Hvala puno ministre.

Sada pravo na repliku ima gospodin Veroljub Arsić.

Znate, kada hoćemo da stavimo nešto na neki dramatičan nivo, mi ćemo da govorimo o procentnim iznosima ili procentima. Evo, ja ću da prevedem, 24 dinara, Požarevac-Beograd. E, toliko, o tom iznosu pričamo, ne o stotinama, ne o hiljadama, nego o 24 dinara.

Ono što mene čudi jeste da kada se o tome diskutuje niko, o tome mi govori neko ko ne vozi vozilo i to nije greh po ovom pitanju, samo bih voleo da znam da li ima osećaj kako izgleda voziti zimi po putu koji nije očišćen, ili koji treba da bude očišćen za eto ovaj skroman iznos. To bih voleo da mi odgovori.

Znači, to bih voleo da znam, kada neko kritikuje nešto, bar da zna šta se dobija, a šta se daje. Ovde to ne postoji. Usput, ne zna čak ni moju stručnu spremu, to i ne očekujem od nje.

Hvala, kolega Arsiću.
Sada određujem pauzu od dva minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Samo trenutak, da mi kaže pomoćnik sekretara ko je zatražio reč.

Reč ima koleginica Nataša Jovanović. Izvolite.

Javljam se po amandmanu koleginice Radete i zaista je šteta, sad tu nije trenutno ministar Ružić, ali što nije ministar finansija Siniša Mali ovde, razmišljala sam od načelne rasprave do rasprave o amandmanima da će on, ipak nekako naći neko objašnjenje otkud baš 12%. Nije imao odgovor na to pitanje.

Mi smo podneli amandman, odnosno koleginica Radeta, da se cena putarine usklađuje sa cenom inflacije, odnosno projektovanom inflacijom, evo kako je ovde i kako i vi tvrdite da je 2%. Sad dolazimo do nekih drugih ekonomskih parametara.

Kada se poslednji put povećala akciza na gorivo i kada je taj predlog bio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to je bilo, čak i za viši procenat od projektovane inflacije, jer se ona usklađuje sa cenama na malo u Srbiji.

Mi sad imamo situaciju da je cena goriva u Srbiji koja je, doduše ovih dana nešto malo snižena, ali verujte da je to vrlo brzo promenljivo, jer ova akciza koja jeste i koja je visoka ostaje.

Onda dolazimo do toga, kako niste uzeli taj model da se time rukovodite? Kad je Zoran Drobnjak u ime svih vas i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije rekao, gledala sam ga u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, da će da baš da bude 12%, postavilo se pitanje - ko diktira cenu putarina u Srbiji. Da li to radi JP „Putevi Srbije“ i njen v.d. direktor Zoran Drobnjak ili se pitaju, ipak narodni poslanici, Vlada i da li ste vi konsultovali uopšte ljude koji treba da vam kažu, ljude iz privrede, ako govorimo i o ovom aspektu privrede, o kamionima, gospodine ministre, šta će da vam kažu?

Najpre, to uopšte nije tačno. Ako uzmete statistiku i pogledate glavne špediterske kuće iz čitave zapadne Evrope, nije Srbija njihova izabrana trasa, već Rumunija i Bugarska. Govorim za preko 70% kamiona sa turskim registracionim tablicama koje biraju taj put.

Imamo i jedan drastičan primer. Još 2013. godine, kada je putarina povećana za 20%, jedna od najvećih prevozničkih kompanija u Nemačkoj, kompanija „Vili Bec“, sa onim čuvenim žutim tendama i plavim slovima, je do tog perioda imala na autoputu, ko god od nas da putuje, a ja svakoga dana idem iz Kragujevca do Beograda i nazad, kada dolazim na skupštinska zasedanja, odbore, zbog stranačkih poslova, dakle, u svakom trenutku ste mogli da vidite na toj deonici, pa i vi gospodine Arsiću, do Požarevca, bar jedan ili dva šlepera te kompanije.

Još tada kad je usledilo to prvo takvo povećanje oni su doneli odluku, kao i mnogi drugi, da zaobilaze Srbiju u širokom luku. Videli ste kakav je odgovor dala premijer i da moraju da se vrate sve pare koje su uložene u putnu infrastrukturu.

Ja ovde postavljam pitanje - šta ćemo sa svim dosadašnjim inspekcijskim nadzorom za putnu infrastrukturu? Zapravo, mi zahtevamo da nam podnesete izveštaj. Evo, ova gospođa, ministar koja je bila, ona samo priča, priča, priča. Dajte, evo, imamo sledeće nedelje na dnevnom redu tri izveštaja. Pa, što nemate izveštaj, to je mogućnost svakog ministarstva, o tome kako je građena i kakvo je stanje putne infrastrukture.

Mi želimo da se grade putevi. Na kraju krajeva, izgradnjom puteva, autoputeva, magistralnih puteva, podižete opšti životni standard, mogućnost za privredni razvoj, za bolji život svih tih ljudi i niko nema ništa protiv, ali otkud 12% kada je to ipak nešto što će najvećim delom da plaćaju građani Srbije.

Vi se ponašate kao da svi u našoj zemlji imaju vozni park kao pojedini srpski tajkuni ili bogataši. Da li vi znate, gospodo narodni poslanici, a stvarno ne ulazim u to ko od vas ima kakav vozni park i šta vi vozite od automobila, ali molim vas, u Srbiji preko dve trićine stanovnika Srbije ima Euro 3 motore u svojim automobilima i to su polovnjaci koji su baš dosta stari. Sve što je preko 10 godina starosti, pa to na Zapadu ide u otpad. Koliko košta remont turbine? Koliko koštaju drugi kvarovi?

Kupuju ljudi najviše, evo, pogledajte na ovom sajtu, da ih ne reklamiram sad, hajde, „Polovni automobili“, najviše se traže polovnjaci do 2.000 evra, to je 58%, evo, zapisala sam. Pa, onda idu oni od 3.000 do 5.000 evra, oni možda imaju Euro 4, to je 24%. Sve ove skuplje, znači, to je misaona imenica Euro 5, Euro 6 i ovi novi, pa to nema ukupno 10%, 15% stanovnika Srbije.

Povećali ste cenu za registraciju, zapravo i povećali ste tehnički pregled, pardon, koji je uvećan za 300%, najmanje. Bilo je oko 1.000 dinara, pa kad vam daju u redovnoj registraciji, zavisi ako ste lojalni toj nekoj agenciji ili tom osiguranju. Sada je to od 3.500 do fantastičnih 4000 dinara.

Objašnjavala je ovde, ona Marija Obradović, ona je stručnjak za motore, za bezbednost u saobraćaju, kaže – šta hoćete? Sad je to striktna provera. Nije tačno. Jesu oni licencirani, jeste da oni imaju postavljene kamere i da to traje duže. Baš sam bila prilikom registracije, sada pre par meseci svog automobila, ništa drugo kaže onaj čovek – samo mora duže da se boravi, isto će to da se pogleda, ali nas snimaju, pa da ne bismo izgubili tu licencu… Ali, to sad košta 4.000 dinara.

Da li vi mislite da ljudi stvarno to treba da plate? Stalno pričate ovaj autoput, nova deonica, sve je to lepo i da se brže stigne do Grčke na more, za one koje mogu da idu na more, za neke je to stvarno, isto misaona imenica. Evo, u Kragujevcu, da sad napravimo neku anketu, samo da je ne radi ovaj Vukadinović i ove njegove lažne ankete, ali kad bi neko ozbiljan sproveo neko istraživanje, znate li vi koliko ljudi nikada nije otišlo do Niša, nije u Beograd samo ko mora, a taj ko mora, mora da plati putarinu, a njega je naterala neka muka, obično je to, da upisuje dete, da obilazi, da ide ne daj Bože kod lekara.

Sad mi kažemo – sve je odlično i došli smo do tih 12%. Dakle, ovo nije nešto što je bilo potrebno, imate i te kako puno para. Za svakih 1000 litara goriva, država putem akciza i drugih zahvatanja žargonski rečeno, dobija 108 evra. Pa, eto, izvolite, odatle uzmite, ukinite sve one agencije, sredite da se ne prave malverzacije, da Zorana to ne radi u svom ministarstvu i u preduzećima da ne dobijaju takve poslove oni koji daju novac kome treba i onda ćete da spasite nekoliko stotina miliona evra i da uložite u putnu infrastrukturu.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovo je replika na vašu repliku meni, ako dozvoljavate. Vrlo kratko ću, inače, pošto vi kažete da ne može govoriti o putarini i o putevima neko ko nije vozač, istina, ja nisam vozač, ali sam onda razumela da ću ja moći o ovome da govorim tek kada u Srbiji budu proizvedeni leteći automobili, to će valjda brzo biti kako obećavate, pa evo računajte me ovu raspravu za unapred.

Sad bi ja trebao da zamolim vas, da vi dođete da predsedavate, a ja da vama odgovorim repliku.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić. Izvolite.

Hvala.

Javljam se po amandmanu gospođe Radete. Mislim da je važno da objasnimo građanima da nije tačna tvrdnja izneta ovde, da je putarina u Srbiji najniža u Evropi. Putarina možda jeste među nižim ukoliko posmatrate njen apsolutni iznos, ali ukoliko posmatrate procenat putarine u odnosu na platu, odnosno u odnosu na kupovnu moć građana, doći ćete do zaključka da putarina u Srbiji jeste ili najskuplja ili među najskupljima u Evropi.

Ovo najnovije poskupljenje od 12%, uprkos obećanju datom 04. januara, od strane ministra Zorane Mihajlović da do povećanja putarine neće doći, svakako je nešto što nas ne čudi, ali nas čudi što ste se zaustavili na ovome i što niste uveli dodatne mere.

Činjenica je da je asfalt skup, a da brzo propada, pa nas čudi kako još uvek niste došli na ideju da uklonite asfalt i ostavite nas da vozimo po šljunku?

Isto tako, predložila bih da ubuduće obračunavate putarinu kao količnik maksimalne brzine i proizvoda maksimalne nosivosti i pređenog puta. Više biste zaradili i svakako biste imali veći suficit u državnoj kasi.

Potom biste mogli da uvedete putarine za pešake, jer stvarno nema smisla da se bilo ko džabe kreće. Možete da postavite naplatne rampe na svakih nekoliko kilometara, pa da angažujete komunalne milicionere da vode računa da se to sve redovno plaća, čime biste postili tri koristi u jednom - pre svega, smanjila bi se nezaposlenost, došlo bi do pravilne raspodele troškova i, naravno, skupila bi se sredstva za dodatne investicije.

Potom, možemo da idemo korak dalje. Mislim da bi bilo u redu da uvedete putarine i za životinje, nema potrebe da one besplatno šetaju po prirodnim staništima. Jedino mora da se organizuje sistem ko će to naplaćivati, a mislim da bi bilo u redu da ta obaveza padne na lokalne samouprave gde se životinje nalaze.

Naravno, ironična sam i, naravno, imam veoma negativan stav prema ovom poskupljenju. Ovde smo više puta imali prilike da čujemo kako se pridev "istorijski" koristi kada se hvale tekovine vladajućeg režima, pa smo tako imali istorijski suficit, imali smo istorijski priliv stranih direktnih investicija, istorijski uspeh u diplomatskim aktivnostima. Ne znam zbog čega sada, po istom principu, nas ne obavestite kako je ovo jedno istorijsko poskupljenje?

Već sam govorila o ciframa koje se plaćaju u zemljama u okruženju za putarine. Dakle, za period od 10 dana u Austriji se plaća devet evra, u Sloveniji 15, u Mađarskoj 11, u Rumuniji četiri, itd.

Dakle, sistem naplate putarine po vremenu, a ne po pređenom kilometru, mnogo je jeftiniji. Međutim, u Srbiji se iz nekog razloga izbegava uvođenje vinjeta, pre svega zbog toga što sredstva koja bi bila sakupljena tim putem nisu dovoljna za izgradnju puteva, ali i zbog toga što uvođenjem vinjeta ne bi više bilo moguće nikakvo kraduckanje.

Mislimo da nije opravdano to što se putevi finansiraju iz džepova građana, a ne od koncesija, ne od zajmova, niti od suficita iz budžeta. Ukoliko u budžetu nemate dovoljno sredstava, trebalo bi, pre svega, prestati finansirati svakakve ološe koji rade protiv države Srbije, od "Žena u crnom", preko Helsinškog odbora za ljudska prava, pa do raznih gej organizacija, u kojima svega ima, samo pripadnika gej populacije nema. Zatim, možete da smanjite broj agencija i sakupiće se novac. Nema potrebe povećavati putarine i opterećivati građane koji su već dovoljno opterećeni.

Građani, naravno, ne znaju za šta je zadužen ministar Siniša Mali, za šta je zadužena Zorana Mihajlović, šta je obaveza lokalne samouprave, oni samo žele da se voze po putevima koji su u dobrom stanju, a nažalost, kod nas u Srbiji, malo je takvih puteva.

Na Gazeli ste zabranili saobraćaj teretnim vozilima, kako bi se smanjile gužve, a situacija je takva da su gužve nikada veće i da je u popodnevnim časovima zastoj takav da je od Novog Beograda, dakle od Geneksa, do preko mosta potrebno čekati više od sat vremena.

Nedavno smo imali situaciju da je nakon pljuskova došlo do poplave, kada je voda na auto-putu iznosila maltene jedan metar. Šta mislite, koliko je vozila nakon toga, gospodine ministre, moralo da ide na popravku?

Pored toga što naši građani plaćaju najviši iznos za registraciju u regionu i što plaćaju benzin najskuplje, što sada moraju da plaćaju i popravke zbog lošeg stanja na putevima, vi ste odlučili i da im podignete putarine. To je zaista mnogo. I ne radi se o iznosu od 24 dinara, to je iznos od 24 dinara po jednoj naplatnoj rampi. Ukoliko neko dnevno ide na jedno mesto i vraća se, mora da prođe dve naplatne rampe, a to je 48 dinara i ukoliko pretpostavimo da imamo osobu koja živi u jednom mestu a radi negde drugde, i da radi 20 dana u mesecu, to je iznos od 960 dinara, što nije ni zanemarljivo za nekoga ko prima minimalac.

Već smo razgovarali o američkoj firmi "Behtel". U pitanju je firma koja plaća procenat onima koji ih dovedu i pomognu im da zaključe posao. Malverzacije ove firme već su razotkrivene na Kosovu i u Hrvatskoj, a tako je i kod nas. U Srbiji je put plaćen 800 miliona evra, iako je realna cena bila 500 miliona, što je 37,5% više od realne cene, za koju je kineska firma "Čajna rouds end bridžes" bio spreman da odradi taj posao. Ta provizija od 300 miliona evra verovatno je otišla u džep ministra Zorane Mihajlović, ambasadora Skota i još ponekoga.

Ukoliko ćemo plaćati provizije koje idu u džepove ministara, ukoliko ćemo dva puta raditi iste deonice zbog klizišta, onda ovo poskupljenje svakako nije dovoljno, a ne bi bilo dovoljno ni poskupljenje od 22% i od 23%. Mislimo da je daleko lakše i daleko jeftinije da umesto ovih poskupljenja promenite ministra.

A koliko je poskupljenje neopravdano, govori i činjenica da auto-putem nije moguće direktno stići ni do Vršca, ni do Novog Pazara, Negotina, Valjeva, Kraljeva, Zrenjanina, Kikinde, Nove Varoši, Kruševca, Zaječara i Bora.

Hvala vam, posebno zato što niste vikali na mene ovaj put i što ste mi dozvolili da završim.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.