Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Dvadeset četvrte posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, te konstatujem da da imamo uslove za rad.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju Aleksandar Čotrić, Jelena Vujić Obradović, Milena Ćorilić i prof. Ševarlić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres o tački 2. dnevnog reda – Razmatranje Izveštaja o radu za 2018. godinu, koji je podneo Fiskalni savet, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 13. maja 2019. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da danas sednici prisustvuje prof. dr. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog Saveta, Vladimir Vučković, Nikola Altiparmakov, članovi Fiskalnog saveta, i Danko Brčerević, glavni ekonomista.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Izveštaju o radu za 2018. godinu, koji je podneo Fiskalni savet, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 13. maja 2019. godine.
Da li predstavnici predlagača, prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i poslanica dr Aleksandra Tomić, žele reč? (Da.)
Prvo reč dajem prof. dr Pavlu Petroviću. Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovana gospođo predsednice, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu daje pregled naših aktivnosti u toj godini i rezime izveštaja, preporuka koje smo davali ovoj Skupštini dokom 2018. godine.
Stoga bih u ovom svom kratkom izlaganju hteo da dam pregled osnovnih preporuka i reformi koje…

Profesore Petroviću, kolege nisu čule.
Samo nastavite, profesore, slobodno.

Dobro. Hvala.
Dakle, izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu je pred vama. U njemu je dat rezime naših preporuka za fiskalnu politiku, za reforme koje smatramo da su neophodne da dovedu do zdravog sistema javnih finansija.
Ono što bih ja ovde uradio, dao bih kratak pregled osnovnih reformi i mera koje mislim da treba, koje Fiskalni savet misli da treba sprovoditi i usvojiti. Neke od tih mera i reformi su započete i u nekoj su fazi, druge se najavljuju, a poslednji skup mera je izgleda i odložen.
Prvi blok o kome bih hteo da govorim odnosi se na penzioni sistem. Regulisanje penzionog sistema ide u dobrom pravcu, ali po našem mišljenju sa nepotrebnim kašnjenjem. Fiskalni savet je još za 2018. godinu predložio da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija. Tada je to bilo odbijeno, da bi nakon godinu dana Vlada to ipak prihvatila i ova Skupština usvojila, i to se sada primenjuje za 2019. godinu. S jedne strane dobro je da je to učinjeno, kao što je Fiskalni savet to i predlagao, loše je što se nepotrebno odlagalo.
Druga mera vezana za penzijsku reformu jeste promena Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju koju je donela ova Skupština septembra prošle godine. Fiskalni savet je negativno ocenio određene odredbe tog zakona, pre svega da se penzije određuju diskreciono, da Vlada i Skupština određuju penzije diskreciono. To ne poznaje dobra evropska praksa, ali čak ni praksa prethodne Jugoslavije.
Tada smo, takođe, predložili da se ta odredba ukine. Nismo naišli na razumevanje. Predložili smo da se ukine i da se uvede uređeni sistem indeksacije penzija. Predložili smo i alternativne formule za tu indeksaciju penzija. Ni tada nismo naišli na razumevanje, ali sada, posle godinu dana i nešto, Vlada izlazi sa predlogom da se taj sistem uredi, da se uvede švajcarska formula i opet na pozitivnoj strani je što će to da se uradi. Na minus strani je zašto je to na početku nailazilo na odbijanje i odbacivanje, i to odbacivanje je išlo toliko daleko da se Fiskalni savet optuživao, tim povodom, da se bavi politikom. Vidimo da je Skupština kasnije to usvojila, a nadam se i preporučujem vam da usvojite i ovaj predlog Vlade kada bude predložila indeksaciju penzija.
Druga oblast je zapošljavanje i plate u javnom sektoru. Zamrzavanje zapošljavanja je uvedeno za 2014. godinu i planirano je bilo da traje samo godinu dana, a da se u međuvremenu donese detaljna analiza potreba državne uprave, zdravstva, školstva, policije, vojske, itd, dakle, sve ono što čini taj javni sektor i da se na osnovu toga vrši dalje zapošljavanje, odnosno zaustavljanje zapošljavanja gde imamo viškove.
To se produžilo na šest godina i traje još u 2019. godini. Mi smo već nekoliko godina, a poslednje kada smo ocenjivali budžet za 2018. godinu, skretali pažnju da je zamrzavanje zapošljavanja postalo kontraproduktivno, da pojedini ključni delovi javnog sektora zbog toga trpe i ne mogu da rade efikasno i taj problem treba adresirati. U prvom koraku da se unese nešto fleksibilnija kontrola. Znači, da se otklone, identifikuju najveće disproporcije. Mi smo mislili za 2019. godini, ali da se to sada učini za 2020. godinu, a da se u međuvremenu, unutar tih godinu dana, napravi ta neophodna analiza koja bi pokazala koliko i gde ljudi treba u javnom sektoru.
Na pozitivnoj strani sada postoje, i ako opet sa zakašnjenjem, naznake od Vlade da će se za 2020. godinu uvesti ta fleksibilnija kontrola. Fiskalni savet to podržava i preporučujemo vama poslanicima da usvojite taj plan. Ono što je presudno da se kaže da je to samo međukorak i da je neophodno da se u međuvremenu napravi sistematski plan koliko je potrebno i kakvog osoblja u celom javnom sektoru.
Drugi problem vezan za zapošljavanje u javnom sektoru su plate u javnom sektoru, i to su platni razredi i uređivanje platnih razreda. Fiskalni savet je aktivno učestvovao sa svojim analizama i predlozima. Juna prošle godine smo napravili ekstenzivnu analizu i studiju sa predlozima kako to da se uradi. To smo vama poslali. Imate i u ovom našem izveštaju. Vlada je tada najavila da će u 2019. godini, tj. sa budžetom za 2019. godinu uneti taj plan za platne razrede. U poslednjem trenutku se od toga odustalo i tada je bilo najavljeno da će se to uraditi tokom ove godine, da se primeni u 2020. godini. Sada su, nažalost, najave da će to tek da dođe na dnevni red sredinom 2020. godine, a to praktično znači da može da se pokrene tek 2021. godine. Mi mislimo da je to neopravdano odlaganje. To je prvi stav. Drugi stav, budi sumnju da li će se uopšte taj problem i ta reforma sprovesti.
S druge strane, to je važno pitanje, jer ako se ono ne reši, to je suštinsko pitanje za podizanje kvaliteta usluga u javnom sektoru, nama lekari odlaze, neki ključni delovi administracije nemaju kvalifikovane ljude koji bi mogli da ponesu posao, neki u Poreskoj upravi, inspektori, u Ministarstvu za zaštitu životne sredine takođe, u Ministarstvu finansija ljudi koji treba da daju najkvalitetnije analize, pravljenje zakona, budžeta i slično, u sektoru za saradnju sa EU i slično. Prema tome, neophodno je ovaj problem adresirati jer on stvarno stvara velike probleme u funkcionisanju administracije.
S druge strane, zadržavanje ovakvog sistema otvara prostor diskreciji i ad hok određivanju plata po pojedinim sektorima, što svakako, nije dobro.
Sledeći problem je budžetski proces i transparentnost. Fiskalni savet već nekoliko godina insistira da se poštuje zakon koji određuje taj budžetski proces. To smo činili i 2018. godine i da se primeni već u 2018. godini. To nije nažalost učinjeno. Ono što je za vas poslanike posebno važno jeste da kao posledica toga se dešava da Vlada donese budžet obično je to četvrtak ili petak i već negde u ponedeljak, dakle za tri dana, budžet dolazi u Skupštinu na Odbor i često istog dana na zasedanje ili sutradan na zasedanje Skupštine. To onemogućava temeljnu i ozbiljnu raspravu o budžetu, o veoma važnom zakonu.
Zato mislimo da taj budžetski kalendar je neophodan da bi stvarno dobili kvalitetan zakon o budžetu i kvalitetnu fiskalnu politiku, da se on poštuje, a to znači da Vlada već sada pošalje fiskalnu strategiju. Dobra vest je da je to sada prvi put od 2011. godine Vlada je učinila.
Dakle, mi smo dobili fiskalnu strategiju. Sada je razmatramo. Daćemo izveštaj i on će doći vama na razmatranje, kako to zakon i predviđa.
Drugo je da Vlada usvoji budžet već početkom novembra, prvih dana novembra i da taj budžet pošalje vama u Skupštinu, da vi imate bar dvadesetak dana da analizirate budžet i da tek posle toga budžet uđe u skupštinsku raspravu i da se donese do sredine decembra.
To do sada nije činjeno i to je loše. Postoje sada najave da će taj kalendar poštuje. Mi to podržavamo, snažno podržavamo i takođe, preporučujemo i vama da u tom pravcu delujete.
Ostaju još dva manja, ali ne manje važna, bloka. Jedno su javne investicije. Naša ocena, Fiskalnog saveta, budžeta za ovu 2019. godinu je bila da su budžetom planirane nedovoljne investicije za infrastrukturu, za puteve, železnicu i slično, kao i investicije za zaštitu životne sredine.
To je izostalo u ovoj 2019. godini. Zašto je ovo presudno? Zato što i jedno i drugo predstavlja uslov za privredni rast. To je ambijent koji je neophodan da bi se stimulisao privredni rast. Upravo ove manje investicije u 2019. godinu mislimo da će biti uzrok nešto sporijem privrednom rastu nego što se to budžetom predviđalo.
Opet, sa druge strane, postoje najave za budžet 2020. godine, to smo videli u fiskalnoj strategiji, koju analiziramo, Vlade, da će se povećati investicije za infrastrukturu, puteve i železnicu, i investicije za zaštitu životne sredine. Tu su važne i investicije u prosveti i zdravstvu, koje su takođe niske. Mi to podržavamo. Naravno, da vidimo da li će se desiti, a i vama sugeriramo, predlažemo da u tom pravcu takođe delujete.
Poslednja oblast o kojoj bi sada govorio, ali tokom rasprave mogu i druge oblasti da se otvore, je oblast fiskalnih pravila. Fiskalna pravila, predlog je da se fiskalna pravila koja su uvedena još zakonom iz 2010. godine i počela da važe 2011. godine odnose se na veličinu deficita i na veličinu mogućeg duga. Mi predlažemo, predlagali smo to još 2017. godine i ponovo 2018. godine, da se ta fiskalna pravila reafirmišu i modernizuju, prilagode sada iskustvu koje imamo tokom ovih sedam godina rada u Fiskalnom savetu i uopšte sprovođenja fiskalne konsolidacije i da se takva nova fiskalna pravila ponovo kodifikuju tj. da se zakonom urede.
Ukratko, dva su osnovna stuba za ta pravila. To je da deficit bude, državni deficit bude veoma nizak. U osnovi izbalansiran. I taj cilj je dostižan. Zahvaljujući uspešnoj konsolidaciji sada je fiskalni deficit u Srbiji defakto uravnotežen i to je strukturno uravnotežen. Znači, nije to rezultat nekih ad hok većih prihoda ili ad hok manjih rashoda.
Pošto je to tako već i ove godine ćemo imati verovatno izbalansirani budžet ili manji suficit, onda bi bilo dobro da upravo to što jeste postojeće stanje d se stavi u zakon i da se to učini čvršćom obavezom Vlade i države.
Drugi glavni parametar je javni dug. Trenutno javni dug se smanjuje, mislim javni dug u odnosu na ekonomski proizvod zemlje u odnosu na dohodak zemlje i on se smanjuje. Sada je 51% BDP. Sa ovim malim deficitom koji se predviđa i ove i sledećih godina on će i dalje nastaviti da pada i on će već u nekoliko godina da bude negde između 45 i 50, a posle toga da ide iza i ispod 45. Tako da bi i ovaj drugi cilj, znači maksimalni dug ponovo trebalo da reafirmišemo, da unesemo u zakon. Da li bi to bilo 45% plus restitucija - 50%.
U svakom slučaju, to su ti redovi veličina i onda bi to bila dva temelja koja bi obezbeđivala da buduća fiskalna politika bude pod kontrolom i zdrava. To naravno ima uticaj na kreditni rejting zemlje, preko toga na kamatne stope, na privredni razvoj, uopšte na život građana kada imate stabilnu privredu bez inflacije.
Ove predloge smo dali još pre dve godine i imali diskusije. Sada postoje neke indicije da bi Ministarstvo finansija htelo da diskutuje o tim predlozima i mi se nadamo da bi do kraja godine ta nova fiskalna pravila mogla da se uvedu. Toliko za sada, a naravno nadam se da tokom diskusije u zavisnosti od pitanja koja vi budete imali, bi se naravno dala dodatna objašnjenja. Hvala vam.

Hvala, profesore Petroviću.
Reč ima prof. dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče Fiskalnog saveta sa članovima Saveta, uvaženi narodni poslanici, danas imamo izveštaj Fiskalnog saveta za 2018. godinu, ali bih pre toga da kažem da je Fiskalni savet, da podsetim u stvari, zarad javnosti, nezavisan državni organ koji svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i u ovom formatu, odnosno u sazivu radi i funkcioniše od 2011. godine.

S obzirom da smo imali prošle godine izbor ponovo, smatrali smo za potrebno i ova skupštinska većina da ovaj tim koji se do sada bavio ovim poslom i dalje radi u punom svom kapacitetu, što ne znači da na sednicama odbora, kada dolaze izveštaji se mi apriori slažemo.

Upravo i ta debata koja se vodi na Odborima za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, kada su u pitanju izveštaji rada Fiskalnog saveta, dovode do toga da imamo jedan konstruktivan pristup, da mnoge teme koje otvaramo upravo ove o kojima prof. dr Pavle Petrović govorio, možda ne sagledavamo na isti način.

Ono što smo imali prilike da čujemo u ovom izveštaju, to je da se Fiskalni savet bavio različitim temama u protekloj godini, da pored toga što je govorio i radio određene analize koje se odnose na penzije i na tu formulu koja bi trebala da dovede do neke pravednije raspodele povećanja penzija, govorili smo i o platama u javnom sektoru i potrebi da se usvoji, iako smo odložili u prethodnom zakonskom setu platne razrede.

Zatim, govorili smo i o budžetskom procesu, ali ono što smo imali prilike da čujemo kada je rasprava o budžetu, odnosno kada je predlog budžeta, pa kada dolazite na sednice odbora, govorili smo i o drugim temama, a to je pogotovo rad lokalnih samouprava.

Mi smo i juče imali sednicu koja se odnosila na izveštaj DRI i videli smo da u lokalnim samoupravama su nagomilani problemi iz prošlosti sa kojima niko nije hteo da se bavi a pogotovu do 2012. godine, kada se uradio jedan presek sa novom skupštinskom većinom koja je preuzela odgovornost da rešava sve probleme. Onda smo videli da ti problemi su više dimenzionalni, više strukturni i da je jako bilo teško rešavati, jer svaka lokalna samouprava ima svoje probleme i te probleme je Ministarstvo finansija, naravno, i budžet Srbije morao da rešava. Jer, kada imate jednu lokalnu samoupravu kao što je Bačka Palanka u kojoj nemate ni struju, ni vodu zbog neplaćenih računa, onda je u pitanju život građana tog grada i onda imate problem da rešavate promptno neke stvari, bez obzira na ono koliko ko finansija ima u budžetu, jer kada vidite da je dug te lokalne samouprave 1,7 milijardi dinara, onda shvatite nešto što se nigde, ni u jednoj državi nije dešavalo, to je da neke lokalne samouprave budu u takvim dugovima da ne mogu ni da funkcionišu sa te komunalne strane.

Imali smo prilike da razgovaramo sa predsednicima skupštine lokalnih samouprava Saveta Evrope. Oni to ne mogu da shvate, jer to prosto nigde nisu videli, ni kod država koje nisu članice EU, ni kod država koje su članice EU.

Prema tome, hoću da kažem da u vašim analizama do 2012. godine mi nismo imali prilike da vidimo kvalitetnu analizu iz prostog razloga što vi niste mogli da dođete i da radite taj posao u punom svom kapacitetu. Vi sada imate dobru saradnju, rekli ste i sa lokalnim samoupravama, sa velikim gradovima, i sa Ministarstvom finansija, i sa DRI i jednostavno vam je otvoren put da možete na adekvatan način da zaista uradite kvalitetnu analizu svakog problema koji se javlja.

Pored vaših analiza koje su najvažnije kada se budžet donosi, videli ste da se dosta toga ulaže u putnu infrastrukturu, videli ste da se mnogo toga ulaže kada su u pitanju privredni rast, subvencije, investicije i tu vaše stanovište oko tih investicija možda u nekim analizama i nije bilo toliko podržano u smislu načina na koji Vlada radi, ali mi sada vidimo da to daje rezultate. Mi vidimo da u prošloj godini je Srbija imala nivo investicija od 3,3 milijarde evra, što je ukupno zajedno sve koliko ima zapadni Balkan, odnosno bivše države SFRJ.

Hoću da kažem da mnoge stvari u tom stručnom delu se možda i ne slažemo, ali mislim da je rezultat rada kojim Srbija ide dalje, ide napred, daje rezultate.

Ono oko čega smo najviše na odborima raspravljali, to je pitanje te formule koja jednostavno treba da uspostavi jednu ravnotežu kada je u pitanju i sam budžet Srbije i povećanje penzija. Znate vrlo dobro kada ste govorili o kalendaru koji su objektivni razlozi zbog čega kalendar nije ispoštovan u smislu dostave materijala narodnim poslanicima.

Mi smo od 2013. godine uvek u roku usvajali budžet i uvek u roku odlazili da prezentujemo, naši ministri finansija su odlazili na Skupštinu MMF da prezentuju budžet koji je usvojen u Republici Srbiji i ništa u tom budžetu nikada nismo skrivali, za razliku od onih koji su do 2012. godine vodili razno razne troškove, dugove po razno raznim bankama, samo da se ne bi videlo u budžetu koliko je zaista javni dug i ekonomski pad do 2012. godine.

Drago nam je da imamo prilike da vodimo zaista debatu sa vama i da vam kažemo koja su to naša gledišta u pogledu privrednog rasta Srbije, u pogledu onog dela kada sada imamo suficiti i kako treba povećavati plate i penzije. Mi smo vaš izveštaj za 2018. godinu usvojili na Odboru, s tim, što smo dali zadatak i vama i nama da organizujemo određene skupove i javna slušanja u kojima jednostavno sve zainteresovane subjekte na ovu temu treba pozvati koji treba da daju svoje mišljenje iz koga treba da određenim analizama možda pokažemo i neki drugi pristup koji možda nemate ili jednostavno nas MMF ponekad i iznenadi sa svojim odlukama. Tako da u tom delu mi moramo da se krećemo.

Mislim da je dobro da danas imamo ovu temu na dnevnom redu i mislim da u budućnosti zaista najavljujem i dalje dobru saradnju Fiskalnog saveta i Odbora iako kažem, ne možemo da se složimo možda u 100% vašeg izveštaja u određenim ocenama, jer nekada smo te ocene videli da su one političkog karaktera i to nam se zaista ponavljalo više puta. Nemojte da zamerite zbog toga, ali mislimo da su mnoge vaše rečenice, neke zarad svojih političkih poena neke stranke su koristile da bi kritikovale vlast, da bi jednostavno pokušale da prikažu kako ne vodimo dobru ekonomsku politiku, a rezultati pokazuju sasvim suprotno.

Kritično mišljenje je dobro, vaši stavovi koje kažete u određenim analizama pokazuju jako dobar put kojim možda treba ići, ali je dobro da ste vi zašli u institucije jako duboko da vidite koji su suštinski problemi i lokalnih samouprava, i državne uprave i poreske uprave koja je praktično u procesu reformi, kao što su i ekonomske reforme koje sada ulaze u neku drugu, treću fazu u Srbiji.

Mislim da jako važno da na tom putu zajedno idemo i zajedno sarađujemo, i kada raspravljamo o vašim izveštajima, da imamo jednu zaista dobru sliku, koju možemo građanima Srbije da prikažemo zaista koliko je toga od vaših preporuka prihvaćeno, a koliko od tih preporuka nije prihvaćeno i koliko to na dugi rok će biti prihvaćeno. Znači, ima mnogo toga što ne može da se prihvati preko noći, ali najvažnije je da građani Srbije bolje žive od svih naših analiza, od svih naših odluka, koje se donose ovde u parlamentu.

Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati vaš izveštaj i glasati za njega. Hvala.

Hvala, koleginice Tomić.
Sada prelazimo na javljanje predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti iz Fiskalnog saveta, dame i gospodo, svaki savet je tu da da svoje mišljenje oko toga u kom pravcu se kreće naša država. Od osnivanja Fiskalnog saveta susretao sam se sa vama u manje-više nepromenjenom sastavu, po različitim pitanjima, pomno čitao vaše izveštaje i svaki put bi rekao da su ti izveštaji zaista bili izbalansirani i da su davali mnogo dobrih preporuka i mnogo dobrih analiza.

Ovaj put mogu isto to da kažem, a u svom izlaganju ću se malo više osvrnuti na neke stvari, za koje ja smatram da jesu suštinski bitne i koje mogu biti dobri saveti za vođenje politike koja će Srbiji konačno pomoći da, nakon što je Srbija uspela da izvrši stabilizaciju javnih finansija, što jeste preduslov svih preduslova, da se ekonomija kreće, bez stabilnih jakih finansija nema niske cene, refinansiranja dugova, nema jeftinog zaduživanja za nove investicije, nema novih investicija koje nisu obilno zalivene subvencijama ili nekim posebnim pogodnostima. Sa te strane, to je preduslov svih preduslova i ja pozdravljam, što je to istaknuto u izveštaju Fiskalnog saveta.

Fiskalna stabilnost je osnov da budemo civilizovano i uspešno društvo, odgovorno društvo. Međutim, ono što jeste jedan veliki izazov pred srpskom ekonomijom je kako da između jednog zadovoljstva sa postignutom stabilnošću dođemo u poziciju gde strukturne reforme daju jak stimulans ka rastu. Kada danas govorimo da su stope rasta u Srbiji tri, četiri, četiri i po procenta, u zavisnosti šta se dešava, koje godine, kod nas je još uvek poljoprivreda dosta izložena božijoj volji, zaostali smo duži niz decenija da nam poljoprivreda ne bude takva, imamo još neke javne sisteme, koji kada zaštucaju, mogu značajno da spuste procenjene stope rasta.

Mi zaista imamo veliki izazov da u Srbiji dođemo u situaciju da rastemo jako brzo, po stopama rasta koje su maksimalno moguće. To nije tri do četiri posto, nije ni četiri i po, Srbija u kojoj bi se sprovele strukturne reforme dugoročno bi mogla rasti svake godine pet do šest procenata. Kada neko kaže - a zašto je bitan taj jedan procenat, zašto četiri posto nije dovoljno dobro? Ja ću reći da to jeste dobro, ali uvek može bolje.

Da su SAD, od svog osnivanja, 1776. godine, odnosno tada je proglašena Deklaracija, nezavisne su postale nešto kasnije zaista, rasle samo jedan procenat manje svake godine, samo jedan procenat, danas bi bile na nivou nekih drugih SAD, SAD Meksika i to je ta razlika od jednog procenta. Ne osetimo je jedne, prve, druge, treće godine, ali na kraju za 10, 15, 20 godina to postanu velike razlike, a nakon jednog veka to postanu civilizacijske razlike.

Zato je borba svake Vlade, koja god vodila Srbiju, treba da bude da se izvuče maksimalan rast i zato ja duboko cenim vaše sugestije koje ste vi izneli, kako u dokumentima koje ste dostavljali nadležnim telima Narodne skupštine Republike Srbije, tako i u ovom završnom izveštaju gde ste dali jedan siže onoga što ste izveštavali.

Ključni izazov fiskusa u Srbiji nije više stabilnost, stabilnost valjda treba da bude neupitna za sva vremena i u nekoj zemlji koja želi da bude zaista šampion, šampion koji ide napred, uravnotežen budžet bi čak mogao biti jedna kategorija koja ima ustavno utemeljenje, čvrsto ustavno utemeljenje. Naravno, i fiskalna pravila su tu izuzetno bitna i o tome ću se opet osvrnuti.

Slagali se ne slagali sa bilo čijom ocenom, razumni ljudi će uvek reći hvala, jer svačiji savet je dat u volji da taj koga savetujete bar radi bolje. Osnova svega jeste da budemo zahvalno na savetima koje dobijamo.

U doba kada smo nekada pre nekih pet godina intenzivno raspravljali, ja sam vam bio zahvalan i za ono za šta se nismo usaglašavali, iako sam, pogotovo kada je u pitanju ono što nije prva oblast onoga što vi radite, oko mikroekonomije imao mnogo drugačije stavove, oko makroekonomije smo se uglavnom slagali. Dan danas sam zahvalan nekima od vas koji ste tada davno rekli, ne postoji samo jedan srebreni metak koji može da reši pitanje u Srbiji, pristup mora biti multidisciplinaran, moramo gađati mnogo stvari da bismo se pokrenuli napred. To je velika istina.

Dobro je što se neki od vaših saveta prihvataju, za neke mi je žao što nisu prihvaćeni, ali na kraju krajeva vi ste tu da savetujete, a ne da dajete direktive šta treba raditi.

Osvrnuo bih se sada i na neke stvari koje ste ovde napomenuli, tiču se ovog drugog dela izveštaja. Prvi deo je urađen više nego korektno i daje pregled vašeg rada, daje neke uštede koje ste imali, da ste u odnosu na budžetirano trošili manje i slične stvari.

Ono što duboko mogu pozdraviti jeste da treba razmišljati o novoj metodi obračuna plata u javnom sektoru. To je nešto što je bitno ako želimo imati javni sektor koji može da bude istinski servis privrede. Mi u ovom momentu imamo velike probleme da neke ljude zadržimo u javnom sektoru, a nekih bi se rado rešili i to je činjenica. Najkvalitetnije ljude ne možemo da platimo dovoljno dobro da oni ostanu u javnom sektoru i onda gubimo ljude koji bi mogli pomoći da se neki od velikih problema reše bilo na nivou lokalnih samouprava, gde su izazovi, kako bih rekao, vrlo heterogeni i vrlo različiti širom Srbije, bilo na nivou centralne vlasti, bilo na nivou agencija koje su jedan svet za sebe, koje se bave izvršenjem zakona. To su činjenice.

Takođe, potrebno je sistem unapređivati i činiti da srpski sistem plata u javnom sektoru što više podseća na sisteme koje postoje u srećnim i uređenim zemljama. Da probamo pomiriti dve stvari, a to su motivacija ljudi da dobro rade svoj posao, jer mnogi ga godinama rade, ne zato što su motivisani platom, nego što smatraju da je njihov posao jako bitan, a opet da imamo solidnu štedljivost i onaj jedan mehanizam, ja bi ga nazvao mehanizmom šumadijske domaćice koji je jako sličan mehanizmu bavarske domaćice o kome mi jako često govorimo kada se želimo ugledati na Nemce na primer.

Takođe duboko pozdravljam što ste veliku pažnju odvojili delu koji se tiče zaštite životne sredine. Mi smo na evropskom putu, još uvek više govorimo kako nam je drago što smo krenuli, pravi izazovi tek slede. Onog momenta kada otvorimo Poglavlje 27, izazovi će biti neverovatni. O tome trebamo razmišljati koliki je nivo javnih investicija koje ćemo mi morati imati u zaštitu životne sredine i ja to duboko pozdravljam. Naravno, deo investicija će biti privatan, takođe poguran zakonima koji će se doneti u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi ćemo verovatno imati veoma dugačak prelazni period, verovatno do 2040. godine, deo će nam platiti naša buduća evropska kuća, EU, ali i dalje ćemo morati mnogo da uložimo da bi naša Srbija bila zdrava u svakom segmentu životne sredine.

Dobro je što ste u svom izveštaju to pomenuli i o tome ćemo mnogo diskutovati u godinama koje prolaze u ovom domu i to je jedna velika istina. Pitanje zaštite životne sredine će postati jako bitno pitanje i dobro je kada se u Srbiji što više raspravlja o životu, o budućnosti, o lepim stvarima koje će uslediti, možda će uslediti, ne moraju nužno da se dese i to uvek treba ponoviti, a da će vatre i požari ostati za nama. To je dobra stvar i dobro je što nam otvarate u svojim izveštajima takva pitanja.

Za pozdraviti je u vašem izveštaju što ste rekli da je potrebno imati javnu investiciju u infrastrukturu. Bez javnih investicija u infrastrukturu nema razvoja. Ima tu još mnogo da se investira, jer imali smo jako dugačke periode kada tih investicija nije bilo.

Takođe, nisu dovoljne samo javne investicije, one su samo deo cele priče. Ono što pokreće zemlju i što pokreće jednu privredu jesu privatne investicije, posebno privatne investicije domaćih firmi. Ono što je jako bitno, pogotovo kada smo mnogo puta raspravljali oko toga, kako pokrenuti ovu zemlju jeste u stvari pitanje kako pokrenuti domaće firme da investiraju. Tu imamo danas problem i to je jedno od ključnih pitanja na koje strukturne reforme trebaju da daju odgovor – kako domaće firme pokrenuti da više investiraju. Ti ljudi žele da zarade, žele da zapošljavaju, ali još uvek postoji nešto što ih čini izuzetno, izuzetno opreznim. I to jeste ključno pitanje koje će razlikovati Srbiju koja raste 3-4% godišnje i Srbiju koja bi rasla 5-6%. I to je pitanje svih pitanja i pitanje na koje treba dati odgovor. S naše strane, nama je jako drago što ste to pitanje pokrenuli u vašim dokumentima, jer to je ono oko čega će se lomiti koplja dugo, dugo u budućnosti.

Pozdravljamo predloge o fiskalnim pravilima. Meni je izuzetno žao što nikada nije usvojen jedan predlog koji je moja poslanička grupa dala, a to je da se konstatuje činjenica da godinama imamo kumulativni dug konsolidovane države Srbije koji je preko 45% i da se jednostavno zakonom, kako bih rekao, ujednači stvarnost, a ne da imamo konstantno u stvari negiranje tih 45%, iako je putanja javnog duga ohrabrujuća, to je tačno, 60% bi bio sasvim dobar nivo javnog duga, ne moramo biti veći katolici od pape i veći članovi evropske monetarne unije od onih koji jesu u evropskoj monetarnoj uniji.

Trebalo bi uvesti nova pravila. Mi podržavamo da to bude malo širi skup pravila. Dobra stvar bi bilo da kažemo da je maksimalni dug Srbije 60%, ali da taj nivo može biti dostignut samo u godinama krize, a da suštinski trebamo težiti da bude 45%, a da zaduženje iznad 45% može da se desi samo kada imamo prognoze koje će biti da u nekoj godini imamo negativne stope rasta, tj. da ulazimo u recesiju, i da onda država može jednostrano da deluje tako što će smanjiti određene poreze dok traje kriza, tako što će jednostavno povećati javni dug. To je kontraciklična politika i to je sasvim u redu i to treba da bude deo naših fiskalnih pravila kada se može delovati kontraciklično.

Takođe, verujemo da taj stav o tome da je budžet Srbije uvek uravnotežen na nivou od 10 ili 15 godina jeste nešto što treba da bude naše trajno opredeljenje, jer samo tako možemo biti kredibilna država i to je nešto na čemu trebamo insistirati. Deficit izuzetno, samo izuzetno u godinama kada je recesija više nego izvesna i dva puta razmisliti da li nam recesija stiže spolja ili je rezultat toga da smo mi nešto u Srbiji zabrljali, jer ni najpametnija država nije u stanju da sa preciznošću kaže kakve će biti krajnje posledice njenih politika i nekada smo skromni pojednostavljivati šta su posledice državnih politika, bilo fiskusa, bilo centralne banke, bilo Vladinih politika. Nekada jednostavno zaboravljamo da su reakcije ljudi na tržištu izuzetno kompleksne i da oni nisu pasivni u prihvatanju politika.

Drago mi je što su istaknuti izazovi koji nas čekaju u javnim preduzećima. Mi imamo još tri velika sistema koja nisu do kraja reformisana. Tačno je da je železnica odmakla najdalje u reformama, ali da ima još mnogo posla da železnica ne bude najveći gutač subvencija, mnogo, mnogo posla, ali da je bolje taj posao rešavati investicijama, razumnim programima smanjenja broja zaposlenih i u nekom roku probati železnicu učiniti da liči na železnicu u zemljama zapada.

Takođe, istaknuto je sa pravom da smo mi samo ugasili požar u „Srbijagasu“, ako ostane sličan sistem formiranja cena za domaće tržište, i da činjenica da se u „Srbijagasu“ ne pravi gubitak kao nekada ranije ne znači da se to neće desiti ako se cene gasa promene na svetskom tržištu. Jako je dobro što je to istaknuto, jer nekada volimo, srećni zbog toga što su se promenile neke okolnosti, reći da su problemi rešeni. Kao što je pad cene po kojoj Srbija refinansira dugove delom posledica ekonomskih politika Srbije, delom posledica toga što je u svetu dobro i da se te stvari mogu promeniti, isti nalaz važi za „Srbijagas“, jedan deo problema može ponovo da ispliva.

Takođe, ista je stvar i sa EPS-om. U EPS-u nisu rešeni problemi, ni blizu nisu toga da budu rešeni, u EPS-u se tek treba raditi mnogo, mnogo posla, EPS je nenačet. Ove godine smo u Obrenovcu imali velike probleme sa nabavkom, velike probleme koji će se na kraju odraziti na finalni rast društvenog proizvoda, i to je činjenica i pred tim ne treba žmuriti i to su problemi koji ne treba da budu trpani pod tepih.

Takođe, isto je sa državnim preduzećima. Dobro je što ih ima sada još samo devet velikih preduzeća i što je to sada samo 15.000 ljudi, mnogo bolje nego kada su to bile desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada ljudi koji su visili u vazduhu i mnogo veći broj preduzeća. Ali, tih devet preduzeća i danas nisu rešena do kraja i taj proces nikada ne može biti dovoljno brz i dovoljno obuhvatan.

Kada već govorimo o merama, bilo bi dobro razmišljati, iako naši planovi i fiskalne strategije jesu na tri godine, iako naši planovi ekonomskih reformi jesu na tri godine i radi se određena revizija svake godine, da je potrebno imati planove koji su dugački osam godina, jer samo tako možemo rešiti ključni izazov, a to je smanjenje nameta na plate. Ako biste pitali privrednike u Srbiji zašto se plaše da investiraju i da zapošljavaju, oni bi rekli – nameti na plate. To je oblast gde nije mnogo urađeno, skoro ništa. Lepo je što je taj 1% nameta skinut ove godine kod osiguranja od nezaposlenosti, ali glavni posao tek predstoji.

Ako imamo stope rasta koje jesu od 3,5 do 4,5%, mogle bi biti i veće ako bi se nešto od ovoga usvojilo, i to je činjenica, onda je potrebno onaj novac novi koji se može oporezovati, zbog toga što je BDP svake godine veći, vi imate realno pri istim poreskim stopama i 4,5%, ako BDP raste 4,5%, 4,5% veći budžet Republike Srbije, da se sav taj novac ne potroši na povećanje plata, da sav taj novac ne ode u javne investicije, nego da deo tog novca ode svake godine u smanjenje poreskih nameta.

Ako biste imali osmogodišnji plan gde se svake godine smanjuje opterećenje na plate, posebno na najniže plate, vi biste u roku od osam godina to mogli fundamentalno smanjiti, mogli biste državnu potrošnju sniziti na nekih 35% i Srbiju trajno učiniti zemljom koja nije u riziku da će potonuti na niske stope rasta kakve postoje u nekim zemljama koje su mnogo razvijenije, jer su one mnogo razvijenije od nas. Mi možemo da sledimo tuđa iskustva.

To bi u stvari bila jedna vrlo, vrlo bitna preporuka i nešto oko čega treba pričati, kako spustiti namete na plate i kako dati našoj privredi mogućnost da se razmahne, jer naši privrednici jesu pametni, a najpametniji su tamo gde mogu da se izbore sa tim problemima koje oni mogu lakše da reše, kao u IT sektoru, na primer, njima je lakše zaobići neke stvari. Bilo bi dobro da niko ne zaobilazi neke stvari i da svi imaju mogućnost da budu konkurentni, baš na osnovu toga što naša država može da postane jeftinija i efikasnija. To je ključni izazov koji stoji pred nama, a na kojem se do sada nije dovoljno radilo, kako stvoriti Srbiju koja manje troši.

S te strane, voleo bih videti vaše mišljenje kako iz rasta koji ćemo imati narednih godina deo novca ne potrošiti, nego ga usmeriti u smanjenje poreza, posebno nameta na plate, jer naši privrednici kažu – to je najveći problem. Nije problem porez na dobit, dajte nam mogućnost da zaradimo, pa nas onda oporezujte ne 10, 15, oporezujte nas i 25%, ali hajde da imamo šta da bude oporezovano. S te strane to bi bilo izuzetno dobro da se desi i jednostavno kažem to je moje neko razmatranje, naravno, ne dao bog da u stvari pokušavam da utičem na vas više nego da nešto predlažem, vi ste nezavisni i treba takvi da ostanete baš kakvi jeste danas.

Za kraj, zaključak, u vašem izveštaju ja nemam šta da kažem loše, nekad se možda neću usaglasiti o svemu, ali ovaj izveštaj je napisan više nego korektno i izveštaj koji treba podržati. Počevši od vaših tehnikalija koje su neminovne da kažete o finansijama vašim, s kime ste se vi viđali, koliko ste imali konferencija, koga ste koliko savetovali? Nemam tu ništa da dodam i da kažem da je loše, naprotiv.

Takođe, i što se tiče mesa koji jesu vaši osnovni proizvodi, vaši saveti su bili takvi da su meni kao poslaniku izuzetno koristili, a nadam se i ostalim kolegama, a nadam se da su izvršna vlast da imala slično mišljenje, s te strane vaš izveštaj je za svaku pohvalu, i naša poslanička grupa, iako je opoziciona i po pravilu ne podržava većinu zakona koji jesu u ovoj Narodnoj skupštini, vaš izveštaj može mirne duže podržati i reči da samo tako postavite i da jeste jedna vrlo svetla tačka u srpskoj državnoj upravi. Hvala vam.

Hvala, gospodine Stevanoviću.
Za reč se javio narodni poslanik šef poslaničke grupe SPS, gospodin Đorđe Milićević.
Izvolite, kolega Milićeviću.

Nisam se javio kolega Marinkoviću, ali izgleda da je vama lakše da prozovete mene, pa onda da, verovatno posle toga vi govorite, nemam ništa protiv, naravno.

Poštovani predstavnici Fiskalnog saveta, poštovani predsedniče Fiskalnog saveta, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je Fiskalni savet nezavistan i mi nemamo apsolutno nikakvu nameru da utičemo na vas, ali naravno da smo uvek spremni da vodimo debatu i otvoren dijalog i na sednicama Odbora i ovde u parlamentu, kada su teme važne i kada se teme tiču života naših građana.

Želim samo svoju diskusiju početi jednom izjavom koja kaže ovako – nezavisne institucije nemaju uvek identično gledište sa vlašću, ali to je i dobro, jer da je drugačije postavilo bi se pitanje čemu uopšte i služe. Što je i uredu. Nemamo nikakvu vrstu pritiska ali imamo jasan mandat zašto se Fiskalni savet bavi privrednim rastom. Jasno vidimo da Srbija i druge zemlje regiona imaju veliki odliv mladih ljudi i radne snage da bi se to zaustavilo apsolutno je neophodno povećanje životnog standarda i privrednog rasta u Srbiji. Ovo je izjava jednog od vaših članova Saveta. Apsolutno nemam ništa protiv, poštujem vašu nezavisnost ali ono što želim da kažem jeste da ovakvu izjavu vrlo često možemo čuti i od strane predstavnika jednog dela opozicije. Ne želim da verujem da ste vi ovakvom izjavom želeli da se bavite politikom i politikanstvom, ali je to činjenično.

Znate, iz kabineta je lako voditi politiku, sastavljati izveštaje, baviti se teorijom, a realnost je nešto drugo. Sa druge strane, ovde naspram sebe imate nas koji imamo takođe veliku odgovornost. Mi smo neko ko ima legitimitet, poverenje građana, parlament je glas naroda i mi ovde u parlamentu razgovaramo upravo o onome o čemu govori ova izjava, a to je da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu naših građana. Naravno, to podrazumeva bolji životni standard, boljitak za naše građane, to podrazumeva naravno i privredni rast.

Ono oko čega ćemo se čini mi se složiti na početku, jer se nećemo složiti oko svih stvari, ali nije ni dobro da svemu razmišljamo isto, jer ako bi razmišljali isto, to znači da nismo razmišljali dovoljno. Dakle, mi smatramo da je Srbija na dobrom putu i da je pozitivan trend vidljiv i prepoznatljiv i to je u određenim segmentima vašeg izveštaja i konstatovano.

Prepoznatljiv je i pozitivan trend koji vodi ka boljitku, ali boljitku koji je u svakom sektoru zasnovan na onome za šta se mi zalažemo, a to je na zdravim i na realnim osnovama. Važno je da, po našem mišljenju, sačuvamo ono što smo u ovom trenutku postigli u oblasti ekonomije i finansija i da započete procese privedemo kraju.

Javne finansije su sigurne i stabilne i mi sa optimizmom, rekao bih, možemo gledati u period koji je pred nama. Najteži deo posla, verujemo sa sigurnošću da je dobro odrađen, ali nije završen. Ono što predstoji jeste da na pravi način, pre svega racionalni način u budućnosti izvlačimo korist iz toga, odnosno da sačuvamo rezultate koje smo postigli, da sačuvamo teška fiskalna dostignuća i da prihvatimo sve podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i koje vode ka razvoju. Između ostalog, o nekim inicijativama i vi govorite u svom izveštaju.

Po našem viđenju tri su ključne reči kada govorimo o reformskom kursu Vlade Republike Srbije u ovom trenutku, a to su reforme, rast i razvoj. Temelji, kao što znate, reformskog kursa Vlade Republike Srbije postavljeni su 2014. godine. Neko je tu odluku morao da donese jer smo bili pred finansijskim bankrotom.

Dakle, Srbija je te 2013. godine, decembra meseca, kada smo usvajali budžet imala dva puta i dva pravca. Jedan pravac je bio spisak lepih želja, ono što bi građani želeli da čuju, što lepo zvuči, a što u koliko bi se finansijski realizovalo vodilo bi ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom krahu negde 2016/2017. godine. Drugi pravac je onaj nepopularni, a to su nepopularne političke mere, teške reforme. Kažete da govorite jezikom brojki. U potpunosti se slažem, ali od 2014. godine do danas se postižu rezultati koji su iznad ciljeva koji su definisani za tekuću godinu. Uvek je dobro podizati lestvicu naviše, a mi smatramo da je to dobro za budućnost Srbije, mi smatramo da je to dobro za budućnost svakog građanina Srbije.

Opet se vraćam na izjavu, jer vodimo otvoren dijalog, sudeći po vašem komentaru na ocenu Svetske banke, da bi Srbija na duži rok mogla da ima privredni rast od 7%, vi kažete, odnosno opet jedan od članova Saveta kaže – to je moguće ako bi se sedam miliona Srba zamenilo Nemcima i ako bi se uvela uprava kakva je u Nemačkoj. Ispravite me ako grešim, tako su preneli mediji. Sada, niti smo mi Nemci niti mi želimo nemački sistem, nama je potreban sistem koji je primeren trenutno našem ekonomskom stanju, a spremni smo da prihvatimo sve one dobre stvari od nekih drugih država koje možemo da prilagodimo našem sistemu. Mislim da ste hteli pomalo da budete i šaljivi, sarkastični, ali sada da vam kažem, ne znam šta je gore, ali mislim da niste razmišljali u drugom pravcu, da ste time povredili nekoga ko je predano, vredno radio u prethodnom vremenskom periodu da bi se došlo do ovih rezultata, ko je uložio veliki trud, rad, posvećenost i energiju.

Sa druge strane, možda malo da razmišljate i o građanima Srbije, da niste na neki način povredili i građane Srbije time što ste rekli da bi ste ih zamenili sa sedam miliona Nemaca. Ne želim da verujem da su ove izjave, kao što sam rekao, politizovane i da ste želeli da ih upotrebite u bilo kakvom političkom kontekstu. Dostignućemo mi ovaj sistem, odnosno ove rezultate ako budemo imali ono što je suštinski najvažnije, a to je politička stabilnost, a verujte imaćemo političku stabilnost.

Zahvaljujući odgovornim i teškim, nepopularnim merama došlo se do toga da danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, koji je zasnovan na životu i ekonomiji, a ne na politici i politikanstvu i ne na spisku lepih želja.

Danas je potpuno jasno da smo bili u pravu kada smo započeli reforme i kada smo rekli da je reč o reformama i o merama koje se tiču budućnosti Srbije, o merama koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije i da ne treba pojednostavljeno gledati na te mere kada smo imali prilike da čujemo od pojedinih članova opozicije, dela opozicije, da se otimaju plate, da se otimaju penzije, ne, ovde govorimo o merama za spas srpske ekonomije.

Zahvaljujući upravo tim merama danas je potpuno jasno da smo u pravu i stvoren je jedan dobar osnov za povećanje plata i penzija.

Dakle, imamo povećanje plata i penzija, a imamo plus u držanoj kasi. Neodgovorno bi bilo i neozbiljno da imamo povećanje i plata i penzija, da više zahvatamo iz republičkog budžeta, a da imamo minus u državnoj kasi. Dakle, ipak domaćinski i racionalno se raspolaže sa onim što se zaradilo.

Kada je reč o formuli za izračunavanje penzija, o čemu je i maločas bilo reči, najvažnije da su po nama penzije stabilne, nekoliko modela se razmatra. Izdvajanje za penzije je na zadovoljavajućem nivou u budžetu. Treba sagledati realan rast privrede, rast inflacije i rast potrošačkih cena.

Mislim da smo dva cilja u potpunosti realizovali, a to je trajno i u kontinuitetu smanjenje javnog duga BDP i trajno smanjenje budžetskog deficita.

Srbija se danas nalazi na 48. mestu mislim na svetskoj Duing biznis listi, a pre započetih reformskih procesa bili smo na 91. mestu.

Sa druge strane, politička i ekonomska stabilnost uz preduslove, odnosno podsticaje koje pruža Vlada Republike Srbije, potencijalnim investitorima, pre svega mislim na manju birokratiju, brže izdavanje dozvola, doprineli su da Srbija bude atraktivna investiciona destinacija.

Podržavamo koncept reforme javnog i jačanje privatnog sektora, tu apsolutno nemamo nikakvu dilemu. Znamo koliko je teško i podržavamo mere koje su preduzete kada je reč o javnom sektoru, ali smatramo da je jako važno i da treba uraditi analizu gde ima viškova, a gde ima manjka zaposlenih u javnom sektoru, kako bi u celini imali efikasniji javni sektor.

Tokom dosadašnjeg procesa racionalizacije pronađeni su prostori za uštede, ali tako da nije narušen kvalitet rada javne uprave i funkcionisanje sistema što je izuzetno važno.

Srbija je jedna od zemalja, ovo je podatak koji sam dobio od predstavnika iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za 2018. godinu, Srbija je jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u Evropi.

Ukoliko se poredi broj zaposlenih u javno upravu u odnosu na 100 stanovnika i nakon dva kruga sveobuhvatne racionalizacije broja zaposlenih u Srbiji, danas imamo 6,4 zaposlenih u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5. Ja samo govorim o podacima koje sam dobio i pribavio.

Govorite o tome da je sazrelo vreme da se ukine zabrana zapošljavanja. Mi smatramo da je kontrolisano zapošljavanje postiglo određene pozitivne efekte. Potreban je novi, slažemo se, potreban je novi model, kako bi se postojeći problemi prevazišli, u smislu onih koji imaju optimalan broj zaposlenih i finansijska sredstva obezbediti model bez saglasnosti.

Što se tiče privatnog sektora, maločas sam ga pomenuo, u potpunosti podržavamo najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića za subvencije privatnim firmama za nabavku nove opreme i to do 50%. Privatni sektor je po našem mišljenju budućnost. On je od velike važnosti za državu na jednoj strani, to znači nova radna mesta, na drugoj strani država živi od poreza i dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća.

Dosta toga je urađeno kada je reč o javnim preduzećima. Poštujući sve konstatacije i sve ono što ste vi izneli u svom izveštaju. Šta je to što mi konkretno očekujemo od javnih preduzeća? Efikasnost, da efikasnije koriste resurse, da budu racionalnija, da uzrokuju manje troškove u budžetu i da investiraju kako bi bile što bolje usluge koje pružaju građanima.

Vi ste u svom Izveštaju naveli, tri preduzeća: železnice, gde se ozbiljno pristupilo reformama; Srbijagas, koji je postalo profitabilno od 2015. godine i EPS, kažete, ima najsloženije probleme, iako je predviđeno rešavanje problema EPS-a, a u oblasti digitalizacije, a cilj je stići na nivo razvijenih evropskih kapaciteta.

U Izveštaju, takođe, govorite i o reformi javnih finansija lokalnih samouprava. Naravno da se lokalne samouprave moraju kretati u okvirima koje daje Ministarstvo finansija. Kažete da ste uradili sveobuhvatnu studiju sredinom, čini mi se 2017. godine, sa određenim preporukama i da se situacija, donekle poboljšala.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima DRI, što je opet povezano sa lokalnim samoupravama i sa temom o kojoj trenutno govorim, i neke dve ključne stvari su jako važne, a to je edukacija i kvalitetnija interna kontrola. Ne kažem da je situacija idealna, ali da nije bilo domaćinskog ponašanja, lokalnoj samoupravi ne bi doprineli ni dobrim rezultatima fiskalne konsolidacije na makroekonomskom planu.

Uz to, u izveštaju, ispravite me ako grešim, govorite o četiri grada, četiri lokalne samouprave. U Srbiji ima 174 lokalne samouprave.

Sad, samo nekoliko rečenica kada je reč o pokazateljima, pošto govorite jezikom brojke. Šta je to što su benefiniti i šta je to što je boljitak o kojem sam malo čas govorio? Recimo, nova minimalna cena rada i uvećana u odnosu na 2018. godinu za 8,6%, minimalni minimalac prelazi iznos od 27. 000 dinara. Stopa nezaposlenosti 2013. godine je bila 25,9%, a sada je pala na 12,1%. Prosečna neto zarada obračunata za mart 2019. godine iznosila je 54.271 dinar. Rast neto zarade u periodu januar-mart 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 9,5 % nominalno, odnosno 7% realno u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za februar 2019. godine nominalno je veća za 9,9%, a realno za 6,9%. Smanjeno je, o tome je i malo čas bilo reči, opterećenje na zarade, pošto se od 1. januara 2019. godine ukinuti doprinosi za nezaposlenost na teror poslodavca u iznosu od 0,75 % i to je teret budžeta, 12 milijardi dinara godišnje je palo na teret republičkog budžeta.

U budžetu za 2019. godinu, država je izdvojila 19 milijardi dinara više za plate zaposlenih u javnom sektoru, a plate u javnom sektoru, ovu od 01. januara 2019. godine, uvećane su za 7 do 12% Faznim ukidanjem zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja od korisnika javnih sredstava, povećane su plate u javnoj administraciji.

Usvojen je Predlog zakon o dopuni budžetskom sistemu 21. aprila 2019. godine, kojima su uvećane plate zaposlenima u predškolskoj ustanovi za 9%, počev od maja 2019. godine.

Uvećane su penzije zbog ukidanja zakona o privremenom smanjenju penzija. Skupština je osvojila Zakon 29. septembra 2018. godine. Realan rast BDP-a u prvom kvartalu 2019. godine, u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 2,5%.

Smanjenje javnog duga, podsetiću još jednom, Srbija je bila pred finansijskim bankrotom. Javni dug Srbije iznosio je na dan 30.04.2019. godine 23,77 milijardi evra, što čini 51,1 % BDP-a.

Udeo javnog duga u BDP smanjen je za 2,7% u odnosu na decembar 2018. godine, kada je iznosio 53,8%.

Imamo suficit u budžetu. U prva četiri meseca ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 5,5 milijardi dinara.

Pošto mi je još malo vremena ostalo, ono što smatram da je veoma važno, budžetom za 2019. godinu za kapitalne investicije, ono o čemu ste i vi govorili, izdvojeno je 220 milijardi dinara, 30% više novca nego prethodnih godina.

U proteklih pet godina u Srbiji je otvoreno 180 fabrika. Grade se novi autoputevi, obnavlja se železnica, povezujemo se sa evropskim koridorima iako vi kritikujete sporost kada je reč o Koridoru 10.

Mi smatramo da je to jako važan i značajan projekat. Godine 2008. kada je Milutin Mrkonjić kao ministar infrastrukture govorio o tom projektu, čini mi se da je malo ljudi verovalo u taj projekat, a danas mislim da većina shvata da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, ove godine u prva četiri meseca iznosile su 1,2 milijarde evra, što je 14% više nego u istom periodu prethodnih godina. Dakle, Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija. U toku prethodne godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, a sve druge zemlje zajedno na zapadnom Balkanu nisu došle ni do 2,5 milijardi evra. Industrijska proizvodnja je povećana 1,3% u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu.

Na samom kraju, sam Predlog zakona o budžetu za 2019. godinu upravo je rezultat nastavka reformi. Tri odlike budžeta su značajne. Ono za šta se i vi zalažete, naravno i mi, a to je životni standard građana, rasterećenje privrede i naravno kapitalna ulaganja. Zahvaljujem.