Vezano za Kopaonik biznis forum, isto kao što je predsednik Vučić, kao što je premijer Ana Brnabić, ministar finansija, tako sam i ja govorio u interesu Srbije i ono što mislim da je dobro za Srbiju. Znači, kao što ni oni nisu privatno govorili, nisam ni ja privatno govorio. Kao što su njih pozvali zbog toga što imaju neku funkciju, tako sam i ja bio pozvan i govorio.
Ono što se vama možda čini ružno, a ja mislim da nije, i zapravo implicitno tvrdite – dobro je da Srbija uvek zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, da raste 3% i da tako uvek bude. Ja se sa tim ne slažem. Naprotiv, mislim da je dobro za Srbiju da raste 5%, koji je njen potencijal, a pošto ne bih hteo samo da kažem 5,7,12%, mi smo se potrudili da napravimo analizu kako to i da se ostvari.
Možemo da sednemo pa da prolazimo kroz tu našu analizu pa da vi kažete – ovo jeste, ovo nije, ali mislim da je svrha da se napravi politika i sistem koji će to omogućiti. Srbija može da raste 5%, više od centralne i istočne Evrope. Mi se zalažemo za to, kada mi to stavljate u usta, zato što volimo Srbiju, ali onda zato što volimo moramo da damo najbolje što znamo preporuke za to.
Ako vi to doživljavate kao loše, ako mislite da je bolje stvari zamagliti, pričati – dobro, u redu je da raste 3%, tu se onda razlikuje naše viđenje šta znači voleti zemlju.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite kolega Arsiću.

Nemojte mi spočitavati da sam rekao ili želim nešto što ni u jednom trenutku meni nije palo na pamet. To što vi govorite da ja želim je tačno onoliko koliko vi od 2012. godine objavljujete svoje izveštaje na sajtu, čini mi se da ste to počeli da radite tek od 2014. godine. Toliko o tome.

(Pavle Petrović: Nije tačno.)

Sada mi recite, ja bih voleo da mi objasnite, tamo sede neki ljudi koji odlučuju hoće li da investiraju u Srbiju ili neće. Sede ambasadori koji treba da lobiraju kod svojih privrednika da te svoje privrednike dovedu u Srbiju, a vi tamo ispričate što ispričate i kažete - ja sam govorio istinu.

Prvo ja se ne slažem da je to istina, ali u redu. Ali, znate gde je mesto gde se taj problem rešava i gde je mesto dijaloga? Ovde. Ovde se donosi zakon. Ovde se utvrđuju strategije, ovde se na strategije daje saglasnost.

Pa umesto da ste pozvali koleginicu Tomić - ajmo da imamo jednu zajedničku sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu, Odbora za privredu pa da vidimo šta ćemo sa državom da uradimo, pa da pozovemo ministra finansija, pa da pozovemo ministra privrede, pa da sednemo sa njima da rešavamo probleme, ako postoje, u ovom obliku ili u onom, svejedno.

U tome je razlika. To morate da shvatite. Vaša primarna uloga jeste da u ime Narodne skupštine kontrolišete stanje javnih finansija u Republici Srbiji, nadgledate kako Vlada sprovodi svoju strategiju i o tome obaveštavate Narodnu skupštinu. Kada dođe do bitnih odstupanja da obavestite odmah Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji ima pravo da reaguje.

Kada budete tu svoju ulogu shvatili da ste vi sredstvo Narodne skupštine, a ne priča sama za sebe i da postojite radi sebe samih, onda možemo da razgovaramo.

Zahvaljujem kolega Arsiću.
Reč ima predsednik Fiskalnog saveta, prof. dr Pavle Petrović.
Izvolite.

Dakle, zakon kaže – Fiskalni savet je nezavisan državni organ. To je prvi stav.
Drugi stav, evo odmah netačnosti vaše, odakle vam ideja da su na našem sajtu tek od 2014. godine izveštaji?
(Aleksandar Martinović: Tako piše.)
Svi naši izveštaji koje smo slali Skupštini, pogledajte sajt, su otkako smo se mi formirali. Čim smo formirali sajt, znači 2011. godine.
Sada, vi kažete gospodine Arsiću, da ono što sam izneo na Kopaoniku sam trebao da iznesem ovde u Skupštinu, jel sam dobro razumeo? A glavni argument je, jer tamo na Kopaoniku će čuti investitori pa neće investirati. Jel to znači da ovo sada što iznesem na Skupštini neće čuti investitori, pa će investirati.
To je prvi stav. Drugi stav je, pa nemojte da mislite da su oni toliko naivni da možete sa nekim šalama da ih prevarite. Najbolja politika, to je moj stav, najbolja fundamentalna i ekonomska politika je da se iznese stvarno stanje stvari. Evo i zašto, ako na nekoj stvari prikrijete nešto što je stvarno, zašto je privredni rast tako niži, kada to otkriju strani investitori, neće vam više verovati ni da vam je izbalansiran budžet, što stvarno jeste.
Ne samo da izbalansira, nego će on tako da bude u sledećih četiri, pet godina, što stvarno jeste, i da će javni dug politikom kako se vodi, naglo početi da pata, što će stvarno i da se desi. Ako izgubite kredibilitet na jednoj strani, onda kad ga dobro budete uradili neće vam to pomoći.
Inače, oko sastanka mi otkako smo se formirali nudimo, evo i sada nudimo, posebne sastanke sa poslanicima gde bi u radnom sastavu, znači po nekim temama otvoreno razgovarali, iznosili iz stanovišta. Znači, tačno je, mi dolazimo u Skupštinu jednom godišnje, znači odbor smo svake godine, drugi put je plenarno, ali nismo nudili, pošto taj odbor ima puno tačaka i vezan je za budžet, da tokom godine na osnovu interesovanja poslanika, svih poslanika, napravimo radni sastanak i diskutujemo pojedine teme i da vidimo. Ne kažemo mi, da stavimo naše stavove, vi vaše i da vidimo kako tu stvari stoje, šta su prioriteti, šta stvarno stoji, ali u takvoj atmosferi vi možete sa brojevima, pa ako tada nešto nemamo, onda možemo ponovo.
Znači, zaključak je da smo nudili te sastanke i nudimo ih opet, ubuduće i mislimo da bi bili korisni i očekujemo i da se desi. Hvala.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Poštovani predsedniče Fiskalnog saveta, pročitajte član do kraja, nemojte to po pola. Zato imate te probleme sa poslanicima da vam ne veruju. Kaže ovako - Fiskalni savet je nezavisan državni organ, 2. stav člana 92a, pa kaže - za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini.

Vi ste nezavisni prema izvršnoj vlasti, niste prema Narodnoj skupštini. Izbij te iz glave četvrtu granu vlasti, to ne postoji. Kaže ovako, čini mi se u članu 92ž, nisam baš siguran - Fiskalni savet obavlja sledeće zadatke, priprema mišljenja, nacrt fiskalne strategije, priprema... itd. Fiskalni savet podnosi iz analize iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini u roku od 15 dana.

Sve što radite obaveštavate Narodnu skupštinu. Zato vam i kažem, nije tamo vama mesto, nego ovde. Mi ćemo vas vrlo rado kao predstavnika čak i ubaciti u delegaciju Narodne skupštine da idete na Kopaonik biznis forum, ali problemi se rešavaju ovde, ne tamo. Tamo se reklamira svako za sebe, problem je ovde, ovde se rešava. Tako da, zaboravite na te priče.

Ono što je najvažnije, vi kada kažete tamo nešto, ko će vama da odgovori? Najčešće niko. Ovde ako ste u pravu, pričaćemo da ste u pravu. Ako se ne slažemo, pričaćemo da se ne slažemo, iznosićemo kontra argumente. Šta god da bude, ne može da bude loše za državu, šta god da bude. Kada pričate jednostrano, bez odgovora, verujte mi to nikada ne može da bude dobro.

Zahvaljujem.
Profesore, biće vremena za raspravu, ali moramo da poštujemo Poslovnik.
Sve je u redu profesore, dozvolite samo, moramo da poštujemo Poslovnik.
Obzirom da je 14.00 časova, poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema izveštaja Fiskalnog saveta spada u one teme koje u principu ni politički ni administrativno nisu toliko interesantne. Zato i prateći sve dosadašnje rasprave zapravo se vidi da tu nema previše soka za političko interesovanje. Sam Fiskalni savet zapravo spada u ona tela koja opet i nisu po svojoj prirodi atraktivna, jer sva nezavisna tela ili tzv. nezavisna tela, svejedno, zapravo spadaju u tu kategoriju, ali definitivno i ovo telo, kao i izveštaj ovoga tela spadaju u veoma važne segmente države i državne organizacije i nužnost kojoj treba do kraja prići sa punom ozbiljnošću.

Dakle, što se samog izveštaja tiče, on predstavlja neku vrstu faktografije iza koje kredibilno stoje članovi ovog saveta. Međutim, razmatrajući ovaj izveštaj dolazimo do večite dileme određene ravnoteže između količine i samoga kvaliteta birokratije, papira koji se proizvode tom birokratijom i s druge strane same efikasnosti. Definitivno, države koje prolaze kroz tranziciju vrlo često su pred iskušenjem da zapravo upadnu u zamku forme, da imamo sve u formi, a da na kraju ne bude rezultat zadovoljavajući, odnosno onaj koji očekujemo.

Analizirajući izveštaj opet sam bacio pogled i na analizu Fiskalnog saveta iz marta meseca ove godine, koja je po meni veoma kvalitetna i koja je, možda gorko ponekad za naše uši, ipak notirala stvarne probleme u našem društvu, probleme koje doduše nije teško ni definisati, ali sa kojima se nimalo nije lako nositi i to su zapravo tri ključna problema, kako su kazali u toj analizi – problem vladavine prava, problem korupcije i problem samog kvaliteta obrazovanja. Dakle, definitivno mi moramo imati hrabrosti, i to sa svih pozicija, a najpre sa pozicije Narodne skupštine da sagledamo zapravo ovu stvarnost i da smognemo snage nadstranački, naddnevno-politički da se sa ovim problemima suočimo. To jeste zapravo činjenica.

Juče u vezi sa prethodnim izveštajem sam zapravo dotakao ovu temu, državni budžet je posuda i od toga koliko je ta posuda ispravna toliko će ona u okviru sebe zadržati novca. Onoliko koliko uspemo da izlečimo, začepimo, zatvorimo pukotine na toj posudi, imaćemo zdrav budžet, imaćemo zdravu fiskalnu politiku i na koncu imati zdravu državu koja će zapravo vršiti onu ulogu koja joj je potrebna.

Ja bih svakako podržao ovaj izveštaj, ali mislim da i sa više pozicija treba prihvatiti ove sugestije, treba iznaći načina hrabrije da se suočimo sa pitanjem korupcije. Kažem, sada se može primetiti poslednjih godina, nakon ozbiljnog truda koji se ulaže sa vrha države, da se polako pravi razlika između onog što se radi na nivou centralne vlasti i onoga što vidimo u određenim slučajevima na lokalnom nivou.

Dakle, za ovo treba mnogo hrabrosti, treba odlučnosti, ali ključno je da to priznamo i ključno je da se sa time suočimo. Svakako da su i pitanje korupcije i pitanje vladavine prava veoma važni, ali pitanje obrazovanja je pitanje biti ili ne biti i države i društva. To je pitanje kome se mora dati značajnije mesto u svakom pogledu, uključujući i samo budžetiranje i sve ostalo. Hvala vam.