Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gosti iz DRI i građani, najpre želeo bih da naglasim šta je uloga DRI čiji godišnji izveštaj o radu danas razmatramo i zašto njen rad važan za građene. Njen zadatak je da jača odgovornost, transparentnost i integritet državnih organa i javnog sektora, a izveštaji državnih revizora javnosti i građanima treba da pruža informaciju da li nosioci javnih ovlašćenja pravilno upravljaju poverenim javnim sredstvima.

Njena nezavisnost od onih čije izveštaje i raspolaganje javnim resursima kontroliše je svakako presudna da bi Narodna skupština kontrolisala kako se upravlja javnom imovinom, da li na način da se ona uveća zajedno se uvećanjem opšteg društvenog bogatstva ili se javna imovina i javni interes oštećuju, obezvređuju i uništavaju.

U ozbiljnim kompanijama menadžment sa zebnjom očekuje revizore i pribojava se nalazi u njihovim izveštajima i reakcije akcionara na te nalaze. I, tako u Srbiji treba da bude, vlast se mora pribojavati nalaza revizora i reakcije građana na njih.

Postojanje državne revizorske institucije tekovina je reformi i evropskih integracija, to treba reći, jer da nema nje građani bi teže saznavali kako javni funkcioneri upravljaju u poverenim javnim resursima.

Dakle, radi se o instituciji čija je funkcija da neguje javni interes i njeno osnaživanje je ravno osnaživanju javnog interesa. Ja želim da verujem da ste vi tu sa tim ciljem, da ćete kada nađete kostura u ormanu reagovati i da nećete sagnuti leđa kada vam neko sa uticajnog mesta kaže da to malo zabašurite.

Finansijski nadzor kojim se vaša institucija bavi pokrivan je procesom evropskih integracija u Poglavlju 23 i po poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, napredak u domenu finansijskog nadzora ocenjen je kao izvestan, a stepen pripremljenosti i nivo prilagođenosti Srbije evropskim standardima ocenjen je kao umeren.

Ja ću biti subjektivan i reći da to smatram apsolutno nedovoljnim, ali fer prema vama je reći da je rad vaše institucije u tom izveštaju ocenjen kao dobar, ali da je za vaše osnaživanje potrebna politička volja, jer od načina da se osnažite bile bi ad hok revizije kojoj biste radili po prijavama i revizije gde je subjekat revizije i ne bi znao kada će biti kontrolisan nego bi bio malo i iznenađen, ukoliko to zakon omogućuje, čini mi se po članu 35. da omogućava radite po planu koji usvajate, ali imate pravo da ga u toku godine menjate.

Probao bih da pojednostavljen način predstavim neke nalaze do kojih ste 2018. godine došli. U onom delu javnog sektora do kog ste vi sa svojim revizijama stigli da dođete, konstatovano je tih famoznih 217 milijardi dinara nepravilnosti, to je nepune dve milijarde evra. Treba biti fer i reći da to nije ukupan iznos proneverenog novca, ili protraćenog novca, to je zbir razno raznih grešaka, pri čemu imate pogrešno klasifikovan prihod. Da probam da banalizujem uz rizik da pogrešim, pošto nisam revizor ali sam bio subjekt eksterne revizije, dakle, neko je prihod od prodaja usluga prikazao kao prihod od prodaja roba, ali ti prihodi su ostvareni i prikazani su, pa se to onda sabere, ali to nije novac koji je izostao, ali ima i takvih slučajeva. Ipak, kad se sve to sabere, ogromne su brojke u pitanju i imam utisak da javni sektor ne zna šta ima, ne zna gde šta poseduje i ne zna gde mu curi.

Dakle, kod većine kontrolisanih subjekata, citiraću, nije dobijeno uveravanje da je sistem upravljanja finansijama i kontrole postavljen adekvatno, 77 % dve trećine i nešto više subjekata nije uspostavilo internu reviziju, iako su na to Zakonom obavezani još od 2008. godine, a nema ni sankcija, koliko sam shvatio iz vaše izjave na Odboru za neispunjavanje ove zakonske obaveze.

Dakle, uspostavljanje interne revizije jedno je od ključnih merila za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 32, i mi ga kao društvo sa jednom trećinom uspešnosti sprovodimo jedanaest godina. Ovo je nešto isključivo što zavisi od nas samih, nema veze sa Kosovom, nema veze sa NATO-om sa geopolitikom, sa međunarodnom politikom, i tako dalje.

Po članu 41. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, dužna je institucija, dakle vi ste dužni, da bez odlaganja podnesete prekršajne prijave, krivične prijave, da se obratite javnom pravobraniocu, svuda tamo gde u reviziji ustanovite da je narušen javni interes, počinjeno prekršajno ili krivično delo. Nadležni organi su dužni po stavu 3. istog člana da o svojim odlukama obaveste DRI, malo pre sam čuo da sa Tužilaštvom imate problem, da od njih ne dobijate informacije automatski, nego samo na zahtev, što mi zvuči protivzakonito.

Podnete krivične prijave 263, 129 zastarelo. Dakle, to je nešto što narušava vaše napore na osnaživanju institucija, ali nije u vašem domenu, nego je u domenu nezavisnog pravosuđa, dakle Poglavlja 23, i spremnosti države da razvije sudove i tužilaštva koje će sprovoditi zakonom, ništa više od toga, dakle samo za početak sprovoditi Zakon i pod zakonskoj obavezi iz stava 3. člana 41. vama automatski dostavljati svoje odluke, a ne da vi morate da ih tražite, pa da muku mučite da ih dobijete.

Član 43. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, takođe propisuje da svake godine morate da radite reviziju završnog budžeta Republike. Korisno je saznati da taj završni račun postoji čim ga revidirate, pa je interesantno da njega, ipak, nikada nema u Plenumu i skupština o njemu nikada ne raspravlja. Da li je to zato što se nešto krije u tom završnom računu budžeta, ostaje da prostudiramo izveštaj o vašoj reviziji, pa da vidimo.

Vaše revizije konstatovale su da subjekti koje ste revidirali, interne propise donose bez saglasnosti nadređenih organa da ti interni propisi ili ne postoje ili su nepotpuni ili neusaglašeni i da, recimo, nema odgovarajuće zaštite od neovlašćenog pristupa sredstvima. Prevedeno na porodični budžet, spremačica u svakom trenutku može da izvuče porodične dragocenosti iz ormana i da ih iznese iz kuće, jer to niko ne čuva.

Mere na naplati potraživanja oko jednakom od tri milijardi dinara nisu preduzimane, prevedeno na porodični budžet, muž ne haje što mu kum duguje pare, žena se sekira, ali ne sme da se buni. Ta potraživanja zastarevaju, postaju nenaplativa i to je šteta koja postaje nenadoknadiva na štetu poverioca, dakle porodice, države, dakle javnog interesa, a u korist dužnika ili kuma iz ovog primera, koji na takav način stiče korist u vidu oprosta duga, a na nezavisnom pravosuđu je da vidi da li je to i protivpravno stečena imovinska korist ako je namerno došlo do oštećivanja interesa poverioca.

Vi nemate ovlašćenja da sprovodite istražne radnje, ali možda bi korisno bilo porazgovarati o izmenama Zakona o DRI, jer ako u ovoj državi izvršitelji mogu na sebe da preuzmu određene nadležnosti sudova, pa da odlučuju u postupku, možda bi i vi mogli preuzeti određene nadležnosti istražitelja.

Prihodi, konstatovano je da se ostvaruju bez pravnog osnova, da se fakturišu mimo cenovnika, prijateljski, ispod cene ili se pogrešno knjiže. Primetio sam da su zdravstvene ustanove uvećano prikazivale troškove, pa je te tako uvećano prikazane troškove RFZO refundirao. Oni su po tom osnovu neosnovano prihodovali na štetu Republičkog fonda, dakle, opet na štetu javnog interesa.

Oko 15 milijardi dinara prihoda manje je iskazano kod subjekta revizije, uključujući tu i republički budžet. Dakle, 15 milijardi prihoda je promašeno, previđeno, zaboravljeno. Petnaest milijardi je iznos dvogodišnjeg budžeta za izgradnju puta Obrenovac-Ljig ili godišnjeg budžeta kapitalnih ulaganja Vojske, Ministarstva odbrane, da građani čuju o kolikim parama se radi. Dakle, dvogodišnji budžet jednog autoputa je zaboravljen, nije konstatovan.

Pogrešno klasifikovanje rashoda, knjiženje rashoda u umanjenom iznosu ili na osnovu neadekvatnih faktura, osnovano je sumnjati, naravno, da se ovde radi o nemaru, neznanju, nepažnji, ali se možda radi i o zloj nameri da se neki rashodi sakriju, da se drugačije prikažu, da je negde neko javno preduzeće potrošilo nešto u korist nekog privatnog dobavljača, a da to nije trebalo da uradi, pa je zato taj rashod pogrešno klasifikovan itd.

Ja ovo sada banalizujem na neki način, nemojte me tehnički držati za reč, da bi građanima bilo razumljivo, jer oni ne razumeju kada vi kažete – nezakonitim otpisom potraživanja stvoren je rashod tekućeg perioda, usled čega je umanjena dobit, pa država oštećena za porez na dobit. To građanima nije razumljivo, ali nešto kasnije o rečniku koji se koristi u prezentaciji ovih rezultata.

Oko 607 miliona dinara potrošene je bez pravnog osnova. Dakle, to je, rekao bih, pronevera novca, prekršajno, krivično. To već jeste direktna, direktna šteta po javni interes.

Dakle, 290 miliona dinara na osnovu nevalidnih računovodstvenih isprava, prosto rečeno - neispravnih faktura. Nadam se da su to fakture koje su za isporučenu robu i učinjene usluge. Da nije i to bilo fingirano ne bi bilo iznenađujuće.

Prenošenje sredstava javnim preduzećima i subvencije lokalnim samoupravama. Dakle, to su subvencije koje se daju bez donetog programa za njihovo korišćenje, iako je program obavezujući. Godišnji plan poslovanja nije program kojim se ta zakonska obaveza ispunjava. Potrebno je da postoji poseban program ako se žele pare za subvenciju. Dakle, kada tinejdžer od roditelja traži dodatak na džeparac, pametan roditelj pita – izvini, ali za šta ti trebaju pare?

Izostala je analiza utroška tog novca, efekata tog novca i, naravno, kod analize svrsishodnosti tih subvencija ono što smeta je da svrha tih subvencija nije ispunjena, jer su pare potrošene za tekuće troškove i pokriće gubitaka u javnim preduzećima koja su očigledno nereformisana, pa gubitke i dalje generišu, a sve to išlo je na štetu svrhe tih javnih preduzeća, a to je razvoj lokalne infrastrukture.

U pogledu rezultata poslovanja, 300 miliona dinara suficita manje preneto u narednu godinu. Ako dobro razumem, znači da je za toliko manje utvrđeno početno stanje. Prosto, 1. januara muž došao i rekao – ženo, imamo 300 miliona manje, iako tokom novogodišnje noći niko ništa nije trošio. Obrisano gumicom, meni to tako zvuči.

Negde je dobit uvećavana, negde je dobit umanjivana. Tamo gde je dobit umanjivana, država je oštećena za porez na dobit, budžet za uplatu te dobiti, a tamo gde je gubitak smanjivan ili dobit uvećavana, verovatno se išlo na to da se sakrije ili nerealno prikaže odgovornost ili zasluga menadžmenta.

Javne nabavke bez sprovedenog postupka javne nabavke, pet miliona evra. Preko dva miliona evra uz loše sproveden postupak i narušavanje načela javnih nabavki, pa još dva miliona evra gde su kriterijumi za izbor ponuđača bili nelogični u odnosu na predmet javne nabavke, pa nejasne tehničke specifikacije šta se nabavlja, pa nabavke za koja sredstva nisu bila planirana i odobrena, pa dodatnih nepunih dva miliona evra nabavki, bez objavljivanja na portalu javnih nabavki ili uz odstupanje u odnosu na obim radova u samoj javnoj nabavci. Dakle, netransparentno, neprecizno, neozbiljno, rekao bih.

Popis imovine. Imovina nije adekvatno popisana. Šta to znači? Da građani razumeju šta je imovina. Imovina je novac u banci, njiva, kuća, nekretnina, mašina u hali. Dakle, te stvari nisu sitnice. To nisu šrafovi, to su ozbiljne stvari. Četrdeset sedam miliona evra nije popisano imovine.

Zamislite porodicu koja ne zna gde šta poseduje? Pa, to ne može biti ni srećna porodica, kao što ni ovakvo društvo ne može biti uspešno društvo.

Ja ne znam kako smo mi privatizovali i prodavali imovinu koja je u subjektima privatizacije bila ovako ofrlje popisana. Dakle, kupci su bolje znali šta firme koje se prodaju poseduju u odnosu na te same firme koje su predmet privatizacije i prodaje. U NIS-u, maltene, gde i koje odmaralište su kupci bolje znali nego sam NIS, neusaglašenosti vrednosti kapitala u APR, u poslovnim knjigama i odlukama organa upravljanja.

Dakle, dva partnera ulože u firmu i svaki ima svoje subjektivno mišljenje koliko to ulaganje vredi, a APR prikazuje neki treći podatak. Ta firma ide u propast metodom računovodstvene procene imovine. Dakle, imovina se amortizuje po različitim stopama, pa onda vredi sto ili deset miliona, zavisno od toga da li je treba ispod cene prodati nekome ili treba na preuveličanoj vrednosti dobiti kredit u banci, da probam da pojednostavim.

Oko 70 miliona evra vanbilansne aktive nije iskazano. Dakle, to je tuđa roba na zalihama. Dakle, čovek ima hemijsku čistionicu i ima tuđe bunde na hemijskom čišćenju i on prikazuje da je to nula u knjigama, ako dobro shvatam problematiku.

Kod revizije završnog računa budžeta nije konstatovano ko vrši popis imovine koju ne duži ni jedan korisnik. Kako znamo koliko ta imovina vredi i gde se nalazi?

Državni revizor u visokoškolskim ustanovama konstatovao je tri miliona evra prekomernih zarada. Ovo su državni fakulteti. Svrsishodnost protivgradne zaštite, hvala vam na tome, to će svakako biti predmet analize. Tražićemo da se analizira sa ministrom resornim u poljoprivredi. Dakle, imamo sistem protivgradne zaštite za koji je konstatovano da ne ispunjava svoju svrhu, a svrha je zaštita od grada.

Dakle, ovo su sve razlozi zašto građani teško žive, jer mi živimo u državi na čiji završni račun je revizor stavio rezervu. U privatnim kompanijama menadžment koji dobije rezervu na završni račun od strane revizora tom menadžmentu se drmaju fotelje i akcionari pokreću pitanje odgovornosti na prvoj sledećoj skupštini akcionara.

Ja sam bio predmet revizije i dobio sam pozitivno mišljenje. Da sam dobio rezervu, imao bih problem sa onima koji su me na to mesto postavili.

Kako osnažiti DRI i kako poboljšati efekte njenih nalaza i zašto to uopšte raditi? Najpre, zašto? Mera u kojoj ste potrebni ovoj državi vidi se na onom jednom slajdu na kome ste dali direktnu korist za javni interes od uvažavanja preporuka iz vaših nalaza, a to je dva miliona evra povećanih prihoda, četiri miliona evra smanjenih rashoda. Dakle, to je šest miliona evra čistog benefita dodatnog za društvo. Preko 24 miliona evra ispravke i 3,7 milijardi evra evidentirane imovine. Ovo su ogromne brojke i to jeste direktna korist za građane.

Radili ste, video sam na vašem sajtu, studiju svojevremeno, još 2013. godine sa USAID. Tamo su urađene neke preporuke za osnaživanje vašeg rada i neke su, čini mi se, već i uvažene – formiranje skupštinskog pododbora koji se bavi revizijom, uvođenje revizija svrsishodnosti poslovnih procesa.

Ja bih, recimo, sugerisao da uradite svrsishodnost revizije distribucije zadataka za prijemne ispite za malu maturu, da vidite zašto se drugi put za redom, drugi put u novijoj istoriji da kažem, provaljuju testovi iz matematike. Kako promeniti proces da brushalter nečiji u štampariji ne izloži decu i roditelje dodatnom stresu. Recimo, reviziju te svrsishodnosti bi bilo sjajno uraditi upravo ovih dana. Zato kažem da je važno da imate mogućnost da uradite ad hok reviziju na nečiju prijavu.

Mislim da pojednostavite jezik kojim predstavljate informacije građanima, da uvedete grafičke interpretacije sa intuitivnim infograficima. Ovi slajdovi koje ste dali u prezentaciji uz pratnju ovom izveštaju su odlični, ali, opet kažem, malo terminologija bi trebala da bude prilagođena ljudima koji nisu iz računovodstvene branše, da uvedete neku onlajn edukaciju, neke promotivne video klipove za televiziju, za internet, da se porazmisli o nekom nastavnom planu i programu za studente pravnih, ekonomskih nauka, jer nove generacije treba da budu te koje će nametati princip odgovornosti vlasti prema građanima u upravljanju imovinom građana, jer građani su vlasnici javnih finansija.

Holandska vrhovna revizorska institucija ima štampani medij koji redovno publikuje. Portal za prijave, imate norveški model gde je portal, gde građani mogu po predefinisanom obrascu uraditi prijavu. Prijave su objedinjene za sve ove neke nezavisne institucije revizora, zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja, agenciju za borbu protiv korupcije.

Dakle, približiti posao građanima. Jer, mnogi su nam rekli – besmisleno je učestvovati na sednici sa državnim revizorom, efekti njihovog rada su ograničeni, jer zastarevaju prijave. Zakonski predlozi koje dajete moraju dolaziti na plenum, moraju biti uvršteni u skupštinsku proceduru, produžiti rok zastarevanja krivičnog dela. Ako vi 31.6. dođete u posed nečijeg završnog računa za događanja iz prethodne godine, vi kada konstatujete prekršaj, on je verovatno već tada zastareo, dok pokrenete postupak, dok postupak poteče, dok dođe do presude, do rešenja, to je zastarelo.

Dakle, prekršajni postupci moraju dobiti dužu zastaru. Povećati zaprećene iznose novčanih kazni, najozbiljnija dela konvertovati u krivična, uvesti zaštitnu meru zabrane delatnosti učiniocima težih prekršaja i krivičnih dela svuda tamo gde je nema.

U bankarstvu i u osiguranju vi ne možete biti u organima upravljanja ako niste ispunili kriterijume fit end proper, dakle koje imate krivično u biografiji itd. To je potrebno svuda uvesti.

Uvesti specijalizaciju u prekršajne sudove, jer vaša problematika je komplikovana za prekršajne sudije opšte prakse itd.

Pošto mi ističe vreme, zahvaljujem se predsedavajućem što mi je dao još par sekundi pride. Ako bude prilike u daljem razgovoru možemo još neke stvari porazgovarati. Svakako vam želim sreću u daljem radu i da vaša funkcija bude što osnaženija u ovom društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Želite reč? Izvolite.

Hvala vam na izgovorenim rečima. Hvala vam na podršci koju ste dali, a ja ću samo, ne da odgovorim na to, nego samo da malo upotpunim to što ste iskazali.
Revizija se ne vrši po principu podnetih prijava, nego po principu procene rizika. Tamo gde se rizikom proceni da će biti od izvršene revizije najveća korist u smislu doprinosa ispravkama problema u sistemu, tu će se vršiti revizija.
Dakle, mi i sad dobijamo stalno vrlo često od građana, od grupa, od opština, od preduzeća, od pojedinaca, kako god, ali i od državnih organa, dobijamo razne informacije itd, i mi to sve čuvamo i kad dođe vreme pripreme, predlaganja programa, onda na osnovu kriterijuma i tih dodatnih ocenjenih na bazi rizika bodova, mi izvršimo predlog i na Savetu, kao najvišem organu, donesemo program revizije.
Ono što se slažem sa vama jeste da smo reviziji svrsishodnosti dali poseban značaj i možda, evo, sada malo i ja se pridružim, koliko god me struka sputava, a toliko pojednostavljenje je potrebno, zašto je revizija svrsishodnosti potrebnija od drugih vrsta revizija za građane? Svaka je vrsta revizije potrebna.
Revizija finansijskih izveštaja je potrebna rukovodstvu, vlasniku, upravi, odborima, kupcima, dobavljačima, bankama, sindikatima i svim drugim zainteresovanim stranama, ali građanima nije baš toliko bitna informacija da li je proknjiženo manje ili pogrešno ili na koji organ, na koji konto itd.
Revizija pravilnosti poslovanja bi trebala da bude najpotrebnija Narodnoj skupštini da poslanici vide kako se zakoni koje ste vi doneli sprovode u javnom sektoru kod subjekata koji su dužni to da urade. Pa, kad mi kažemo da se najviše krši Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o budžetu, Zakon o platama, Zakon o javnim nabavkama, dakle, treba se videti da li su postavke odredbe u tim zakonima baš potpuno adekvatne ili nije postupanje adekvatno po tim osnovama. Najveću korist za građane treba da ima revizija svrsishodnosti.
Dakle, ne ulazeći u to kakvi su izveštaji i kakvo je poslovanje, koliko ulazeći u to kakvu su korist dobili za uloženi novac. Jer, javna sredstva su sredstva građana i oni bi trebali za ta svoja sredstva da dobiju odgovarajuću uslugu. Pitanje je da li su za data sredstva dobili odgovarajuću uslugu ili da li su za tu uslugu mogli da plate i manje?
Mi smo u tom smislu učinili zaista dosta na obukama i prošle godine smo izveli, imali smo devet revizora obučenih za tu oblast, sad imamo 48. Imali smo dva tima, evo vidite da imamo dva izveštaja protivgradnu i subvencije.
Mi ćemo dogodine, ako Bog da, imati 12 izveštaja jer sad imamo 12 timova koji sada rade 12 tema. Zaista se zahvaljujem svim poslanicima, posebno na odboru smo oko toga imali reči i vi poslanici možete da kandidujete teme, što je jako dobro, ali to je opet baza gde skupljamo teme i procenjujemo efekte. Nema nas toliko mnogo da odradimo sve teme, nego ćemo po principu što veće koristi od izvršene revizije imati to usvojeno u programu revizije. Zbog toga je to jako važno što ste napomenuli.
Što se tiče Poglavlja 32. dužan sam da kažem da u toj podoblasti eksterna revizija, odnosno državna revizija ima svoje mesto, svoju ulogu i svoj zadatak. Tri zadatka osnovna mi imamo. Prvi je da očuvamo nezavisnost ili da budemo nezavisni. Druga je da sprovodimo revizije u većem obimu i finansijsku i pravilnost i svrsishodnost. Treća je da se uspostavi mehanizam za sistemsko praćenje sprovođenja preporuka.
Ništa je utvrditi nepravilnost ukoliko se ona ne popravi. U tom smislu smo u postupku kupovine AMS sistema putem koga ćemo na automatski, digitalizovani način vršiti postupak revizije, imati baze za nepravilnost, baze za ne svrsishodnost, baze za subjekte, baze za same revizore, kao i baze za preporuke i uvek ćemo znati kako to izgleda.
Evo jedna informacija. Revizija, mi smo u prošloj godini dali određen broj preporuka za prvi prioritet. Kada smo ušli u analizu, pošto su istekli rokovi da se daju odazivni izveštaji, oduzeli ono što ćemo naknadno da gledamo u reviziji odazivnog izveštaja, utvrdili smo da je 89% tih preporuka sprovedeno, prvog prioriteta, kada je i trebalo da nam dostave izveštaj. Da je 10% preporuka u postupku sprovođenja, a trebala je potpuno da se sprovede i da je 1% preporuka ne sprovedeno, to je za preporuke prvog prioriteta.
Za drugi i treći prioritet nemamo informaciju, rekao sam, zbog ograničenja za ovaj pod broj tri, kao i u kumulativnom periodu, što će nam ovaj AMS sistem poboljšati. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Orliću?
(Vladimir Orlić: Pravo na repliku.)
Izvolite.

Hvala.

Naravno, nemam šta da zamerim niti dopunim reči gospodina Pejovića, ja se njemu zahvaljujem na iscrpnim objašnjenjima koje pruža danas vezano za posao koji obavlja DRI. To je apsolutno sve na mestu.

Ono što sam želeo da prokomentarišem, to je par političkih ocena koje smo čuli danas od ovlašćenih predstavnika različitih poslaničkih grupa. Pre svega, vezano za izveštaj DRI vezano za to šta se danas u Srbiji može pratiti i na koji način.

Ne treba nikada da izgubimo iz vida, dame i gospodo, da ono što DRI radi, a to je pitanje procene da li je nešto po zakonu ili nije po zakonu. Između ostalog, mi možemo da procenimo upravo zahvaljujući onoj skupštinskoj većini koja je neke zakone usvojila kada se pitamo da li nešto jeste u skladu ili nije u skladu sa zakonom koji reguliše javne nabavke, da se zna zahvaljujući kome, može uopšte da se proceni da li je po zakonu ili nije.

Onome ko je taj zakon usvajao i onome ko, to nije nikakva tajna, se ne libi da sve ono što je sumnjivo ili potencijalno sporno istražuje, nezavisno od toga o kome je reč u političkom smislu, da li o predstavniku neke lokalne samouprave koji pripada SNS, stranci lokalne većine ili parlamentarne većine, kako god hoćete, ili drugoj strani, dakle, zahvaljujući tim ljudima mi danas možemo da cenimo da li je nešto po zakonu ili ne i da se bavimo stvarima koje su sporne na način kako zakon propisuje.

Vi ste u jednom od odgovora na navode koji se bave pitanjem koliko je ukupno po vašoj proceni nepravilno potrošeno sredstava u prethodnoj godini dali saopštenje kojim, između ostalog, kažete, to ste rekli „Glasu Podrinja“ u Šapcu, koji je jedan tendenciozan tekst objavio, da nije istina da se ne vrši analiza završnog računa budžeta Republike Srbije. Pomenuto je to kao tema i danas. Dakle, na sajtu vaše institucije objavljeno je deset izveštaja i svaki od njih se bavi završnim računom budžeta Republike Srbije. Između ostalog, to podrazumeva Zakon o radu vaše DRI.

Dakle, to je jedan nepobitan dokaz da se te stvari rade u ovoj zemlji transparentno.

Ako hoćemo da neke stvari tumačimo tendenciozno, pa kažemo – apsolutno sve što je tamo napisano znači kriminal, a nije to učinio gospodin Đurić, i to poštujem, rekao je – ne treba stvari tumačiti tako, ali treba da vodimo računa da ne upadamo u zamke ni kod onih stvari koje vam se čine kao potencijalno dobre i zvučne.

Kažete, npr, negde nešto nije evidentirano kao imovina, pa se ne bavimo da li je to otklonjeno ili nije otklonjeno. Treba da se bavimo time, jer ako nećemo time da se bavimo, onda se postavljaju pitanja na milion i jednom mestu. Evo, npr, na opštini Stari grad, tu je, čini mi se, i dalje u lokalnoj većini odbornička grupa DJB. Da li imate veze sa njima ili nemate, ne znam, ali da ste imali do juče, to znam. I druge grupe koje predstavljaju parlamentarne stranke, između ostalog one koje su danas kritički govorile o izlaganju našeg ovlašćenog predstavnika. Sada, DRI na toj opštini pre neku godinu konstatuje, ako pričamo o tome šta nije evidentirano, da nije evidentirano 600 stanova, da nije evidentirano 70 garaža. Sada, da li mi treba da kažemo – to je dokaz da vi u tim stvarima učestvujete, ili vi neki drugi da u tim stvarima učestvujete?

Mi kao ozbiljni ljudi nećemo to da kažemo, ali ćemo da kažemo to je problem i to mora da se razjasni, mora da se razjasni kao onih 55 miliona koje sada u ovom trenutku sumnjivim agencijama, agencijama koje očigledno koje-kakve huligane angažuju za potrebe Marka Bastaća i onih koji mu pomažu da bude na vlasti. Dakle, to je, takođe, sporno i to mora da se utvrdi, kao i onih, čini mi se, 55 miliona na istoj toj opštini, na opštini Stari grad, subvencija za sportski centar, koji pri tom troši milione na grafička rešenja za logo.

Dakle, to su ozbiljne stvari i to su ozbiljna pitanja i tome treba da se pristupa na ozbiljan način, ako ni zbog čega drugog, da se ne bismo našli u poziciji …

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završavam rečenicu.

Da se ne bismo našli u poziciji da, kao npr. na Starom gradu ili u Šapcu, zbog onoga što utvrdi DRI, mi sutra treba da objasnimo nekom narodu gde su miliona evra, Zelenović u Šapcu da objasni milione evra ili ovaj Bastać na Starom gradu. Ali, to su stvari koje se neposredno tiču da li će određena teritorija, određeni ljudi na toj teritoriji imati za one stvari za koje su svoj novac izdvajali.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đurić.

Zahvaljujem.

Dakle, iznoseći nalaze iz godišnjeg izveštaja DRI ja nisam ni na koji način implicirao da se po tim nalazima ne postupa, da se konstatovano ne otklanja i, u krajnjoj liniji, iz vašeg odgovora smo čuli da su prioritetne preporuke usvajane 89% itd.

Dakle, imamo na svu sreću pristojan procenat reagovanja na preporuke. Imate i praksu odzivnih izveštaja, gde subjekt revizije šalje izveštaj svoj na vaš izveštaj, gde objašnjava šta je po preporukama uradio. Vi reagujete i na taj odzivni izveštaj itd. A, da li su u nekim opštinama, u kojima je ne znam ni ja ko na vlasti, nedostajale neke zgrade, stanovi itd, e, pa u krajnjoj liniji, vi ćete uraditi reviziju, postoje inspekcije, postoje i sudovi.

Za mene je veći problem taj što vi ne dobijate iz tužilaštva informacije o njihovim odlukama po krivičnim prijavama koje ste vi podneli, iako je moje shvatanje da član 41. stav 3. Zakona o DRI eksplicitno obavezuje tužilaštvo, je eksplicitno piše da organi iz stava 1. o svojim odlukama obaveštavaju DRI. Dakle, odredba je imperativna, oni moraju da vas obaveštavaju, a ne da čekaju da vi nešto zatražite.

Upravo da bi se smanjile nepravilnosti, ovih dve milijarde nepravilnosti, kojih ima po raznim opštinama, kako je rekao prethodni govornik, sa raznim vlastima konstituisanim, sadašnjim, bivšim, mešovitim itd, upravo je zato i važno da vaša institucija bude osnažena. Ja ću samo dodati još neke preporuke za koje nisam imao vremena, jer mislim da je važno, baš zbog prethodno iznetog. Produžiti mandat članovima Saveta. Pet godina je po meni kratko. Zatim, popraviti zakone o državnoj upravi, državnim službenicima i javnim agencijama i pojačati menadžersku odgovornost, uvesti obavezna kontinuirana stručna usavršavanja sa proverama znanja, uvesti obavezu rasprave o odazivnim izveštajima i o revizijama svrsishodnosti, sve u cilju osnaživanja vaše uloge i poštovanja zakona u državi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Hvala.

Dakle, kada se neke stvari identifikuju kao sporne i slažem se, onda treba da se pristupi razrešenju situacije na valjan način, što podrazumeva otklanjanje uočenih nedostataka. Međutim, šta ćemo sa stvarima koje se hronično ponavljaju? Šta ćemo sa stvarima koje su sporne iz godine u godinu? To je ono na šta sam ja želeo da ukažem. I, kada npr. neko ko učestvuje u lokalnoj vlasti, kao što učestvuje u lokalnoj vlasti, ponovo neka me ispravi ko zna da grešim, ja mislim da ne grešim, odbornička grupa DJB, dakle, oni kažu, između ostalog, vlast u Starom gradu vlada na partijsko-parazitski način, da li je ovo svojevrsno priznanje ili posipanje pepelom, ne znam, ali slušajte, pri čemu im nije važno ko je iz koje stranke sve dok igra po istoj koruptivnoj muzici.

Negodavali su malopre neki koji čine lokalnu vlast na Starom gradu zbog dužine mog izlaganja, ali pričam o ozbiljnim problemima. Dakle, ko u tome učestvuje kaže – da, da, mi radimo zajednički, burazerski, radimo koruptivno i to je tako godinama već.

Da je to tako godinama već govore podaci. U aprilu ove godine konstatovano – Stari grad je iz budžeta za tekuću godinu do tog momenta potrošio ukupno 127,5 miliona dinara, od čega 54,7 miliona je otišlo na račune nevladinih organizacija, najzastupljenije među njima „Rispekt legal“ i „Kodeks trejd“. Dnevna štampa je, to ste sigurno videli, objavljivala te ugovore. Evo ga „Rispekt legal“, evo ga „Kodeks trejd“. I, zna se, pouzdano se zna da su ljudi angažovani preko ovih agencija na ovaj način, fizička pratnja onog Bastaća, koji je inače na nesreću ljudi koji žive na Starom gradu predsednik opštine, u njegovim akcijama zaposedanja gradilišta, fizičkog maltretiranja radnika koji tamo pošteno rade i nikakvom se politikom ne bave, nikada ništa nikome nažao učinili nisu, rasturanje gradilišnih ograda, rasturanja, skidanja saobraćajnih znakova. To plaćaju ljudi. Nije to pre mesec dana došlo, sletelo s neba po prvi put, i prethodne godine, takođe je utvrđeno u aprilu, 55 miliona je evidentirano, 11% budžeta da je išlo istim ovim ljudima i istim ovim huliganima.

Kada se takve stvari dešavaju, to se neposredno tiče interesa građana. Zbog toga je jako važno da mi o tim stvarima otvoreno govorimo, da ih osuđujemo i, poštovana gospodo, da u ovakvim stvarima ne učestvujemo, niti tako što ćemo podržavati lokalnu vlast, a praviti se da nismo tamo, niti tako što ćemo reći – ako više nisam u organizaciji u kojoj sam bio do pre sedam dana, ja s tim nikada ništa imao nisam. Postoji odgovornost i mimo ove koju utvrđuje DRI, a ona se zove politička odgovornost. Razmislite o tome.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova.

Reč ima koleginica Ana Karadžić.