Zahvaljujem, ministre.

Reč ima narodna poslanica Snežana Bogasavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja je jedan izuzetno važan zakon iz oblasti nauke. Reč je o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima, čija posebna vrednost proizilazi iz činjenice da se radi o vodećem, to jest krovnom zakonu, kojim se propisuje pravni okvir potreban za sprovođenje važnih reformskih procesa u ovoj sferi našeg društvenog života.

Jasna je namera predlagača zakona da se urede i unaprede uslovi za celokupno funkcionisanje svih segmenata u oblasti nauke i istraživanja Republike Srbije, kao i da se uspostavi pozitivan ambijent za neophodne reforme.

U predlaganju ovog zakona pošlo se od činjenice da društvo zasnovano na znanju, kakvom teži i naša zemlja, zahteva visok nivo znanja i transfer tog znanja u nove proizvode, procese i usluge.

To je i razumljivo, jer savremena društva su odavno prepoznala nauku i obrazovanje kao dinamičke faktore ekonomskog, društvenog i ukupnog civilizacijskog razvoja. Osim toga, nema sumnje, nauka i inovacije su ključni faktor konkurentnosti i održivog razvoja.

Stoga, koncept savremene ekonomije baziran je na znanju, a razvoj, rast bruto nacionalnog dohotka, standard građana i bolji kvalitet života nezamislivi su bez nauke i obrazovanja.

U razvijenom delu sveta konstantno ulažu se značajna materijalno finansijska sredstva u istraživanja, inovacionu delatnost i ljudske resurse. Tako na primer, zemlje EU za nauku, odnosno istraživanja i razvoj izdvajaju u proseku 2% BDP-a, pri čemu više od polovine ovih sredstava dolazi iz privatnog sektora, tj. od zainteresovanih kompanija.

Cilj EU je da sve zemlje članice do 2020. godine postignu nivo od 3% BDP-a za ulaganja u nauku, sa strukturom 2% iz privatnog sektora i 1% iz budžeta, koji treba da obezbede vlade država članica. Njihova kalkulacija je jasna - veća ulaganja za veći broj inovacija, koje vode otvaranju novih radnih mesta i povećanju BDP-a.

Tako prema procenama iz Strategije „Evropa 2020“ 3% BDP-a za ulaganja u istraživanja, razvoj i inovacije trebalo bi da donesu 3,7 miliona novih radnih mesta i povećanje BDP-a od 795 milijardi evra 2025. godine.

Srbija, takođe, ima ambiciozne planove. Našom strategijom „Istraživanja za inovacije“ planiran je kontinuiran rast ulaganja u naučna istraživanja i mi danas možemo da kažemo da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva za naučno-istraživački rad za 35,8%.

Namera je da se i u narednim godinama nastavi pozitivan trend većih izdvajanja iz budžeta za nauku, ali i da se značajno poveća udeo sredstava i iz drugih izvora, koji je sada skroman i iznosi oko 10%.

Sve ovo nedvosmisleno govori da su pred našim društvom i pred našom naučnom zajednicom godine velikih izazova i velikih očekivanja. Jasno je da srpska ekonomija i društvo moraju zakoračiti u novo polje razvoja bazirano na rezultatima naučnih istraživanja i na inovacijama. Samo tako Srbija može pratiti i ići u korak sa savremenim trendovima civilizacijskog razvoja, a srpska ekonomija biti ravnopravan i konkurentan partner na globalnom ekonomskom tržištu.

Poštovani narodni poslanici, znanje, obrazovanje, nauka, istraživanja i inovacije ključ su razvoja i daljeg preporoda Republike Srbije. Od naše naučne zajednice, nauke i tehnologije koje ona razvija s pravom se očekuje da bude pokretač svekolikog nacionalnog prosperiteta.

Svesno svoje uloge i odgovornosti, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije hrabro ide u susret izazovima, trasirajući put neophodnim reformama sa namerom da se osiguraju što je moguće bolji materijalno-tehnički uslovi, ali i sigurno, stabilno i predvidivo finansiranje naučnih istraživanja naše brojčano male, ali i te kako kvalitetne i prosperitetne naučne zajednice.

Kada govorimo o tehničkoj podršci i uslovima za naučno-istraživački rad u prethodnom periodu načinjeni su značajni pomaci. Pomenuću samo neke. Srbija je postala 23. punopravna članica CERN-a Evropske organizacije za nuklearna istraživanja i time je širom otvorila vrata za naše istraživače i njihov rad na najsavremenijoj opremi za istraživanja u ovoj naučnoj oblasti.

U značajnoj meri unapređena je i infrastruktura za podršku nauci i istraživanjima, kao što je na primer razvoj i opremanje naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, itd.

Poboljšana je saradnja između nauke i privrede kroz brojne projekte, finansirane od strane Fonda za inovacione delatnosti. Uz to, prethodnih nekoliko godina izdvojena su i investirana i značajna finansijska sredstva u opremanje postojećih i formiranje novih laboratorija sa jasnim planom i za buduća ulaganja.

Sada pred nama je novi važan cilj reforme koji je ujedno pretpostavka i za uspeh drugih reformskih procesa, a to je uspostavljanje novog modela finansiranja naučnih istraživanja. U tom smislu, prvi konkretan korak je već načinjen usvajanjem zakona o Fondu za nauku.

Ovaj zakon usvojen je decembra meseca prošle godine kao nov zakon, za novu instituciju kakva postoji u gotovo svim zemljama koje imaju razvijenu nauku. Inače, da se podsetimo, bio je to posle punih 12 godina prvi, sasvim nov, zakon iz ove oblasti.

Ovaj prvi korak bio je i te kako uspešan, jer danas šest meseci nakon donošenja ovog zakona možemo reći da je Fond konstituisan i da je operativan. Naime, pre nekoliko dana, tačnije 21. juna, raspisan je prvi javni poziv za predlaganje projekata koji će biti finansirani sredstvima Fonda.

Ovaj prvi poziv upućen je mladim istraživačima, što smatram da je izuzetno važno i značajno, jer i na ovaj način, kao društvo, šaljemo jasnu poruku da nam je i te kako važno da naši mladi ostaju u Srbiji i da zapravo ovde u svojoj zemlji imaju mogućnosti da rade na svojim projektima i ostvaruju svoje profesionalne ambicije, a na svoje lično dobro i dobro cele naše zajednice.

Vredne pažnje i pohvale su i najave iz Fonda da se uskoro mogu očekivati još dva nova poziva za predlaganje projekata i to jedan iz programa unapređenja kapaciteta iz oblasti veštačke inteligencije i drugi iz programa saradnje sa srpskom naučnom dijasporom.

Iz navedenog, jasno je da je politika Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja snažna podrška daljem razvoju naših naučnih istraživanja.

Sledeći važan korak, koji je ujedno i ključan u reformi sistema, je donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima, o kome danas diskutujemo. Ono što je posebna vrednost predloženog zakona je to što je on temeljno pripreman u saradnji sa naučnom zajednicom i što je Predlog zakona ovakav kakav je danas pred nama, rezultat širokog konsenzusa postignutog u zajednici.

Za naša naučna istraživanja predlog ovog zakona donosi brojne novine. Među njima posebno važna novina je predlog za institucionalno finansiranje instituta. To praktično za naše institute znači sigurnost, jer njihov opstanak više neće zavisiti od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. Oni će, naime, za realizaciju svojih programa rada, odobrenih od strane osnivača, biti finansirani sigurnim institucionalnim sredstvima.

Druga važna novina predloženog zakona je pravni okvir za projektno finansiranje sredstvima Fonda za nauku. Dakle, uz institucionalno, ovaj model uključuje i mogućnost korišćenja sredstava za projektno finansiranje. Tako naši istraživači, bilo da dolaze sa fakulteta ili iz instituta, moći će ravnopravno, dakle, pod istim uslovima, da apliciraju i ostvare pravo na korišćenje sredstava Fonda za nauku.

Na ovaj način, zapravo, uspostavlja se i suštinski mogućnost za sprovođenje komptetivnih projektnih poziva, što je, inače, dugi niz godina i zahtev i očekivanje naše naučne zajednice. Uz komptetitivnost i naučnu izvrsnost, kao važan kriterijum za evaluaciju predloga projekata, srpska nauka i istraživanja dobiće novu energiju i kvalitet za još bolje naučne rezultate i još veću prepoznatljivost na nacionalnom nivou i u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Dakle, još jednom se potvrđuje da je politika Vlade i Ministarstva prosvete da se očuvaju i osnaže naši naučni instituti, a njih je danas 63 akreditovanih, kao i da se naučni i istraživački potencijal kojim Srbija raspolaže dalje razvija i adekvatno koristi. Uz to, važan je i predložen zakonski okvir za formiranje novih naučnih instituta i za osnaživanje instituta od nacionalnog značaja.

Novim predlogom Zakona o nauci i istraživanjima uvodi se princip otvorene nauke. Propisuju se mehanizmi za bolju saradnju fakulteta i instituta, kao i za čvršće povezivanje naučnog rada između institucija, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Posebno važan segment odnosi se na uređenje pitanja koja se tiču tehničke podrške transferu tehnologija kroz osnivanje novih strart ap kompanija. Za naše društvo i našu naučnu zajednicu od posebne važnosti je i snažna podrška reintegraciji i uključivanju naučnika iz dijaspore u naš naučnoistraživački sektor kroz brže i pojednostavljene procedure.

Takođe, izuzetno je važno to što zakon nudi predlog za rešenje statusa istraživača angažovanih na tekućim naučnoistraživačkim projektima pri inovacionim centrima fakulteta.

Bez predloženih rešenja ovi istraživači bi vrlo brzo bili izvan sistema naše naučne zajednice, tačnije, njihovo angažovanje bi prestalo sa završetkom tekućih projekata, tačnije 31. decembra ove godine. To, naravno, nije dobro ni za njih, za našu naučnu zajednicu i zato je važno da ovaj zakon bude donesen, jer on nudi i dobra i moguća rešenja za ovaj ne tako mali problem.

Navela sam samo neke od novina i rešenja koja ovom Predlogu zakona daju epitet novog, modernog i reformskog. Uverena sam da će primena ovog zakona za našu nauku značiti unapređenje naučnoistraživačkog rada, bolje, efikasnije i delotvornije korišćenje materijalnih, finansijskih i svih drugih resursa za nauku i istraživanje.

Uverena sam i da će primena ovog zakona doprineti boljem oblikovanju naučnoistraživačke zajednice Srbije koja će svojom naučnom izvrsnošću biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

U godinama pred nama verujem da će ovaj zakon doprineti i jačoj sponi naše nauke i društva u celini, jer uverena sam da je zajednički cilj svih nas da naše društvo bude društvo znanja, a rezultati naših naučnih istraživanja stožeri našeg ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti naše privrede, društvenog i kulturnog napretka i sve to sa ciljem poboljšanja standarda i kvaliteta života svih naših građana.

Najzad, verujem da će najveći i posebno dragocen doprinos primene ovog zakona biti taj da naši mladi istraživači ostaju u Srbiji, jer u našem naučnom sistemu prepoznaju dobru mogućnost za svoj naučnoistraživački rad, baš kao što je to prepoznalo i njih 1157 mlađih od 30 godina i sa prosekom iznad devet, koji su prošle godine uključeni u sistem tekućih naučnoistraživačkih projekata, a koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Zbog svega navedenog, SPS pruža snažnu podršku našoj nauci i svim nastojanjima da se ona unapredi i dalje razvija i da u našem društvu zauzme mesto kakvo joj zasluženo i pripada. Zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o nauci i istraživanjima. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić.
Izvolite, kolega Kosaniću.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas veoma važan Zakon o nauci i istraživanjima. Ja ću na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti predlog zakona, jer ključni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji svojom izvrsnošću može da bude ravnopravan partner na evropskom istraživačkom prostoru.

Ministre, moram na samom početku da kažem, govoreći o ovom zakonu, a i gledajući u zadnje vreme šta se sve dešava u oblasti nauke, čini mi se, a verujem da će se mnogi ovde složiti sa mnom, dolaze bolja vremena za nauku. Uostalom, naučna zajednica je do sada dosta toga vrednog iznedrila, a i nesumnjivo treba reći da je naučna zajednica jedan od najboljih delova društva u Srbiji.

Ono što je veoma važno, da najpre vaše Ministarstvo, a i čitava Vlada, su prepoznali značaj nauke. To govore mnogi projekti, to govori sve ovo u zadnje vreme što se dešava u nauci. Ja ću samo pomenuti, premda da dolazim iz Kragujevca, osnivanje Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu. To je samo jedan deo, rekao sam, onoga što se dešava. Ali, važna stvar, uočili ste značaj što većeg budžeta za nauku, koji je iz godinu u godinu sve veći. Kada to kažem, recimo, izdvajanja su u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu bila veća za 4%, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu za 6%, onda, imamo izdvajanja u 2018. godini koja su veća za 14%, da bismo ove godine ta izdvajanja imali u odnosu na prethodnu godinu veća 8% u odnosu na prethodnu godinu.

To praktično znači da je u prethodne četiri godine budžet za nauku povećan za 36%, što zaista nije mala stvar i veliki podsticaj što se tiče nauke.

Dalje, kada govorimo o svemu ovome u oblasti nauke, u decembru prošle godine usvojen je Zakon o Fondu za nauku, veoma važna stvar. Ideja je da se u potpunosti promeni koncept finansiranja nauke.

Dalje, Srbija je postala punopravan član CERN-a. Moram da kažem da je to zaista dobra vest za sve mlade ljude, za razvoj ekonomije u Srbiji. Ja ću samo podsetiti ministre, vi to i bolje znate, da je nekadašnja Jugoslavija bila među 12 zemalja koje su osnovale Evropsku agenciju za nuklearno istraživanje, koju danas nazivamo CERN.

Kada govorimo dalje o tome šta se sve pozitivno dešava u nauci, ustanovljeno je šest institucija od nacionalnog značaja. Izdvajanja za infrastrukturu u oblasti nauke su u ove dve godine nastavljena.

Rekao sam samo neke delove od toga šta se sve u poslednje vreme dešavalo u pogledu, da kažem, boljeg funkcionisanja nauke.

Govoreći o samom Zakonu o nauci i istraživanjima, treba reći da se on već dugo vremena čeka. Neki ga nazivaju ovako, onako, neki kažu da je čak istorijski zakon, ali ono što je činjenica jeste da je on napravio veliki iskorak unapred i, ministre, ja ću ove otvoreno reći – vaši saradnici, ovde ljudi koji sede sa vama, tim ljudi koji radi ovaj zakon, uradili su izuzetno dobar posao i mislim da se svi sa time slažu.

Uvek kažem da je neki zakon dobar kada se sprovede kvalitetna javna rasprava, a što se tiče ovog zakona, u velikoj meri sprovedena je otvorena javna rasprava sa većim brojem zvaničnih, ali i nezvaničnih tribina. Ja ću samo pomenuti u Kragujevcu, na Univerzitetu, odakle ja dolazim, u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ali i ovde u Skupštini imali smo javnu raspravu i bile su razni predlozi, primedbe, sugestije na Nacrt zakona, dostavljale su razne organizacije, pojedinci iz domena akademskih nauka, ali i koji ne dolaze iz akademske zajednice i, ono što je meni veoma važno, sve te primedbe su usvojene, veliki deo tih primedbi, a sve u cilju donošenja jednog što boljeg zakona.

Kada govorimo o samom Zakonu o nauci i istraživanja, treba reći da je to krovni zakon u oblasti nauke, da u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranja, efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionog finansiranja. Šta to praktično znači?

Po prvi put imamo ovaj model kombinovanog finansiranja, da instituti imaju stabilna sredstva za svoje funkcionisanje. Znači, nemaju više problem da misle da li će imati ili neće imati sredstva i to je model institucionog finansiranja, ali isto tako instituti će moći da konkurišu za sredstva kroz finansiranje projekta.

Ovim projektom dalje, pomenuću samo neke stvari koje su značajne, preciziraju se i ubrzavaju procedure za izbor u naučna zvanja, ovaj zakon uređuje i pitanje bolje saradnje između privrede i nauke, što je važna stvar da rezultati nauke budu u funkciji, ne samo privrede, nego i čitavog društva, stvaranje zakonskog okvir za otvaranje novih instituta. Sada ono što je snažna podrška, reintegracija i uključivanje naučnika iz dijaspore u naučno-istraživački sektor Srbije, kroz jednostavnije i brže procedure. Ono što je još važno, osnažena je uloga inženjerskih nauka.

Ovo je samo deo značajnih stvari koje donosi novi zakon i ne ulazeći više u novine ovog zakona, još jednom da kažem, osnovni cilj donošenja ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora, koji nesmetano može da bude ravnopravan deo evropskog istraživačkog sistema.

Na samom kraju, govoreći o ovom zakonu, opet kažem, čuli smo razne stvari što se tiče ovog zakona, evo kažem još jednom, da je on istorijski zakon, zakon koji se dugo čeka, ali kako god da ga nazovemo, ministre, ovaj zakon je zakon koji je napravio veliki iskorak unapred, dao šansu mladim istraživačima da ostanu u Srbiji i naravno poslanička grupa JS, u danu za glasanje, će ga podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Kosaniću.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.

Izvolite, kolega Damjanoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, bilo je lepo slušati prethodne govornike, imao sam utisak kao da su jedni od drugih prepisivali šta će reći ili čitali vaše obrazloženje, pa naučili napamet. Ovde se ključno pitanje postavlja – šta možemo da kažemo da ste hteli da uradite sa ovim zakonom? Ja bih rekao po onom starom srpskom – mnogo hteo, mnogo započeo, a ništa uradio. Smatram da lično ne znate šta ste želeli da uradite i postignete, jer da ste znali šta želite da postignete, ovakav zakon biste sigurno zabranili da stigne do narodnih poslanika i danas ne bi raspravljali na ovaj način.

Ključna pitanja kada se analizira zakon jesu - za koga ste pisali ovaj zakon, u čijem interesu i sa čim je usklađen. Kada sam pitao za koga ste pisali ovaj zakon, valjda je početna ideja da ste ga pisali zbog državnog interesa ili interesa istraživača ili ste ga ipak, možda, namenili za pojedine sukobljene interesne grupe kako bi sukob tih grupa izbalansirali, a mislim da dobro znate o kojim grupama govorim.

Ono što u ovom zakonu jedino pozitivno možemo da izdvojimo su naznake da će deo istraživača i naučnika konačno dobiti stalno zaposlenje i beneficije, ali se i to dovodi u pitanje, pošto u zakonu postoje, ponavljam, samo naznake.

Pitanje je drugo - kako mislite da zadržite te mlade naučnike o kojima su prethodni govornici pričali da će ostati, a starije načinite ponosnim time što su nekada davno odlučili da se bave naukom, a država im nije omogućila da se istim kvalitetno i predano bave?

Da li ovim zakonom, gospodine ministre, jednako tretirate istraživače i naučnike? Ja mislim da ne, ali očekujem od vas odgovor. Mislim da ih delite tako što niste podigli zvanja i naučno-istraživačka na nivo institucije, što je praksa svuda u svetu. Poenta je da niste uspeli da prepoznate državni interes, šta je to važno za budućnost ove zemlje, a nažalost ovo vam i nije prvi put. Vi možete u ovom mandatu da se pohvalite rezultatima pisanja, rezultatima prepravljanja loših zakona koji apsolutno nisu imali pozitivan efekat i moraju da idu redovno na doradu.

Nažalost, slična sudbina će biti i sa ovim zakonom i jedino što mogu da kažem da ste uspeli u prethodnom periodu, a i uspećete, jeste da putem medijama izmanipulišete javnost da će ovim zakonom se uraditi nešto pametno, tako da ste se već kvalifikovali, mogu slobodno da kažem, za ministra informisanja u nekoj narednoj vladi, ukoliko narod pogreši na sledećim izborima i da vlast vladajućim strankama, jer ukoliko SRS dobije poverenje građana, sigurno ministar poput vas ne bi mogao da bude u Vladi Republike Srbije.

Ovde smo slušali malopre koji će biti rezultati ovog zakona. Rezultati ovog zakona će biti dalje ubrzanje i podstrek odliva mladih naučnika i kadrova, dalje deljenje naučne zajednice na manje važne i više važne interesne grupe, institute, gde je jedino merilo - prisustvo predstavnicima režima. Čini mi se da je Ministarstvo usvojilo princip otvorene nauke, a kada ste govorili o javnoj raspravi, a i moje kolege poslanici, prećutali ste jednu bitnu stvar. Prećutali ste da ste tokom javne rasprave dobili od mladih naučnika apele da nauku napravite transparentnom. Oglušili ste se na te apele, gospodine ministre. U zakonu ste izostavili mlade kadrove i njihove ideje a posledica toga je da će i jedno i drugo otići iz zemlje. Nismo bogati, gospodine ministre, ni kadrovima, ni idejama i svako sa idejama je naše blago koje treba čuvati. To nisu ljudi poput pojedinih ministara kojima su važni novac, avioni, kamioni, kako god želite. To su ljudi kojima je stalo da realizuju sopstvene ideje, a vi ćete ih direktno sprečiti u tome ovim zakonom, a da toga niste svesni.

Kada smo došli do obrazloženja zakona, imamo par ključnih pitanja mi iz SRS. Da li reformišete sistem naučno-istraživačke delatnosti tako što ćete unaprediti ili tako što ćete vratiti nauku više decenija unazad? Kako mislite da rešite ključne probleme ovim zakonom, a mi mislimo da su to sledeći: niska primanja, loša infrastruktura, odliv mozgova, ne transparentnost i ne konkurentnost?

To što ste deklarativno ovim zakonima i ovim Predlogom zakona na kraju vašeg mandata načelno obezbedili institucionalno finansiranje pojedinih naučno-istraživačkih organizacija, kao formiranje Fonda za nauku, postavlja se pitanje - gde ste bili ove tri i po godine?

Mogli ste za sve ovo vreme da se više potrudite pa da u vreme vašeg mandata vidite da ovo sve nije dovoljno za naučno-istraživačku zajednicu.

Ključno je pitanje, gospodine ministre, gde je uvećanje budžeta za nauku? To se ne vidi u zakonu, već samo u nekim papirima i vašim izjavama. Da li ćete to ostaviti nekom novom ministru, koji će morati da traži značajna povećanja budžeta za nauku i da prepravlja loše zakone, ali izgleda ovakav zakon se ne može ni prepraviti, nego će morati da piše novi.

Garantujem vam da nećete unaprediti kvalitet naučno-istraživačkog rada, kako ste naveli u istraživanju. Garantujem vam da nećete biti efikasni delotvornijeg rada tela, komisije i drugih organizacija u sistemu naučno-istraživače delatnosti. Garantujem vam da neće biti poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučno-istraživačkih i razvojnih resursa i garantujem vam da nećete ovakvim rešenjem uspeti da izradite i dalje razvijate inovativno društvo zasnovano na znanju, već ćete ovakvim predloženim rešenjima ubrzati odliv kadrova.

Koliko je ovaj zakon usklađen sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine pošto se spominje u zakonu? Da li ste ga uskladili sa ovom strategijom, koja je inače sama po sebi već loša i nije usklađena sa pozitivnom praksom u svetu, a vi ste govorili u početku da primenjujete praksu iz sveta? Ja vas pozivam da nam kažete - koji su to primeri i koje su to prakse.

Šta znači činjenica da zakon donosite na kraju strategije? Gde ste bili svo ovo vreme? Ako kažete da vam je važna naučna zajednica, šta ste čekali tri i po godine? Šta u ovom zakonu sve nedostaje? Nema značajnog povećanja budžeta za naučno-istraživačku delatnost. Toliko o tome, gospodo iz vladajućih stranaka. Nema značajnog uključivanja privrede. To što ste vi pokupili iz različitih zakona rečenice i floskule, koje se vama dopadaju, apsolutno u praksi ovo ne postoji.

Nema orjentacija ka istraživaču i njegovim idejama, već ka sistemima zastarelih institucija. To je ključno. Nema opšteg sistematskog pristupa konekciji nauke i privrede, a samim tim nema, a neće biti sredstava, za čuvanje kulture i kulturnog ambijenta stvaralačkog obrazovanja. Država se nije obavezala da će da izdvaja značajna veća sredstva, već će u odnosu na razvijene zemlje odvajati skoro 10 puta manje procenata BDP-a, sve dok imamo ministra koji se ne razume u nauku, pa ni nauci ne može biti bolje, dok se u prvi plan stavljaju zastareli sistemi organizacija naučno-istraživačkog rada, a ne istraživači i njihove ideje, neće biti pozitivnih pomaka.

Ko može vas i mene, gospodine ministre, da ubedi da su vaše ideje ili ideje bilo kog poslanika ili ideje bilo kog direktora instituta, bilo kog dekana fakulteta, bolja od ideja istraživača koji se bave samo stvaranjem novih ideja ostvarivanjem novih dostignuća u otvorenom takmičenju sa najistaknutijim naučnicima širom sveta, a nemaju vremena da sede po beogradskim kafanama i ulaguju se predstavnicima režima kako bi napredovali?

U medijima ste često pominjali ulaganje u CERN. Veliki broj naučnika sa kojima su predstavnici SRS komunicirali se neće složiti i oni na to gledaju kao na vašu ličnu reklamu i otvoreno sumnjaju u vašu kvalifikovanost da o tome donosite svoj sud. Slažu se u jednom da je to dobra reklama za vas.

Kada uzmemo zakon, ako pogledamo tačku 5. zakona, član 28. i činjenica da vi produbljujete podele ovim zakonom, u tački 5. članu 28. vi kažete – zajednica instituta Srbije, a ne zajednica naučno-istraživačkih organizacija.

U tački 9. prava i obaveze zaposlenih. Da li vi, gospodine ministre, znate da ste prvo ovim zakonom u ovom delu trebali da definišete da određeni istraživači i naučnici trebaju da znaju gde su im kancelarije instituta? Postoji veliki broj naučnika koji se hvala da po tri, četiri meseca ne odu do matične organizacije, tj. instituta gde su zaposleni, dok neki koji ne znaju gde se nalaze institucije primaju plate.

Da li može sam ministar po ovom pitanju onda i da predloži amandman sa sledećom definicijom – bar da oni koji sa takvih znaju lokaciju i veb sajt instituta, onih kod kojih primaju platu - prema podacima do kojih je došla SRS i njen ekspertski tim, koji su predočili nama poslanicima, takvih je skoro 10% istraživača koji su bliski režimu i ne dolaze na posao.

Da li član 129, gospodine ministre, predstavlja udar na Ustav gde vi i država Srbija delite na više i manje podobne, gde vi istraživače koji su započeli svoju karijeru u inovacionim centrima i fakultetima ne tretirate na podjednak način kao one koji su započeli karijere u institutima, već ih šaljete u inostranstvo? Sa tim u vezi, u članu 29. stav 3. ovog člana bi morao da bude mnogo jasniji. Pročitajte član 3. pa bih voleo da dobijem odgovor na ovo pitanje.

Četiri ključne stvari u ovom zakonu jesu – nema povećanja sredstava, sistemsko povećanje u nauku, podvlačim – sistemskog povećanja. Da li vi mislite da u 21 veku možete bez značajnog, a ne samo deklarativnog i minornog izdvaja za nauku da napravite pomak? Dok se ne ugledate na pozitivne primere u inostranstvu gde nauka nije trošak, već ulaganje i višestruko se vrati, nećete imati do tada pozitivan rezultat.

Drugo, zakon se donosi na kraju strategije, a donosi se kao da ona ne postoji ad hok bez uvažavanja i poštovanja onoga što se tamo nalazi i bez uvažavanja tendencija u naučno-istraživačkom svetu i pozitivnih tendencija koje su dale dobra rešenja i rezultate. Nije čudo što donosite onda zakon na kraju mandata. Razlog je vaša nekvalifikovanost kao ministra. Nažalost, rezultati ovog zakona, ja vam danas garantujem, će biti poražavajući i nadam se da ćemo se ponovo sresti za jedno četiri, pet godina, kako vi kažete posle pet godina se očekuju rezultati, da vidite da od tih rezultata neće biti ništa.

Zakon nije orjentisan ka istraživačima i njihovim idejama ka državnom interesu, već ka ispunjenju želja pojedinih interesnih grupa. Posledica ovoga da umesto ujedinjenja naučno-istraživačkog kapaciteta koji vi niste uradili, doći će do dalje polarizacije naučno-istraživačke organizacije ubrzanog odlaska najboljih i najvrednijih kadrova u inostranstvo i odsustvo svake pomisli na želju da oni koji su već otišli da se vrate. Žao mi je prethodnog govornika koja je govorili da će se vratiti. Ne, neće se vratiti.

Četvrta stvar ovog zakona. Zakon zadržava arhaičan pristup organizovane naučno-istraživačke delatnosti, koji se više nigde ne primenjuje u svetu, jer nije zasnovan na ideji i prosperitetu ka cilju koji treba ostvariti. Da li ste se orijentisali pozitivnim primerima bilo gde u svetu, jer po meni očigledno niste i ovaj zakon bi mogli nazvati, pisanje Frankenštajnovim pristupom, što kao celina ne može da funkcioniše jer, kao što sam malopre rekao, od svega ste uzeli pomalo iz svakog zakona, ali ćemo mi ovaj zakon brzo promeniti jer čim dođe SRS na vlast zaista će se ozbiljno ophoditi prema ovim pitanjima.

Ne postoji, gospodine ministre, nijedan veliki sistem koji bez dobre strategije može da funkcioniše. Vaše iskustvo vođenja jedne osnovne i srednje škole nije isto iskustvo vođenja sistema obrazovanja, nauka i tehnološkog razvoja i zato nemate rezultate tokom ovog vašeg mandata i zato sva obećanja koja ste pomenuli niste realizovali, kao i sva obećanja koja ste na početku mandata davali.

Strategija nauke kao najvažnije stvari konstatuju da postoji izuzetno malo istraživača iz privrede, a posle ovog zakona, nažalost, biće ih još manje. Mladi istraživači, njihova budućnost je zagarantovana u ovom zakonu i nećete ih sretati nigde, a ja ću njih viđati u inostranstvu gde će realizovati svoje ideje, biti uvaženi, ravnopravni u istraživačkom timu bez obzira na godine, gde se mere rezultati, a ne po stranačkoj pripadnosti i interesnim grupama. Budućnost nauke je zagarantovana, ovim zakonom se vraća u prošlost. Ovim zakonom vraćamo se nažalost u kameno doba. Da je vaš pristup tome i ovom zakonu potpuno neadekvatan, govori i činjenica da vam nije palo na pamet da predložite formiranje instituta za evidenciju i analizu haških presuda.

Mi imamo danas u Srbiji samo jednog čoveka pobednika nad Haškim tribunalom, koji je obradio skoro sve procese i osuđenih Srba u Haškom tribunalu, od kršenja procesnih prava Slobodanu Miloševiću, do naučnih dela „Srpski narod mora da oslobodi Republiku Srpsku Krajnu“ i osuđenih Srba po pitanju Krajne, „Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju“, osuđenih naših generala, gde su nas u Haškom tribunalu optuživali da smo genocid, da smo ubice, a s druge strane da ste ovo formirali, onda biste pomogli da ni samo jedan čovek nego cela Srbija stane da se bavi ovom temom, pravnici bi dobili posao, jer ima veliki broj pravnika koji se danas nalaze na birou, a oni bi mogli to da rade i iz oblasti master studija, doktorskih studija i to bi im bio veliki stimulans.

Da je u Srbiji sve više falsifikata, svakodnevno je sve više falsifikata, interesnih grupa koji pokazuju svakodnevno da se novcem sve može kupiti, govori o onim ljudima, jedan se zove, ako se ne varam, Vuk Pozderac Jeremić, koji je prethodnih dana kritikovao neke članove režima o lažnim diplomama ili o čemu sve ne, i zamislite, kada imate čoveka koji nekog optužuje za falsifikat, a on kupio političku stranku, došao, izvadio novac, pitao koliko košta. Sve se u ovoj Srbiji može kupiti, zakoni su takvi. I onda mu to nije bilo dovoljno nego on koji je sa DS u ovom parlamentu doneo Zakon o izvršiteljima, tu pošast srpskog naroda, najavljuje peticiju prikupljanje potpisa peticije za ukidanje izvršitelja ili skoro mesec dana nakon što je to SRS već uradila, samo što za razliku od njega, mi nismo donosili taj zakon.

Mi smo bili protiv tog zakona i izdali smo činjenice i dokle god se u ovoj Skupštini bude tolerisalo kroz ovakve zakone koji se donose, da se kupuju mandati poslanika, da se kupuju poslaničke stranke kupljenim mandatima i dokle god bude išla težnja da se uvažavaju falsifikatori i Tužilaštvo se ne bude bavilo svojim poslom i dokle god ne budu ljudi koji zaslužuju u koji imaju pamet da ovu državu povedu napred, cela Srbija će biti u problemu i nažalost gospodine ministre, nećemo mi onako ići kako ste vi zamislili. Hvala.

Zahvaljujem kolega Damjanoviću.

Reč ima narodna poslanica Ljupka Mihajlovska. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ministre, nadam se da ćemo imati neku dvosmernu komunikaciju. Znate da sama vas javno pohvalila rekavši da se sa većinom stvari koju vi radite slažem, međutim, u međuvremenu je bilo nekih u vašem vladanju, da se učenički izrazim, meni neprihvatljivih stvari, a to je vaša izjava da se inkluzija na silu uguravala u osnovne škole. Mislim da je to vrlo neodgovorna izjava, posebno zbog toga što smo uzeli milionske sume od Svetske banke za obnovu i razvoj za predškolsko inkluzivno obrazovanje i želim vama i svima u prosveti da kažem da ne postoji tačka u vremenu bilo koje zemlje u kojoj će neka zemlja moći da kaže da je sada u ovom trenutku spremna za inkluzivno obrazovanje. Ali, mi da bismo znali gde nam škripi, koje resurse treba da pojačamo, koje obuke treba da sprovedemo, šta nam je u praksi najveći izazov, mi moramo da sprovodimo inkluziju da bismo znali da planiramo šta ćemo dalje.

Dakle, kao što roditelji koji dobiju decu sa teškoćama u razvoju nisu spremni da se nose sa tim izazovom u trenutku kada ih dobiju i niko ih ne pita kako im je, isto tako i obrazovni sistem naravno da nije spreman, niti će ikad biti u potpunosti spreman da odgovori na sve izazove učenika, roditelja i nastavnika, ali taj proces mora paralelno da se odvija i da mi svi zajedno radimo na tome.

Što se tiče ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, mislim da je jako značajno što donosimo jedan ovakav zakon, ali mi se čini da dve osnovne stvari koje su problem u našem visokom obrazovanju ni ovaj zakon neće rešiti.

Bila sam članica stručnog tima za reformu visokog obrazovanja u periodu od 2013. do 2015. godine, legalno izabrana na otvorenom konkursu Ministarstva prosvete i ruku na srce, više sam se bavila socijalnom dimenzijom u visokom obrazovanju i nekim bekgraundom naših studenata i obrazovanjem njihovih roditelja. Kada pogledate na "euro studentu", na njihovoj platformi podatke, videćete da u našem visokom obrazovanju studenti odnosno njihovi roditelji, uglavnom bar jedan od roditelja ima stečeno visoko obrazovanje.

Dakle, kod nas u Srbiji je ta vertikalna pokretljivost još uvek slaba, čime mi produbljujemo siromaštvo, jer svega 1% studentske populacije imamo u našoj zemlji da su im roditelji završili manje od srednje škole, a vi dobro znate koliko u Srbiji ima ljudi koji nemaju završeno osnovno obrazovanje.

Dakle, ovim zakonom mi ne postižemo to da nam je dostupnost visokog obrazovanja i naučno istraživačkih radova ravnopravna i na većem nivou i ne postižemo da je kvalitet nastave na fakultetima bolji. Zašto? Zato što, to nije tajna, to sigurno ako posećujete konferencije, čitate istraživanja, znate da naši univerzitetski profesori mahom najviše pažnje polažu, jer im je to i jedini uslov za zvanje, da produkuju veliki broj naučnih i stručnih radova.

Nažalost, pošto je fokus na tome, a ne na kvalitetu izvođenja nastave, profesori su uglavnom na to fokusirani, dok nastavu izvode njihovi asistenti, što nužno ne mora da znači da je loše. Ali, jeste veliki problem u smislu da ne postoji zahtev ni za kakvim pedagoškim, didaktičkim, metodičkim veštinama univerzitetskih nastavnika, a onda imamo situaciju da oni kažu da nam dolaze sve gore generacije studenata, a te studente su školovali nastavnici, učitelji, koje su oni školovali, da uče tu decu.

Dakle, to je jedan začarani krug iz kojeg mi nikako ne možemo da se iščupamo. Znate i sami da kod nas ne postoji ta mogućnost da se neko na akademskim studijama, pa što da ne i master i doktorskim, odluči da li će svoj fokus usmeriti ka nastavi ili ka naučno istraživačkom radu. Naravno i jedno i drugo je važno, ali vi sigurno znate da na prestižnim univerzitetima ako želite da budete profesor, dakle da isporučujete znanje studentima, vi morate mimo svih ostalih zvanja da prođete još dodatnu obuku od godinu, dve dana o načinu na koji izvodite nastavu studentima. Naši modeli su zastareli i nažalost, naši univerzitetski profesori fokusirani su na hiper produkciju radova čiji kvalitet se takođe u mnogome dovodi u pitanje.

Dakle, ono što u ovom zakonu jeste sporno, je što nažalost je karakteristično za sve zakone koje smo donosili u vezi sa obrazovanjem dok ste vi ministar, a to je ta tendencija da se vama daje prevelika količina odgovornosti, pa se onda naravno dolazi do razno raznih propusta u sistemu koje smo nedavno imali i koje neću pominjati, jer bez obzira na sve, ne smatram da ste jedini odgovorni za to što se desilo. Slažem se sa tim da kada sistem ima toliko rupa, praktično je nemoguće utvrditi čija je odgovornost u lancu najveća.

Evo, na primer za imenovanje direktora naučnih instituta vi kažete da njih postavlja upravni odbor. Upravni odbor raspisuje konkurs, bira direktore, ali ne može da ih imenuje ako vi ne date saglasnost. Isto je i sa direktorima osnovnih i srednjih škola, isto je i sa svim ostalim funkcijama.

Ne razumem odakle ta tendencija, ne samo vaša, nego cele ove vladajuće strukture, da se prevelika odgovornost i ovlašćenja svaljuju, da se tako izrazim, na jednog čoveka. Na neki način tako se degradiraju svi ovi ljudi, naučnici, istraživači, koje je neko valjda trebalo nezavisno da bira da obavljaju funkcije direktora naučnih instituta. Smatram da je to obezvređivanje svih tih ljudi i degradiranje nepotrebno i ako možete da objasnite zbog čega je to tako.

Takođe, ono što je moja neka zamerka na zakone, što si korisni izrazi u našem nacionalnom zakonodavstvu, kao što su start-ap i spin-of kompanije. Mislim da to može lepo da se prevede na naš lepi srpski jezik, koji mi ipak treba da negujemo, čuvamo u najvećoj mogućoj meri koliko je to moguće. Pretpostavljam da će u strategiji biti definisano, nadam se da će u strategiji biti definisano koliki je minimum koji se iz budžeta izdvaja za nauku i istraživanje.

Eto, otprilike za sada toliko. Možda ću se kasnije u drugom delu ponovo javiti. Hvala vam.

Hvala, koleginice Mihajlovska.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Pokušaću kratko.
Nismo se izgleda razumeli kada govorimo o inkluziji koja uvedena kroz razne druge modele. Nije kritikovana ona kao takva, niti stepen izvršenja tih poslova, nego načini koji se nisu pokazali delotvornim, jer nemate uslove. Ako jedno odeljenje, bilo kog nivoa obrazovanja, stavite u 30 učenika, troje ili četvoro učenika kojima treba i pedagoško…niste njima dali dobro.
Znači, mi smo tražili bolji model i to sa strukom, a to je da se restro centri prave i da se koriste i postojeće ustanove koje se bave decom sa nekim posebnim potrebama. Isto tako da se što više osnaži ljudi koji više rade taj model. Znači, ne može se samo dekretom to naložiti, to mora da se stvore uslovi, na tome se radi. Verujte da ceo jedan tim u Ministarstvu se time bavi.
Kada smo govorili o lošim delovima sistema, javlja se u nekim situacijama paradigma ministra, ali verujte mi da u praksi možda od 0,5 do 1% se neko umešao kada je u pitanju imenovanja direktora.
Pitajte sve ustanove, pitajte sve školske ustanove, poštuje se volja većine, apsolutno se poštuje i sva procedura je ista. Ako je negde sličan broj, koji dobiju kandidati u kolektivu onda se gleda šta kaže školski odbor. Ali, ima situacija kada morate da se umešate, bolje tada nego kasnije. Ovo je pitanje vaše odgovornosti, da li ćete to da radite kako treba ili ne.
Znači, ako imate uporno da se stavlja kandidat koji ima dosta loših situacija iza sebe, pa ćete vi samo aminovati neku većinu. Da li imate pravo kao osnivač da kažete – čekajte, pa imate i drugog kandidata. Tako da će to praksa pokazati, a već je pokazala.
Ja naravno nisam ministar 3,5 godine, već samo 2,5 godine, malo jače, tako da nisam baš toliko još, a koliko ću biti ne znam.
Visoko obrazovanje je enigma za sebe i nije predmet ovoga zakona, ali se mnogo radi, nekoliko timova radi na strategiji visokog obrazovanja, indikatorima kvaliteta i već dve godine dajemo grantove za podizanje kvaliteta nastave na visokom. To su mnogi, mnogi elementi koji nisu dirani.
Pripremamo zakon koji je krucijalni, koji će doći negde na jesen u ovaj dom, a on govori o finansiranju visokog obrazovanja. Kao što znate on je rešen uredbama i mnogo štošta, kad čitate izveštaj Državne revizorske ne možete da promenite. Čak su ministri svi donosili uredbe na uredbe, ja to nisam radio čekao sam da stvorimo ambijent da bi se to desilo.
Kada govorimo o platama istraživača oni su stalno veće. Svako povećanje plata ide i njima. Prvi put, kada govorimo o institucionalnom finansiranju, govorimo o tome da sada u katalogu zanimanja i opet zakonu koji će doći u ovaj dom, a to je Zakon o platama i platnim razredima, prvi put istraživači na institutima i na fakultetima će imati redovnu platu i ući u katalog po zvanjima kao visoko obrazovanje. To nikada nije bilo. To je vidan napredak i njihov interes se na ovaj način, verujte mi, zaštićen.
Imaćemo sada u toku leta veliki problem da obučimo ljude koji rade u računovodstvu tih ustanova, da pređu na budžetsko poslovanje, što sada zahteva sigurnost plate preko budžeta. Naravno da ti ljudi imaju priliku da učestvuju i na konkursima. Znači, tako da apsolutno im nije onemogućeno da se bave fondom.
Čitav tim koji je radio na poboljšanju kvaliteta nastave ima za cilj da se to intenzivnije dešava na samom univerzitetu. Ja sam jako zahvalan ljudima iz Honusa, koji su, iako ovde možda nije protumačen član 129, javljaju se, ista prava imaju kada su u pitanju istraživanja, znači ljudi sa instituta i ljudi sa univerziteta. Znači, ne bi javna rasprava ovoliko dugo trajala, ne bi ti mladi istraživači koji su imali problem ispočetka, jer nisu shvatili kakva je njihova uloga, a mogu vam reći da je njihova uloga bila dosta loša, manipulisani su bili. Njima stoji tamo u rešenju da mogu da drže delove neke nastave, u stvari oni su zamenjivali asistente bez ijednog statusa, je li tako? Mi smo probali da im nađemo, oni su ušli posle prve rasprave u tim i ova rešenja koja su i dalje u opticaju su njihova rešenja. Znači, tu je nađen neki način. Nije bio cilj da se ovo samo donese, nego da se nađe dugoročan mir i stabilnost u zajednici naučnoj.
Ja svakako, iako neko od poslanika misli da nisam kompetentan da vodim Ministarstvo prosvete i nauke, ne znam ko je kompetentan da vodi predškolsko, sigurno ne neko sa univerziteta, ili ko je kompetentan da zna sve, nemoguće je znati sve. Zato ja treba da poznajem organizaciju dobro, da imam dobre timove. Ja to imam. Zaista sam jako zadovoljan sa timom ljudi koji rade u mom Ministarstvu. Treba neko da ima sveukupnu viziju, dovoljno energije, da poznaje dobro da organizuje sistem i da zna ko, šta zna i ponešto o finansijama.
Znate kako, kada bude treći put neko birao ministra, moraće sve da nađe to na jednom mestu. Teško će naći, jako teško će naći, jer ljudi sa univerziteta ne razumeju … model ili obrnuto. Zato su bitni timovi i razumevanje ljudi koji to vode i rade.
Mi imamo jako mnogo situacija da insistiramo na kvalitetu visokog obrazovanja, jer želimo da ga plasiramo i stranim studentima. To smo nekada znali da radimo. To će biti i pokazati svi modeli, zato se rade projekti da se što više akredituju programi koji su i na engleskom i na svim drugim modelima, i zašto su naši viđeni fakulteti i sada cenjeni u svetu. Apsolutno se slažem sa vama i nisam tvorac ovih spin-of i start-ap, itd. Ja ću se potruditi da vidim da to adekvatno nazovemo, kao što ni traktor nije srpska reč, pa ga imate svugde, ali nije čak ni engleska reč, američka je.
Mislim da nisam sve ni stigao da vam odgovorim, ali doprinos visokog obrazovanja mora da bude mnogo vidljiviji. Kada govorimo o obrazovanju nastavnika, to ste u pravu. Mi smo pre deset meseci otvorili temu – inicijalno obrazovanje ljudi koji rade u nastavi. To nam je UNICEF sada partner i otkrili da fale ljudi. Osim što fale za matematiku, informatiku i razne druge predmete, mi, ako ste primetili, smo završili prvu godinu ciklusa reformisanog kurikuluma, prvi, peti i prvi gimnazije, što je rudarski posao.
Istovremeno se obučava preko 20 hiljada ljudi samo za promenu načina prenošenja znanja, pride za digitalne kompetencije i sve druge stvari koje radimo, povezane učionice, deset hiljada digitalnih učionica, korišćenje nastavnih sadržaja preko digitalnih modela. To su veliki poslovi.
Da li su naši ljudi bili motivisani u prosveti, ja im skidam kapu uz veliko tapšanje po ramenu. Dočekaćemo i taj Zakon o platama kada će oni moći da budu i motivisani da se iskaže taj kvalitet njihovog rada, a to smo u tim lošim zakonima doneli upravo ovde, timove za kvalitet i sve druge stvari koje smo videli.
Mi se sada ozbiljno bavimo, imali smo seriju sastanaka sa svim univerzitetima gde su bili i rektori i prorektori i dekani i prodekani za nastavu i nosioci katedri, jer nema smisla da mi obučavamo sve ljude koji rade u sistemu, a da sa univerziteta dolaze ljudi koji će raditi po nekom starom principu i biti tako reći nekorisni, jer nema prenošenja sadržaja. Imamo neku novu paradigmu, a to je znate i sami, primena stečenih znanja i ishodi. Nama je sad problem, mladi ljudi koji dođu sa univerziteta, da njih ponovo preobučavamo. Tako da smo rešili da to zajedno stisnemo i tao radimo, to se intenzivno radi. Kažem, tu nam je partner UNICEF, imamo početne rezultate i to nije brz proces, jer to su sve stvari koje dugo godina tolerišemo, a znamo da su takve.
Meni bi trebalo celo jedno zasedanje da opišem šta je sve u obrazovanju i nauci u Srbiji bilo loše, onog časa kada sam ja preuzeo. Ne kažem da smo sve rešili, daleko od toga, niti može da reši jedna garnitura, ali da se bar trudimo i da dajemo određena rešenja, govori i javna rasprava, javno slušanje svih ljudi koji učestvuju u procesima nauke i istraživanja. Mislim da ovde govorimo u njihovo ime, bez onih nekih nota da smo nekoga prevarili, da nemaju svi ista prava, to ne postoji, jednostavno to mogu da garantujem.