Hvala, gospodine predsedavajući.
Dobra je bila današnja diskusija, dobro smo se osvrnuli na sve članove zakona i na predložene amandmane svakako.
Kada je reč o stručnosti koja je apostrofirana maločas, ja ne znam da li je to stvar stručnosti, ali potrebu da se ljudi plaše zakonom ne razumem. Nema potrebe za tako nečim.
Mi smo danas govorili da postoje vrlo jasna određena koja jesu sastavni deo teksta predloga, a kojima se govori pod kojim uslovima nešto može, pa između ostalog i pod kojim uslovima može pripadnik komunalne milicije da bude na zadatku, strogo u vezi sa svojim poslom i u skladu sa ovlašćenjima, a da to ne bude u službenoj uniformi. Dakle, može samo ukoliko je to njegov nadređeni i strogo u okvirima onoga što jeste predlog rada komunalnog milicionera naložio i predvideo. To naravno nema veze sa onim što smo čuli malopre, da li će neko dolaziti često i šta će meriti i da ne pričamo sada o tim vrednostima. Nije to toliko važno.
Važno je da se zna da se ljude računa i kada se u ljude ulaže, a to ima veze sa onim pitanjem – da li može lice koje je osposobljeno za poslove komunalnog milicionera da bude raspoređeno i na druge dužnosti? Kada se, dakle, u ljude ulaže i oni postižu određeni nivo kompetencija, znanja, veština koje su pokazali, da li mogu da budu upotrebljeni na bilo koji način u okviru sistema lokalne samouprave ili ih se treba odreći, recimo, u situaciji kada više ne zadovoljavaju psihofizičke uslove? Dolazi vreme, čovek stari, možda u nekom trenutku više nije za teren, ali jeste kvalitetan čovek i može da radi druge poslove.
Smatram da ima smisla pronaći rešenje da se kvalitetan čovek i u takvim uslovima upotrebi. Sa druge strane, postoji neka vrsta obaveza prema onim ljudima koji su angažovani u nekom trenutku. Sada, na primer, mi zakon usvajamo, uvodimo rigoroznije uslove, to smo objasnili, veće zahteve, ozbiljnije zahteve nego što su ljudi na snazi do danas, da li treba automatski pokazati ka vratima svima onima koji jesu angažovani u tom sistemu komunalne policije danas, a ne mogu da izađu u susret ili zadovolje te strožije uslove ili treba ljude, ako jesu kvalitetni, iskoristiti na odgovarajući način. Ja mislim da svakome treba pružiti šansu da učestvuje na pametan način, na način koristan društvu, ako je u stanju da tako nešto pruži.
Najvažnije od svih napomena koje smo čuli na samom kraju jeste kakav je naš odnos prema policiji, dakle ovoj klasičnoj policiji u našem društvu danas. Ako je pitanje bilo usmereno narodnim poslanicima SNS ili našoj stranci u bilo kom smislu, odgovor je potpuno jasan. Dakle, mi podržavamo našu policiju i jesmo ponosni na način kako policija svoje dužnosti realizuje danas, kako obavlja svoj posao. Posao je neposredno važan za zaštitu svih građana naše zemlje, ne samo zbog izvanrednih rezultata koji se mere tamo nekim pokazateljima, to rade stručnjaci, ako o stručnom pristupu govorimo danas, pa pokazuju da se, recimo, stopa kriminaliteta konstantno smanjuje već godinama unazad, ako hoćete od kvartala do kvartala, iz meseca u mesec, što je pokazatelj da ti ljudi odlično rade svoj posao.
Već i pokazujemo svoj odnos prema njima time što uvažavamo njihove rezultate na pojedinačnim primerima ili slučajevima. Znate, kada se dogodila ona neprijatnost Borku Stefanoviću pre nekoliko meseci u Kruševcu, policajac je tu reagovao. Policajac koji je bio prisutan na licu mesta reagovao je neposredno i pomogao tom Stefanoviću. Neće posle to da kažu i da priznaju ni Borko Stefanović, ni ova ekipa oko njega, već naprotiv mnogo su laži izgovorili na tu temu, ali činjenica je da mu je tada policajac pomogao i to ne samo da mu je pomogao, nego je više udaraca primio spašavajući njega, a onda se pojave i taj Stefanović lično, ali i ljudi oko njega Đilas, Jeremić onaj Zelenović, ovi Bastaći i svi kažu – sistem je hteo, zli sistem. Verovatno Aleksandar Vučić opet imenom i prezimenom i svi sa njim, da napadne Borka Stefanovića. Šta je policajac koji ga je spasao tom prilikom, ako ne čovek koji radi za državu neposredno?
Dakle, to vam je pokazatelj kako se danas reaguje, kako je svako zaštićen kao građanin, a opet sa druge strane niko ne može da računa da je po bilo čemu poseban ako se politikom bavi. Ta policija ume i hoće da dođe na vrata i ljudima koji su izabrani predstavnici SNS ako za to postoji potreba, ako se neko o zakon ogrešio ili postoji osnovana sumnja za tako nešto. Za to imate sijaset primera u mesecima unazad. Govorili ste i o tim primerima danas. Dakle, policija svoj posao obavlja visoko profesionalno. Ko hoće da unese bilo kakav trag sumnje u to na koji način policija obavlja svoj posao? Pa oni koji se uporno zalažu da se naruši mir i stabilnost ovoga društva. Upravo ti okupljeni oko Dragana Đilasa. Konstantno vam emituju najnegativniju moguću propagandu na račun naše policije i toga kako ona obavlja svoj posao.
Danas smo o tome rekli, baš na ovoj raspravi smo na to podsetili, da li je iko video jednog policajca da je pokušavao da popreko pogleda ljude koji su i kad nisu prijavljivali skupove, šetali po Beogradu ili bilo kom drugom gradu? Pa nije. Rečeno je demokratska zemlja, nek je širok put svima, samo nemojte da ugrožavate druge ljude, samo nemojte da ugrožavate tuđu imovinu, slobodno šetajte koliko vam je volja i kad niste prijavili i šator stavite na travnjak iako niste prijavili. Znamo svi i vi i mi znamo da to nije po zakonu, ali niko vas neće dirati, niko vas ni popreko pogledati neće, samo ne dirajte druge ljude i ne uništavajte ono što je tuđe.
Teško im je bilo i tu elementarnu molbu da usliše do kraja, pa znate šta su radili i u RTS i ispred zgrade predsedništva i ispred stanice policije, istog tog dana kada su rasturali znakove i ograde oko predsedništva Srbije. A šta je policija radila? Da li je ikada primenila silu, čak i srazmernu onome čemu je bila izložena, a gađali su je flašama, potezali su noževe na nju, pokušavali su da je pregaze nekim kombijem. Nije, reč je o dakle, ozbiljnim ljudima, vrhunskim profesionalcima koji su u stanju da otrpe ono što verovatno niko drugi ne bi, jer znaju da je važno da mi zadržimo ozbiljnost i taj mir sačuvamo i stabilnost sačuvamo, da bi izašli u susret onima koji namerno pokušavaju da izazovu nemir i obračune, bilo najgore što možemo da uradimo, jer oni to hoće. A mi baš treba da se trudimo da im ne uspe ni jedna provokacija, da im ne uspe želja da izazovu nemire u ovom društvu. Nerede, ako hoćete, kada se Dragan Đilas unese u lice, a videli ste sigurno te snimke, policajcu, poštenom čoveku koji profesionalno radi svoj posao i preti mu, otvoreno mu preti – šta ti hoćeš, šta ti ima da radiš, jel ti razmišljaš šta će da bude sa tobom i sa tvojima kada dođem na vlast?
To je pokazatelj najgoreg mogućeg odnosa prema policiji. I tom čoveku lično, ali i prema policiji u celini. I tu vrstu bahatosti i to dobro znate, pokazuje taj isti Đilas i ova ekipa oko njega i prema drugima, prema svima koji im se ne dopadaju na bilo koji način. Evo danas su to ponovo uradili nekim novinarima, ponovo su pretili tako isto tim rečnikom novinarima jedne televizije šta ćete vi, razmišljajte gotovi ste kada mi dođemo na vlast. I čovek pita – čekajte, šta je ovo, jel ovo neka pretnja? Đilas onako samouvereno kaže – ma to vam je moje lične obećanje.
Dakle, tu vrstu bahatosti koju su demonstrirali prema novinarima drugih kuća i ljudima iz jednog dnevnog lista, isto tako je prećeno i to ne jednog, sada sam pogrešio, znam bar dva dnevna lista, ljudi su govorili javno na televiziju izašli da se požale na šta ovo liči, kakav je ovo odnos prema novinarima. Postavi neko pitanje Draganu Đilasu koje mu se ne dopada, a ovaj odmah krene sa otvorenim pretnjama.
To je dakle, pokazatelj nepoštovanja, elementarnog nepoštovanja prema različitim profesijama i recimo tim medijima, ako treba da pričamo o tome ko ih u ovoj zemlji poštuje, a ko ih ugrožava, ali i prema policiji. Kada se dogodi da npr. neko dobije poziv da se javi tužiocu u Pančevo, a to se desilo onom zameniku Đilasovom u Skupštini grada Beograda. Taj namerno neće da se odazove na poziv, taj namerno provocira da dođe policajac na vrata i da kaže – dobili ste poziv, šta je sporno, hoće da vas vidi nadležni tužilac. Da bi to sutra opet prikazao kao neku strašnu policijsku represiju, kao brutalnost, kao šikanu, šta god, to vam je pokazatelj odnosa i prema toj policiji i prema tom tužilaštvu i prema državi u svakom smislu.
To je manir političkih kukavica, ljudi, potpuno bezidejnih, praznih koji ne mogu da ponude ništa drugo. Šta vam treba da privlačite pažnju na taj način, da izigravate žrtve, a svima je jasno da je reč o običnom glumatanju i lagarijama. Primate pozive, ne odazivate se ni jednom, dva, tri, četiri puta, pri tom ste sami toliko pametni da priznajete da znate da vam stižu pozivi, jer kažete, da posle nekog trećeg sam ih zvao telefonom da im kažem da ja uopšte nisam na toj adresi na koju oni šalju. Znači, znaš da ti stižu i ne odazivaš se, da bi onda kada dođe policija i kaže – ovo je prevazišlo sve mere, vi ste dužni da se pojavite kada vas neko pozove, da bi vi rekli – evo, proganjaju me, evo utamničiše me.
Kada pretite, kao što su pretili ovi vajni profesori, docenti, o njima je govorio i kolega Atlagić danas, dugim cevima, pa onda dođe neko da vas pita – izvinite, jel možete da ponovite, ali ovog puta za naš zapisnik da to u policiji bude evidentirano, šta ste rekli. Nije to nikakav progon i šikana, nije to maltretiranje, nije to nikakav pokazatelj diktature što su sve u stanju da pričaju i dan i noć ako treba. Ne, to je jedan normalan odnos prema zakonu. Šta je ako nije potpuno ne prihvatljiva pretnja kada nekog poput onog Bakića kaže, citiram ga - da su imali duge cevi, pa i da upadnu. Jel to saglasnost sa tim da se upada sa dugim cevima? Jel to poruka treba upadati sa dugim cevima? Treba upadati, ako je sa dugim cevima, po tim uslovima to je dobro. Jel tako rečeno?
Jel to bilo malo? Trebalo je još malo pojačati poruku, pa je onda izgovorio – i šta onda radiš? Onda kaže –uperi se ta cev u glavu kolegi vašem, e sad uzmi i pročitaj ovaj papir. Dakle, pozivanje da se nekome uperi cev u glavu, retko ćete naći primer sa kojim možete uporediti tako nešto. To je do te mere neodgovorno, to je do te mere štetno da je potpuno neverovatno da nekome nije jasno šta u vezi sa tim ne valja.
Ali, to vam je odnos i prema profesionalcima koji nisu novinari i u toj RTS, voleo je neko ili ne voleo, ali i prema policiji, koja sutra dođe pristojno i kaže, ovo sada treba neko da nam lepo objasni, da bi smo mi napravili službeni trag, belešku sačinili o tome. Skoči, da vam sada ne objašnjavam ovde ovim različitim epitetima ko je sve i kakav sve, da kaže - ne to je progon, to je maltretiranje, to je uništavanje. Koliki je progon, kolika je diktatura u ovoj zemlji? Mi svakog dana ovde ilustrujemo i to može da traje koliko god hoćete, samo pokazujući šta se sve ovde toleriše kao najnormalnija stvar na svetu.
Kakva sve gadost i bljuvotina i nepodopština i niskost, šta sve može da se i kaže i napiše i nacrta i otpeva o Aleksandru Vučiću, o ljudima koji su u njegovom neposrednom okruženju, o najbližim članovima porodice, o ljudima koji su naši politički predstavnici ili u Vladi Srbije ili u Narodnoj skupštini, to je do te mere zastupljeno da se više niko izgleda i ne obazire.
Jednog dana na naslovnoj strani, Aleksandar Vučić je Hitler. Drugog dana on je Pinoče, još nacrtaju onako kako se sada, valjda, na stadionu koji će da sagradi Aleksandar Vučić, neki ljudi oružano sprovode, da bi tamo završili onako kako su završili kod Pinočea. To je ljudima, tim ljudima koji kukaju da je ovde strašna diktatura, sve je lepo, normalno i to je elitno. Evo, dan danas oni se hvale time, kažu ponosni su na to ako budu svrstani u tu vrstu elite koja nas mrzi, koja o nama, koji pripadamo SNS, govori da smo nepismeni, da smo nekulturni, da smo sendvičari, naravno, da smo krezubi, da smo talog društva.
Dakle, lepo, kulturno i vaspitano te reči upućuju na naš račun. Onda mrze nas, ali i sebe mrze koliko mrze nas, zbog činjenice da ih u ovoj zemlji ubedljiva većina ne voli i ne zapitaju se ni na sekund, ne padne im napamet da se zapitaju, a kako će pa da me vole, kada im govorim sve najgore i najcrnje što ljudski mozak može da smisli. Nazivam te ljude krezubima, nazivam ih sendvičarima, govorim da su manje vredni od mene ovako lepog, pametnog i elitnog, a onda još tražim da mene dovedu na vlast, to ne biva.
Kada je reč o odnosima u društvu, to su elementarne stvari. Ubedljiva većina građana Srbije, dakle ponosna je na činjenicu da napredujemo kao društvo u svakom segmentu, uključujući i bezbednosno, da to činimo zahvaljujući vrhunskim profesionalcima koji su angažovani u našoj policiji i to je odgovor na pitanje, ako je to bilo u formi pitanja – da, mi smo ponosni na te ljude i mi njihov rad podržavamo i jednako smo ponosni, naravno, na činjenicu da napredujemo i u utvrđivanju naše privrede i naše ekonomije, što imamo zdrave osnove da povećavamo plate svima, što činimo i činićemo, videćete to do kraja godine ponovo, i penzije što povećavamo, što činimo već, činili smo i činićemo i to ćete ponovo videti jako brzo. Između ostalog, i tim policajcima značajno ili među onima koji dobijaju značajnije, a naravno posebno značajno i zaposlenima u obrazovanju, prosveti, odnosno u sistemu zdravstvene zaštite u najširem smislu.
Dakle, ponosni na tu vrstu rezultata, kao na svako novo otvoreno radno mesto, kao na svaki novi dobar poen, na onoj nekoj skali koja meri potencijal ove zemlje i koja otvara više prostora da uspešno gradi budućnost. Te stvari mi radimo zajedno sa građanima Srbije i nema nikakve prepreke ili barijere između nas i njih.
Srpska napredna stranka, u tom smislu, vodi se onim što je kao princip ustanovio Aleksandar Vučić - mi i narod smo jedno. Ovi koji smatraju sebe za koje kakvu lažnu elitu, a mi smo svi drugi za njih krezubi, nikakvi, manje vredni, oni su sebi odredili mesto. Što se nas tiče, mi i naš narod činimo jednu snagu koja baš zbog toga što se zajedno drži, ovakve dobre rezultate zajednički i postiže i zbog toga narod u ovoj zemlji ima na šta da bude ponosan. Hvala vam.
