Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, želim da vas obavestim da sam juče, posredstvom pisarnice Narodne skupštine, dobio rešenje Ustavnog suda Srbije, kao prvopotpisnik dva zahteva za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom grupe od preko 25 poslanika, kako Ustav inače propisuje, za ocenu ustavnosti Zakona o smanjenju penzija. Ovim rešenjem obustavljaju se svi postupci, iako je prošlo devet i više meseci od podnošenja naših zahteva sa 27 poslanika, odnosno sa 31 poslanikom naknadno.

Ne kritikujući uopšte Ustavni sud kakvu bi odluku doneo, moram da kažem da sam veoma razočaran kao narodni poslanik što Ustavni sud nije poštovao odredbe Ustava, jer Ustavni sud ne može da ocenjuje da li će pokrenuti ili neće pokrenuti postupak na zahtev za pokretanje postupka najmanje 25 poslanika.

Kakvu će odluku doneti to je druga stvar u to mi kao narodni poslanici ne možemo da utičemo, ali obustaviti postupak devet meseci posle podnošenja zahteva, bez pokretanja postupka, to zaista nije u redu. Onda se postavlja pitanje šta će penzioneri tek da rade sa pojedinačnim zahtevima, koji su upućivali Ustavnom sudu ili udruženja penzionera, ako kvalifikovana grupa poslanika po Ustavu nije mogla da dobije poštovanje Ustava od strane Ustavnog suda.

Drugo, juče je bila rasprave ovde da li je dijaspora najveći donator i investitor Republike Srbije. Neosporno da jeste, najveći, najpovoljniji, bez kamate i bez povraćaja tih sredstava, a kako se mi odnosimo prema dijaspori? Predsednica Vlade, čak ima i poseban resor vezan za digitalizaciju i korišćenje savremenih informatičkih sredstava. Pa, zašto barem za sledeće izbore ne uvodimo elektronsko glasanje za dijasporu, nego ljudi u Australiji, Kanadi, Americi i Rusiji, itd, drugim zemljama gde treba hiljade kilometara da putuju do glasačkog mesta u konzularnom predstavništvu ili drugom mestu koje je odabrano, ne mogu uopšte da to obave i imamo situaciju da zatvorenici u jednom zatvoru su brojniji glasači nego celokupna dijaspora. O tome treba da vodimo računa.

Treće pitanje jeste – zašto je izgradnja autoputa Preljina-Pojate prepuštena izvođaču iz SAD koji je ja za 300 miliona evra veća ponuda nego što je bila ponuda kineskog izvođača radova.

Četvrto pitanje, i tu bih molio članove Fiskalnog saveta, da odgovore, budući da po Ustavu državno zemljište ne može da se prodaje. Kako je prodato poljoprivredno zemljište PKB, kada je to bila društvena svojina? Drugo, kako je prodato po nefer ceni? Kako je prodato pod nefer uslovima? Samo jedan učesnik je bio. Kako su se menjali uslovi u toku privatizacionog postupka. U prvom privatizacionom postupku nije postojala klauzula kao u drugom da treba najmanje 400 miliona ukupnog prihoda firmi koja se bavi poljoprivredom. Firma koja je kupila je registrovana kao d.o.o. u Srbiji, ona nije imala prihod od 400 miliona evra.

Dalje, zašto prilikom saopštavanja i otvaranja ponuda, nije saopštena i cena koja je ponuđena, nego samo ko je ponuđač? Kako je to javno otvaranje ponuda, a da se ne zna pored toga ko je ponuđač, koju je cenu ponudio.

Najzad, nismo mogli dobiti ugovor o privatizaciji PKB, odnosno prodaji PKB, ali u sredstvima informisanja sam pročitao da u tom ugovoru stoji klauzula da kupac može da u naredne tri godine proda po 10% kupljenog zemljišta. Budući da je sada cena oko 38 hiljada evra poljoprivrednog zemljišta, to je osmostruko veća cena, koliko će kupac zaraditi samom prodajom toga tri puta po 10%. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.

Oko ovog poslednjeg, pošto mi deluje najzanimljivije, mada ne znam, izgleda da su pitanja bila upućena Fiskalnom savetu, verujem da gospodin Ševarlić očekuje da mu i vi odgovorite.

Što se tiče PKB, tu je da budem iskren do kraja Fiskalni savet realan. Dakle, ne smatra to za nešto loše, naprotiv to ćete videti i u ovom godišnjem izveštaju o kome mi pričamo i u njihovim stavovima na ovu temu. Ono što ja mogu da vam kažem jeste da apsolutno ne stoji bilo koja od zamerki na temu da li je korektna cena dobijena, zašto nije veća, ko se javio i zašto. Dakle, apsolutno se zna kako je taj proces tekao i takođe se zna, da bi apsolutno bilo, što se nas tiče, više nego dobrodošlo da smo dobili više novca, ali nismo zato što niko nije bio spreman da to plati više od onoga koliko je vredelo na samom kraju. To je cela istina. Da li je bio postupak za 50% veću vrednost, pre ovoga o kome govorite sada. Bio je i ko se javio? Niko.

Dakle, neke stvari, tiču se prosto tržišne logike, ako neko ne želi da plati onoliko koliko bismo mi voleli, pa šta onda možemo, da insistiramo da to mora na određeni način. Ne, nego ili ćemo naći rešenje tako da to može da funkcioniše ili ćemo da ostanemo sa rukama u problemu do kraja. Ono što smo mi izabrali i što Fiskalni savet takođe ceni korektno sa svoje strane, odlučili smo da pronađemo rešenje tako da može da funkcioniše. Zašto je došlo do toga da ne vredi onoliko koliko bismo voleli? Pa, najbolje bi bilo da se priupita, recimo, Dragan Đilas.

Imali ste, verujem, dovoljno prilike učestvujući na izbornim listama sa njegovim dojučerašnjim saradnicima da uspostavite kontakt, ako ste bili zainteresovani da postavite pitanje lično i da pitate čoveka, zašto je iz godine u godinu dok je Dragan Đilas lično vedrio i oblačio sudbinu tog preduzeća, beležena dubioza i manjak, a posle lažno predstavljeno i to i dan danas priča i ne stidi se da i dan danas laže, da je to u stvari bio veliki poslovni uspeh. Kada pogledate strukturu, i to vam ne kažem ja, to vam kažu njemu i njima naklonjeni BIRN, KRIK, i tako dalje, oni su o tome pravili istraživanja. Kada pogledate strukturu, to je sav go minus koji se meri iz godine u godinu, desetinama miliona evra, a posle lažno predstavljanje da je to nekakav uspeh, a videćete kako, otpisom potraživanja, nije nego. I, kao što je lagao da su bile sjajne plate i da nije bilo planirano da njegov menadžment sam sebi isplaćuje bonuse tako je lagao i za ovo.

Zašto se to radilo? Za to ja imam tumačenje. Smatram da se išlo na to namerno, da se to preduzeće upropasti do tačke da ne vredi ništa, a da ga onda onaj ko se lično stara da ga upropasti uzme, što bi rekao naš narod, džab-džabe. To nije uspelo. Šta vam je dokaz da je ovo što smo mi uspeli da postignemo kao cenu realnu. Pa, činjenica da je mogao da se javi ko god je hteo. Pa, Dragan Đilas ili bilo ko treći, da je bio stvarno zainteresovan da od toga napravi nešto uspešno kao što laže da hoće, mogao je da se pojavi sam, da konkuriše, da ponudi više ako smatra da to vredi više i da učini šta god mu je volja. Da li se pojavi? Pa, jeste, kao što je i u RTB Bor postupio na isti način.

To su dakle samo priče, ovo što smo mi uradili i što će sigurno da vam objasni Fiskalni savet ako ih pitate direktno. To je realno, ozbiljno i odgovorno postupanje, postupanje u kom se starate da nešto funkcioniše, da radi, da nešto doprinese i zaposlenima i svojoj državi, a ne briga za sopstveni džep, koja je nažalost i po pitanju PKB bila odlučujući motiv za neke koji su nažalost još jednom ove zemlje i njenih građana vedrili i oblačili njom. Mislim, da je sada za nijansu jasnije.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Korporacija PKB je ispred kućnog praga, najuređeniji zemljišni kompleks u Evropi. Iako barem vašem režimu nije dovoljno bilo šest godina da oporavite to preduzeće, ne možete stalno svaljivati krivicu na prethodni režim. Koliko je dugovanje bilo PKB-a krajem 2012. godine, a koliko je prilikom prodaje imovine PKB-a?

Dalje, da li je PKB likvidiran ili prodat? Jer, recimo, konsultant za strana ulaganja Miladin Kovačević, ali ne ovaj direktor Republičkog zavoda za statistiku, nego onaj drugi, kaže da je to specifičan vid likvidacije PKB-a. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Pričaju to ljudi za koje se ne može reći da nas na bilo koji način politički simpatišu, pričaju to ljudi koji se tim stvarima bave ozbiljno i kad se ne slažemo, mi priznajemo da se ljudi tim stvarima bave ozbiljno. Oni kažu, koliko god mi želeli, koliko god mi voleli, to nije moglo da funkcioniše na način da mi na silu boga insistiramo da nam to služi za ono za šta mi smatramo da treba da nam služi i da mora da radi mimo svih tržišnih uslova. Dakle, to prosto nije moglo tako. Zbog toga se išlo na rešenje da se pronađe neko ko će kao vlasnik moći to da finansijski podnese i da mu da neki smisao, da to nešto zarađuje, nešto vredi i ljudima koji su tamo angažovani. Ali, još jednom, Beograd u Srbiji, kako god hoćete, široj slici, ako pričamo o režimu, što ne postaviste pitanje svom režimu?

Dakle, kad kažem Dragan Đilas ja mislim na vaš režim. Da li je on lično preuzeo da se bavi tim PKB? Jeste. Šta je on lično pokazao kao rezultat? Rekoh vam malopre. I, rekoh vam, nemojte da mi verujete na reč, proverite ove izvore kojima vi verujete, vaše KRIK-ove, BIRN-ove, CINS-ove itd. Ima na njihovim sajtovima, oni su to istraživali i oni su utvrdili, iz godine u godinu desetine miliona dubioza za PKB. Kažem vam šta mislim zašto, zato što je to neko namerno želeo da uradi tako.

Dakle, ako ćemo da pričamo o ovim stvarima ozbiljno, mi moramo da podsećamo da su ti ljudi te stvari radili, ne zato što mi danas pokušavamo da skinemo neku odgovornost sa sebe, ne, potpuno vam iskreno govorim, mi ne smatramo da smo odgovorni za to što će PKB funkcionisati, što funkcioniše. Dakle, to je dobra stvar. Kažem vam, Fiskalni savet to je dobra stvar, baš kao što je rešenje za RTB Bor dobra stvar.Mi se od toga ne peremo niti se za to izvinjavamo, mi smo zadovoljni što smo to rešenje našli, to treba da razumete, baš kao i za „Železaru“.

Podsećamo šta su ti ljudi radili, iz jednog veoma važnog razloga – da im se nikada, ali nikada, ne dozvoli ponovo prilika da to rade ponovo. Oni danas kažu sami: „Mi smo o tome govorili juče, vi u tom momentu niste bili u sali“. Priznaju ljudi kako su dočekali onaj trenutak kada ih je narod na izborima ispratio, i kažu, hvale se time ili dušu olakšavaju, ne znam šta rade, kažu: „Završili smo taj period tako što smo imali vile, tako što smo imali pozamašne devizne bankovne račune, tako što smo imali fina masna nameštenja u međunarodnim bordovima“.

I tim ljudima da mi ponovo dozvolimo da vode računa o nekom preduzeću opštini ili gradu?! Pa, znate šta, ovaj narod i ova zemlja zaslužuju mnogo bolje. Uostalom, ni to nemojte da verujete meni, pitajte građane pa će vam reći ubedljivo kao na, recimo, Kosovu i Metohiji pre neku nedelju ili u Majuru, pre samo neki dan.

Za ovo o čemu vam mi govorimo i za ove rezultate, od mogućih 15 raspoloživih mesta ili rezultata, ide 15. Za to što su radili Đilas i ovaj vaš režim, znate li koliko dođe? Dođe nula.

Nemate pravo na repliku kolega Ševarliću.
Nijedan uslov nije ispunjen.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Mogu li?