Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima. Ovaj zakon je nemoguće primeniti. Dok se ne izmeni Zakon o unutrašnjoj policiji, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o bezbednosti saobraćaja. Jer, šta u praksi imamo? U praksi imamo sada da se formira paralelna policija, policiji. I daju joj se ona ovlašćenja koja ne mogu biti data policiji komunalnoj. I još uz to, samo što joj nismo dali duge cevi i automate.
Međutim, dame i gospodo prema Uporednom pravu ne bih se složio da mi koristimo Uporedno pravo Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Albanije. Ajmo da vidimo kako to reguliše Francuska, Nemačka, Engleska, Italija.
E, videćete tamo koja su ovlašćenja određenih službi. Tamo ćete videti da ne može niko nikoga na ulici presresti i da ga odvede. Gde da ga odvede? Može, ali po sudskom nalogu, ne na drugi način.
Drugo, ovim zakonom gospodo niste obezbedili prava osumnjičenih za izvršenje prekršaja. Imaju li oni pravo na odbranu? Imaju pravo prema Francuskom pravu i Nemačkom.
Imaju pravo od prvog trenutka, ako neko treba da bude doveden iz Murtenice u Užice, ima da mu se obavesti i porodica, ima da mu se omogući i razgovor sa advokatom, ima da bude poučen da nije ništa dužan da govori što bi moglo da šteti njemu u tom postupku.
Nama komunalna policija, odnosno komunalna milicija, apsolutno nije potrebna. Vidite koja ovlašćenja. Vi govorite gospodine ministre – nisu to ona ovlašćenja što daje tužilac. Čekajte, molim vas.
Prema članu 25. Predloga zakona, potpuno preuzimanje ingerencije policije s tim što su ovlašćenja komunalnog milicionera veća, nego što su ovlašćenja pripadnika redovne policije.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku, odredbama člana 171, 172 i 173. pripadnici policije mogu snimati, mogu fotografisati, uzimati otiske, ali po nalogu javnog tužioca.
Dakle, ispada da imamo ovlašćenja ista koja postupa i lokalni milicioner i pripadnici redovne policije.