Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Saveta DRI, vi ste ovde kao institucija uvek dobrodošli u Narodnu skupštinu zato što čini mi se da moje kolege poslanici ne shvataju ulogu DRI i kako Narodna skupština, uz pomoć DRI, vrši nadzor nad trošenjem javnih sredstava. Čisto to. Da to znaju, ne bi pričali, recimo, kako je naša dijaspora najveći investitor u Republici Srbiji.
Ja sam našoj dijaspori zahvalan zato što su devedesetih godina, kada su bile sankcije i bombardovanja, donosili ovde svoj novac i davali svojim porodicama i na taj način pomagali čitavu državu. Zahvalan sam im i dok su do 2012. godine isto to radili, ublažavali su posledice jedne lopovske vlasti i jedne bande koja je bila okupljena oko Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića i to manguparija kao što su Dragan Đilas, Šolak, Pajtić, čuveni Mišković. O njima ćemo uskoro da pričamo i oko komisije, oko zaštite konkurencije, pa ćemo da se dotaknemo kako su sve to radili. Ja sam zahvalan našoj dijaspori što je tim novcem ublažavala posledice jednog lopovluka do 2012. godine.
Voleo bih da je kolega koji je rekao da je naša dijaspora najveći investitor, da je to zaista tako, jer to bi značilo da se ti ljudi vraćaju u Srbiju i da svoj novac ulažu u neku proizvodnju, u neku uslugu i da će da ostanu ovde. Na žalost nije tako. Ne tražimo mi da oni ništa poklanjaju Srbiji i državi Srbiji, zato što znamo koliko svaki dinar koji tamo zarade nije lak i koliko je pun odricanja.
Zato bih voleo da ih više kolege ne koriste u političko razračunavanje, pogotovo što ne znaju o čemu govore. Znači, to odmah da raščistimo. Kao što bih voleo da imate ovlašćenja da pregledate kako su trošena sredstva za subvencije u poljoprivredi do 2012. godine i kako smo plaćali po 200 evra hektar obradive zemlje na koju nije bačeno seme, da bi neki pisali projekte i od tih projekata lepo živeli. Sad nama sole pamet kako se bore za dijasporu, za poljoprivrednike, za sve ostale.
Razlika između nas i njih je, između mene i njih je, ja nikada nisam bio na listama onih koji su upropastili Srbiju i pokrali narod, niti ću. A to govori o njima i o njihovim nekim željama. Da znaju da čitaju budžet Republike Srbije, znali bi kako se raspoređuju neutrošena sredstva. Valjda na prihodnoj strani Zakona o budžetu za narednu godinu, pa još i lepo piše, preneta i neutrošena sredstva iz ranijih godina. Ali, treba da pročitaju Zakon o budžetu. Da čitaju zakone, znali bi i da pričaju. Ali se bave populizmom, pa onda ne čitaju. Najlakše je napričati populističke priče koje narod voli da čuje, obećavati im ono što ne može da se ispuni, ali voli da se čuje, pa da se nadaju da će nekoga uspeti da možda i prevare. To dolazi opet iz redova onih koji pitaju kada ćemo da radimo završne račune izvršenja budžeta Republike Srbije za neke ranije godine, a dok su oni bili na vlasti vama iz Državne revizorske institucije nisu dozvoljavali da dođete u Narodnu skupštinu i podneste izveštaje o svom radu, da narodni poslanici i građani Srbije ne znaju kako Tadić, Đilas i ostala manguparija troše novac.
Zamislite, naša Državna revizorska institucija je još po nečemu jedna od retkih, a to je da može da kontroliše sve nivoe vlasti, od republičkih organa, pokrajinskih organa i lokalnih organa. Zamislite da ste radili u to vreme reviziju poslovanja, odnosno izvršenja budžeta za grad Beograd, evo, ja vam garantujem, ne biste smeli da pomislite da taj izveštaj prosledite narodnim poslanicima i da vidite kako je Đilas opljačkao građane Beograda dok je pravio most za koji ja kažem da jeste lep, Beograd zaslužuje možda lep most, ali ne znam njegovu svrsishodnost i opravdanost jer nije rasteretio grad i saobraćaj u gradu.
Koleginice Radeta, molim vas, nemojte da me ometate, razgovaram sa predsednikom Saveta.
(Vjerica Radeta: O, gde si, Arsiću? Idem na Zvezdaru, imamo tribinu o ukidanju javnih izvršitelja.)
Nemojte da me ometate, razgovaram sa predsednikom Saveta.