Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku, na pominjanje ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Za kolege kojima nije lako da se snađu u ovim ugnježdenim replikama, javlja se zbog direktnog pitanja koje mi je uputio Marijan Rističević na početku svog prvog obraćanja. Dakle, direktno pitanje koje je uputio tiče se otpisa obaveza PKB-a u godinama kada je Đilas neposredno odlučivao o tom preduzeću. Evo, ja sam pominjao da postoje izvori koje, apsolutno, kako god da pogledate, ne možete da nazovete svrstanim na našu stranu, na stranu SNS. Naprotiv.

Evo, sad ću da vam pročitam, to sam sad upravo potražio i možete da proverite dok pričam. Ovo je sajt Istinomera iza koga, čini mi se, po njihovom sopstvenom navodu, stoji ona organizacija CRTA. To su, dakle, ljudi, izvor Dragana Đilasa. Videli ste sigurno da onaj direktor CRTE pored Đilasa, Jeremića i Obradovića stoji ispred zgrade predsedništva onda kada su jurišali na kordone. Dakle, to su saradnici i sada. Ti Đilasovi saradnici evo šta kažu u tekstu na temu PKB i otpisanih obaveza koje se mere desetinama miliona evra u tim godinama.

Čitam vam navod sa njihovog sajta iz njihovog teksta, kaže - Neto dobit, bez otpisa obaveza 2010. godine kada je to preduzeće prešlo pod šapu Dragana Đilasa, minus 30,7 miliona evra, 2011. godine minus 18,35, sledeća godina minus 9,25, sledeća godina minus 10,82 milion evra, naredna godina minus skoro tri. To kada se sabere, to su te desetine miliona evra o kojima mi pričamo.

Uz ove silne otpise, opet nisu mogli kompletan manjak da prekriju. Kada Dragan Đilas priča, kaže – evo, 2013. godine piše da je bilo 2,2 milijarde dinara u plusu neto dobitka. Lažirani podatak vam daje. Dakle, onda je on uzeo pa one desetine minusa za tu godinu samo pretvorio u desetine plusa kroz otpis, a i pored tog silnog otpisivanja kumulativno ne valja. Bez tog otpisivanja, pričam vam još jednom, minus 35, plus minus 17, plus minus 10 itd.

Pogledajte šta su uradili od preduzeća. Bilo je pitanje na šta liči i čemu služi ovo sada levičarenje Dragana Đilasa kada vam kaže – ma ja ću da nacionalizujem PKB i RTB ću da nacionalizujem. Sve će on da nacionalizuje.

Evo još jednom, pošto mislim da su ti izvori onako za javnost interesantniji, iz usta onih koji su njegovi saradnici, ovo je rekao na temu tog novootkrivenog levičarstva Dragana Đilasa Branislav Trifunović. Znate, on mu je do juče vodio one njegove propale proteste.

Na pitanje novinara, kaže, Đilas kaže da je levičar, evo šta kaže Trifunović – to zvuči smešno, to je čovek koji ima milione, ne verujem u njegovo levičarstvo, može da bude bilo šta drugo, taj levičarski kapitalizam je malo presmešan. Ovome ja ne bih dodao apsolutno ništa. Mislim, gospodine Rističeviću, da je podatak bio onaj koji ste tražili.

Hvala, dr Orliću.
Javio se prof. dr Miladin Ševarlić. Po kom osnovu, profesore?

Replika, ako može.

Ali, ja sam dobio instrukciju, pošto nisam vodio tad sednicu, od potpredsednika Arsića da vas niko nije direktno pomenuo. Ako jeste, izvolite, replika.

Ako treba da budem opoziciona ikebana ovde, recite, ja ću da izađem, bez prava rasprave.

Apsolutno ne, imate sva prava kao i svi. Morao sam da vas pitam. Nemojte da se ljutite na mene.

Bilo je, samo za mene nije važilo duplo vreme na onoj prethodnoj sednici, od pre dve sednice, posebnoj sednici.

Kada govorimo o „PKB-u“, ja sam u ovoj sali, verovatno, poslednji koji je bio na „PKB-u“ i vodio sam delegaciju iz Rusije. Vodio sam delegaciju privrednu iz Rusije pre mesec dana. Video sam novu mehanizaciju, nove investicije koje je investitor nabavio i znam tu situaciju mnogo bolje od nekih koji misle da poznaju „PKB“, ali ajde da se vratimo, šta je država uradila za gubitke „PKB-a“?

Država je dovela „PKB“ u diskriminatorski položaj, jer je Pravilnikom o subvencionisanju propisala da se daju subvencije od sedam dinara po litru mleka samo do tri miliona litara kvartalno, odnosno do 12 miliona litara godišnje. Drugi veliki proizvođači su razbijali to na pet, šest farmi. „PKB“ kao državna farma nije mogao bez saglasnosti Vlade da se deli na OUR-e i zato za pet šestina proizvodnje nije dobio subvencije. Pomnožite to sa sedam dinara po litru, pomnožite sa godinama, pa vidite na koji način je država oštetila ravnopravnu konkurentsku poziciju „PKB-a“.

Da ne govorimo o tome ko je doprinos „PKB-a“ bio za vreme hiperinflacije, kada su davali proizvode ispod cene koštanja, koji je doprinos „PKB-a“ bio za vreme bombardovanja, itd. Pitaću vas da li će privatni vlasnik da daje mleko u slučaju ne daj Bože. Hvala.

Hvala, profesore.
(Marijan Rističević: Replika. Ja sam bio pomenut.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodin Orlić i ja nismo članovi iste poslaničke grupe. Dakle, pomenut sam tri puta, repliku je dobio neko drugi.

Po pitanju premije za mleko mislim da su najviše oštećeni mali proizvođači koji tromesečnu kvotu ne mogu da dostignu. Ako je neko oštećen, onda su to poljoprivrednici koji imaju jednu do dve krave, „PKB“ nije.

Ono što ovde nije rečeno, a uporno se izbegava, je da je Đilasov menadžment, odnosno Đilasov i Miškovićev menadžment upropastio „PKB“, da sve što su kupovali, čini mi se i delove zalivnih sistema su kupovali od „Delte“. „PKB“ je nameštan.

Ovde neće da kažu da je izgradnja štale koštala više nego izgradnja zgrade u Beogradu, po kvadratu, da je izgradnju vodio „Turbo gas“ iz Kikinde, koji se nikada nije bavio izgradnjom, da je štala jedna plaćena sedam miliona evra i da pri tome unutrašnja infrastruktura, dakle cevi, itd, izmuzišta, nisu predvideli da krava ima rogove.

Verovali ili ne, kad je Đilas investirao u štalu, koja je koštala više nego poslovni prostor u Beogradu, po kvadratnom metru, što je izvodila firma iz Kikinde, koja je imala jednog zaposlenog i nije imala građevinsku licencu kada je dobila poslove, u to vreme su kravama sekli rogove da mogu da uđu u izmuzište u novu štali. Toliko su oni vodili računa, ali pri tome im nije smetalo da ostave kumulativni gubitak od 87 miliona evra. „PKB“ nije otišao nigde, samo je promenjen vlasnik. „PKB“ i zemljište poljoprivredno će ostati gde i sada jeste, novac koji je „PKB“ dobio u privatizaciji iskoristio da se reši dugova. Mislim da to preduzeće treba da nama daje novac u budžet Republike Srbije, a ne da grad Beograd i država Srbija izdvajaju novac za to preduzeće.

Premiju za mleko neće dobiti ni novi vlasnik, kao što nije dobio ni prethodni. Hvala.