Gospodine Arsiću, pre pola sata sam reklamirala član 108. Poslovnika Narodne skupštine i ne mogu da verujem da sada moram ponovo da ga reklamiram iz istog razloga.

Pomalo mi je neprijatno, ali moram da vam skrenem pažnju da su ljudi iz Službe dolazili, da su izvadili kartice odsutnih poslanika i da su odmah po izlasku ljudi iz Službe, kartice ponovo završile u sistemu.

Poslanička grupa SRS smatra da je pravo svakog poslanika i da prisustvuje sednici i da odsustvuje sa iste i nemamo ništa protiv, s obzirom da svega nekoliko aktivnijih i iskusnijih poslanika vladajuće većine učestvuje u današnjoj raspravi, ostali odsustvuju i iskoriste svoje vreme na neki drugi način, sve dok stanje sistema prati broj poslanika prisutnih u sali.

Vi iz vladajuće većine stalno skrećete pažnju da ste osvojili najveći broj glasova na izborima, da su vam građani masovno poklonili poverenje, pa je prosto neverovatno da jedna tolika sila i jedna takva mašinerija ne može da uvede elementarni red među svojim poslanicima.

Građani vas gledaju i ne gledaju vas samo građani, gleda vas i vaš predsednik, idu sledeći izbori, ide pravljenje liste, nemojte mu se zamerati.

Dakle, ako mogu da vam pomognem, počev od ove prve grupacije sa moje leve, a vaše desne strane… (Isključen mikrofon.)

Koleginice Belačić, odmah da vam odgovorim, nisam ni komunalni policajac, ni milicajac, ni policajac da jurim poslanike po sali zato što nisu izneli kartice. To je posao Službe, prvo to da naučite. Znači, to je posao Službe Narodne skupštine, ne predsedavajućeg. Ne mogu svakoga da pratim da li je izneo karticu ili nije.
Ako je to jedini način političke borbe koju možete da smislite, da optužite poslanike sa kojima se ne slažete zato što nisu poneli karticu sa sobom, onda da znate da pravite probleme ne poslanicima, nego Službi. Ne vidim u čemu je problem?
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Aleksandra Belačić: Nema potrebe.)
Nema potrebe.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta, pa zatim Nataša Jovanović.

Gospodine Martinoviću, svako će ovde prihvatiti činjenicu da ste vi vešt pravnik, ali hajde da ja, kao manje vešta, pokušam da ukratko objasnim sve ovo što ste vi rekli.

Prvo, vi kažete da ste vi svesni da ovaj zakon treba i da ste svesni da je ovaj zakon u skladu sa Ustavom Republike Srbije. E, vidite, mi nismo svesni, vama je trebalo 10 godina da postanete svesni da je ovakav zakon u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nama izgleda treba još, jer Ustav se nije menjao.

Ono što ste govorili pre 10 godina, nema osnova da menjate. To nema veze sa politikom, već sa tumačenjem Ustava. Vi ste i tada bili vrstan pravnik i valjda ste i tada tumačili Ustav na pravi način. Dakle, ne možete da ono što su politički stavovi da pokušavate sada da kažete – onda nije bilo u skladu sa Ustavom, sada jeste. To nije dobro.

Dalje, vi ste ovde citirali član 178. Ustava koji, istina, dozvoljava poveravanje nadležnosti, ali ne mogu sve nadležnosti da se povere. Da li je moguće poveriti lokalnim samoupravama nadležnosti tužilaštava, sudova, vojske, pa nije ni policije. Zašto ovo nije organizovano kao vatrogasna služba, kao Žandarmerija u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova? To je samo naše pitanje, a nikako to nije moguće, nije bilo moguće na ovaj način.

Uostalom, vi ste ovako govorili pre deset godina kada se pričalo o ovom zakonu, Zakonu o komunalnoj policiji. Ovo što ste pričali šta će sve raditi komunalna milicija, sve to može da radi po zakonu i komunalna policija, pa što ne radi?

Pitanje, takođe, zašto ste organe za prekršaje preveli u sudove za prekršaje?

Privodite kraju.

Samo molim još jednu rečenicu.
Ako je zbog zloupotrebe, vi ste rekli da ste iz sudova izveli i izvukli izvršni postupak zbog zloupotrebe u sudovima. Dakle, demantovali ste ono što ste rekli.

Pravno na repliku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, pa Aleksandar Martinović.

Niko ne spori, gospodine Martinoviću, da u državi treba da postoji komunalni red i mi smo navodili razne primere u toku načelne rasprave juče, ali evo ja ću da vam dam jedan primer iz možda dalje istorije.

U 19. veku u Beogradu, a i u nekim kasnije većim gradovima kao što su Kragujevac, Niš i možda Novi Sad, formirane su tzv. „patroldžije“. To je bila jedna jedinica u okviru Ministarstva policije…

Koleginice, ponesite vaše kartice zajedno sa vama, ne interesuje me što nije identifikovana.

… koja se bavila upravo time, da se u Beogradu, nosili su fenjere, imali su drugačiju uniformu od Žandarmerije, od policije, održavan red, da nema buke i galame iz tih gradskih kafana, da ne dođe do takvih nekih uličnih situacija, ali sada da vi zagovarate, a pre 10 godina ste ispravno rekli kao dr pravnih nauka, jer ovde se govori o amandmanu upravo koji sam ja podnela, a to su mere, upotreba sredstava prinude.

Čak je iskreniji bio prethodni predlagač. On je taksativno nabrojao šta su to mere prinude koje ne mogu da imaju komunalni policajci. Mi se zalažemo za to da postoji posebna jedinica u okviru MUP, ali da oni ne mogu da imaju ovlašćenja.

Predlagač je, da li je tako gospodine Ružiću, pre 10 godina, godine 2009. naveo da je to upotreba, pa kažu sredstava prinude, a kod njih ide zapeta, fizička snaga, službena palica i sredstva za vezivanje. Ovde mi ne znamo šta je upotreba sredstava prinude, da ne bude možda nekih iznenađenja. Nismo mi išli na to u toku naše diskusije da će samo to da radi komunalna policija, da udara pendrecima, da vezuje, nego je suština u tome da je to protivustavno ovlašćenje dato.

Drugo, gospodine Martinoviću, opštine mogu i ne moraju da formiraju, a sa druge strane tamo gde ih formiraju jedinice lokalne samouprave, ko kontroliše njihov rad? Načelnik komunalne policije. Kad pogledate, ni odbornici ni skupština grada, kao najviši organ na nivou lokalne samouprave, nemaju ništa sa tim. Neka nam kaže, ako želi da bude iskren i ministar Ružić, u proteklih sedam godina, koliko puta su testove koje treba da prođu te psihofizičke sposobnosti prošli određeni komunalni policajci sada, budući milicioneri? Samo dva puta.

Znači, vi to da uporedite, dajete im tu mogućnost da koriste sredstvo prinude, a ovi redovni policajci, pa i pripadnici vatrogasnih jedinica koji su u okviru MUP svake godine imaju, i to veoma, veoma ozbiljne i detaljne i testove i fizičke snage i psihe i svega onoga što im je potrebno da rade taj posao. Pa, gde treba da se podvuče neka granica i linija?

Hvala.
Ja imam svoje ime, nisam ovaj, niti onaj.
Pravo na repliku, dr Aleksandar Martinović.