Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ta formulacija iz Ustava, gospodine Damjanoviću, otprilike glasi ovako: narodni poslanik je slobodan da pod uslovima određenim zakonom, svoj mandat stavi na raspolaganje političke, e sada pazite, ovde imate reč „svoj“, malo je jedna formulacija koja upućuje na jedan imovinsko-pravni odnos, da sada ne ulazimo u te ustavno-pravne finese, ali definitivno da je odredba pomalo imovinsko-pravog karaktera, nije, naravno, ali vuče ka tome.

Dakle, narodni poslanik, šta to znači, neko treba da bude izabran za narodnog poslanika, da mu se verifikuje mandat, pa tek onda je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, svoj, kaže se, mandat, stavi na raspolaganje političkoj stranci, sa čije izborne liste je izabran.

Kada je u Narodnoj skupštini donošen Zakon o Narodnoj skupštini, tadašnja većina je ispustila da odredi koji su to uslovi pod kojima narodni poslanik može svoj mandat da stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije je izborne liste izabran i mi smo to tada kritikovali.

U međuvremenu, suočili smo se sa činjenicom da je zaista standard u zemljama EU da mandat pripada poslaniku. Možemo mi o tome da mislimo i ovo i ono, ali je činjenica da je to tako. Ako imate čvrstu nameru da pripadate jednoj zajednici država, onda ste dužni da prihvatite i te standarde od kojih vam se neki dopadaju, neki nam se dopadaju.

U ovoj situaciji o kojoj mi sad govorimo vaša pozicija, ne mislim vaša lično, nego vaše poslaničke grupe je malo lagodnija i komotnija nego naša. Vi kažete vi ste protiv EU i okej, to je legitiman stav.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Budite malo fleksibilni, gospodine Arsiću, pričamo o jednoj ozbiljnoj temi. Dajte i kolegama malo više vremena. Ne mogu baš sve da kažem za dve minute, ozbiljna je tema.

Dakle, kada imate taj stav da ne želite da budete član EU, onda je to pozicija koja je manje-više lagodna, ali nije lagodna pozicija kada imate stav da Srbija jednog dana treba da uđe u EU, onda ste dužni da primenjujete standarde koji u toj EU važe. U toj EU važe standardi koji nam se malo više dopadaju i neki standardi koji nam se malo manje dopadaju.

Samo da vas podsetim, i poslanička grupa SNS u onom mandatu, ako se ne varam, 2012-2014. godine, imala je situaciju da su je pojedini poslanici napuštali. Konkretno gospodin Borislav Pelević je napustio poslaničku grupu SNS zato što, konkretno, bio je protiv toga da ja postanem član SNS, i onda je to uzeo kao argument da napusti poslaničku grupu.

Dakle, to da neko napusti poslaničku grupu, to, da kažem, može da se desi svakoj poslaničkoj grupi, ali ovo što se desilo poslaničkoj grupi DJB, moramo da vratimo malo vreme unazad. Kako je ta poslanička grupa formirana, odnosno kako je formirana njihova izborna lista? Preko fejsbuka i preko tvitera. Ni vaša stranka, ni moja stranka tako nije formirala izbornu listu. Zbog toga su nam poslaničke grupe manje-više kompaktne. Ali, oni, mislim Saša Radulović i njegovi saradnici izbornu listu su pravili tako da su kandidate sakupljali preko fejsbuka i preko tvitera. Ima jedan poslanik, živ je svedok, on je rekao – mi smo se prvi put videli, mi smo prvi put seli zajedno da popijemo kafu 3. juna 2016. godine, na dan kad su trebali da budu verifikovani mandati. Do tad se ti ljudi uopšte nisu poznavali. Zbog toga je ta poslanička grupa doživela debakl kakav je doživela.

Sumnjam da to bilo kome u ovom parlamentu u toj meri može da se desi, jer niko izbornu listu nije pravio onako kako ju je pravio Saša Radulović. Tako da, koreni ovog problema su malo dublji nego što je puka primena Zakona o Narodnoj skupštini.

Dakle, i kad se pravi izborna lista, morate da vodite računa koga stavljate na tu izbornu listu.

Jedan od kolega je lepo primetio, DJB 2016. godine nije bila politička stranka, nego je bila grupa građana i oni su nastupali kao grupa građana, i to, sad je vreme pokazalo, kao grupa potpuno nekompatibilnih, međusobno nepovezanih ljudi koji očigledno nisu imali mnogo političkog iskustva i kojima se sad dešava to što im se dešava, a to je da su im se poslaničke grupe raspale na praktično sastavne delove.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miljan Damjanović.

Izvolite.

Gospodine Martinoviću, valjda je glavni cilj demokratije u našem društvu da građani odlučuju, narod odlučuje koga želi da vidi u parlamentu i kada želi da ga zastupa on na izborima glasa. Šta zaokružuje? Zaokružuje listu.

Kada govorimo o standardima EU, ne možemo se u jednom složiti, nije valjda standard EU standard da građani budu prevareni. Kada kažem prevareni, tu mislim upravo na primer koji ste dali, a ima više primera sa ove desne strane.

Lista, naziv stranke ili koalicije i lider ili predstavnik koji je na čelu. U kampanji iznosi se politika te stranke, te koalicije. Redosledom, u zavisnosti od procenta koji su dobili, predstavljaju ih narodni poslanici.

Šta se sada dešava? Mi smo slepi i pravimo se da budemo slepi. Činjenice koje nas svakodnevno ovde u ovom parlamentu demantuju, da ne smemo da budemo slepi. Od Sande Rašković Ivić koja je otela mandat DSS, pa otet mandat SPS od strane Dijane Vukomanović, pa onda kreću da prave jednu poslaničku grupu, drugu, treću, četvrtu. Nije to sporno. To je dokaz njihovog morala i vaspitanja.

Nemam ja problem što su, mi moramo reći srpskim jezikom, lopovi. Kada ukradete nešto, mandat kada ukradete, vi ste lopov. Problem je što ne postoji sankcija za tako nešto. To je problem.

Drugi problem, apsolutno verujem da će se makar, koji su sada ovde, svi u ovoj sali složiti… Naš glavni cilj od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa je da ubedimo što veći broj građana da izađu na izbore. Da izlaznost ne bude 45, 50, 55%, valjda bismo bili zadovoljni da je izlaznost 70, 80%. Kako da ubedimo, posle ovog saziva, građane Srbije da opet daju podršku? Sada ne govorim o vašoj i našoj poslaničkoj grupi, apsolutno smatram da su kompaktne. Govorim uopšte. Šta sutra kada dođu neke labilnije osobe, manje moralne? Za šta je on glasao? Šta će se desiti? Hoće se menjati izborna volja građana? Znate da u tome najviše primera imamo po opštinama.

Tu su najupečatljiviji primeri. U određenim opštinama jedna politička stranka osvoji 40% i ne formira vlast zato što se svi ostali udruže ili ti naprave koaliciju, ali dođe neki, nazovite ga tajkun, čovek sa određenim interesima, lokalni skot, pa i zapadni skot, dođe kupi poslanike druge političke partije i oni naprave drugu većinu za koju građani nisu glasali. Nisu dali podršku. Takvih primera imamo mnogo, pogotovo u prethodnom periodu.

Podsetiću vas na primer, evo sada najsvežijeg primera, jednog lokalnog parlamenta. To je opština Zvezdara. Tamo je u opoziciji SRS, konstruktivna opozicija, i tamo su na vlasti SNS, SPS i nekakva grupa građana. Sedam meseci pred izbore, naravno, neko je došao, dao novac i rešio da kupi odbornike ili promeni mišljenje ili kako god, šta god vi želite kako to da nazovete. E, to je kada pravite koaliciju sa onima, kada se desi ili uđu oni koji nemaju ni politiku, ni ideologiju, koji su na sumnjiv način ušli, a ja mogu i da dokažem da su na sumnjiv način ušli. Govorio sam i pre izbora i posle izbora, jer su to nekada bili projekti DS, kao i razne grupe građana na Savskom vencu, Starom gradu i drugim opštinama koji su se prijavljivali kao manjine.

Zamislite, jevrejska manjina ili grčka manjina na Savskom vencu. Uđe jedan odbornik, pata-karta, i on odlučuje šta će se desiti. I, naravno, u zavisnosti ko njemu da više, jer on nema program, nema ideologiju, dešava nam se to. Kada se formira parlament od tada kreće buvlja pijaca, od tog momenta. Ista situacija koja je danas u Republičkom parlamentu je u većini lokalnih parlamenata po Srbiji, po opštinama, a to je da odbornici koji su ušli sa nekih lista više ne pripadaju tim listama.

Zato nema tog standarda EU koji treba da definiše demokratiju i parlamentarizam u Srbiji. Probali smo, videli smo da nije uspešno. Probali smo, ne funkcioniše. Hajde da vratimo ono što funkcioniše.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nismo ni mi politička opcija, kako gospodin Martinović reče, koja se sakupljala preko društvenih mreža, putem Tvitera i Fejsbuka. Socijalistička partija Srbije traje 28, evo 29 godina postojanja i političkog delovanja. I za svih 29 godina postojanja i političkog delovanja relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.

Tačno je ovo što je gospodin Damjanović rekao i sa tim se u potpunosti slažem. Narod uvek odlučuje. To je najverodostojniji i najmerodavniji sud i mi sud naroda uvek poštujemo. Naravno, naš cilj nije depolitizacija građana, kada govorimo u perspektivi narednih izbora. Nama je potrebno veće učešće građana i nemojte nama spočitavati da radimo na depolitizaciji građana, već to treba usmeriti ka onima koji se zalažu za neki navodni bojkot. Zalažu se za bojkot, jer znaju da neki naredni izborni ciklus ne bi politički preživeli, a ne zato što je reč o ne fer i ne demokratskim izborima.

Kao što je kolega Jovanović rekao, danas govorimo o jednom na izgled, ovo jeste, kao što sam rekao, tehničko pitanje, ali delikatan problem i moramo ga sistemski rešiti uz jedan sistemski pristup. Do tada moramo poštovati i Ustav i zakon i postojeći Poslovnik o radu.

Kada kažete da nešto činimo i radimo zbog EU, ne, ne činimo i ne radimo zbog EU, već sve što činimo i radimo jeste zbog građana Srbije, a naš jedan od ključnih spoljno-političkih ciljeva jeste punopravno članstvo u EU, kao što je i tradicionalno jačanje prijateljskih odnosa i sa Rusijom, i sa Kinom, i sa brojnim drugim državama.

Nismo, naravno, govorili kao predstavnici opozicije, iznosili smo stavove poslaničke grupe SPS. Što se tiče naše unutar koalicionog odnosa sa SNS, on je dugoročan i strateški i donosi rezultate koji su prepoznatljivi.

Tačno je da je zakon o kojem danas govorimo, izmene i dopune zakona, donet 2011. godine, ali je tačno i to da se u periodu nakon 2012. godine, ispravite me ako grešim, započelo sa konsultacijama i sa razgovorima unutar poslaničkih grupa kako bi došli do reforme izbornog zakonodavstva i do izrade novog Poslovnika o radu Narodne skupštine. Mislim da je tu grupu tada vodio kolega, šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić. Zašto se stalo? Upravo zato što jedan deo opozicije nije našao za shodno da nastavi te konsultacije i da učestvuje u radu, i to je ono što sam maločas rekao.

Dakle, mi jesmo spremni da razgovaramo, ali moramo postići što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca, jer ne možemo raditi ad hok, ne može svaka vladajuća koalicija, nije dobro za Srbiju da svaka vladajuća koalicija menja izborno zakonodavstvo i da donosi novi Poslovnik o radu Narodne skupštine.

Nikada se nismo zalagali za sankcionisanje narodnih poslanika. mislim da ste svemu tome svedoci. Uvek smo smatrali da o bilo čemu da govorimo uvek možemo, između nas, koji smo danas u sali, da nađemo neki zajednički imenitelj. Valjda je taj zajednički imenitelj prosperitet Srbije i da, sagledavajući taj zajednički imenitelj, temu sa terena politikanstva preselimo na teren argumentovane i demokratske rasprave. Ne kao što se to činilo od onih kojih danas nema, ne snaga sila, već snaga argumenata. Zahvaljujem, kolega Arsiću.

Reč ima Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Formalno-pravno ti poslanici koji prelaze iz jedne u drugu, treću ili četvrtu poslaničku grupu ne mogu da se nazovu lopovima zato što je to njihovo pravo koje im daje zakon, ali postoji nešto drugo. Kolega Damjanović je govorio o sankciji. Postoji nešto što se zove politička sankcija. Mislim da građani Srbije dobro vide i dobro razumeju šta se dešava u parlamentu i da na sledećim izborima neće dati podršku onima koji su bili protagonisti te prakse da u toku jednog mandata promene nekoliko poslaničkih grupa.

Ima još jedna stvar o kojoj bih želeo da kažem nekoliko rečenica. Pored ove najnovije afere Vuka Jeremića i ovog tadašnjeg crnogorskog ministara spoljnih poslova, Nikole Roćena po tome kako su „j“ majku Srbiji i Crnoj Gori, iako smo mi to znali i bez ovog razgovora, evo vam gospodine Damjanoviću, šta kaže jedan od, mislim da je potpredsednik ove stranke Vuka Jeremića, Vladimir Gajić. On tu ogoljeno iznosi kakav je stav Narodne stranke, a takav je verovatno i stav Dragana Đilasa.

„Mislim da u Srbiji stranke uopšte nemaju ideologiju, to je zabluda. Kod nas ne postoji ni levica, ni desnica, ni centar u smislu političke teorije. To su lažne podele. Koja je razlika između mene i Đilasa, Đilasa i Obradovića, možda nismo iz istog mesta, možda smo rasli u različitim okolnostima, imamo drugačije porodične prilike. Da bi postojale ideološki opredeljene partije, neophodno je da postoji organizovano društvo, institucije. Za sebe mogu da kažem da verujem u demokratske ideje. Boško Obradović i Narodna stranka“, pazite to kaže Vladimir Gajić, koji je potpredsednik Narodne stranke. On ne zna ni kojoj stranci pripada. Kaže „Boško Obradović i Narodna stranka više insistiraju na nacionalnim pitanjima“. Kako insistiraju na nacionalnim pitanjima, to smo videli u ovom razgovoru između Vuka Jeremića i Roćena Kaže: „Više insistiraju na nacionalnim pitanjima, što je uopšte mesto u svakoj državi u Evropi, Makron je patriota, engleska premijerka, kraljica, nemački premijer itd, oni su svi nacionalisti u pozitivnom smislu reči. Reč je o lažnoj dilemi da smo ideološki različiti“.

I onda sledi završna rečenica Vladimira Gajića, potpredsednika stranke Vuka Jeremića: „Ideološki sam različit u odnosu na Vojislava Šešelja ili Vučića. Oni su najobičniji gangsteri i lopovi, i obećavam, kada Narodna stranka dođe na vlast, pokrenućemo postupak pred Ustavnim sudom da se zabrani rad SNS, SRS i SPS“.

Eto, to vam je kako Vuk Jeremić zamišlja demokratiju, isto kao što je zamišljao srpsko nacionalno pitanje, konkretno Savez Srbije i Crne Gore, da „j“ majku Srbiji i Crnoj Gori. To bi on isto radio i danas srpskom narodu u Srbiji, samo da mu se ukaže prilika, ali građani Srbije mu to više neće dozvoliti.

I, još jednu stvar moram da kažem. Taj koji je svojevremeno „j“ majku i Srbiji i Crnoj Gori, a sada bi hteo „j“ majku građanima Srbije, on kaže - treba promeniti izborno zakonodavstvo. Taj koji je „j“ majku u Srbiji i Crnoj Gori, a služio je vojsku, kao savetnik u kabinetu Borisa Tadića, zaboravlja da je Zakon o izboru narodnih poslanika, to zaboravlja i Dragan Đilas, to zaboravlja i Boško Obradović, to zaboravlja i Boris Tadić, da je Zakonu o izboru narodnih poslanika po kome, u Srbiji postoji proporcionalni izborni sistem sa Srbijom, kao jednom izbornom jedinicom, donet 2000. godine.

Po tom zakonu su sprovedeni izbori republički u decembru 2000. godine, 2003, 2007, 2008, 2012, 2014, 2016. godine. Kada su oni uspevali posle tih izbora do 2012. godine, neću da kažem, da pobede, nisu oni pobeđivali na tim izborima, oni su samo uspevali da posle tih izbora formiraju Vlade. Kako, to znate i sami.

Dakle, kada su uspevali posle tih izbora do 2012. godine da formiraju Vlade, ništa im nije smetalo, odličan ja bio Zakon o izboru narodnih poslanika. Ništa, apsolutno nije trebalo da se menja. Oni su se setili da ne valja izborni zakon u 2018. i 2019. godini, kada su shvatili da ih narod zapravo neće.

Imate jednu paradoksalnu situaciju, sećate se 2012. godine, kada je Boris Tadić izgubio predsedničke izbore, on je bio ubeđen da će DS napraviti koaliciju sa SNS i da će on biti predsednik Vlade. Kada se to izjalovilo i kada od toga nije bilo ničega, onda je pre manje od godinu dana rekao – izbori 2012. godine su bili pokradeni, sve je SNS pokrala, a te 2012. godine je rekao da su to bili najčistiji izbori koje smo imali. Eto, o takvim ljudima se radi. O ljudima poput Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, itd.

Ono što je zadatak, ja mislim svakog čestitog političara u Srbiji, jeste da pred građanima Srbije raskrinka ljude iz bivšeg režima, da vide kakvi ljudi su odlučivali o našim sudbinama. Ja bih samo voleo da čujem, ako su ovako tekli razgovori o zakupu 29 soba na Svetom Stefanu, mogu da zamislim kako su izgledali telefonski razgovori o privatizaciji, kako su izgledali telefonski razgovori o uništavanju vojske Srbije i Crne Gore. Kako su izgledali telefonski razgovori o KiM itd.

To je strašno. To je strašno kako je ta garnitura ljudi upropastila rođenu državu i to bi isto uradili i sa Srbijom da su kojim slučajem uspeli 2012. godine da formiraju Vladu.

Što se tiče nas i neću se više javljati gospodine Arsiću za reč, što se nas tiče i SNS, mi ćemo nastaviti dalje da objašnjavamo građanima Srbije da oni koji su upropastili Srbiju, koji su „j“ majku Srbiji i Crnoj Gori, a danas optužuju Vučića kako ne čini dovoljno za srpski narod u Crnoj Gori, da takvi nikada više ne dođu na vlast. Možda jednog dana SNS neće biti na vlasti. To je neumitna sudbina svake političke stranke. Niko doveka nije bio na vlasti u demokratskim državama. Verovatno neće ni SNS, ali vam garantujem i siguran sam u to, SNS može da pobedi samo neki treći. Ovi, poput Borisa Tadića, poput Dragana Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Boška Obradovića, ne mogu da nas pobede. Zato što je građanima Srbije jasno o kakvim ljudima se radi.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miljan Damjanović.

Gospodine Martinoviću, moram da prizna da ste čak i previše svog vremena u diskusiji izdvojili za ljude koji kako ste rekli, sebe zajedno sa Boškom Obradovićem nazivaju nekakvim nacionalistima, patriotama i imaju nacionalističke ideje.

Spomenuli ste tog potpredsednika Narodne stranke, Vladimira Gajića i ono što je za građane vrlo bitno da čuju, pored toga što bi on zabranjivao političke stranke, političke stranke koje kada pogledamo ovu salu, zahvataju četiri petine ukupnog broja mesta, taj gospodin Gajić je svoj nacionalizam skupo naplatio.

Svojevremeno je podsetiću vas, branio Nehata Tačija, regionalnog direktora kosovske policije pred Višim sudom u Beogradu i o njima valjano ne treba trošiti ni mnogo reči, ni rečenica. Oni su nacionalisti kada su i u ovakvoj famoznoj, nikakvoj, kako se predstavljaju u opoziciji, a to šta su radili i kakvi su telefonski razgovori bili, vi se dobro sećate da je SRS objavila knjigu „Vikilis mi javlja“ gde su u depešama američkih službenika do detalja opisali kako Vuk Jeremić govori na televiziji ono što narod želi da čuje, a to je da je KiM sastavni deo Srbije. Onda sutradan ujutru otrči do ambasade i obeća i učini sve ono zbog čega sada imamo problem sa istim tim delom naše teritorije. Sve ono što niko nije smeo da potpiše nikada.

Ali, i to se vrlo malo u javnosti može čuti, jer vi dobro znate da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom nema više kao nekada okruglih stolova gde bi oni nama izašli na politički megdan i naravno da bi bili poraženi.

Ali, kada ste rekli, u jednom trenutku – ne brinite, građani sude i građani neće dati glas. Građani od nas političara, koji ih zastupamo ovde, očekuju lojalnost ideji i programu koju smo zastupali i koju moramo da zastupamo. To građani Srbije očekuju od nas.

Kukolja ima svuda i biće, i ne postoji ta zakonska odredba, nikada i neće postojati, koja će maksimalno definisati da sve bude u najboljem redu čak i da ostane da ih promenimo sutradan, da su u našoj političkoj opciji, pa promenimo stavimo drugog poslanika. Pitanje je, kako je moguće da je bio u našoj političkoj opciji godinu, dve, tri, pet, a zapravo se postavilo i dokazalo da nije verovao u ideju koju je sledio godinama, mesecima itd. Mi smo dužni pred građanima Srbije da govorimo otvoreno i da sebe podsećamo svakodnevno šta je to što smo obećavali u predizbornoj kampanji i šta je to što smo uradili do onog momenta kada smo došli u ovu plenumsku salu.

Zašto ovo govorim? Da sam malopre rekao konstruktivna opozicija, šta smatram pod tim? Pa, mi smo i u ovoj sali konstruktivna opozicija. Mi smo obećali građanima Srbije da ćemo se boriti da KiM ostane sastavni deo Republike Srbije. Obećali i tražili njihovo poverenje da se integrišemo sa Ruskom Federacijom. Sporazume koje ste potpisivali, koje je Vlada predlagala, na čijem ste vi čelu, a sporazumi koji su po našem mišljenju i po programu, onaj deo sporazuma koji govori približavanju Ruskoj Federaciju, Belorusiji, Kini vi dobro znate da smo mi ovde podržali i podržavaćemo i dalje.

To je ta odgovornost prema građanima Srbije. Da bi ta odgovornost bila kompletna, mislim da ćemo se složiti još oko jedne stvari, a to je, vi sada, citirali ste malopre deo Ustava i rekli ste da je problem taj deo, jer on poslanik može da stavi svoj mandat političkoj stranci, je li tako, čak ste u jednom delu rekli, da je to vid imovinsko-pravnih poslova. Ne, to jeste vid imovinsko-pravnih poslova i zato koliko god nekome smešno zvučalo, postojale su i vrlo uspešno bile, blanko ostavke. Izvoli, da li si ti Miljane Damjanoviću za ideju velike Srbije? Jesam, da jesam za granice Karlobag-Ogulin-Virovitica. Da li si za integraciju sa Ruskom Federacijom? Jesam. Da li si za saradnju sa Kino? Jesam. Da li se nikada nećeš odreći Kosova i Metohije? Neću. Da li ćemo pokušati na sve načine, za deset, pedeset, dvesta godina da povratimo okupirane zemlje? Da, to je naša politika. Da li ćemo pomagati Srbe koji nasilno asimiluju desetinama godina u Albaniji? Hoćemo. Da li ćemo uraditi sve da se Crna Gora vrati svojoj matici? Da, hoćemo.

Onog momenta, ako samo oko jedne stvari odstupimo, mandat, potpisao sam blanko ostavku i šef poslaničke grupe apsolutno ima pravo da zameni ukoliko ja preko noći počnem da pričam da su potrebna nekakva, što nije naša politika, razgraničenja, da ne potežemo pitanje Republike Srpske Krajine, da dozvoljavamo da nam kriminalac Milo Đukanović hapsi Srbe, osuđuje na kakve robije drakonske, da ne reagujemo ni na šta što je politika moje političke opcije, jer ja sam bio na toj listi koja takvu politiku propagira.

Sada, ne sa situacijom da li smo mi nama lagodnije ili vama manje lagodnije, jer ste vi krenuli prosto putem koji vam je, normalno, manje lagodan, jer nije samo problem ovog zakona, vi znate da je na tom putu vas sačekalo mnogo nelagodnih situacija od arbitraže koju traži Hrvatska za deset hiljada hektara u Vojvodini, preko Kosova i Metohije, preko Raške oblasti, preko toga da i vi znate da je Aleksandar Vučić prvi izašao kada je EU uvela Ruskoj Federaciji i rekao – da, ovo je dobro, sada ćemo da iskoristimo pun kapacitet našeg izvoza. Onda je dotrčala nemačka kancelarka i rekla – ne, vaš procenat u izvozu u Ruskoj Federaciji je 2% i ne može ni pedalj više. Zašto? Tako kaže EU. Ali, nebitno, vi ste na tom stanovištu, toj politici, mi smo na ovoj drugoj i samo ukoliko zaštitimo prava naroda da svojim glasom odlučuje ko će ovde da sedi, on će pratiti rad parlamenta i taj način ćemo ga na bilo kojim sledećim izborima motivisati da izađe i izaći će u što većem broju i onda možemo da kažemo da postoji demokratija u našem društvu. Hvala.