Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici institucije koja se zove Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poštovani narodni poslanici, dok razmatramo Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još 25. marta 2019. godine, ne mogu da se ne otmem nekim utiscima.

Prvo, sve bi, po mom mišljenju, bilo drugačije i sve bi verovatno bilo u redu da je Rodoljub Šabić radio svoj posao i da se pored svog posla nije istovremeno bavio i politikom. Nije nikakva novost za građane Srbije da se poput bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića i uvaženi Rodoljub Šabić, koji je uvažen, to moram reći, uglavnom samo u onom krugu korisnika društvene mreže Tviter koje nije blokirao, jer sve neistomišljenike je blokirao, pa je ostao učauren u jednu grupu svojih istomišljenika, među njima je bio uvažen.

Dakle, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić se pored svog posla bavio jeftinim političarenjem, paušalnim i tendencioznim ocenama stvarnosti i umesto da radi svoj dobro plaćen posao, organizovao je nekakve ankete, kvizove, zabavu na društvenim mrežama. Imao sam i lična iskustva sa njim, nažalost negativna. Veoma često na tim istim društvenim mrežama oduzimao je pravo govora i slobodu mišljenja svim građanima sa kojima se nije slagao, jednostavno ih blokirao. Znači, neistomišljenici sa njim nisu mogli dugo da budu u polemici.

On je čak dozvolio sebi jednom prilikom, a možda i više, ali jednom prilikom sigurno, da zabranjuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da odgovara na novinarska pitanja, pa se i na taj način, umesto svojim poslom, bavio politikantstvom, koristeći se jeftinom demagogijom. Takvim postupcima samo je urušavao, poput svog prijatelja bivšeg lažnog Zaštitnika građana Saše Jankovića, nezavisne institucije države. Po mom dubokom uverenju, to nije posao Zaštitnika građana, a nije posao ni Poverenika za informacije od javnog značaja.

Druga stvar, čijem utisku ne mogu da se otmem, o kojoj se ovih dana govori, a koja me strašno interesuje, ne samo mene, vidim i veliki broj drugih građana, je koje su to škole završili ovi koji napadaju Nebojšu Stefanovića i koje su to oni diplome dobili, tj. kakve su to njihove diplome. Ko im je dao te diplome? Ko je njima preneo ta znanja sa kojima su oni uspeli da državu Srbiju, Republiku Srbiju dovedu gotovo do bankrotstva, gotovo do propasti? To su sve ljudi poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihovih sadašnjih pulena Boška Obradovića, Sergeja Trifunovića itd.

Mene sada kada govorimo o ovoj temi strašno interesuje, jer smatram da su to prave informacije od javnog značaja, koje to diplome oni imaju, ko im je dao te diplome, koje su to fakultete i škole završili i da su tako uspešno u vreme dok su bili na vlasti i vladali Srbijom doveli državu gotovo do propasti. Kako su uspeli tako veliki stručnjaci sa diplomama da pokradu milione evra, da unište hiljade fabrika, da zgrnu milione na marketingu žute tranzicione pljačke Srbije, da ostave bez posla stotine hiljada radnika, da zaduže Beograd, da dovedu Srbiju gotovo do bankrota, da pokradu sve što se moglo pokrasti? Gde su stekli te diplome? Ko su im bili profesori? Ko ih je tome naučio? E, te informacije od javnog značaja mene i građane Srbije i te kako ovih dana interesuju, strašno nas interesuju, a ne privatni politički stavovi Rodoljuba Šabića, ali o tome ćemo svakako ovih dana više govoriti, biće prilike.

Što se tiče Nebojše Stefanovića, onoga koga oni napadaju ovih dana, na kraju ću reći jednu stvar, Nebojša Stefanović je za njih, za Dragana Đilasa Nebojša Stefanović je Nikola Tesla, Dragana Đilasa koji ima, koliko ja znam, diplomu nekakvog inženjera mašinstva. Evo, i ja sam bio, i to pazite, u vazduhoplovstvu, ja sam završio Vazduhoplovno-tehničku vojnu akademiju, kolege smo na neki način, on ima 500 miliona evra, ja sam kao bivši oficir i dalje podstanar.

Ili Vuk Jeremić, koji je još od srednje škole na neki način bio vođen u svojoj karijeri. Profesor mu je bio Boris Tadić. Kasnije je diplomirao teorijsku eksperimentalnu fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, a onda pet godina kasnije magistrirao državnu administraciju na Harvardu. Pa narod strašno interesuje ko ga je vodio kroz karijeru. Ko to još iz srednje škole nekoga vodi kroz karijeru, da jednoga dana postane, zamislite, ministar inostranih poslova, pa i više? O novcu koji dobija ćemo još razgovarati.

Sergej Trifunović, glumac, završio Fakultet dramskih umetnosti i umesto da bude prezent kulture, on je tipičan primer nekulture. Srećom se on pojavio, inače bi Boško Obradović bio…

Ili Boško Obradović, eto, i on je četvrti iz te ekipe. Završio je Filološki fakultet, diplomirao na srbistici, čovek bi rekao – kulturan čovek, lepo vaspitan itd, on je oličenje nevaspitanja. Među narodnim poslanicima vlada mišljenje da nema ni osnovno kulturno vaspitanje. Pa nek dođe ovde neka me demantuje. Možemo da pričamo na tu temu, i tako dalje.

Mislim da ćemo ovih dana i te kako sa pažnjom slušati, pokušati da dođemo do saznanja kako su oni stekli svoje diplome, kako su sa tim diplomama i sa tom stručnošću uspeli da Srbiju u vreme dok su bili na vlasti dovedu gotovo do propasti. Hvala na pažnji.

Hvala, kolega Đokiću.
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pažljivo sam pročitala izveštaj Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i slušala jutros vaše obraćanje, gospođo Mandić, u uvodnom delu. Za mene su, kada je u pitanju Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja ključne dve stvari. Prva je, potpuna depolitizacija te institucije i drugo, vratiti tu instituciju građanima.

Izveštaj je nesumnjivo sa političkom konotacijom čiji je osnovni cilj da se predstavi da vladavina prava u Srbiji nije na nekom nivou, da institucije Srbije ne sarađuju u dovoljnoj meri sa Kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i da ignorišu i odbijaju vaše preporuke. Čak i sa osudom da Skupština Srbije nije razmatrala vaše izveštaje. Tačno je da nije zadnjih nekoliko godina ali 14 izveštaja je razmatrano i razmatra se i ovaj izveštaj.

Odmah da vam kažem da izmene zakona koje ste jutros pomenuli po mom mišljenju ne treba da budu sporne, ako se formira radna grupa, ako se konsultuju sve relevantne institucije, ako se organizuje adekvatna javna rasprava i svi akteri mogu da kažu svoje mišljenje, to ne treba da bude sporno i zbog toga što su to i preporuke evropskih institucija.

Dakle, po mom mišljenju izveštaj je suviše kritičan. Možda je on po vašem mišljenju realan, po mom nije, jer on ne ocenjuje, nije samokritičan i u njemu nema informacija ni kako je trošen novac Poverenika za informacije od javnog značaja ni kako su neki ljudi zapošljavani, a opet se slažem sa vama da kapaciteti te institucije treba da se povećavaju.

Imala sam i lično jedno neprijatno iskustvo 2009. godine, znači još pre deset godina, sa Poverenikom Šabićem kada sam ga lično pozvala zbog ugovora koji je tadašnji Telekom potpisao sa RTS-om i sve neke dileme sam još tada u svojoj glavi odstranila da će on reagovati i tada mi je bilo jasno da on ima svoje političke favorite i da se ta kancelarija koristi za njihovo ili zataškavanje ili njihovo protežiranje.

Ključni momenat za mene bio kada je u pitanju gospodin Šabić, kada se on na neki način indirektno kandidovao sa te pozicije za, odnosno bio je kandidat za gradonačelnika u jednom trenutku. Sticajem okolnosti i kritika javnog mnjenja odustao je od toga i kulminacija svega je bila po isteku njegovog mandata kada je objavio svoju sliku da je bio napadnut u centru grada, pa kada nije prošlo, od toga je odustao.

Znači, očekujem od vaše institucije da pojačava kapacitete, da radi svoj posao. Očekujem od novog Poverenika i od svih vas koji ste u Kancelariji profesionalnost i stručnost, jer je institucija nezavisna institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i te kako potrebna Srbiji, ali na jedan pravi način. Zahvaljujem.

Hvala, gospođi Filipovski.
Reč sada ima narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo gosti, kada pogledate istorijat od Drugog svetskog rata ko je mogao da obrađuje i sakuplja podatke o građanima, podsetiću vas da je to pre svega bila OZNA, to jeste Odeljenje za zaštitu građana i naroda. Posle toga, osniva se Uprava državne bezbednosti, posle prerasta u Službu državne bezbednosti, a potom u Resor državne bezbednosti kao jedan od dva resora bezbednosti pri MUP i to resor državne bezbednosti i drugi resor javne bezbednosti.

Kao poznavalac tih službi u kojima sam dugo radio mogu da vam kažem da ovi podaci koji su prikupljani i obrađivani mogli su da budu korišćeni isključivo u državne svrhe. Diskutabilno je pitanje da li je bilo i zloupotreba, moguće je, ali svi ti podaci koji su prikupljani na taj način bili su prikupljani na jedan bezbedniji način i sa njima se nije moglo trgovati.

Kada je u pitanju zakon i izveštaj Poverenika, zakon je naslovljen, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Sada, ako je to Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kakve veze ima sa avionima, helikopterima, tenkovima i sa drugim državnim institucijama. Nema nikakve veze. Ukoliko je tačno to da su one institucije i oni zumbuli tražili podatke od Poverenika, a da su te podatke dobijali od Poverenika treba proveriti i uporediti njihov zahtev i sa izveštajem i obaveštenjem šta glasi u tom obaveštenju ili izveštaju podnosiocu zahteva. Da li ima tu zloupotreba?

Ukoliko je takvih slučajeva bilo, kako je rekao dr Martinović, onda se postavlja pitanje, da li se na ovaj način ugrožavaju interesi nacionalne bezbednosti i odbrane zemlje.

Kao narodni poslanik SRS sa ostalim poslanicima SRS, tražim da se ukine Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. On nama nije potreban. Rezultati i posledice koje mogu da proizađu su nesagledive. Ne kažem gospodo vi što sedite ovde, uvažavam vaše prisustvo ali je neko mogao te podatke da proda, da prikuplja podatke, a ti podaci su od interesa za nacionalnu bezbednost države. Tada mogu nastati nesagledive posledice.

U Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti u članu 1. je propisano – ovim zakonom se uređuju uslovi za prikupljanje, obradu podataka o ličnosti, prava lica o zaštiti. Dakle, ono što se odnosi na podatke o ličnosti. Poslove zaštite podataka o ličnosti ko vrši? Poverenik. Ovde nema vršilaca dužnosti Poverenika. To ne propisuje ni zakon, ne propisuje ni Ustav.

U članu 2. je propisan cilj zakona. Da se podsetimo, neće biti suvišno. Cilj ovog zakona je da u vezi sa obradom podataka o ličnosti svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje zaštite prava na pravičnost i ostala prava i slobode i privatnost. Sada vas pitam ponovo ono što je rekao gospodin Martinović, ima li ovo neke veze ako je ovo norma zakonska sa avionima, sa helikopterima, sa Savamalom ili sa bilo čime drugim? Nema nikakve veze, ima samo sa podacima o ličnosti.

U članu 3. toga zakona stav 1. tačka 3) propisano je - Obrada podataka se vrši, je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, obezbeđenje u određene svrhe, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanjem putem prenosa i na drugi način činjenje, postupkom, prikrivanje, izmeštanje, itd.

Organ vlasti je prema odredbi ovoga zakona dužan, to znači, državni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i drugi organi javnoga značaja koji mogu da se bave ovim poslovima.

Podaci na koje se ovaj zakon ne primenjuje, to je obrada u istorijske i statističke svrhe.

Sad jedno pitanje za vas, gospodo - da li je Fond za humanitarno pravo tražio od vas podatke u istorijske i naučno-istraživačke svrhe? Nisam siguran da će to biti. Pre će biti da su ti podaci traženi da se iskoriste, a nije isključivo da se predaju i stranim obaveštajnim službama.

Obrada sa pristankom. Imate obradu podataka sa pristankom i obradu podataka bez pristanka. Onaj ko daje pristanak da se obrađuju njegovi podaci, on mora da da izjavu, ta izjava mora biti overena, ranije kod suda a sada mora biti overena kod javnog beležnika. On tu izjavu može da opozove u svako vreme.

Obrada podataka od strane organa državne vlasti. Organi državne vlasti vrše obradu podataka u cilju zaštite interesa države i naroda i oni vrše obradu po zakonu. Jedino što se može postaviti pitanje, ja ne znam da li imate taj podatak, da li ste imali zahteve od agencija za prikupljanje podataka od strane agencije detektiva? Da li ste možda imali takve podatke da detektivska agencija traži podatke i da li se njoj dostavljaju ti podaci?

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)

Ukoliko se ti podaci dostavljaju, ipak treba proveravati.

Hvala, gospodine Jojiću.
Reč ima dr Aleksandar Martinović. Pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Hteo bih samo malo da se osvrnem na ono što je rekao moj uvaženi kolega Jojić. Ja se sa jednim delom njegovog izlaganja slažem, a sa jednim delom se ne slažem. Ne slažem se sa onim delom gde kaže da Republici Srbiji Poverenik za informacije od javnog značaja nije potreban. Ja mislim da jeste potreban, ali Poverenik koji će da radi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. Nama ne treba Poverenik kakav je bio Rodoljub Šabić. Nama treba poverenik koji će da radi one poslove koji su propisani zakonom i ništa više od toga.

Ono što takođe želim da kažem, na početku ovog izveštaja imate, gospodine Jojiću, jednu veoma zanimljivu, na stranici 13, konstataciju Poverenika. Kaže - pet organa vlasti je odbilo da Povereniku dostavi zatraženu dokumentaciju radi uvida. Jedan od navedenih slučajeva se odnosio na postupak po žalbi novinara protiv Ministarstva odbrane Republike Srbije u vezi sa informacijama o vrednosti nabavke određenih helikoptera i aviona od Ruske Federacije i Republike Belorusije. U tom postupku Ministarstvo ni na tri puta ponovljen zahtev Poverenika nije dostavilo na uvid tražene dokumente. Ministarstvo je Poverenika najpre uslovljavalo da obrazloži svoj zahtev za uvid i uputi Ministarstvo u postupak ostvarivanja uvida u tražene dokumente u vezi sa čim je Poverenik ukazao Ministarstvu na ovlašćenja koja ima na osnovu člana 26. Zakona o slobodnom pristupu, itd, informacijama od javnog značaja.

Dakle, vrlo je simptomatično da se Poverenik bavi nečim što duboko zadire u bezbednost Republike Srbije.

Ima jedan važan zakon koji mislim da ovde danas nije pomenut, a to je Zakon o tajnosti podataka. Taj Zakon o tajnosti podataka je donet 2011. godine i on stepenuje određene podatke kao tajne, kao državnu tajnu, kao strogo poverljivo, poverljivo i interno. Manje-više, to je regulativa koja postoji u svakoj državi. Ni u jednoj državi na svetu, ni u jednoj državi u Evropi, niko sem ovlašćenih organa Vojske, Ministarstva odbrane, predsednika države, odnosno šefa države kao vrhovnog komandanta oružanih snaga, nema pravo uvida u tu vrstu podataka.

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam.

Ono što je moje pitanje - zašto Rodoljuba Šabića baš toliko zanima kako je to Vojska Srbije uspela da obezbedi avione i helikoptere iz Ruske Federacije i Republike Belorusije? Kao što me zanima i zašto je Rodoljub Šabić toliko insistirao, a to imate u ovom trećem delu Izveštaja, ja sam izbrojao 11 zahteva Fonda za humanitarno pravo, pored onih 88 zahteva jedne advokatske kancelarije o tome pod kojim uslovima su određeni građani Republike Srbije zaposleni u MUP-u, a rade na teritoriji KiM, imate 11 zahteva Fonda za humanitarno pravo, gde se Fond za humanitarno pravo, čitaj Nataša Kandić, obraća Rodoljubu Šabiću u vezi sa podacima o oficirima ili bivšim oficirima i podoficirima tada Vojske Jugoslavije o njihovom kretanju i aktivnostima na KiM 1999. godine? To su, takođe informacije koje su bezbednosno veoma osetljive i naše pitanje na koje nismo uspeli, evo ceo dan da dobijemo odgovor - zašto je to zanimalo? Ja razumem da je to zanimalo Natašu Kandić i vi razumete iz kojih razloga, ali zašto je na tome toliko insistirao Rodoljub Šabić?

Dakle, on zna šta su ti ljudi mogli da rade na KiM 1999. godine, da kao oficiri brane državu od agresija. Ali, u 11 slučajeva Rodoljub Šabić insistira na tome da se za taksativno navedena lica navede šta su tačno radila, gde su boravila, kojim aktivnostima su se bavila na KiM 1999. godine.

To se sve dešava u 2018. godini, kada Nataša Kandić, što takođe nije slučajno preti otvaranjem krivičnog postupka protiv bivšeg načelnika generalštaba, Ljubiše Dikovića, koga Albanci na KiM, zajedno sa njom optužuju da je, navodno, vršio zločine na KiM.

Znači, nije dovoljno to što je bivša vlast isporučila Haškom tribunalu, generala Pavkovića, generala Lazarevića, generala Sretena Lukića, generala Vlastimira Đorđevića zbog navodnih zločina na KiM, nego sad treba da proširimo krug lica. Sad je za zločine na KiM, po mišljenju Nataše Kandić odgovoran i Ljubiša Diković, bivši načelnik generalštaba vojske Srbije, i sad treba proširiti dalje krug lica, ne bi li se nekako stvorio utisak i u domaćoj i u stranoj javnosti da je za dešavanje na KiM, zapravo odgovorna Srbija, kao što je izjavio Vuk Jeremić za "Špigl" u 2008. godini, da je u stvari, Slobodan Milošević preko vojske i policije vršio zločine nad albanskim stanovništvom nad KiM i da je zbog toga NATO intervencija, odnosno NATO agresija bila opravdana.

Na tom fonu su svi ovi zahtevi Fonda za humanitarno pravo i vi ste potpuno u pravu. Nije Fond za humanitarno pravo ove podatke tražio ni iz istorijskih, ni iz naučnih razloga, već iz političkih razloga ne bi li se dalje širio krug lica u Republici Srbiji navodno odgovornih za zločine nad Albancima na KiM. Veliko je pitanje da li će na ovome da se stane.

Ja lično mislim da neće i da će kampanja protiv časnih oficira Vojske Srbije da se zaustavi.

Nadam se da će novi Poverenik za informacije od javnog značaja imati u vidu svoje ustavne i zakonske nadležnosti i ne samo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nego i Zakon o tajnosti podataka, jer smo mi jedina država za vreme bivšeg režima, za vreme DOS-a, koja je sve svoje arhive, sve svoje podatke koji su nosili odgovarajuću oznaku poverljivosti stavili na tacnu, što je masovno zloupotrebljavano, pre svega u Haškom tribunalu, ali Boga mi i od strane vojnih stranih obaveštajnih službi.

Hvala, dr Martinoviću.
Pravo na repliku ima Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo, u pravu ste, gospodine Aleksandre. Međutim, na put se mora stati. Kako stati na put Fondu za humanitarno pravo i Nataši Kandić? Da javni tužilac preduzme odgovarajuće mere. Do njega je dopro glas koji su motivi i njena interesovanja i koje su njene radnje, koje su radnje konkretno vezane za bezbednost države i ne može se više to tolerisati.

Da se ona bavi time kako je Srbija organizovala, pre svega, zaštitu svoga stanovništva, suverenitet i bezbednost svoje države, ona nije ovlašćena. To pravo niko njoj nije dao.

Da Poverenik traži od nadležnog resornog ministarstva Vlade Republike Srbije kako je i na koji način i od koga država Srbija u interesu zaštite svoje teritorije i svoje celovitosti i odbrane i jačanja snaga odbrane nabavila avione i drugu opremu, to ne spada u njenu nadležnost i ona za to mora odgovarati.

Poverenik mora da vodi računa koje zahteve on prihvata, koje odbacuje, jer on je ovlašćen. Ako se podnese zahtev koji nema opravdanog interesa, onda nemamo tu šta da razgovaramo, vraća se to u toalet papir, to što ona traži.

Prema tome, nadam se da će novi Poverenik da se uozbilji, da shvati šta je država i koji su interesi Republike Srbije, jer više se ovo ne može tolerisati. Izlaziti iz okvira odredaba ovog zakona je prekoračenje ovlašćenja i zloupotreba službenog položaja, za šta se odgovara. Ne možemo više tolerisati. Crvena linija, a u ovoj državi, vidite, te strukture su, pre svega, produžena ruka stranih obaveštajnih službi.

S druge strane, bivši režim, kao što ste rekli, i vojne i bezbednosne podatke, sve su dali i predali NATO paktu i stranim obaveštajnim službama. Oni koji se zalažu za razbijanje Srbije i otežavanje njenog položaja ne zaslužuju pravnu zaštitu. Oni moraju da snose sankcije.

Prema tome, Zaštitnik građana, ja ga molim neka uzme Ustav Republike Srbije, ko bude izabran, i neka uzme Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i samo da se drži tih okvira. Sve drugo ukoliko taj novi Zaštitnik, odnosno Poverenik bude radio drugačije, izašao je iz okvira Ustava, izašao je iz okvira zakona i, prema tome, on mora da snosi posledice.

Hvala, kolega Jojiću.
Pravo na repliku, dr Martinović. Izvolite.