Reč ima Andrijana Avramov.
Iza nje, poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poštovani građani, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije na osnovu devizne štednje građana, položene kod banaka na teritoriji Republike Srbije i bivših republika SFRJ.

Srpska napredna stranka poštuje Ustav Republike Srbije i primenjuje važeće zakone u odnosu na građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava, predviđena međunarodnim ugovorima koje poštuje i sprovodi.

Posebno bih istakla član 1. ovog Predloga zakona gde se zapravo umanjuje rok za isplatu devizne štednje građana sa pet na tri godine, počevši već od februara 2020. godine, što je pozitivna ocena, jer je ranijim zakonom bilo predviđeno da se sa realizacijom isplate devizne štednje građana krene znatno kasnije i da proces isplate traje narednih pet godina, što nam samo govori da naša država Republika Srbija ima mogućnosti i sredstva da građanima omogući uređen i obezbeđen bankarski sistem.

Republika Srbija izvršava svoje obaveze i revnosno preuzima odgovornost prema svojim građanima, što se tiče devizne štednje, tačno po propisima i odredbama Evropskog suda za ljudska prava. Pravilnim i odgovornim pristupanjem predlogu ovog zakona, smanjuje se broj polugodišnjih rata za isplatu sa 10 na osam, što će našim građanima omogućiti bržu isplatu istih.

Moram da naglasim da je realizacija Predloga ovog novog zakona bila izuzetno teška i komplikovana procedura, jer su naši građani, odnosno štediše morale da pribave potrebnu dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama, da bi stekli pravo na isplatu devizne štednje i iz tog razloga je produžen rok u narednih šest meseci za dostavu potrebne dokumentacije.

Naše Ministarstvo finansija se susrelo takođe sa brojnim problemima, jer nažalost naši građani nisu imali potpunu dokumentaciju prilikom podnošenja prijava, gde se zahtevala dopuna istih i to je jedini razlog zbog kog Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni prihod produžuje rok za isplatu naših štediša.

Kada su u pitanju banke koje su u postupku stečaja, likvidacije, takođe bih istakla prednosti predloga ovog novog zakona jer država štiti interese građana i onog što im pripada na osnovu toga što naplatu štednje mogu izvršiti preko Uprave za javni dug. U danu za glasanje svakako ću podržati navedeni zakon.

Evidentno je poboljšanje i brzina usvajanja zakona iz različitih oblasti, a sve sa ciljem da se pomogne našim građanima po različitim pitanjima i omogući brži razvitak i napredak Republike Srbije.

Možda ovo danas nije tema, ali ja moram da napomenem, između ostalog da izrazim veliko zadovoljstvo što nam danas u posetu dolazi predsednik Francuske, gospodin Emanuel Makron, što je velika čast za Beograđane i naravno celu Srbiju.

U Srbiji se trenutno nalazi preko 100 francuskih kompanija, kojE zapošljavaju oko 11 hiljada radnika, i ovom posetom potencijal će biti još veći. Najveći investitori jesu upravo francuske kompanije, koje su u 2018. godini uložile 710 miliona evra u Srbiju. Zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, Srbija se nalazi na putu ekonomske i političke transformacije i ovom istorijskom posetom predsednika Makrona, očekuje se potpisivanje 25 sporazumnih ugovora iz različitih oblasti, što će svakako doprineti novim investicijama i što govori o snažnijoj i većoj podršci Francuske po pitanju evropskog puta.

Uspeli smo da stvorimo stimulativno okruženje zahvaljujući ekonomskom prosperitetu i stvorimo nove prilike za sve. Tome u prilog jesu posete našoj Srbiji i drugih visokih zvaničnika i svetskih najvažnijih lidera, kao što su predsednik Rusije gospodin Putin, predsednik Kine gospodin Si Đinping, kancelarka Angela Merkel, premijer Japana, predsednik Izraela, mnogi lideri skandinavskih zemalja, belgijski premijer, premijer Italije, takođe nam je u poseti bio i predsednik Italije i predstavnici celog regiona. Ove istorijske posete jesu rezultate neprestanog rada i reformi koje su sprovedene proteklih godina. Za sve strane investitore važno je finansijski stabilno i prijateljsko okruženje, a za svaku pohvalu jeste ono što je Srbija do sada učinila na polju finansija.

Od kada je SNS na vlasti, primetno je koliko je visokih zvaničnika iz Evrope i sveta došlo u izuzetno kratkom vremenskom periodu u našu Srbiju. Ovim putem želimo da naše građane podsetimo da mi radimo u interesu svih građana Republike Srbije, da mislimo na budućnost naše dece, da se borimo za istinu i da se borimo protiv onih koji su nam ostavili dugove i praznu državnu kasu. Narod sve vidi, nije slučajno što se opredeljuje za SNS i našeg predsednika, jer mi pokazujemo rezultate i poštujemo jedino istinu.

U svom izlaganju, kao narodni poslanik, evo završiću, ja vas molim za tišinu, molim vas ako nije problem, u svom izlaganju, kao narodni poslanik želim da istaknem nesebičnu podršku predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade Ani Brnabić i svim ministrima. Živela Srbija, hvala na pažnji.

Hvala vama, poslanice.
Sada reč ima poslanik Zoran Bojanić i nakon njega Milimir Vujadinović.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama se nalaze dva Predloga zakona, koje definišu nešto što smo davno zacrtali, i koja su u duhu onoga šta je Aleksandar Vučić započeo pre sedam godina i šta dosledno sprovodi i ova Vlada i ova skupštinska većina, da Srbija poštuje preuzete obaveze i da Srbija velikim koracima ide ka boljitku i ka prosperitetu.

Danas smo čuli izlaganja pojedinih naših kolega, koji imaju strah od EU, možda će Srbija biti član EU, a možda i neće. To sada niko ne zna, ali trebamo da prihvatimo da preuzmemo sve šta je dobro, šta će doneti prosperitet, šta će doneti boljitak nama, građanima Republike Srbije. Mislim da su i ova dva Predloga zakona upravo u tom duhu i na taj način i kroz ova dva zakona dovešćemo i nove investitore, dovešćemo, iako se neki raduju da u ovom trenutku nema pomena o „Folksvagenu“, dovešćemo nekog drugog proizvođača, jer svi prepoznaju Srbiju, kao jednu ozbiljnu državu, kao državu koja poštuje potpisano i preuzeto.

Da je bilo sreće, kao što je i rekao kolega Arsić u svom izlaganju, da smo ovu Konvenciju nekad davno potpisali, pre ovih tajkunski i lopovskih privatizacija, verovatno ne bismo sada ponovo posle toliko godina išli u reindustrijalizaciju, ne bismo sada otvarali fabrike. Nažalost, mnoge fabrike koje smo imali pogušili su i ugasili neki drugi.

Neću dužiti pošto iza mene ima dosta kolega i skučeno nam je radno vreme. U danu za glasanje, u svakom slučaju, podržanju ove zakonske predloge. Hvala.

Hvala lepo.
Reč ima Milimir Vujadinović, nakon njega poslanik Aleksandar Marković.

Hvala predsednice.

Uvažene kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Republike Srbije, kada danas govorimo o ovom zakonu koji se tiče pomeranja rokova kada je u pitanju isplata stare devizne štednje, dve stvari se nameću kao krucijalne, barem po nekom mom gledištu. To je pre svega da se radi o vođenju računa o potrebama štediša, ali i o ispunjavanju, da kažem, nekakvih međunarodnih obaveza Republike Srbije i vođenju računa o međunarodnom ugledu i reputaciji Republike Srbije.

To je, doduše, negde i na tragu opšte državne politike koju je još i u onoj 2014. godini promovisao predsednik Aleksandar Vučić, a još od tog perioda čovek i njegove osnovne potrebe su stavljene u centar državnih poslova, uz istovremeno vraćanje ugleda Republike Srbije u svetu. Ima li veće potvrde tome, pored ovog zakona koji vi danas obrazlažete pred ovim uvaženim domom, današnja poseta francuskog predsednika, gospodina Makrona? Nije ona jedina u poslednje vreme, ne zaboravite da su Republiku Srbiju posetili svi važni predstavnici velikih sila u svetu i to dolazeći u Republiku Srbiju sada kao ravnopravni sagovornici i ravnopravni partneri, za razliku od onog perioda do 2012. godine kada smo mi bili u stvari samo puki izvršioci naloga ambasadora i nekih nižih činovnika tih istih zemalja.

U svakom slučaju, opet ponavljam, dobro je što nastavljate sa tom politikom vraćanja međunarodnog ugleda Republike Srbije i mislim da je to dovoljno. Takođe, još jedan razlog, napomenuću, čitajući obrazloženje veoma je lako uočiti da svi problemi, kada je u pitanju proces vraćanja stare devizne štednje, potiču zbog nemogućnosti pribavljanja dokumentacije pred organima, pre svega u Hrvatskoj i BiH. Laik, iščitavajući ovo obrazloženje, može utvrditi da problemi sa Republikom Srpskom ili ne postoji ili su minimalni. To je u stvari potvrda jedne političke tvrdnje da ti odnosi sa Republikom Srpskom verovatno nikada kao do sada nisu bili tako produktivni i tako dobro. To su sve razlozi zbog kojih, kažem opet, ćemo podržati u danu za glasanje ovaj zakonski predlog.

Neće drugačije biti ni kada je u pitanju ovaj zakon, zakon koji se tiče poreske pomoći, tj. administrativne pomoći u poreskim pitanjima sa 127 zemalja sveta. Pažljivo sam slušao, ministre, vaše uvodno izlaganje i pažljivo sam iščitao obrazloženje zakona, jasno je da se radi o borbi protiv terorizma, radi se o sprečavanju pranja novca, o smanjenju nekakve poreske evazije i ako ćete, na kraju krajeva, o borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza.

Niko ko zdravorazumski razmišlja ne može biti danas protiv toga i mislim da je potpuno jasno o čemu se radi. Međutim, sam imam jednu dilemu, a nameću mi je događali od proteklih dana i proteklih meseci. Možda vi, gospodine ministre, možete i meni i građanima Republike Srbije pomoći u tome da odagnamo tu našu i da rešimo tu našu znatiželju, a pitanje je da li će ovakav zakonski predlog, gospodine ministre, doprineti rešenju dileme kako je i kako su u Srbiju stigli milioni, na primer gospodina Dragana Đilasa, koji su prema poslednjim informacijama stečeni u Češkoj? Kako su stigli milioni, gospodina Vuka Jeremića, koji su stečeni u Kataru i nekim sličnim zemljama?

S tim u vezi, nadamo se da će i ova Konvencija na neki način doprineti da se ti takvi, te i takve stvari u budućnosti ne dešavaju, a opet kažem mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ove zakonske predloge, jer oni jesu odraz borbe države na uvođenju reda uopšte u ovoj oblasti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.

Vi ste ministre, ali i ovlašćeni predstavnik SNS gospodin Arsić izneli sve razloge zašto bi trebalo da usvojimo predložena zakonska akta, koji se ciljevi postižu i ono što je najvažnije koji su to benefiti konkretno za građane Srbije koje će ovaj zakon proizvesti. Činjenica da u dosadašnjoj raspravi nismo čuli primedbe niti zamerke na predložena rešenja govori u prilog tezi da treba da usvojimo ove predloge zakona i poslanička grupa SNS će svakako glasati za ove zakone.

Oni koji nisu danas na ovoj sednici, na ovoj raspravi, oni koje inače ne zanimaju niti zakoni koji su u domenu, da kažem, javnih finansija, ali ni ostale teme koje su predmet skupštinskih rasprava poslednjih meseci, oni će naravno nastaviti da na konferencijama za štampu ili putem saopštenja ili raznih performansa itd. pokušavaju da osporavaju dosadašnje rezultate i Vlade Srbije i vas lično ministre i naravno Aleksandra Vučića. Pokušavaće i dalje da tvrde kako belo nije belo i kako crno nije crno. Pokušavaće da predstave kako je prosečna plata od 320 evra ili manje, kolika je bila u njihovo vreme, kako je ona zapravo veća od 460 evra, koliko je danas. U toj i takvoj postavci stvari, 320 je veće od 460. Pokušavaće da predstave kako je minus 3,1% BDP-a veći od plusa u kome se danas nalazimo, od plus 4,5%, kada je reč o privrednom rastu. I za njih je to veće, nije manje. I ubeđivaće nas kako je to istina, kako je to zaista tako. Pokušavaće da predstave kako je bolje imati nulu izgrađenih auto-puteva, kako je nula mnogo veća od 450 izgrađenih kilometara auto-puta. U njihovoj Srbiji to je moguće, nula da bude veća od 450.

I sve ostale rezultate koje je postigla i Vlada Srbije i Aleksandar Vučić, da ne nabrajam sada, ali i priliv stranih direktnih investicija i smanjenje javnog duga i naplata poreza koja je na rekordnom nivou i smanjenje nezaposlenosti, čak sećamo se koliki su procenti bili kada su oni vodili državu, dakle 25, 26%, danas je to mislim čak i ispod 12%, možda 11%, i sve ostale rezultate. Naravno, ministre, nastaviće da iznose razne izmišljotine i o vama i o ostalim članovima Vlade i o Aleksandru Vučiću, fabrikovaće razne afere, pogotovo kada se nađu jednoj bezizlaznoj situaciji, kada nemaju odgovore na svoje afere, onda će nastaviti da fabrikuju neke afere kada je reč o članovima Vlade, taman onako kako je to danas kada je reč o ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

Đilas kada ne zna kako da pruži odgovarajuće odgovore na neka vrlo jednostavna pitanja, a to je – kako si, prijatelju, uspeo da za jednu deceniju zaradiš 25 miliona evra, koliko sam priznaje da poseduje, samo u nekretninama, ako znamo da dok si se navodno obogatio radeći u Češkoj, da si tamo zaradio 74.000 evra i taman da nijedan dinar od toga nije potrošio u Češkoj, on je mogao da donese u Srbiju 74.000 evra, i kako danas imaš 25 miliona evra? Ja ne vidim zašto je to kompleksno i složeno i komplikovano pitanje. To je vrlo jednostavno pitanje, potreban je jednostavan odgovor, ali odgovora nema. Ali zato imamo fabrikovanje raznih afera.

Isto kada je reč o autorskom tekstu predsednika Srbije koji je izazvao neverovatnu količinu nervoze, neverovatnu količinu histerije u nekim medijima, mislim na televiziju N1, mislim na dnevni list „Danas“. Taj dnevni list „Danas“ je zapravo odavno prestao da bude dnevni list, on se pretvorio u politički bilten DS, odnosno Saveza za Srbiju, zovi ga kako hoćeš. Kuso i repato se diglo nakon Vučićevog teksta, jednog teksta, a hajka koju oni vode protiv Aleksandra Vučića govori o nemoći te lažne elite protiv Vučićeve istine koju je izneo u tom tekstu, istine da oni već decenijama dele srpski narod na tzv. elitu i na običan narod.

Da ne bih dužio, zbog vremena poslaničke grupe, ostalo je još dosta govornika, želeo bih da istaknem da će SNS u danu za glasanje glasati za predložena zakonska akta. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Marko Atlagić.
Izvolite, poslaniče.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovaj zakon pred nama o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Dozvolite odmah da kažem da je izmena više tehničke prirode, pošto smo mi ovaj zakon donosili već i prošle godine, a radi se o pomeranju rokova. Naime, 21. juna ove godine istekao je rok za dostavu rešenja od strane Uprave za javni dug. Pošto većina štediša nije bila u mogućnosti da pribavi dokumentaciju, taj rok se pomera do 23. decembra 2019. godine, a prvu tranšu štediše bi trebale dobiti 28. februara 2020. godine. Međutim, zato se deviznim štedišama neće isplaćivati u 10, nego u osam rata i mislim da je tu država korektno postupila prema deviznim štedišama.

Međutim, gospodine ministre, ja ovde ukazujem na jedan problem. Pošto me je zadužila jedna grupa štediša iz bivše Republike Srpske Krajine, a radi se o Jugobanci Split, filijala Knin, nema njih mnogo, pošto je Hrvatska tim deviznim štedišama iz te Jugobanke dala devizne štednje, ali Srbima ne, jer je bio kratak rok kada se oni nisu mogli vratiti u Republiku Hrvatsku. Gde je sad problem? Kod jednog malog broja, a to su borci sa prve borbene linije. Kako? Tako što su knjižice svoje ili karticu ostavili kod kuće. Kuća je izgorela i knjižica je izgorela. Međutim, oni imaju potvrde od Jugobanke, odnosno naslednika, pravnog sledbenika Jugobanke ili pravnih sledbenika, i mislim da bi im to trebali uvažiti ovde, kako ne bi imali sudbinu bivših učesnika boraca Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, da ne bi demotivisali eventualno u budućim, ne daj bože, ratovima borce itd. Mislim da su to objektivne okolnosti i da treba povesti računa.

Ono što želim danas reći, a to je da bivši režim nije vodio računa o staroj deviznoj štednji, iako smo mi u ovom visokom domu poticali čak i ove probleme nekoliko puta. Zbog toga, poštovana predsednice i dame i gospodo narodni poslanici, ja danas ovde pred građanima Srbije i pred vama podižem optužnicu protiv udruženog zločinačkog poduhvata koji su Srbiju ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirali i pljačkaškom privatizacijom doveli do bankrota.

Optužnicu podižem danas, protiv Dragana Đilasa, u narodu zvanog Điki mafija; Vuka Jeremića, jednog od vođe međunarodne bande lopova i prevaranata; Janka Veselinovića, u narodu zvanog Janka stanokradica, taj je krao stanove, sama reč o svakom govori o njima; Boška Obradovića, zvani Boško silovatlje; Dušan Petrović, zvani u narodu Dule kravoubica, taj dok je bio ministar poljoprivrede naredio da se pokolje 250.000 krava od ukupnog fonda 500.000 koliko je Republika Srbija imala; Marinike Tepić, zvana golubica preletačica, ta naveče legne u jednoj stranci, probudi se u drugoj, a zbog kriminala kojeg je činila, dok je bila pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu; Milojka Pantića, u narodu zvanog ludi Milojko; zatim, Sergeja Trifunovića, u narodu znanog piše ili pišanović, jer je citiram, rekao – da će pišati po predsednikovom grobu, završen citat, i još poznatog u narodu pod nazivom – jedan gram za odmah, a dva za poneti; nadalje, protiv Radojičić Miroslava, u narodu znanog, inače, narodnog poslanik, pod nazivom – pivopija; Bojana Pajtića, zvani rodoljubac, taj je zaposlio i dvadeseto koleno, dok je bio predsednik izvršnog veća Vojvodine; zatim, Dragana Šutanovca, u narodu zvanog zgrabi novca; Balšu Božovića, u narodu zvani golobradi gusar sa Maldiva, znate, tamo se on provodio jako dugo; doktora Zorana Lutovca, u narodu zvani zalutovac, narod ga smatra da je zalutao u politiku; Borisa Tadića, u narodu zvanog lipicaner; akademika, Dušana Teodorovića, u narodu zvani glavotres, taj kada se spomene ime predsednika države trese glavom od mržnje; Nenada Čanka, zvanog gicoje, zašto gicoje, jer neki mi prigovaraju da ga upoređujem sa životinjom, ne gicoje je narodni poslanik u Rumuniji, koji je bio kontradiktoran, kao što je i Nenad Čanak separatista; Čedomir Jovanović, zvani šmrkanović i Veljo Ilić, zvani doktor kraduckanja.

Optužnicu predajem, poštovani građani Republike Srbije, vama, kako bi na sledećim izborima, kako bi poterali političku istoriju iz koje se nadam za sreću Srbije nikada više neće vratiti. Hvala.