Dobro, pošto smo došli do toga da je, sudeći po rečima gospodina Mirčića, najvažnije iskustvo, ja baš zbog toga što cenim da je on veoma iskusan u plasmanu robe u Rusiju, jel tako, to bi trebalo da zaključim iz njegovog izlaganja, i u robnoj razmeni sa Rusijom, želim da o tome prodiskutujemo još malo više.
Nisam ja malo pre čitao nikakve procente, ali mogu i procente da vam pročita, nije nikakav problem. Znači, onaj izvoz u Italiju nosi 12,3% ukupnog izvoza Srbije. U Nemačku 11,9%. Reč je o, redom, 2,4 i 2,3 milijarde. Može to da se nekome ne sviđa i može on da kaže – loš je kvalitet tog izvoza, ali su loše vrednosti, 2,3 milijarde, 2,4 milijarde, BiH 1,5, Rumunija 1,14. Voleo bih da je veći izvoz u Rusiju, kao što bih voleo da je veći izvoz u bilo koju zemlju sveta. Što veći izvoz ima Srbija, bolje Srbiji. To je jasna stvar.
Rusija je jedan, dva, tri, četiri, peta po redu, kada pričamo o izvozu. Ako gospodin Mirčić, kao čovek sa velikim iskustvom u plasmanu robe u Rusiju, može da pomogne da mi taj nivo učinimo dva, tri, pet puta većim, mislim da je više nego dobrodošao. Ali, samim tim što je odgovorio na moje prethodno pitanje tako kako je odgovorio, jasno mi je koliko može da pomogne i koliko ga to uopšte zanima.
Za vašu informaciju, ako je neko uspostavio dobre političke odnose sa Ruskom Federacijom, to su Aleksandar Vučić i Vlada Srbije koju podržava SNS. Da li to moram da vam objašnjavam? Da li treba danas da ponavljamo kakve sve fantastične zajedničke stvari radimo sa Rusijom, a koje su bile potpuno nezamislive u vreme prethodnog režima i onog onakvog Borisa Tadića, ali i onih njegovih Đilasa, njega znate, jel tako, sećate ga se, sarađivali ste sa njim, Jeremića i ostalih. Toga nekada nije bilo.
Dakle, ovog što danas Srbija ima, mislim da možete da budete samo zadovoljni tim nivoom. I kada pričamo o Kosovu i Metohiji, činjenicom da danas Srbija uspeva da izdejstvuje povlačenje priznanja tzv. „nezavisnosti“.
Trinaest priznanja mi smo uspeli da izdejstvujemo da se povuče i to je valjda jasan, konkretan pokazatelj odnosa prema tom pitanju. Ko je još mogao da se pohvali tako nečim? Tadić, nikad. Vaš Đilas, nikad. Ne znam da li ste vi učestvovali u ovim naporima da se neko priznanje povuče? Ja mislim da niste, ali bilo bi dobro da pomognete oko toga, kao i oko uvećanog plasmana u Rusiju koji se meri milijardama dolara.
I vi i ja znamo koliko je to realno, nego ono što je jako važno, pošto ste rekli da su podaci improvizacija, da se držimo onih stvari koje su nesporno jasne, nesporno je jasno da postoje principi koji se u politici ne menjaju, koji traju, kako beše, stoje postojano“ kano klisurina“. Takav je princip koji ste vi danas potvrdili, SRS, da i dalje smatra da Srbija treba da bude ravnopravan partner u EU, kao što je mislila i 2008. godine. Ja na toj principijelnosti samo želim da čestitam, ništa više.