Hvala, koleginice Radeta.
Ja vam i dalje odgovorno tvrdim da je to bilo vreme.
(Vjerica Radeta: Nije tačno.)
Dobro, imaćemo priliku, videćete. Hvala.
Reč ima dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Dakle, sa odgovorim na komentare koje smo čuli. U odnosu na evropske zemlje koje imaju isti sistem i naplatu putarine, ubedljivo najniža putarina po pređenom kilometru je u Srbiji.
Ono što je možda mnogo važnije, ako koristite istu analogiju koju ste koristili u smislu kolike su bile ili koliko će biti povećanje plata ili penzija, ja ću vas podsetiti da prošle godine niste imali nikakvo povećanje cena, a imali ste povećanje plata u javnom sektoru između sedam i 12%. To je u proseku bilo ko 9%. Imali ste povećanje penzija oko 8% takođe, tako da ne bih se složio sa vašom konstatacijom da birate godine kako vam odgovara.
Trba da gledate jedan duži vremenski period. U ekonomiji treba da gledate trend. Trend je takav da naša ekonomija raste. Trend je takav da realne plate u Srbiji rastu. I dalje su na niskom nivou, ali 318 evra je bilo pre par godina, sada 465. Da bi nastavili da rastemo i da bi smo i bili atraktivniji za investitore, ali i sa druge strane kako bi kvalitet života građana Srbije porastao, kako bi imali bezbednije puteve, mi moramo da ulažemo u tu putnu infrastrukturu.
Ja sam pripremio za danas, nisam imao priliku da izložim to, svake godine koliko smo kilometara novih auto-puteva samo uradili, godine 2014. 12,5 kilometara novih auto-puteva. Godine 2015. 42,9 kilometara auto-puteva. Godine 2017. 52,8 kilometara novih auto-puteva izgrađeno u Srbiji. Godine 2018. duplo više, 103,35.
Dakle, ja sam u svom uvodnom izlaganju rekao da gradimo četiri ili pet novih auto-puteva ili deonica već ove godine. Dakle, taj se investicioni ciklus ubrzava i jasno je da to morate da finansirate na osnovu realnih izvora, a naravno da ćemo se i hvala na tome, potruditi da plate rastu i više od 10% ako je moguće, ali da budu bazirane na realnim rezultatima i uštedama koje smo ostvarili, a ne kao prethodne vlasti da se uzimaju skupi krediti i da se povećanje penzija i povećanje plata finansira na takav način, što vas onda dovede do potpunog ambisa, bankrota i stečaja pred kojim je Srbija bila 2013. godine.
Mi to nećemo dozvoliti. Dakle, odgovorno se ponašamo prema svakom dinaru. Prihode koje imamo, koje zaradimo trošimo i ulažemo na ono što smatramo da je prioritet, a i stope rasta naše ekonomije, na kraju i podizanje prosečnih plata i penzija u Srbiji pokazuju da smo na pravom putu. Hvala puno.

Hvala ministre Mali.
Sada pravo na repliku ima Vladimir Orlić na vaše izlaganje, koleginice Radeta, onda ćete vi dobiti reč.
Izvolite.

Ova tema odnosa parlamentarne većine prema drugim poslaničkim grupama ili Narodnoj skupštini ukupno, meni je uvek interesantna, pa na tu temu i koliko ste vi, gospodine Marinkoviću, ali i drugi predsedavajući, strašno loše raspoloženi i nastrojeni prema poslaničkoj grupi SRS, kako je rečeno i danas i juče, evo samo jedan podatak.

Čini mi se da je izmereno statistički ovde da je juče ta poslanička grupa govorila ukupno 68 minuta, po pravu na izlaganje poslaničke grupe, koje u skladu sa brojem poslanika koji imaju treba da iznosi, čini mi se, 30 i nešto minuta.

Dakle, puta dva pa još malo preko ste pokazali tolerantnost i vi i drugi koji su juče vodili ovu raspravu. Mislim da je to sjajan, onako najbolji mogući pokazatelj koliko ste vi loši, koliko ste negativni, agresivni ili šta je već ovde rečeno na vaš račun. To je zapravo sve, samo ne to. To je pokazatelj jedne vanredne tolerancije.

Nema baš previše veze sa Semom Fabricijem, ali ja razumem zašto je pomenut. Čini mi se da na temu onih, pa poprilično nekorektnih ocena rada Narodne skupštine i odnosa parlamentarne većine u njoj, nisam još sreo nikoga ko se u toj meri slaže sa izveštajem Evropske komisije, nego poslaničku grupu SRS, bar na onoj sednici kada je Sem Fabrici došao da pred nadležnim skupštinskim odborom govori o izveštaju Evropske komisije.

Toliko su se slagali da mi je nekad, iskren da vam budem, bilo teško da zaključim da li govori Sem Fabrici ili narodni poslanici SRS. Međutim, nije to ništa samo po sebi sporno. Suština je, pošto pričam ovde i to je malo pre rekla i gospođa Radeta, da istaknemo šta su dobre, a šta loše vesti za građane Srbije.

U dobre spadaju, svakako, i oni podaci od 45% više automobila na našim drumovima ove godine i činjenica da imamo taj Koridor 10. Tu ste, gospodine ministre, potpuno u pravu, a nismo ga imali nikada pre ovog vremena kada se o Srbiji stara Aleksandar Vučić i SNS i da vraćamo one njihove stare dugove od po 8-9% kamate i na taj način značajna sredstva štedimo našem narodu, kao i činjenica da mi danas uspevamo, jer imamo odakle, zahvaljujući tom dobrom, ozbiljnom, domaćinskom odnosu, da finansiramo ozbiljne projekte, poput kanalizacije gde je nema, fabrike gde je nije bilo ili druge infrastrukture, koja se zaista očima vidi. Znate, most vidite, put vidite, tunel vidite i to su sve stvari koje niko ne može da slaže, odnosno da izmisli.

Poslednja rečenica. Ako se zaista ozbiljno odnosite prema toj vrsti rezultata i toj vrsti potreba građana Srbije, onda to pokažete delima. Manje je važno šta će ovde ko da kaže, u ovoj sali, koliko će da bude glasan, mnogo je važnije šta će da čini. Na primer, nema više onoga - pustite sad Stari grad, nego šta će da čini u Starom gradu, hoće da podržava one huligane koji rasturaju gradilišta ili će zaista da stane delom iz svojih reči i da kaže - ne, ja sa takvima nemam ništa. To je pitanje za ove potlačene sa 68 minuta.

Hvala.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodine ministre Mali, od dosovske dosmanlijske revolucije 2000. godine svi ste isti. Doduše, vi ste i tada bili u tom sistemu. Svi pokušavate da bacate prašinu u oči tako što pričate u javnosti, kako je u Srbiji najjeftinija struja, evo sad najjeftinija putarina. A kolika je plata u Srbiji, ministre?

Pa, u tim zemljama gde je skuplja putarina socijalna davanja su veća od naše najveće plate. I vi pričate, upoređujete - najjeftinije u Evropi. Pa, to je neuporedivo, nemojte da mešate babe i žabe, neuporedivo je da vi pričate o nekoj prosečnoj plati, već dve godine treba da dostigne tih 500 evra, već dve godine, a nekako se stalno izmakne u poslednji čas.

Zašto ne pričate o pola miliona zaposlenih koji rade za minimalnu zaradu, koja je 27 hiljada dinara? Pa ste vi rekli od kada je utvrđeno 27 hiljada, rekli ste - dostigli smo tu magičnu cifru, a ovih dana, onaj kada je otvarao neke tamo puteve za kanalizaciju, kaže - dostići ćemo i tu magičnu cifru od 30 hiljada. Koja je to magija i koja je to magična cifra?

Pola miliona ljudi vam radi, nam radi, za minimalac od 27 hiljada dinara i vi kažete - u Srbiji je najniža putarina. Pa, hajde sada da pobijemo ljude, da ne mogu ni da odu, da obiđu rodbinu, zato što neće moći jedanput mesečno da izdvoje putarinu da odu do Paraćina i da se vrate.

Da li vi znate gde živite, ljudi moji? I pustite onda ovi ovamo što pričaju, što pokušavaju, ma neću više da se osvrćem na te budalaštine koje slušam sa leve strane.

Da li vi znate, ministre Mali, a pretpostavljam da znate, da je 2013. godine, kada je putarina poskupela 20%, najveća, jedna od najvećih špediterskih firmi, „VIP BET“ i još jedna turska firma, zaobišla puteve gde je povećana putarina za 20%? To će vam se desiti i na ovih 12%, pa će onda ljudi da idu kud, oni koji žive u Srbiji, izbegavaće, čuli ste to i malopre, izbegavaće autoputeve, izbegavaće naplatne rampe, to budite sigurni, a ovi će ići kroz Rumuniju i Bugarsku, stranci, pa ćete da vidite zbog čega ste radili Koridore.

Naravno, ovo ne znači, opet će neko zlurad, zlonameran i bezobrazan, da kaže - vi ste protiv gradnje Koridora. Nismo, ali mi smo samo zato da budete svesni da je ovo država Srbija. Niste uradili toliko za državu Srbiju da biste mogli da upoređujete putarinu u Srbiji i bilo gde u Evropi.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima dr Siniša Mali, pa Veroljub Arsić.
(Vjerica Radeta: Veroljub Arsić nema, jer ga pomenula nisam.)
Jeste SNS.

Uvaženi narodni poslanici, moram da priznam da stvarno ne razumem koja je ekonomska politika koju vi zastupate. Evo, vi mi recite koja je.
Kako da finansiramo investicije u putnu infrastrukturu? Vi mi recite. Ako mogu da dobijem odgovor. Neka bude da stvarno ne znam. Na koji način ćemo to da uradimo, a da ne dovedemo budžet u problem kako smo ga doveli jer ga je neko od prethodnih doveo 2013. godine? Kada smo svi pričali o tome ili smo slušali te priče – ništa ne treba da se menja, sve je super, a onda od 2008. do 2012. godine porastao javni dug Republike Srbije sa osam milijardi na 20 i nešto milijardi. Pa, jel tako treba da finansiramo izgradnju puteva ili možda iz realnih prihoda? Evo, vi mi recite.
Govorite o minimalnoj ceni rada. Pa, jeste, minimalna cena rada, i svesni smo toga, do 2012, 2013. godine nije se menjala, nego je još išla i dole, pa smo je polako podizali svakog septembra. I ovog septembra ćemo je podići na gore. Prošle godine za 8,6%, 8,9% je podignuta upravo zbog toga što su nam ekonomski rezultati to dali za mogućnost i postojala je saglasnost poslodavaca i sindikata. I, evo, sad hoćemo da to ide i dalje gore.
Ne znam kako biste vi, preko noći, odjednom, na koji način možete da povećavate plate nego postepeno, ako ne želite da narušite ravnotežu i u budžetu i finansijsku stabilnost koju ste ostvarili? Kako da povećavate i podižete i minimalnu cenu rada koju podižete osim ovako? Kako da zaposlite ljude ako ne otvarate fabrike? A 180 fabrika smo otvorili u prethodnih pet godina, upravo zahvaljujući investicijama u infrastrukturu. Pa, neće da dođe investitor iz bilo koje zemlje ako nema autoput, nema gas, nema priključak na kanalizaciju, na vodu, nema internet. Ne znam kako zamišljate ekonomsku politiku? Od nečega morate da krenete.
Ako ste napravili bolne, ali neophodne mere 2014. godine, ako ste u međuvremenu podigli plate u javnom sektoru, podigli penzije, rastu plate i u realnom sektoru, ne toliko koliko bismo mi želeli, ali nemojte da zaboravite da smo proteklih par godina imali mere fiskalne konsolidacije, nismo imali mere fiskalne ekspanzije, nego konsolidacije i opet smo ostvarili rast BDP prošle godine. Sad kažemo – hoćemo da gledamo kako da rastemo još više, još brže, da bismo imali osnove za još više plate i još veće penzije. Vi kažete – nemojte tako. Evo, vi mi recite kako? Hoćete da uzimamo skupe kredite opet od 7,25% ili hoćete ili mislite da takav neki novac pada s neba, pa da to nešto što padne možemo da investiramo? Pa, ne može, mora da ga zaradimo. Zaradimo ga tako što kažemo – imamo bolju infrastrukturu.
Ja sam malopre, evo, stotine nekih kilometara autoputeva vam pokazujem, vi i dalje – pa, eto, niste. Pa, ako smo napravili nove autoputeve, pa valjda je logično i da je kvalitet i bezbednost saobraćaja veći i da to i košta nešto, a onda to investirate dalje u izgradnju još novih kilometara autoputeva. Po meni je to jedini normalan način ili odgovoran način vođenja odgovorne ekonomske politike.
Videli smo kako su prošli oni pre nas. Sve su bila obećanja, sve je bila politika, sve je bilo – lepo je, super je, svi smo lepi, ali na kraju javni dug skočio, zemlja pred bankrotom 2013. godine. Mi kažemo – ljudi, mi tako nećemo. Hoćemo na realnim osnovama da pričamo o nečemu.
Malopre mi kažete – pa, dobro, evo, povećalo se nešto sada, ali manje se povećale plate. Nisam vas ni razumeo šta ste rekli. Prošle godine, kad vam kažem, ništa se nije povećalo, povećale su se plate, onda nikom ništa. Pa, hajde da budemo konzistentni.
Dakle, za ekonomiju važan je trend. Trend je takav, nedvosmislen. Ne kaže ni Siniša, ni vi, niti bilo ko, kaže MMF, kaže Svetska banka, kaže statistika. Idemo napred. Da li možemo bolje i brže? Pa, možemo i hoćemo. Zato tražimo način da rastemo po 6% ili 7%, a ne po 4%, a i sa 4% je najveća stopa rasta u poslednjih deset godina. Kako da rastemo osim da ne investiramo više?
Ako hoćemo da pričamo o teoriji, dakle, ako pogledate strukturu BDP-a, možete da rastete na tri načina. Jedan je kroz povećanje lične potrošnje, i radimo na tome, podižemo plate, podižemo penzije. Drugi je kroz povećanje kapitalnih investicija. Radimo na podizanju i povećanju investicija koje radi država, javne investicije, takozvane, i imate nikada veći priliv stranih direktnih investicija i privatnog sektora, nova tehnologija, nova oprema, sve ide kako treba.
Sa treće strane, treći faktor vam je taj odnos između uvoza i izvoza, nešto što vam govori oko toga kako se ekonomija kreće napred, koliko vam je privreda atraktivna, a mi imamo činjenicu da smo duplirali nivo izvoza u proteklih pet godina. Duplirali, pa nije to palo ne znam odakle. To je posledica odgovorne politike koja privlači investitore i domaće i strane, koji otvaraju fabrike, da bi opet oni otvorili fabriku mora da imaju neki put i neki asfalt. Mi kažemo, pa mi hoćemo da investiramo više u to, jer hoćemo da rastemo još brže, hoćemo da budemo još atraktivniji, hoćemo da građani Srbije imaju sigurane auto-puteve, sigurne puteve i lokalne i regionalne.
Predsednik Vučić je najavio u investicionom planu, ne samo auto-puteve, dakle, i lokalne i regionalne puteve. Hoćemo novi asfalt svugde. Hoćemo da se Srbija razvija i hoćemo da što pre dostignemo taj nivo kvaliteta života u razvijenim zemljama, a izgubili smo mnogo godina svi mi, pet i deset godina, sankcija i ratova i promašenih odluka.
Hajde sada da ne napravimo takvu promašenu odluku, da napravimo dobru odluku, ali da se sve bazira na realnim osnovama, na realnim prihodima, kako ne bismo došli u situaciju iz 2013. godine. Hvala puno.

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda neću da otkrijem toplu vodu, ali evo jednog rešenja kako bi po kolegama koji ne podržavaju vaš rad mogli da obezbedimo stabilan investicioni ciklus. Pretpostavljam da su oni za omladinske radne akcije. Evo, ORA – Koridor 10, ORA – Koridor 11, tako oni vide državu, ni na koji drugi način.

Dobačeno je bilo i dobacivalo se ovde iz klupa, gde sede narodni poslanici SNS, da se čuju budalaštine. Isto tako sam čuo, ne iz klupa poslanika SNS, da narod teško živi, da nema novca, ali da se često vozi auto-putem. Kako bi ste vi to nazvali? Da li je to moguće? Ja mislim da nije. Poslednja stvar je valjda, ako neko nema novca, da koristi ono što mu u tom trenutku nije neophodno, ići će nekim zaobilaznim putem itd. Znači, po meni je to budalaština, a ne ovo što se čulo od poslanika SNS.

Znači, te demagogije koje, čini mi se, nikako ne možemo da se oslobodimo da je sve narodno, pa čije je? Kome, hajde da pitam, a kome se vraća novac od poreza nego građanima Srbije? Da li se vraća kroz penzije? Da li se vraća kroz plate? Da li se vraća kroz zdravstvenu zaštitu? Da li se vraća kroz sistem prosvetnog obrazovanja ili kroz puteve? Vraća se svaki dinar. Problem je, izgleda mi, što neko zamera i Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije i vama što imate rezultate i što pazite na svaki dinar, nećete uludo da ga potrošite i vraćate ga građanima. To vam se zamera, a navodno se iskazuje briga za građane. Nisam baš siguran u iskrenost te njihove brige. Hvala.