je od ovog saziva, insistira na tome da Narodna skupština počne da se ponaša, odnosno skupštinska većina da počne da se ponaša na demokratskim principima, da se poštuje parlamentarna demokratija, da se u Narodnoj skupštini na plenarnim sednicama raspravlja pojedinačno o tačkama dnevnog reda, bez onih besmislenih spajanja po 40, 50, 70 tačaka u okviru jedne tačke dnevnog reda. Dakle, pokušavali smo svaki put i kroz poslanička pitanja i kroz raspravu, načelnu raspravu, raspravu u pojedinostima, pokušavali smo da skrenemo pažnju skupštinskoj većini da ponašanje baš me briga, može mi se, nije dobro, nije demokratski.

Šta se onda desilo? Onda dođe nekakav izveštaj Evropske neke komisije, dođe Sem Fabricio, održi predavanje poslanicima ovde u Narodnoj skupštini, pa onda održe neki nacionalni konvent o EU, koji je, što se nas tiče, bio nacionalna sramota, jer je zaista bilo strašno da predsednik države i ostali državni funkcioneri se pravdaju pred članovima, kako se zove, humanitarnog fonda Nataše Kandić, pred onima što organizuju "Mirditu" u Beogradu, pred Sonjom Liht itd.

Onda takve posluša skupštinska većina i mi sad konačno radimo kako Bog zapoveda, što je dobro. Ali, samo, ovo sam morala da kažem, pre svega, radi javnosti, da javnost zna, da građani koji biraju narodne poslanike znaju da SRS insistira na tome od početka ovog saziva.

Iznenađenje je svakako što se ovaj izveštaj i ovi izveštaji, na ovoj sednici tri, biće verovatno još tri na sledećoj, što su uopšte našli na dnevnom redu Narodne skupštine. Ovo je valjda prvi put. Vi ste stizali do odbora i dalje nije bilo rasprave o ovome. Dobro je što danas raspravljamo o ovome, kao što je dobro, ponavljam, što smo uveli Skupštinu u neke normalne tokove. Videćemo dokle će skupštinska većina imati strpljenja za demokratski pristup u radu parlamenta.

Stvarno iznenađuje, koleginica malopre kaže, eto, oni su shvatili, odlučili da je dobro da se javnost upozna sa ovim izveštajima. Pa, gde ste bili sve ovolike godine? Pa, kad ćete shvatiti da bi bilo dobro da javnost čuje da poslanici raspravljaju o završnom budžetu? Pretpostavljam, gospodine Pejoviću, da ste i vi to primetili, da Narodna skupština od 2000. godine nije raspravljala o završnom računu budžeta Republike Srbije.

Tako da, mogu da kažu šta god hoće - suficit, deficit, inflacija, deflacija, mogu šta god hoće da kažu zato što niko nije u Narodnoj skupštini raspravljao o završnom računu.

Vaš izveštaj smo detaljno pogledali i ovo što ste vi skrenuli pažnju kroz ovaj vaš izveštaj ukazuje zapravo na katastrofalan rad pojedinih državnih organa, lokalnih samouprava, sudova. Kaže koleginica kako oni sebe nazivaju samostalni. Ne nazivaju se, nego su oni nezavisni, samostalna grana kao grana vlasti pravosuđa. Ali, dobro, ne moraju svi sve da znaju.

Takođe je neverovatno da smo čuli malopre da neki predsednik opštine možda nije ekonomista, ne razume se u finansije, pa šta će jadan, mora da greši, pa ne zna šta su javne nabavke. Predsednik opštine nije jedan jedini čovek koji tamo radi. Valjda u opštinama imaju službe, valjda imaju službu finansija, valjda imaju službu koja prati javne nabavke. Dakle, to što je neki predsednik opštine, ne znam, po struci konobar, vozač, pekar, apotekar, to nema veze, on je politička funkcija, birala ga stranka koja je vlast u toj opštini i neka im ga, ali to nije opravdanje za greške u radu koje su konstatovane u ovom vašem izveštaju.

Ono što bismo mi želeli vas da pitamo, gospodine Pejoviću, uglavnom ono što smo imali napisano u vašem izveštaju, vi ste nama o tome govorili, ali čini mi se da su ostala neka pitanja na koja bi trebalo da nam date odgovore.

Nas interesuje šta vi, kao državni revizor, vaše kolege, cela institucija, mislite o tome koliko ste vi zaista nezavisni. U kom smislu? Da li je dobro, a u vašem izveštaju smo videli, recimo, da vama finansijski plan odobrava Ministarstvo finansija, kako ćete onda vi kontrolisati to ministarstvo? Videli smo u vašem izveštaju da vi nemate poslovni prostor i da je to razlog što ne možete da zaposlite onoliko ljudi koliko vam je skupštinski odbor dozvolio na vašu sistematizaciju. To je takođe problem. Šta mislite vi da treba da se uradi?

Mi ćemo reći šta mi mislimo. Mi mislimo da je jedini sa kim vi komunicirate u državi Narodna skupština, skupštinski odbor, pa Narodna skupština, a sa kim komunicirate u smislu rešavanja vaših problema. Vi ste ovde napisali da ste ukupno predložili 34 izmene akata zakona ili podzakonskih akata, uglavnom zakona, jer ste uočili u toku revizije da postoje problemi u primeni, ne u primeni, nego u formi određenih propisa.

Vlast je do sada izmenila samo 11 tih akata. Vi ste predlagali izmenu zakona, a Vlada donela zaključak, uredbu, neki podzakonski akt. Dakle, uglavnom nisu menjali zakone. Čuli smo malopre od koleginice da pripremaju izmene Zakona o budžetskom sistemu, ali to šta će biti, videćemo. Dvadeset i tri akta ste predložili još za izmenu, a koji se nisu našli na dnevnom redu. Mi vam predlažemo, obratite se poslaničkoj grupi SRS, napišite nam koje su vaše primedbe, koji su propisi, a mi ćemo ovde inicirati izmenu propisa da bi vaša institucija još bolje radila svoj posao.

Inače, naš stav je da DRI je jedinica od tzv. nezavisnih institucija koja zaista treba da postoji u sistemu. Sve druge su idi mi dođi mi, partijski postavljani ljudi, partijske zadatke izvršavaju itd. Ovo je naš stav od početka. Kada je bio na vašem mestu gospodin Sretenović, imali smo odličnu saradnju sa njim, a u smislu da je čovek bio raspoložen da razgovara, da na odborima prihvata sugestije itd. Za sada je i sa vama takvo iskustvo. Dakle, mi vas pozivamo da … To je potpuno legitimno, mi smo najveća opoziciona poslanička grupa u Narodnoj skupštini, i potpuno je legitimno da se vi, ako Vlada neće da vas posluša i da predloži neki zakon, da se obratite narodnim poslanicima.

Takođe, zanima nas vaš stav o odnosu izvršne vlasti prema vama, ne vama lično, gospodine Pejoviću, nego prema revizorskoj instituciji. Da li oni vas zaista doživljavaju kao nadstranački, nezavisni organ? Mi smo ovde godinama slušali kako je ova vlast napravila čudo donošenjem Zakona o javnim nabavkama, pa nema više krađe, pa je sada sve čisto kao suza, a vaš izveštaj kaže da se ozbiljno radi bez javnih nabavki. Nas zanima kakve su posledice. Šta je sa tim predsednikom opštine kome ste vi napisali primedbu, dali preporuku, on se oglušio? Da li mu je falila dlaka sa glave? Nije. Tu tražimo da zajedno nađemo modus, da nađemo rešenje da ako neko kaže, utvrdi da se nije u toj i toj opštini poštovao Zakon o javnim nabavkama i da je zbog toga pretrpljena tolika šteta, toliko i toliko nenamenski potrošenih sredstava, da vidimo kako to da rešimo.

Vi ste nama ovde dostavljali brdo materijala, kontrolisali ste ovu opštinu, onu opštinu, ovo javno preduzeća, ono javno preduzeća, listali smo, gledali smo i svuda je bilo primedbi, negde manje, negde više. Postoje i neke primedbe koje mogu da prihvatim, kao što je rekla koleginica, gde je u pitanju više nepoznavanje, gde je očigledno da je u pitanju greška, a ne neki namerni propust itd, ali je bilo i ozbiljnih grešaka i ozbiljnih primedbi i niko ništa.

Znate li šta je još veoma zabrinjavajuće? Da vi podnesete više od 2.000 prekršajnih prijava i da više od 1.000 bude zastarelo. To je zaista neverovatno. Mogla bih da razumem da ste vi podneli 2.300, koliko beše, prekršajnih prijava, da je sproveden sudski postupak i da je prekršajni sud utvrdio u toku postupka da niste bili u pravu, da vam odbaci prijave, odbije, kako god. To bi mi bilo potpuno normalno, potpuno sistematski i sistemski, ali da zastari toliko vaših prijava, to je ozbiljan problem. Molim vas i predlažem vam da zatražite od sudova precizan popis koji su to predmeti koji su zastareli i da Narodnu skupštinu upoznate sa tim, pa da mi malo porazgovaramo sa ovog mesta sa tim sudijama, jer zaista je nedopustivo to što smo ovde čuli.

Dalje, kada sam pitala za odnos Ministarstva finansija prema vama, mi mislimo da to daje određenu dozu zavisnosti, a vi morate biti apsolutno nezavisni. Ponavljam, jedino je Narodna skupština organ koji može vama na ovaj način da se obraća i da vas hvali, da vas kritikuje, da vam stavlja primedbe i da vam daje predloge itd. Samo Narodna skupština, skupštinski odbor, naravno, kao deo Narodne skupštine.

Kako je moguće da se zaposleni revizori tretiraju kao državni službenici? Da li ste vi državni organ u tom smislu? Niste. Vaši službenici su revizori ovog, onog stepena, kako se vi u okviru vaše službe, vaše institucije delite, ali svakako to ne može biti po Zakonu o državnim službenicima. Dakle, država vama ne da da budete samostalni, da budete taj organ koji jeste, kako je definisano Ustavom i zakonom.

Samo da vidim šta sam još zabeležila. Sada malo da prođemo kroz ovaj izveštaj. Ima ovde zaista dosta podataka, dosta ste vi to sami pominjali. U ovom prvom delu rezimea ste precizno napisali da ste izvršili 436 revizorskih proizvoda, grešaka i nepravilnosti, 270 milijardi dinara su greške i nepravilnosti. O tome takođe treba da se razgovara. Imamo ovde, ne znam da li ću stići sve to da prelistam, utvrđeno da je za zarade isplaćeno više sredstava nego što je planirano. Sada je pitanje, kada ste vi to konstatovali, napisali, da li je neko vratio te pare što je dobio? To je pitanje ili ste vi opet džaba radili.

Valjda ću sresti to ovde na ovim mojim beleškicama, pa ću i to da vam kažem konkretno.

Govorili ste o učešću duga opšteg nivoa države i BDP-a i rekli ste - na dan 31. decembra 2017. godine taj dug iznosi 62,5% prema podacima o BDP-u Republičkog zavoda za statistiku. To je iznad nivoa od 45% BDP-a određenog Zakonom o budžetskom sistemu i dobro je da i ovo javnost čuje, da ne slušamo samo, ne znam, koliko miliona, milijardi, zapeta onoliko, pa onda naravno taj broj ne zna da se ponovi. Ovo govori nešto drugo.

Dozvoljen je i izvršen prenos sredstava iz tekuće budžetske rezerve između izvršne i sudske vlasti u iznosu od 322,5 miliona dinara, što je utvrđeno Zakonom o završnom računu Republike Srbije za 2017. godinu. Mi ovo možemo da vam verujemo, možemo da ne verujemo, jer mi završni račun videli nismo. To je jedan od osnovnih problema.

Evo vidim ovo – više isplaćenih plata, zarada u vrednosti, iznosu od 348,49 miliona dinara kod pet subjekata revizije. Znači, ovo su ozbiljne pare i zaista treba da se zna i koji su to subjekti i da li su oni koji su taj novac dobili, taj očigledno nezarađen, da li su taj novac vratili. Valjda je to bilo. I to je pitanje za vas, kad vi to kažete, konstatovali ste ovo, da li vi onda možete da naložite, kome možete da naložite da traži da se ta nezakonito isplaćena sredstva vrate i šta ako se ne vrate?

Nekako, kad čitamo sve ovo imamo utisak da vi radite taj posao, da primate platu, da vam se iz budžeta određuju sredstva, a efekat je samo ovo što je ovde napisano na papiru. Mi hoćemo da vaš efekat bude opipljiv u životu, da ono što vi konstatujete da to bude zaista primenjeno i da neko treba da oseti bar malo nelagodnosti, da ne kažem, straha kad mu se najavi revizor da će doći u reviziju, u kontrolu.

Znate, koliko god da se poštuje zakon, da se radi zaista u skladu sa zakonom, desi se opet neki propust, a zamislite one koje je baš briga za zakon, koji kaže nije predsednik opštine, ne poznaje finansije, pa onda ne treba da primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Sačuvaj Bože.

Ono što mi generalno imamo kao primedbu, odnosi se i na vas i to je, pre svega, odnos prema, i stav SRS, putu Srbije ka EU. Mi smo apsolutno protiv toga da Srbija ide u EU, zato što zemlje EU u SAD nama otimaju KiM, a mi to ne želimo i nećemo i ne možemo da dozvolimo.

Malo nam je mnogo ove vaše saradnje. Ovo nije međudržavna saradnja, već tamo neke njihove organizacije, pa vi sa njima, itd. Mi mislimo da ste vi pametni ljudi, da inače su u Srbiji ljudi pametni, obrazovani, osim onih koji kupuju diplome, to ne može ovde da se vidi, i da nema potrebe - iskustva razvijenih zemalja da, ali ova vrsta saradnje, pogotovo nam se ne sviđa saradnja sa ambasadama, jer vi ste ovde rekli da sarađujete sa ambasadama Norveške, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije, Holandije, Slovenije, Ruske Federacije, SAD, Izraela, Nemačke na uspostavljanju i proširenju bilateralne saradnje.

Naravno, jedan deo ovih država su dobronamerne, pre svega Ruska Federacija u odnosu na Srbiju, a sarađivati sa Vladom Velike Britanije i SAD, sa onim Skotom koji svakodnevno na društvenim mrežama i u javnosti najgore stvari o Srbiji, koji đacima našim pokazuje kartu bez KiM, nemojte to. Ubediće i vas da KiM nije sastavni deo Srbije.

Dakle, sarađujete sa prijateljima Srbije, jer vi ste institucija koja radi u interesu Srbije. Jer, onaj ko god poštuje zakon, ko god poštuje propise i ko god se ponaša u skladu sa ovim što ste vi naloži ili ako je pogrešio, pa ispravi nakon toga što mu vi naložite, taj svakako voli svoju državu, jer onaj ko krade na javnim nabavkama ne voli svoju državu i sa njim može svašta da se radi, njega može svako da vrbuje. Onaj ko deli pare na zarade nekome ko ih nije zaradio, ne voli svoju državu. Znate, patriotizam se na različite načine pokazuje.

Završavam kolega Vlado Marinkoviću. Dakle, što se tiče SRS za nas je ovaj vaš izveštaj korektan. Mi smatramo da DRI je jedina od tih tzv. nezavisnih institucija koja treba da postoji, koja treba da nastavi da radi, ali mislimo da vas vlast, i sudska vlast i izvršna, drže na neki način u šaci, zato što vam ne dozvoljavaju da se vi potpuno, da kažem, osamostalite, razmašete i da ono što vi nekome naložite bude zakon, da taj neko mora da poštuje, da ne može da kaže – bili mi oni revizori, baš me briga, sad ću ja zvati sudiju. To se dešava, pogotovo, na terenu. Vi to radite po unutrašnjosti, ali mi odlično znamo šta se dešava i šta vam se dešavalo u svakoj opštini gde ste vršili reviziju. Hvala.

Hvala koleginice Radeta.
Reč ima dr Aleksandra Tomić, pretpostavljam, pravo na repliku, želite?
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Samo da preciziramo neke stvari. Niti sam rekla da predsednici opština ne treba da poštuju zakon zato što ne znaju finansije, nego sam rekla da oni trpe najviše zato što ne znaju finansije jer mora da trpe konsekvence za nepoštovanje zakona, a to što njihovi načelnici i šefovi finansija mogu da ih savetuju pogrešno, za to plaćaju ceh pred zakonom kroz ove određene prekršajne prijave ili krivične. To sam rekla.

Što se tiče sudova, valjda možemo da kažemo da sud ne sprovodi, ne radi svoj posao kada može samo dve presude od 263 krivične da donese. On je nezavistan. Tačno. Mi ne možemo da utičemo na njihove odluke, ali možemo u javnosti da kažemo cifre. Možemo da kažemo da je prošle godine bilo 263 krivične prijave, svega dve presude. Ostale su sve zastarele, dve oslobađajuće. To je statistika.

Treća stvar. Kada pričamo o donošenju novog zakona i da država ne dozvoljava da oni budu nezavisni, mi smo zaista pokrenuli inicijativu, razgovaramo o tome da u budućnosti treba da idu određene izmene i dopune o radu DRI i da to zaista nije problem i da u budućnosti zaista treba da razgovaramo o tome.

I nama bi jako odgovaralo da oni svojim finansijskim planovima zaista dolaze na Odbor za finansije da razmatramo. Tako da oko toga sigurno kao poslanici možemo da se složimo.

Na kraju, kada govorite o tome da opozicija treba da bude predlagač određenih zakona, izmena i dopuna što se tiče finansija, mislim da je procedura sledeća – da na osnovu svojih preporuka prvo treba da se obrate onima koji su zaista predlagači Zakona o budžetu Srbije, a to je Ministarstvo finansija i taj red treba da se poštuje.

Što se tiče obraćanja opoziciji, to nije problem. Dajte prvo da vidimo sveobuhvatne predloge kada je u pitanju Zakon o budžetu. Ipak je tu ministarstvo i Vlada kao predlagači. I na kraju krajeva, svi ovde poslanici možemo da reagujemo kroz amandmane. Mislim da je to pošteno da se kaže koja je procedura i koji su zakoni i da to poštujemo.

Što se tiče opozicije, nikada nije problem da oni nešto predlože. Mi smo imali ovde u parlamentu dva puta da su predlagači određenih zakonskih predloga bili predstavnici opozicije, ali mislimo da kada su u pitanju zakoni i preporuke DRI gde najviše poštovanje te institucije ide kroz poštovanje Vlade i nadležnih ministarstava da izmene te zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Najpre, u ovom izveštaju Državnog revizora 23 predloga zakona nisu došla na dnevni red, njihovih predloga da se menjaju, 11 njihovih predloga je umesto, kroz zakone, promenjeno kroz zaključke itd. ne odnosi se sve na budžet, i nema niko tapiju da ne može predložiti. Svaki narodni poslanik, ima pravo, piše u ovom nakaradnom Poslovniku, kakav god je, ali nam to dozvoljava da možemo da predložimo zakon, izmene, dopune, nov zakon, kako god.

Što se tiče predsednika opština, ovo obrazloženje me je prilično zbunilo, jer ja mislim, gospođo Tomić, da vi ovo znate, ne na način na koji ste rekli, nego na pravi način, neverovatno mi je da nije tako. Vi kažete – trpi posledice predsednik opštine koji ne zna dobro finansije.

Predsednik opštine, po zakonu, zna da je on direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. Ako nije sposoban da to uradi, ako nije sposoban da okupi ekipu, ako nema znanja, iskustva, veština, itd, onda lepo, naš narod kaže – poljubi i ostavi. Zašto prihvata da radi tako nešto, a koliko god je finansijska neznalica, zna da pročita da mu je budžet jedan milion i da on ne sme potrošiti jedan milion i dva dinara. Toliko valjda zna, a to rade.

Još kada bi revizori stigli u sve opštine i na svako mesto, bili bismo šokirani šta bi sve našli, kao što jesmo videli u svim onim papirima koje smo dobijali u toku ovog prethodnog perioda.

Dakle, nemojte da branite nebranjivo. Razumemo mi, vi branite svoju politiku, svoje predsednike opština, ali nije vam valjda politika da objasnite da predsednik opštine zato što ne zna finansije ima pravo da troši budžet kako mu padne na pamet, da ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, itd. To vam nije dobro.

Reč ima koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.