Dame i gospodo narodni poslanici, u najavi današnjeg dnevnog reda opet imamo tako neke kao epohalne predloge zakona, što to svakako nije tačno. Ovo je najviše podsećalo na ono kad je najavljivan onaj lex specialis o „švajcarcima“ i, evo, dobro znate da problemi tih kredita nisu rešeni onim zakonom i neće biti. O tome smo tada govorili i ispostavilo se da smo u pravu i nismo srećni zbog toga.
Nismo srećni nikada kada se ispostavi da smo u pravu, kada se, u stvari, pokaže da ono što se ovde donosi u formi nekog zakona nije u interesu građana Srbije, odnosno može formalno da izgleda da jeste, ali suštinski ne znači baš ništa. Tako je i sa ovim predlogom zakona, sa ovim velikim naslovom, a odnosi se skraćeno na rok za vraćanje stare devizne štednje. Ovde stvarno nema nikakve logike, vi ste u obrazloženju, doduše, rekli - pomeranje rokova je posledica nemogućnosti da štediše pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna 2019. godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje. Dakle, ovaj rok 23. jun 2019. godine je već prošao i ako gledamo formalno-pravno oni su to pravo već izgubili.
Dalje, šta uopšte znači ovaj član 5? Šta oni dobijaju tim? Obaveze prema licima, sad citiram taj član, prema licima kojima se po odredbama ovog zakona prizna pravo na isplatu devizne štednje izvršavaju se bilo je u 10, a sada u osam jednakih polugodišnjih rata, eto to jeste prednost, koje dospevaju, sad pazite, svako 31. avgusta i 28. februara, počev od 31. avgusta 2019. i zaključno sa 29. februarom 2024. godine, tako je bilo, a sada je, počev od 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Znači, ovaj rok se skraćuje, a vi zakon donosite da biste im produžili rok za pribavljanje dokumentacije.
Ovo, prosto, pravnički nema nikakve logike, a i, znate, ako se ovde postupa na osnovu odluke ovog suda u Strazburu onda bi trebalo onaj ko se obratio sudu u Strazburu da je valjda pripremio dokumentaciju. Na osnovu čega su mu uopšte u Strazburu sudili, ako nije imao potrebnu dokumentaciju. Što bismo ga mi sad čekali naknadno i produžavali mu rok, ako je već zakonom utvrđen rok u kojem moraju pribaviti određenu dokumentaciju?
Znate, kada se govori i o staroj deviznoj štednji i kada se govori o bankama, nezaobilazno je da se malo podsetimo na ono što se dešavalo sa našim srpskim bankama i sa činjenicom da mi već 20 godina, skoro, u Srbiji imamo strane banke, koje u Srbiji posluju po mnogo nepovoljnijim uslovima i za građane i za pravna lica, nego što to rade u svojim državama i faktički one samo imaju naziv banaka iz tih država gde su im te matične banke, a u suštini one se ovde ponašaju potpuno drugačije nego što je to igde u svetu moguće.
Kako je došlo do toga? Mi ne smemo nikada zaboraviti, dokle god Labus, Dinkić, Đelić i ekipa ne odu u zatvor zbog gašenja srpskih banaka koje još uvek nisu faktički ugašene, koje još uvek imaju, i to Siniša Mali, ministar, sigurno zna, određena sredstva deponovana i dokle god oni zbog toga ne odu u zatvor mi nećemo prestati da pričamo o tome.
Mi, za razliku od vlasti, nećemo samo da kažemo – evo, ovaj je kriv za ovo, onaj je kriv za ono, a ti svi krivci šetaju i dalje oplođavaju svoj kapital i dalje svaki dan sve bogatiji, i dalje uz vlast ili direktno ili indirektno i baš ih briga za ono što su uradili Srbiji i što su uradili narodu u Srbiji.
Sećamo se svi kada su počele sa gašenjem tih banaka, Dinkić je tu bio, onako, na čelu kolone, pa su onda ljudi zaposleni u bankama, a najviše je inače u bankama zaposleno žena i onda su te žene, zimski period je bio, onda su te žene izašle da protestuju, izlazile ispred banaka, ispred Službe društvenog knjigovodstva, koja je tada takođe ukinuta, da protestuju protiv ukidanja banaka.
Onda, znate, moć medijskog spina, šta se desilo? Sve novine su tih dana objavljivale, jer žene su bile u bundama, s tim što u to vreme bunde nisu bile statusni simbol, tada skoro svaka zaposlena žena koja je odlazila na godišnji odmor na primer u Grčku vraćala se sa bundom i to uopšte niti je bilo preskupo, niti je značilo da ima ne znam koliko para ako nosi tu neku najobičniju bundu, ali medijski je to predstavljeno kao – bundašice se bune protiv vlasti, bundašice štrajkuju. Onda, znate, kako je to ušlo ljudima u uši, tako da niko više nije imao empatiju i nije se osećao sa tim zaposlenima u bankama, naprotiv, tada su obični ljudi, ovako kad sretnete nekog na ulici, kaže, šta se one u bundama bune i neka su i treba da dobiju otkaz, kad vide kako je nama.
Dakle, to je urađeno tako lepo, takva manipulacija medijska je bila da je ostalo maltene bez ikakve ozbiljne reakcije to što su pogašene naše banke. Onda šta se dešava sa dovođenjem ovih banaka koje su između ostalog proizvele i švajcarce i tako dalje, to je zaista poseban problem i koliko god o tome da govorimo, nikada nije dovoljno i ponavljamo neće biti dovoljno dok akteri ne odu u zatvor.
Sećate se svi kada je tada Đinđić otvarao Nacionalnu štedionicu pa on ubacivao, davao tamo neki prvi dinar ili tako nešto. Pa, kad je otkriveno da je to velika prevara, onda je on rekao da nije znao da je to privatna banka već je stvarno mislio, eto, Dinkić ga ubedio da je to zaista nacionalna štedionica zato što se zvala Nacionalna štedionica. Svašta je bilo u ovoj zemlji Srbiji i svašta je ovaj narod preživeo, ali bogu hvala preživećemo šta god se bude dešavalo, ali evo, daj bože da bude zaista i konačno nešto i bolje. Ali, teško, od ovakvih zakona da mi možemo očekivati bog zna šta bolje. Siniša Mali, ministar je najavio da će već na jesen da bude, odnosno da će ponuditi ovde zakone iz poreske politike, da će biti ozbiljne reforme i mi zaista očekujemo da to tako i bude, jer svesni ste vi gospodine ministre, i govorili smo o tome više puta, ovde i kada te učestvovali u raspravi koliko je problema u poreskoj upravi, u naplati poreza.
Ova Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima neće pomoći. Dobro je rekla koleginica Nataša Jovanović što je sve okvir, ali svaka država ima svoje specifičnosti. Evo, na primer, da li postoji i u jednoj zemlji u svetu da se naplaćuje PDV za struju koja nije potrošena.
Znate, kako se to dešava? Imate neku negde kuću, vikendicu, porodičnu kuću koju obilazite dva puta godišnje, dakle, niko ne uključi nijednu sijalicu, dobijate račun od 750 dinara i piše da je to PDV. Kako li je izračunato da je baš toliko? Na osnovu čega? Koja je to pretpostavljena potrošnja? A potrošnja je nula. Na onom računu piše potrošnja nula, i PDV 750 dinara. Dakle, džabe 150 hiljada konvencija te naše anomalije očigledno niko ne želi da ispravi, neću da kažem da to niko ne zna ili da to niko ne može. Jednostavno niko ne želi zato što nikome nije stalo da se stvarno uradi nešto u interesu građana Srbije.
Znate li vi koliko ima takvih ljudi koliko se takvih ljudi žali, uglavnom se žale lokalnoj samoupravi. Naravno, ne može svako znati ko je nadležan za koji problem ali ljudi nekako podrazumevaju da idu u svoju opštinu za sve ono što ih muči. Ali ako u jednu opštinu dođe 20 ljudi sa takvim problemom, pa ako onaj tamo službenik ne zna kako se to desilo, valjda mu je dužnost i poslovna i moralna i kakva god hoćete da ode u tu elektro distribuciju u tom svom mestu pa da se raspita, pa da sazna, pa možda može da objasni ljudima, onda odatle da ide jedan dopis prema ministarstvu finansija da vidimo kako recimo taj problem da se reši.
Naravno, ne može svako znati ko je nadležan za koji problem ali ljudi nekako podrazumevaju da idu u svoju opštinu za sve ono što ih muči. Ali ako u jednu opštinu dođe 20 ljudi sa takvim problemom, pa ako onaj tamo službenik ne zna kako se to desilo, valjda mu je dužnost i poslovna i moralna i kakva god hoćete da ode u tu elektro distribuciju u tom svom mestu pa da se raspita, pa da sazna, pa možda može da objasni ljudima, onda odatle da ide jedan dopis prema ministarstvu finansija da vidimo kako recimo taj problem da se reši.
Da li će ova Konvencija da vas ubedi da konačno treba da se u Srbiji oporezuju na određen način estradne ličnosti, sportisti koji faktički najviše zarađuju? Naravno ja niti želim da pomenem ni jedno ime, niti ću pomenuti, niti imam išta protiv tih ljudi, ali prosto ako neko zarađuje neke veće pare, onda treba i da se plati porez. A te pare ti ljudi ne zarađuju tajno, dakle imate plakate tu i tu gostuje taj i taj, ulaznica toliko i toliko. Zna se koliko ima mesta, sala u kojoj neko nastupa, ali oni su uglavnom prijavljeni u nekim zemljama po inostranstvu, tamo plaćaju porez, a ovde niko ništa ne plaća.
Dakle, morate rešiti te neke bitne stvari. Onda ovde malopre kolega priča kako su nastali tajkuni, kako je Mišković u privatizacijama postao tajkun. Pa nije Mišković kriv, nije kriv ni onaj Kole Kostić, što je za jedan evro kupio šećeranu. Nije on uplatio jedan evro i otišao u šećeranu i rekao dobar dan, ja sam vaš gazda, ja vas kupio. Niti je Mišković na taj način vršio privatizaciju, niti je bilo ko ko je vršio privatizacije odgovoran, bar ne u onoj meri u koliko su odgovorni oni koji su bili funkcioneri, visoki državni funkcioneri koji su dozvolili takve korupcionaške poslove.
I opet ponavljamo, dokle god ne budu pred zakonom krivično odgovarali, uverena sam da ima elemenata i osuđenih, ali poštujem prezunkciju nevinosti, dakle god ne bude krivičnih procesa protiv Dinkića, Labusa, Vlahovića, Tadića, Cvetkovića, Đilasa i svih ostalih koji su učestvovali u tome mi ne možemo rešiti ove startne probleme. Ne može se preskočiti cela jedna epoha da se podvuče crta pa da se ide dalje. Ne može tako.
Vi stalno govorite da ste država kontinuiteta, vlast kontinuiteta, država naravno ima kontinuitet, da ste vi vlast kontinuiteta sa onom prethodnom vlašću. To govorite kada vama odgovara, a kada vam ne odgovara, onda pričate ko je sve odgovoran i onda govorite ovo su recidivi prošlosti itd. Ako su recidivi prošlosti raščistimo s njima, raščistite, angažujte nadležne organe i da vidimo jednom na delu i Zagorku Dolovac, i da vidimo na delu i službe bezbednosti policije, itd, u ovom smislu da vidimo ko je to najodgovorniji i koliko je, zapravo, država Srbija izgubila novca u tim privatizacijama. Gde su te pare otišle? Koliko je tu poreza sakriveno? Koliko je para oprano? Dakle, puno ima tih problema koje mi ne možemo rešiti samo političkom pričom, mi zato što vas pozivamo da treba konačno da odgovaraju, a vi zato što kažete, nije vama lako ministre, vi zatekli ne znam šta. Tačno. Zatečeno je svašta, ali ne može se krenuti dalje dok se ne raščisti sa onim što je zatečeno. Hvala.