Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije, a odnosi se na dva poznata tajkuna – Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, a u vezi sa istragom koju protiv njih vodi holandska finansijsko-obaveštajna služba. To je telo koje se u toj zemlji bavi istraživanjem finansijskih malverzacija, pranjem novca, utajom poreza i slično.

Naime, kako mediji pišu, istraga holandskih organa, koja je pokrenuta krajem prošle godine zbog sumnjivih poslova dvojice tajkuna, primakla se kraju i očekuje se da će u javnost uskoro izaći sa konkretnim saznanjima.

Ja sam i krajem prošle godine, kada je istraga otpočela, postavio pitanje našim državnim organima, a u vezi sa eventualnim saznanjima o tom slučaju, a sada postavljam pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije – da li ima neka dodatna saznanja u vezi sa ovom aferom?

Tim pre što se po pisanju medija ova služba obratila državnim organima Bugarske, Luksemburga, ali i Srbije tražeći informacije o povezanosti firme „Dajrekt medija“ iza koje se osnovano sumnja da i dalje stoji Dragan Đilas, iako je formalno Šolakova, i sumnjive novoformirane holandske kompanije „Askanijus Nederland BV“, a čiji je jedini deoničar kompanija iz Luksemburga „Askanijus Sarl“.

Oni naime sumnjaju da se radi o vrlo neuobičajenim finansijskim transakcijama sa ciljem da se prikrije stvarni vlasnik, a tokom svoje istrage Holanđani su posebno apostrofirali Bugarina Krasimira Petrova Gergova koji se vodi kao vlasnik ove firme „Askanijus Nederland BV“, a ovdašnjoj javnosti je poznat po tome što mu je navodno Đilas svojevremeno prodao „Dajrekt mediju“. O tome možemo da pročitamo i na portalu KRIK, imovinskoj bazi političara, kada je reč o imovini Dragana Đilasa. Taj KRIK u poslednje vreme lansira novu političku zvezdu, ovog Rodoljuba Milovića, a o tome ćemo drugi put.

Dakle, tu piše da je kompaniju „Dajrekt medija“ Đilas prodao u aprilu 2014. godine za 17,7 miliona evra. To se vidi iz ugovora o kupoprodaji, ali se iz poslovne dokumentacije ne vidi ko je kupac. Kompaniju je kupila holandska Fondacija „CEE Medija“ koja je osnovana samo mesec dana ranije. Upravnik fondacije je bugarski biznismen Krasimir Gergov. U julu 2015. godine ova fondacija besplatno prebacuje vlasništvo sa „Dajrekt medije“ na firmu „Askaniju Nederland BV“.

Istraživanja KRIKA pokazalo je da je vlasništvo „Dajrekt medija“ sakriveno iza osam kompanija registrovanih na više of-šor lokacija - Holandija, Luksemburg, Britanska Devičanska ostrva, Samoa, Hong Kong itd. Poslednja u nizu kompanija do koje je moguće doći je „HPMC1-N Kapital LTD“, prvobitno registrovana u Luksemburgu, a početkom 2014. godine preregistrovana na Britanska Devičanska ostrva.

Dakle, očekujem da ova istraga pokaže i razotkrije sve malverzacije ova dva tajkuna, da se rasvetle tokovi novca, da se rasvetle sve sumnjive okolnosti vezane za partnersko poslovanje Đilasa i Šolaka, da se pruži odgovor na pitanje da li su izbegavali plaćanje poreza, da li je bilo pranja novca i da se pokaže u krajnjem slučaju na koji način su se obogatili Đilas i Šolak.

Tri su ključna odgovora koje traži ova istraga – ko trenutno stoji iza firme „Dajrekt medija“, kakva je uloga Bugarina Krasimira Petrova Gergova, a za koga se ispostavilo da mu je firma registrovana na nepostojećoj adresi, i kako i zašto je Đilas Šolaku prodao zgradu na Novom Beogradu po tri puta većoj ceni od tržišne?

Što se ove poslednje transakcije tiče, mi smo nekoliko puta već izlazili u javnost sa sumnjom da je Đilas tom finansijskom, da kažem, akrobacijom, sa prodajom zgrade, zapravo dobio sredstva za predizbornu kapanju za izbore za Skupštinu grada Beograda. Sama transakcija se odigrala nekoliko dana pre Đilasove objave kandidature za beogradske izbore, a samim tim što je zgrada preplaćena više puta, van svake ekonomske logike, dodatno podgrejava tu sumnju.

Postavlja se i pitanje Šolakovog motiva da finansira Đilasovu kampanju. Možda je i to odgovor na pitanje kako je moguće da ova njegova televizija N1 svakodnevno sprovodi najbrutalniju kampanju protiv Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Srbije. Dakle, svaki dan, po ceo dan, samo napadi na Vučića, SNS i Vladu Srbije. Šta god kome padne od njih, sve je dozvoljeno, sve može, ali samo ako je u negativnom kontekstu po Aleksandra Vučića, a pri tome sve vreme traje kampanja kako je u pitanju ugnjetavanje medija, kako su mediji neslobodni, kako je u pitanju cenzusa itd. Dvadeset i četiri sata, jedino i isključivo, napadaju Aleksandra Vučića. Ako padne kiša, Vučić je kriv, Vučić je diktator. Ako ne padne kiša, opet je Vučić je kriv, Vučić je Hitler, a pri tome im ni dlaka sa glave ne fali.

Iz svega ovoga, završavam predsedavajući, se jasno vidi da je jedina delatnost ove televizije usmerena na rušenje vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, SNS. Nažalost, građani Srbije im to neće dozvoliti. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević, mr Dejan Radenković, Milisav Petronijević, doc. dr Ivan Bauer.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O NAUCI I ISTRAŽIVANjIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; prof. dr Vladimir Popović i prof. dr Ana Langović Milićević, državni sekretari u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; dr Saša Lazović, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologije i inovacioni sistem; dr Marina Soković, pomoćnik ministra za nauku; i Vera Vasić i Ivana Branković, pravnici.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slavica Živković, dr Predrag Jelenković, dr Milorad Mijatović, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Mihajlović Vacić, doc. dr Ivan Bauer, Jasmina Karanac, Nataša Sp. Jovanović, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Aleksandar Šešelj, Milorad Mirčić, Aleksandra Belačić, Sreto Perić, Tomislav Ljubenović, Petar Jojić, Nikola Savić, Miljan Damjanović, Momčilo Mandić, Ljiljana Mihajlović, Marina Ristić, Miroslava Stanković Đuričić, Filip Stojanović, Dubravko Bojić, Vesna Nikolić Vukajlović, Ružica Nikolić, Zoran Despotović, Božidar Delić, dr Muamer Zukorlić, prof. dr Jahja Fehratović, Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Zdravko Stanković, Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Nemanja Radojević, kao i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Zdravko Stanković pisanim putem, 24. juna 2019. godine, povukli su amandmane na čl. 5, 15, 19, 21, 30, 57, 58, 59, 60, 63, 64, 65, 66. i 93. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Muamer Zukorlić i prof. dr Jahja Fehratović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, zahvaljujem se Vladi i Odboru na prihvatanju ovog amandmana. Naravno da je za nas, kao što smo već oglašavali, ovaj zakon izuzetno važan i trudili smo se da doprinesemo, kako bi se još preciznije određene stavke iz ovog zakona mogle definisati, tako da smo ovde dodali jednu reč "društvenog interesa". Smatramo da opšteg interesa zakon treba imati društvenu odgovornost.

Zahvaljujemo se Vladi koja je prihvatila ovu našu konstataciju, jer bez društvene odgovornosti ne može biti koristi bilo kog zakona, posebno što se ovde definiše da je ovaj zakon, odnosno ovim članom se govori o tim drugim programima. To je previše uopšteno. Ukoliko imamo i društvenu odgovornost svakog člana zakona, svakog zakona, svake odredbe, onda možemo biti zaista ponosni na to i možemo očekivati da ćemo u budućnosti imati benefite i koristi od bilo kakvog ulaganja u bilo koju zakonsku, pa, ako hoćete, i svaku drugu programsku regulativu.

Smatramo da celokupan ovaj zakon, kao što smo već kazali, i sa ovim amandmanom, i sa svim ostalim amandmanima, u svakom slučaju doprinosi poboljšanju kvaliteta rada naučnih radnika, istraživača i u mnogome će koristiti svima koji se bave naukom, a samim tim što će ta njihova naučna dostignuća biti društveno pozitivna, društveno odgovorna, koristiće celokupnom našem društvu i zato smo podneli ovaj amandman. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Koleginice i kolege, ja se slažem sa time da se prihvati ovaj amandman, ali imam čisto jednu dobronamernu ispravku u odnosu na gramatičke stvari u njihovom predlogu. Šta je to? Prvo u srpskom jeziku ne postoji zarez, nego zapeta, to je jedan od predloga koji su tražili.

S druge strane, u potpisu kolega koje su predložili ovaj amandman piše – dr tačka, dr tačka, ne znači doktor nego znači drugi, a Muamer Zukorlić, drugi ne može da bude, jedan je Muamer Zukorlić, isto ko što jedan Muamer Bačevac. Svaka titula koja se stavlja ispred imena treba i da ima značenje, odnosno da to znači doktor. Kada stavite tačku iza dr to nije doktor nego drugi. To je čisto dobronamerna primedba. Hvala.

Hvala, profesore Stojmiroviću.
Reč ima Jahja Fehratović, pravo na repliku. Izvolite.

Ja se zahvaljujem profesoru Stojmiroviću.

Međutim, obrazloženja naših amandmana su pisana na bosanskome jeziku. Iz tog razloga u bosanksom jeziku po pravopisu, dakle, iza titule dr uvek stoji tačka. Zarez i zapeta su jedno te isto.

Dakle, mi smo obrazloženja naših amandmana pisali na bosanskom jeziku, dok integralni tekst sadržine amandmana nismo hteli da opterećujemo time, obzirom da nam je sugerisano da bi to zahtevalo veliku intervenciju prevođenje itd. Dakle, ovde su samo u pitanju različita shvatanja pravopisa, norme i kulture jezika tako da ovo što ste vi kazali odnosi se na pravopis srpskoga jezika i vi ste tu u pravu.

Međutim, ono što smo mi napisali i kako stoji to je pravopis bosanskog jezika i to su te neke jezičke različitosti koje ove jezike i dovode u poziciju zasebnih standarda, normiranih jezičkih izraza. Tako da meni ne smeta ni dr sa tačkom, ni dr bez tačke, jednostavno to je naš jezički osećaj, to je vaš jezički osećaj i mi imamo pravo poštovati jedne druge i uvažavati i različite jezičke standarde. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.

Pravo na repliku ima profesor Stojmirović.

Izvolite profesore.

Ja nemam ništa protiv toga što vi koristite i neke druge jezike, ali kod nas je službeni jezik srpski jezik i ja sam na osnovu toga vam i predložio da ubuduće to bude ispravno, da ne bi drugačije se tumačilo.