Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Srpska napredna stranka nema dilemu kada su u pitanju oba predloga zakona, jedan predlog zakona koji se odnosi na javni dug deviznim štedišama, drugi predlog konvencije.
Zašto SNS nema dilemu? Zato što SNS zagovara odgovornu politiku. Tu odgovornu politiku, kako prema građanima, tako i prema Republici Srbiji, sprovodi Vlada, a ovde konkretno se radi o Ministarstvu finansija.
Najpre želim da kažem, kada je u pitanju Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje, da su izmene i dopune ovog zakona prouzrokovane iz razloga što devizne štediše nisu mogle da pribave validnu dokumentaciju koju bi predale Upravi za javni dug, kako bi Uprava za javni dug donela relevantna rešenja koja se odnose na devizne štednje.
S obzirom da ove poteškoće koje se tiču deviznih štediša nisu nastale zbog deviznih štediša nego zbog nekih propusta u nekim bivšim državama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, taj rok za donošenje rešenja produžava se na šest meseci. Naime, moram da istaknem da je Republika Hrvatska tek u decembru mesecu 2018. godine počela da izdaje validne dokumente deviznim štedišama koje devizne štediše, naravno, sa dokazom o mestu prebivališta, treba da predaju Upravi za javni dug.
Što se tiče Republike Bosne i Hercegovine, naravno, u Predlogu zakona istaknuto je da je tu bilo dosta poteškoća, najpre zbog nevaljanih i nevalidnih potvrda, a zatim i sa Republikom Bosnom i Hercegovinom Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, uspostavilo je komunikaciju tako da od aprila 2019. godine postoji mogućnost za devizne štediše i sa područja Republike Bosne i Hercegovine da dobiju validna dokumenta kako bi ostvarili sva ona prava koja im pripadaju po osnovu devizne štednje.
Takođe, moram da istaknem da Predlogom ovog zakona nikako se ne produžava rok što se tiče deviznih štediša, naprotiv, on se skraćuje za godinu dana. Umesto deset polugodišnjih rata, sada je predviđeno osam. Prva isplata će početi 28. februara 2020. godine i trebalo bi da bude okončana sa 31. avgustom 2023. godine.
To sve pokazuje da ova Vlada vodi odgovornu politiku, da ova Vlada, naravno, mora da vodi računa i o validnoj dokumentaciji, jer se ovde radi o sredstvima koja će iz budžeta Republike Srbije biti isplaćena deviznim štedišama i zato su neophodna validna dokumenta.
Što se tiče druge Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim postupcima, moram da istaknem da na ovaj način Republika Srbija pokazuje da ulazi u krug zemalja koje imaju modernu demokratiju, da ulazi u krug zemalja koje i te kako vode računa o unapređenju poreskog mehanizma, da ulazi u krug zemalja koje se više ne nalaze na listi kada je u pitanju pranje novca i da se nalazi na listi onih zemalja gde sprečavanje terorizma preko pranja novca, naravno, više nije dozvoljeno.
To sve pokazuje da ova Vlada u kontinuitetu od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, usvaja ona zakonska rešenja koji upravo sprečavaju takve malverzacije i koje dovode Republiku Srbiju među zemlje koje su demokratski opredeljene, među zemlje koje se i te kako bore protiv korupcije, kriminala, protiv pranja novca i terorizma, među grupe zemalja koje spadaju u 128 najrazvijenijih demokratija u Evropi i u svetu.
Do kraja 2019. godine očekuje se i polaganje svih instrumenata i implementacija Konvencije, ali ja ću navesti još nešto. Srbija do 2014. godine je najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope. Srbija je u prošloj godini imala privredni rast od 4,5%, za razliku od minus 3,1%, koliko je bilo 2009. godine, one godine kada su nas ubeđivali da je ekonomska kriza šansa za građane.
Ekonomska kriza bila je šansa za privatne džepove žutog tajkunskog preduzeća, ali ekonomska kriza nikako nije bila šansa, već vrlo velika teškoća za građane Srbije.
Takođe, moram da istaknem da minimalna zarada u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća je iznosila 16.000 dinara, danas ona iznosi 27.200 dinara.
Takođe, moram da naglasim da su veće plate, veće penzije, da je javni dug sa 78% BDP 2012. i 2013. godine smanjen na 50,2% BDP-a, što svakako sve ukazuje da je Srbija zemlja sa brzom rastućom ekonomijom.
Ali, moram da se vratim na jedan primer kako je medijski magnat Dragan Šolak, koji je inače pajtaš Dragana Đilasa, što se tiče sfera medija i pljačkanja države zarad medijskog bogaćenja, prema navodima portala „Malta tudej“ kupio za 650.000 evra malteški pasoš, da bi izbegao plaćanje poreza.
Naime, Dragan Šolak je tokom 2014. godine osnovao grupu „Junajted medija Malta“ i u periodu od 2014. do 2015. godine ostvario prihod, bez ijednog zaposlenog, i to moram da naglasim, ostvario prihod od 6,8 miliona evra, a po osnovu tog prihoda platio na Malti svega 27.000 evra poreza na Malti.
Neplaćanje poreza je krivično delo. Republika Srbija, njena Vlada, naš predsednik Aleksandar Vučić zalažu se za odgovornu državu, za Srbiju na evropskom putu, za Srbiju u kojoj će svaki građanin ispunjavati svoju zakonsku obavezu, a to je plaćanje poreza. Borba na korupciju, na kriminal je trajna i stalna i na nju je stavljena tačka. Zahvaljujem.