Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, iz materijala koji smo dobili Predloga zakona, kao i iz cele današnje rasprave vidimo da se radi o zaista kvalitetnim izmenama i dopunama koji se odnose na zaštitu prava građana u skladu sa zaštitom njihove sigurnosti, bezbednosti i zato ćemo mi kao stranka pravde i pomirenja i poslanici ove stranke podržati ove izmene zakona.

Naravno, vrlo nas raduje što ovaj zakon ima i socijalni karakter, što će štiti one najugroženije, poput ove odredbe oko pet hiljada evra za komunalne dugove, kao i niz drugih ovih odredaba koje se tiču zaštite onih porodica koje egzistenciju stiču kroz recimo dečije dodatke, kroz različita finansijska primanja porodica itd.

Smatramo da je to jako važno i da se ovim štite one najugroženije kategorije našeg društva. Sa druge strane, pokušava se i doprineti da sprovođenje zakona i ostalog budu zaista korektne. Vrlo je važno što smo danas čuli nekoliko puta i od same ministarke, da se vodi kontrola implementacije ovih zakonskih rešenja, da je i ministarka nekoliko puta podnosila krivične prijave. Zaista, mi često ovde govorimo o implementaciji zakonskih rešenja, jer vrlo često na terenu, posebno u nekim manjim sredinama, dolazi do određenih zloupotreba. Vrlo često smo ovde govorili o pojedinim delovima tužilaštava, pojedinim sudijama koji ne rade kvalitetno svoj posao, a u poslednje vreme od kada su se pojavili i sami izvršitelji, takođe zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja i neophodna je konstantna kontrola njihovog rada i njihovih delatnosti.

Naravno, iskoristio bih priliku da kažem da su i ovi zakoni, kao i svi ostali zakoni iz seta pravnih zakona koje smo donosili u poslednje vreme zaista kvalitetni, da idu u korist građana, običnog čoveka i zaštite ljudskih i manjinskih prava, što je nama, kao jednoj političkoj partiji koja dolazi iz regiona i pripadnika nacionalnih zajednica manjinske, izuzetno važno.

Takođe bih iskoristio priliku da u neku ruku i pohvalim i zahvalim se ministarki za inicijativu da se vrati u Tutinu osnovni sud i što su počele da se izdaju potvrde građanima Tutina, jer to je zaista bilo jedno posebno teško stanje. Jer, zamislite, jedan grad, kakav god da je, gde god da je, pripada ovoj državi, u državnom je sistemu, da obični građani ne mogu dobiti ni najobičniju potvrdu zato što ne postoji, recimo, osnovni ili prekršajni sud. Zato nas raduje ova najava iz Ministarstva da će se vratiti te jedinice u Tutinu.

Koristim priliku i da iskažem zadovoljstvo što su iz ovih sredstava za oportunizam određena sredstva izdvojena upravo za ove naše sandžačke opštine, za pomoć, čini mi se, nekim obrazovnim institucijama u Novom Pazaru, kao i u ovom domu u Tutinu. To je izuzetno važno za vraćanje poverenja običnom čoveku u institucije države, a posebno u ovim područjima kakav je Tutin, gde smo imali u kontinuitetu, decenijama, a posebno do 2012. godine, da su građani i preko sudstva i preko tužilaštva imali samo loša iskustva, jer su im uskraćivana vrlo često i elementarna ljudska prava i slobode.

Zato smatramo da su i ove izmene zakona izuzetno kvalitetne, ali bi voleli da insistiramo na što većoj, što značajnijoj kontroli i rada izvršitelja, kao i svih ostalih sudskih i pravosudnih instanci, a posebno u sredinama koje ne pripadaju centralnim delovima države, odnosno koje su rubne i gde su takvi scenariji vrlo česti i vrlo često imaju negativne posledice po celokupno građanstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Rističević Marijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo mi poverioci i dužnici i svi smo radi da naplatimo, a manje radi da platimo.

Kao neko ko je bio žrtva i sudskih izvršitelja i privatnih, nadam se da sam kvalifikovan da nešto kažem o tome. Godine 2010. sudski izvršitelji su trebali da mi donesu 150.000 dinara, to se nije desilo, ali su ovi privatni, tamo negde 2014, 2015. godine, pre nego što smo ustanovili pravo na žalbu, naplatili, mislim, pola ličnog dohotka jedno godinu i po dana, i to su naplatili dugove Rističević Mirjane. Čak mi ni pol nisu pogodili. Prigovor od pet dana sam iskoristio, sud je imao pet dana da taj prigovor reši, oni to nikada nisu rešili. Posle jedno pet, šest meseci, to je sudijski nemar, inače, sudija za to nikada nije odgovarao, a onda su posle jedno pet, šest meseci doneli zaključak da ti dugovi Rističević Mirjane iz 2007. godine se ipak odnose na moju malenkost. Dakle, to je bila nečuvena odluka suda, postojao je spoj sudija i izvršitelja, tačno se znalo ko će da lupi pečat rešenja o izvršenju i tu sam bio dvostruka žrtva.

Kao dvostruka žrtva, mogu da apelujem na izvršenja koja se mogu odnositi na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika i zdravstveno osiguranje. Nadam se da se to neće desiti, ali po nekim mojim procenama, imamo 238.000 dužnika, za PIO osiguranje zemljoradnika. Imamo 155.657 dužnika za zdravstveno osiguranje. Dugovi su takve vrste da, recimo, negde po mojoj proceni, dug za PIO osiguranje sa kamatama je oko 180 milijardi, samo kamata je 95 milijardi. Dug za zdravstveno osiguranje je oko 50 milijardi, kamata je negde oko 24 milijarde. Znači, govorim o ukupnom dugu, od toga je kamata 24 i ukupno je to negde između 230 i 250 milijardi dinara. Ukupan broj dužnika za zdravstveno osiguranje je bio 155.657, a onih koji se sada osiguravaju ima svega 94.000. Znači, siromaštvo na selu, ljudi nemaju pravo ni da se leče. Od 600 poljoprivrednih gazdinstava trenutno imamo 94.000 osiguranika, a ovih koji duguju ima 155.657 nosioca i ima još onih koji su članovi poljoprivrednog gazdinstva.

Dakle, treba omogućiti ljudima da se leče, a da bi to uradili moramo regulisati ove dugove, na takav način da ne budu plen eventualnih izvršenja, jer to oko dve milijarde evra, to poljoprivrednici ne mogu platiti zato što manje-više Srbija, odnosno srpska sela su pretvorena u zbir manjih i većih staračkih domova i zato je moj apel ne samo na Ministarstvo pravde, nego i Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede, da konačno nađemo način da rešimo ove dugove koji su nastali do 30.06.2013. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja bih voleo da građana kao što je kolega narodni poslanik Marijan Rističević bude u Srbiji što manje.

Moram odmah da vam kažem da sam razmišljao koja prva rečenica moja da bude kada budem govorio o ovom Predlogu zakona. Opredelio sam se da citiram gospođu Jelenu Deretić, koja je rekla - izvršitelji više neće moći da divljaju. Ako je ona to kazala, znači da je to tako bilo. Ona je najavila da će izmene i dopune ovog zakona uslediti u prošloj 2018. godini. E sad iznosim lični stav, ja bih voleo da do izmena i dopuna ovog zakona nije došlo još i za dve godine, ako su izmene ovakve kakve mi imamo priliku da vidimo.

Moram još nešto da kažem. U jednom momentu sam pomislio da ste vi ministar protiv pravde, jer ste se nešto žalili na 614.000 neizvršenih predmeta, a nije tako, znamo da nije tako, vi se trudite da na najkvalitetniji način obavite tu ulogu. Ali, vi ste već ministar od 2016. godine i kazali ste da 614.000 neizvršenih sudskih odluka postoji za koje su nadležni sudski izvršitelji. Mi smo možda jedna od ređih zemalja gde je dualizam kada su u pitanju izvršitelji. Imamo sudske izvršitelje, imamo ove javne, u narodu poznatije kao privatni izvršitelji.

Sad kad su pominjale neke moje kolege da je najveći broj bio presuda vezanih za izvršenje po osnovu potraživanja od strane komunalnih preduzeća, to je tačno bilo u strukturi presuda koje je trebalo izvršavati, odnosno izvršenih predmeta. Bilo bi zanimljivo da ste vi napravili analizu, ako je to bilo moguće, a ja mislim da jeste, možda ne potpuno, ali sigurno smo mogli da vidimo zbog čega toliko veliki broj neizvršenih akata stoji. Da li je to što su građani Srbije bahati, što neće, što ne priznaju zakone? Lično mislimo da nije takva situacija. I odmah da znate da se mi u SRS protivimo ovakvom predlogu rešenja, ali smo za to da se poštuju svi zakoni, pa pošto nismo mogli da intervenišemo na drugi način, mi smo podneli preko 80 amandmana na ovaj zakon i o tome ćemo govoriti kada bude rasprava po amandmanima konkretno o svakom našem amandmanu.

Hoće se izgleda stvoriti zabuna da su poslanici SRS stali u zaštitu dužnika. To nije tačno, jer ima i dužnika i poverilaca i nama je stalo da se sprovodi zakon, ali pod jednim uslovima koji bi bili normalni i koji ne bi bili tako katastrofalni i strašni za građane Srbije.

Vi ste sami mogli to da vidite da nijedan zakon nije ovoliko štetnih posledica naneo građenima Srbije, kao što je Zakon o izvršenju, kako onaj iz 2011. godine, odnosno čija primena počela 2012. godine, tako i ovaj u 2016. godini. Pa, ste vi rekli razloge zbog čega se pristupa donošenju ovog zakona, a malo mi ovo nije ni logično da zakon koji ima 551 član Zakon o izvršenju i obezbeđenju 551 član interveniše se na 170 članova. To je 30,85% da se menja tog zakona. Da li je tu sve u redu?

Mi, znači se protivimo, zato što je praksa pokazala da se izvršitelji, njihovi zamenici koji ih je tri, pomoćnici i zaposleni, kod njih koji vi kažete da ih je oko 2000 hiljade, da se ponašaju bahato, to ste potvrdili vi u ministarstvu. Mi videli, tako nam i građani kažu. Naravno, u manjoj meri ima i onih koji su svoj posao shvatili ozbiljno i rade ga profesionalno.

A, vi ste videli zbog čega su vam bile primedbe iz Komore izvršitelja, pa zato što oni procenjuju da neravnopravno ide podela tih predmeta, a da vam ne pričam i da ne uzimam vreme, to je ono kao cariniku šta da poklone? Da mu poklone jednu smenu njima je najbolje kada imaju predmete za izvršenje. Astronomske nagrade, koje ste vi ostavili mogućnost da imaju, to nije proizvodnja ove olovke. To je rešavanje nekih problema drugih.

Ne bih se u potpunosti složio, naravno ni u jednom momentu, ne bih da potcenim diplomirane pravnike sa položenim pravosudnim ispitom i sa nekom dugogodišnjom praksom ali setite se kada su sudsko izvršenje radili zaposleni sa četvrtim stepenom stručne spreme bilo je to čak i uspešno. Kod nekih uspešno, kod nekih nije. Ko je to radio uspešno? Oni koji su bili profesionalni, odgovorni sa jedne strane i koji su posedovali veštinu da najmanje štete pretrpi dužnik, a da poverilac bude obeštećen ili da naplati svoja potraživanja, što je moguće efikasnije.

Vi ste videli ovo, čujem i od kolege Atlagića, nije trenutno tu, da i akademici su vrlo često neodgovorni, pa on pominje tamo jednog, on za meni nije sada ni bitan tako mogu ljudi i sa položenim pravosudnim ispitom. Vi ste ovde tim ljudima dali neki takmičarski duh da oni što više zarade. Oni su zaboravili i oni ne misle kolega Komlenski, oni uopšte ne misle o izvršenju presuda koje se odnose za naknadu za izdržavanje. I kažete da se prodaju 22 stana. Mislim da taj sa 22 stana uredno izmiruje svoje obaveze po osnovu doprinosa za izdržavanje, a ne redovno, ne efikasno izmiruju neki drugi koji nisu možda u situaciji, a oni koji i jesu, a to ne rade. To bi bila neka poslednja vrsta ljudi koji mogu da se svrstaju kada bi se pravila neka gradacija, loših ljudi. Taj ko ne učestvuje u doprinosu za izdržavanje, svog deteta, treba sud da donese odluku, a on posle ni dalje neće da poštuje. Ne pričamo tamo, gde to objektivno nije moguće, to je već nešto drugo.

Zbog čega sa 308 sistematizovanih mesta javnih izvršitelja, ma mi bi zato da ne postoje oni uopšte bili ali kažem postoji popunjeno 214, odnosno 217 sa tri zamenika. Nemam podataka da se sada to plaća, ali sam o tome govorio i javno i to je tačno da je u preprodaji u onom prvom periodu primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju na ovakav način nijedno izvršiteljsko mesto plaćalo se i do 50 hiljada evra i naravno nije to svako mogao. Ima puno ljudi u Srbiji koji bi mogli, možda da plate toliko jedan posao, ali ne može svako da dođe na red i to se odnosilo verovatno u periodu 2011. godine, odnosno 2012. godine.

Vi i na ovaj način, ako ne popunite sva sistematizovana mesta, određene favorizujete, pa će on umesto manjeg broja predmeta imati sada veći broj predmeta, jer nije sve popunjeno.

Činjenica da je Draško Darijević, on je načelnik Policijske uprave, bio ne znam da li je još, ne bi me iznenadilo i ako nije, načelnik Policijske uprave u Čačku, kažnjen sa 100 hiljada dinara rešenjem javnog izvršitelja zbog toga što nije asistirao javnom izvršitelju prilikom, čini mi se namirenja nekih dugova od fabrike reznog alata iz Čačka, što je po meni nedopustivo i mislim da to nije ni u skladu sa našim pravnim normama intencijama.

Rekli ste da je neujednačena praksa, pa zbog toga pristupate izmenama i dopunama ovog zakona, mislim da je ona vrlo ujednačena jer gule i iz jednog i iz drugog iz trećeg apelacionog suda, gule izvršitelji. Vrlo često u svoju korist, a ne u korist poverilaca i videli ste i govorili smo vam, a vi i sami znate da je konačno po izvršenju osnovni dug, uključujući čak i kamatu nadmašivao više puta ono što je bio prvobitni dug, uključujući i kamatu, a to nije dopušteno, to nije moguće.

Samo da vas podsetim i znate da pojedini izvršitelji, ne na njihova imena, naravno nisu oni baš toliko naivni, imaju i agencije za promet nekretnina i onda po vrlo jeftinim iznosima otkupljuju te dugove, uzimaju u nepokretnosti i onda ih prodaju po višestrukim iznosima. To država, pravni sistem ove države ne sme da dozvoli, više ćemo kada na dnevnom redu budu amandmani. Hvala vam.

Reč ima ministar, gospođa Kuburović.

Rečeno je šta smo učinili da se taj veliki broj starih predmeta u sudovima reši. Pa, ja ću vam reći, kada sam postala ministar 2016. godine gotovo milion i 700 hiljada starih izvršnih predmeta je bilo, danas je 614 hiljada predmeta u sudovima. Iako ste slušali kada sam prethodno obrazlagala kako se uopšte pojavio ovako veliki broj, razlog je prikrivanje stvarnog stanja u sudovima i zato su se predmeti razvodili kao rešeni samim donošenjem rešenja o izvršenju iako nije bila sprovedena apsolutna nijedna radnja niti su ta izvršenja namirena.
Da li je neko izvršenje sprovedeno uspešno, možemo reći samo ukoliko je poverilac ostvario svoje pravo, ukoliko je ono naplaćeno, odnosno ukoliko je izvršeno.
Ono što je takođe bitno i što i građani treba da znaju, kada je reč o naknadama i nagradama za rad javnih izvršitelja, podsetiću vas da je 2016. godine javno izvršiteljska tarifa izmenjena u velikom delu u odnosu na prethodnu i bile su limitirane nagrade i naknade koje mogu da dobiju izvršitelji, za razliku od one koja je bila doneta 2011. godine gde taj limit apsolutno nije postojao i naknada se naplaćivala u zavisnosti od vrednosti potraživanja.
Isto tako, odgovorno tvrdim da će i nakon usvajanja ovog zakona Ministarstvo pravde brzo pristupiti donošenju nove javno izvršiteljske tarife u skladu sa ovim izmenama i da će one biti i te kako povoljnije kada je reč i poveriocima i o dužnicima. Mnogi troškovi koji sada postoje u tarifi više neće postojati niti će biti moguće da se tarifiraju. Jedan od razloga je to što je izvršiteljima omogućeno da elektronskim putem pribavljaju odgovarajuće podatke tako da ne moraju više pismeno da dostavljaju kao što je podatak pribavljanja adrese. Tako da elektronskim putem bukvalno u roku od dva minuta mogu da dobiju informaciju od MUP kada je reč o adresi, prebivalište ili boravište, odnosno isto takvu mogućnost imaju povezivanje sa APR, kada je reč o sedištima. Tako da apsolutno više ne postoji razlog da se usluge dostavljanja tarifiraju.
Pominjali ste takođe i izricanje novčane kazne od strane javnog izvršitelja. Volela bih da mi pokažete takvo rešenje jer samo je sud isključivo nadležan da izriče novčanu kaznu, pa i ako je izrečena policiji zbog ne pružanja asistencije, to je mogao da uradi samo sud. Tako da bih volela da proverite da li je reč o javnom izvršitelju ili je reč o sudskoj odluci, samo iz razloga što je sud za to nadležan.
S druge strane, pitali ste zašto nisu popunjena sva izvršiteljska mesta. Jedan od razloga je upravo taj što mi vršimo nadzor, vršimo kontrolu i pratimo koji broj predmeta je u radu kod javnih izvršitelja i da li je potrebno popunjavati upražnjena mesta ili ne, naročito u manjim mestima se postavlja pitanje da li je ekonomski opravdano da bi javno izvršiteljske kancelarije mogle da opstanu. Tako da upravo na osnovu toga se i procenjuje kada će biti raspisan konkurs, da smo tako halapljivi i da neko na taj način popunjava izvršiteljska mesta kako ste rekli. Verujem da bi za vreme mog mandata bilo mnogo više raspisanih konkursa, ali samo jedan konkurs je raspisan pre nekoliko meseci i još uvek nije okončan. Za nekoliko upražnjenih izvršiteljskih mesta i to uglavnom da se popune ona gde su izvršitelji bili razrešeni ili su podneli ostavku, tako da su zamenici sada na tim mestima, pa imamo i zakonsku obavezu da konkurs raspišemo.
Pomenuli ste da postoje izvršitelji koji imaju svoje agencije za promet nepokretnosti, ja bih volela da mi dostavite takve podatke, jer sam kao ministar i razrešavala nekoliko izvršitelja, upravo zato što su pored izvršiteljske delatnosti se bavile i drugim nespojivim delatnostima. Takvih izvršitelja je za sada pet. Tako da, ko god ima podatak da se izvršitelj bavi još nekim poslom pored izvršiteljske profesije može da dostavi informaciju Ministarstvu pravde, i svakako ćemo postupiti u skladu sa zakonom i utvrditi da li postoji nespojivost i doneti rešenje o razrešenju takvog lica. Mi takvim podacima ne raspolažemo, a ukoliko imate, ja bih volela da nam to dostavite.
Pošto moj pomoćnik ne može da se obraća, moram da kažem da nije tačno to što ste naveli na početku da je Jelena Deretić rekla, s obzirom da je citirate navode iz dnevnih novina, ne verujem da ste igde čuli da je takvu rečenicu izgovorila. Tako da, evo, ja mogu još jednom da kažem, s obzirom da sam imala prilike i da pročitam taj intervju u integralnom obliku, da takvu rečenicu pomoćnik nikada nije izgovorila.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Pošto ste, gospodine Periću, pomenuli različite primere zaista neodgovornog ponašanja na koji ukazuju narodni poslanici iz SNS, želeo sam da vam kažem da to nažalost nisu jedini primeri. Dakle, ne samo ono za šta znamo da je neverovatno, ali ipak izašlo iz usta koje kakvih i akademika, glumaca, znate već kojih ljudi koji sami sebe proglašavaju za neku vrhunsku elitu, u ovom narodu nikome nije jasno iz kojih razloga i sa kojim pravom, ali, mi se sa takvim situacijama susrećemo bukvalno svakodnevno, ali shvatite bukvalno svakodnevno.

Mislim da se još sinoć i jutros dogodilo da tu vrstu neodgovornosti sebi dozvole ljudi poput Vuka Jeremića, koji to naravno radi preko tvitera, jer se niti oglašava drugačije niti ima bilo kakvu drugačiju političku aktivnost do tu virtualnu, ali i ovde u domu Narodne skupštine Zorana Živkovića. Ja ne znam šta je neodgovornije od onoga što su ti ljudi uradili.

Dakle, oni su, da znaju građani Srbije, najpre, napravili neku neverovatnu konstrukciju da se, zamislite, pretili likvidacijama tzv. liderima, te samo proglašene elite i samozvane opozicije, a u stvari sve samim liderima bivšeg režima. Ali, dakle, oni su napravili konstrukciju da njih sada neko hoće, zamislite da likvidira, a onda su ovde kroz usta Zorana Živkovića zapretili da će oni da uzvrate vatrom istom merom ili nekakvim oružjem, oružje su pominjali.

Dakle, to je po meni vrhunac neodgovornosti, one koje je tragično štetna po građane Srbije i koja je potpuno na liniji i onih njihovih vešala, testera i dugih cevi kojima su se bavili ranije, predstavlja apsolutni sunovrat, prelom svih mogućih političkih ideja, Ti ljudi više ne znaju šta da kažu, ti ljudi više ne znaju šta da rade da bi zaslužili nekakvu medijsku pažnju i onda na taj način, dakle neverovatnim uznemiravanjem građana i prizivanjem nesreće u ovom društvu pokušavaju da postanu nešto bitniji nego što jesu, a koliko jesu jasno je njima samima i ne bi se ovim bavili da su nešto drugačiji.

S druge strane, šta je ozbiljan i odgovoran pristup? To je voditi računa o interesima Srbije. Primera radi, danas je Aleksandar Vučić, zajedno sa mađarskim predsednikom, otvaranjem zajedničkog spomenika čoveku koji povezuje istoriju Mađarske i istoriju Srbije, reč je o spomeniku Janošu Hunjadiju ili Sibinjanin Janku, ustanovio da su zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom odnosu dva rukovodstva, odnosno dva naroda, danas naši odnosi, dakle odnosi Mađarskog i Srpskog naroda, najbolji u istoriji, ali to nije reč samo o sentimentalnoj ravni, mi danas umesto da smo dvanaesti po redu partneri jedni drugima, mi smo peti po redu. Danas je Aleksandar Vučić primivši novog ambasadora Ruske Federacije sa njim konstatovao da mi imamo najbolje moguće odnose u istoriji dva naroda, ovog puta ruskog i srpskog, ali izvan strateškog partnerstva, a to je rekao sam gospodin Bocan Harčenko, novi ambasador Ruske Federacije, mi smo danas u prilici da govorimo i o energetskim sporazumima, o novim saobraćajnim projektima koje realizujemo zajedno po novim projektima u sferi vrhunskih tehnologija. To je ozbiljan i odgovoran odnos, a ovo, ove pretnje i ove neverovatne konstrukcije koje sebi dozvoljavaju koje kakvi Jeremići, Živkovići, to su vam primeri te neodgovornosti.

Upravu je, inače Sanda Rašković Ivić, kad kaže - to što oni rade, to liči na lajanje sa one strane plota, ali to nije opravdanje za izazivanje bilo kakve nesreće ovom narodu i mislim da je to važno da pomenemo kad pričamo o neodgovornosti.