Ja bih se nadovezao, kao što je rekla i koleginica Snežana, govorimo o selu, govorimo o poljoprivredi, govorimo o trgovini. Sve te stvari su vezane jedna za drugu. Gde je selo, gde je seljak, gde je kvalitetno jagnje, sir, da li je kvalitetan belmuž, da li je nešto drugo sa naših pašnjaka ili voćnjaka, sve to je veoma kvalitetno ali, vrlo je teško da dođe do kupca, nego tu dolaze nakupci i gde je velika razlika u ceni, dođe od proizvođača do konačnog kupca, gde su ti nakupci, ljudi koji stvarno rade neke stvari, koje nisu dobre za našeg seljaka.
Ja još jednom kažem i govoriću uvek o našem selu, poljoprivredu, i dobro je što se o tome govori ovde u Skupštini, da je selo stub naše Srbije, da je seljak branio i hranio zemlju, ali je vrlo bitno da znamo da svi mi koji smo tu imamo neko poreklo iz sela. Ali, s druge strane, mi koji živimo na selu, mi koji radimo poljoprivredu, siguran sam da imamo osećaj za one stvari koje su bitne za naše selo, za našeg seljaka, za našu poljoprivredu.
Uvek govorim i uvek ću govoriti iz srca, iz onog dela što znam, zato što sam u području gde se veoma teško živi, gde je selo u brdsko-planinskim područjima, gde nema nigde, većim delom naše opštine, a i na jugoistoku Srbije, nema ni interneta, tako da sam više puta tražio od nadležnog ministarstva telekomunikacije da se obezbedi pokrivenost internetom do naših sela, do tih naših lepih sredina, gde možemo imati mogućnost da živimo mnogo bolje.
Još jednom, pozivam sve kolege poslanike da dođu i da budu sa nama kada počnu poljoprivredni radovi i ja bih vrlo rado ugostio nekog poslanika koji živi u gradu, da oseti probleme u našem selu, da odemo zajedno da radimo poljoprivredne radove i da zajedno posle odemo do kuće u selu, da završimo ono što je potrebno, a kada vidimo koliko je slaba struja, da nema vode, da nema prodavnice, da nemamo doktora, e, to su stvari koje su sada trenutno fakat i o tim stvarima moramo ovako pričati i govoriti, transparentno.
S druge strane, naša Vlada radi na rešavanju ovih problema koji su zaostali od prethodnog perioda. Ali, to su stvarno problemi i za svakog čoveka se moramo boriti.
Još jednom, organizacije koje mi radimo u tim malim sredinama, kao što je Svrljig, Bela Palanka, gde je "Belmužijada", gde su "Dani banice", evo, sada je u Knjaževcu organizacija "Sabor na Kadibogazu", na tim mestima ljudi se viđaju, tu se razmenjuju iskustva. Ali, s druge strane, nije lako živeti u takvim područjima. Ako tamo želimo da ostanemo, moramo više izdvajati za naše žene na selu, za našu decu na selu, za naše poljoprivredne proizvođače koji žive u takvim područjima. Hvala još jednom.