Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici institucije koja se zove Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poštovani narodni poslanici, dok razmatramo Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još 25. marta 2019. godine, ne mogu da se ne otmem nekim utiscima.
Prvo, sve bi, po mom mišljenju, bilo drugačije i sve bi verovatno bilo u redu da je Rodoljub Šabić radio svoj posao i da se pored svog posla nije istovremeno bavio i politikom. Nije nikakva novost za građane Srbije da se poput bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića i uvaženi Rodoljub Šabić, koji je uvažen, to moram reći, uglavnom samo u onom krugu korisnika društvene mreže Tviter koje nije blokirao, jer sve neistomišljenike je blokirao, pa je ostao učauren u jednu grupu svojih istomišljenika, među njima je bio uvažen.
Dakle, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić se pored svog posla bavio jeftinim političarenjem, paušalnim i tendencioznim ocenama stvarnosti i umesto da radi svoj dobro plaćen posao, organizovao je nekakve ankete, kvizove, zabavu na društvenim mrežama. Imao sam i lična iskustva sa njim, nažalost negativna. Veoma često na tim istim društvenim mrežama oduzimao je pravo govora i slobodu mišljenja svim građanima sa kojima se nije slagao, jednostavno ih blokirao. Znači, neistomišljenici sa njim nisu mogli dugo da budu u polemici.
On je čak dozvolio sebi jednom prilikom, a možda i više, ali jednom prilikom sigurno, da zabranjuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da odgovara na novinarska pitanja, pa se i na taj način, umesto svojim poslom, bavio politikantstvom, koristeći se jeftinom demagogijom. Takvim postupcima samo je urušavao, poput svog prijatelja bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića, nezavisne institucije države. Po mom dubokom uverenju, to nije posao Zaštitnika građana, a nije posao ni Poverenika za informacije od javnog značaja.
Druga stvar, čijem utisku ne mogu da se otmem, o kojoj se ovih dana govori, a koja me strašno interesuje, ne samo mene, vidim i veliki broj drugih građana, je koje su to škole završili ovi koji napadaju Nebojšu Stefanovića i koje su to oni diplome dobili, tj. kakve su to njihove diplome. Ko im je dao te diplome? Ko je njima preneo ta znanja sa kojima su oni uspeli da državu Srbiju, Republiku Srbiju dovedu gotovo do bankrotstva, gotovo do propasti? To su sve ljudi poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihovih sadašnjih pulena Boška Obradovića, Sergeja Trifunovića itd.
Mene sada kada govorimo o ovoj temi strašno interesuje, jer smatram da su to prave informacije od javnog značaja, koje to diplome oni imaju, ko im je dao te diplome, koje su to fakultete i škole završili i da su tako uspešno u vreme dok su bili na vlasti i vladali Srbijom doveli državu gotovo do propasti. Kako su uspeli tako veliki stručnjaci sa diplomama da pokradu milione evra, da unište hiljade fabrika, da zgrnu milione na marketingu žute tranzicione pljačke Srbije, da ostave bez posla stotine hiljada radnika, da zaduže Beograd, da dovedu Srbiju gotovo do bankrota, da pokradu sve što se moglo pokrasti? Gde su stekli te diplome? Ko su im bili profesori? Ko ih je tome naučio? E, te informacije od javnog značaja mene i građane Srbije i te kako ovih dana interesuju, strašno nas interesuju, a ne privatni politički stavovi Rodoljuba Šabića, ali o tome ćemo svakako ovih dana više govoriti, biće prilike.
Što se tiče Nebojše Stefanovića, onoga koga oni napadaju ovih dana, na kraju ću reći jednu stvar, Nebojša Stefanović je za njih, za Dragana Đilasa Nebojša Stefanović je Nikola Tesla, Dragana Đilasa koji ima, koliko ja znam, diplomu nekakvog inženjera mašinstva. Evo, i ja sam bio, i to pazite, u vazduhoplovstvu, ja sam završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju, kolege smo na neki način, on ima 500 miliona evra, ja sam kao bivši oficir i dalje podstanar.
Ili Vuk Jeremić, koji je još od srednje škole na neki način bio vođen u svojoj karijeri. Profesor mu je bio Boris Tadić. Kasnije je diplomirao teorijsku eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, a onda pet godina kasnije magistrirao državnu administraciju na Harvardu. Pa narod strašno interesuje ko ga je vodio kroz karijeru. Ko to još iz srednje škole nekoga vodi kroz karijeru, da jednoga dana postane, zamislite, ministar inostranih poslova, pa i više? O novcu koji dobija ćemo još razgovarati.
Sergej Trifunović, glumac, završio Fakultet dramskih umetnosti i umesto da bude prezent kulture, on je tipičan primer nekulture. Srećom se on pojavio, inače bi Boško Obradović bio…
Ili Boško Obradović, eto, i on je četvrti iz te ekipe. Završio je Filološki fakultet, diplomirao na srbistici, čovek bi rekao – kulturan čovek, lepo vaspitan itd, on je oličenje nevaspitanja. Među narodnim poslanicima vlada mišljenje da nema ni osnovno kulturno vaspitanje. Pa nek dođe ovde neka me demantuje. Možemo da pričamo na tu temu, i tako dalje.
Mislim da ćemo ovih dana i te kako sa pažnjom slušati, pokušati da dođemo do saznanja kako su oni stekli svoje diplome, kako su sa tim diplomama i sa tom stručnošću uspeli da Srbiju u vreme dok su bili na vlasti dovedu gotovo do propasti. Hvala na pažnji.