Dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje rasprave predsednik Odbora za pravosuđe i upravu je rekao da je ovaj predlog zakona razmatran na Odboru i da je jednoglasno usvojen. Radi javnosti, želim samo da
kažem da poslanici SRS nisu prisustvovali toj sednici, a da jesmo, svakako, bili bismo protiv ovog predloga, a već smo počeli da obrazlažemo i obrazložićemo to do kraja.
Vrlo interesantno da ima preko 170, 180 izmena postojećeg zakona, i to govori o činjenici da je očigledno da i Ministarstvo nije zadovoljno onim rešenjem koje sada postoji. Verujte, sa ovoliko izmena nemoguće je suštinski promeniti ovaj sadašnji zakon. Mi smo, takođe, uložili veliki broj amandman, a pre svega da bismo skrenuli pažnju na neke detalje iz predloga zakona, bez ambicije da bi tim našim amandmanima mogli nešto preterano da promenimo iz razloga osnovne razlike između nas iz SRS i Vlade, a to je nadležnost poslova izvršenja i obezbeđenja.
Negde u maju smo počeli u celoj Srbiji kampanju za ukidanje javnih izvršitelja i delimo građanima „Veliku Srbiju“ u kojoj smo detaljno napisali zbog čega mi to tražimo i na koji način mi mislimo da bi trebalo biti rešeno pitanje izvršenja.
Naše aktiviste neki ljudi pitaju – dobro, šta vi mislite, ako se ukinu javni izvršitelji, da li to znači da ljudi koji su dužnici više neće morati da izmiruju svoje dugove? To svakako ne znači to. Naprotiv, mi nikada nismo bili za građansku neposlušnost, nikada nismo tako nešto zagovarali i mislimo da svako mora da izmiri svoje obaveze i prema državi i prema javnim preduzećima i prema bankama, dakle, prema svim poveriocima.
Mislimo da to mora da se uradi na jedan pravičniji način, pre svega, da se izvršenje vrati u nadležnost pravosuđe, u nadležnost sudova, jer nije normalno to što se nametnula neka teza u javnosti, kada su u pitanju notari, evo, izvršitelji, da je bolje za građane, da je bolje za narod ako taj posao radi nekih 200 ili 300 ljudi u celoj Srbiji i naravno da će se oni ponašati kako im se prohte, a da se tako ozbiljni poslovi izmeste iz pravosuđa koje je jedna grana vlasti, koje mora biti ozbiljno.
Naravno, bilo je problema kada su izvršenja radili sudovi, ali je bilo, ne zbog toga što je bio problem u tadašnjem zakonu, već je problem bio u funkcionisanju i u radu nekih pojedinih ljudi. Takvih problema, nažalost, imamo u svim sferama i ne možemo probleme rešavati tako što neko ne radi dobro, pa ćemo mi to da mu uzmemo i da damo nekom drugom koji će to da radi još lošije. To nije rešenje. Rešenje je da se tamo gde treba taj posao radi, da se uredi sistemski i da to zaista i funkcioniše.
Apsolutno smo protiv toga da se licima, dužnicima, bez obzira kakav dug je u pitanju, može oduzeti nepokretnost, pogotovo ako je u pitanju jedina nepokretnost. Ne može država da od svog naroda, od svojih ljudi pravi beskućnike. Nema pravo na to. Neodgovorno je, svakako, i zadužiti se nekim velikim novčanim sredstvima koja kasnije se teško vraćaju, ali ovde najviše izvršitelji rade na namirivanju dugova banaka, a mora, opet na nivou državi, u saradnji sa Narodnom bankom, da se malo uredi taj način kreditiranja i da banke moraju da preuzmu deo odgovornosti. Ne može sva odgovornost da bude na onome ko je uzeo kredit. Banke moraju biti svesne da ljudi mogu da se razbole, da ljudi mogu da ostanu bez posla. Znate, različite situacije se dešavaju u životu ljudi.
Ono što je, takođe, problem ovog zakona, sada izmenjenog, jeste činjenica da se izvršiteljima, odnosno da se poveriocima preko izvršitelja nudi mogućnost da oni biraju nepokretnost dužnika iz koje će namirivati svoj dug. To jednostavno nije moguće. Ako je neko upisao hipoteku na neku nepokretnost i na ime te hipoteke tom drugom čoveku dao kredit, a pri tom kasnije shvatio da je pogrešio, recimo, procenjeno je da nečija kuća vredi 10.000 evra i na ime toga banka mu je dala kredit, a kada je došlo do toga da kredit ne može da se izmiri, banka kaže – nismo dobro procenili, ta kuća ne vredi 10.000 evra, ali on ima onu drugu koja vredi 10.000 evra, pa ćemo nju da uzmemo. To jednostavno nije moguće.
Hipoteka može da se naplati isključivo iz nepokretnosti na koju je upisana hipoteka. Mi takođe mislimo da ono što je nekada Kori Udovički, kada je bila ministar u onoj prethodnoj vlasti, ali očigledno je i vama bila dobra, pa je i kod vas bila, koja je govorila - ko ne može da plati struju neka proda kuću ili stan. To je zaista zločin. Vi morate, država, mi, svi, nadležni organi, moraju da omoguće ako neko ima samo jednu nepokretnost, po članu domaćinstva, mi smo kroz amandmane napisali da treba svakome da se ostavi najmanje 10 m2 po članu domaćinstva, a čak razmišljamo da bi to moglo biti i 12, u nekim državama je to i do 15 m2.
Dakle, na taj način ćemo zaštiti te porodice da ne ostanu na ulici. Onaj ko je dužan neka vraća, ako nema drugo mogućnost, drugu nepokretnost, neka vraća taj svoj dug do kraja života, do kraja radnog veka, pa posle i penzionog, pa vratiće bar onaj najveći deo, a ne sada da bi poverilac bio jedino zadovoljan, ajmo mi odmah da prodamo njegovu kuću, a tamo ispred čeka onaj koji će da je kupi, pa za dug od 5.000 evra proda se kuća za 20.000, a ona realno vredi 50.000 evra i već sledećeg dana se proda po realnoj vrednosti i onda se deli taj profit između svih učesnika u tom lancu. To je službenik banke, to je izvršitelj, to je taj lažni kupac. I ovo nije priča da bi se čula, ovo je živa istina.
Mi smo u ovom, ponavljam, pokazujem ponovo izdanje „Velike Srbije“, specijalnom izdanju gde najavljujemo ukidanje izvršitelja, naveli puno primera, konkretnih. Ovde imamo, takođe, ljudi nam donose s terena, šalju, zovu telefonom, šalju mejlove, puno primera takođe kojima dokazujemo da smo u pravu i da ovo nije dobar način za rešavanje, odnosno za izmirivanje dugova. Naravno sve te primere, koliko god nam vreme dozvoli mi ćemo maksimalno izneti kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima.
Ono što želimo da naglasimo jeste da će SRS, čuli ste već od našeg ovlašćenog predstavnika, da smo već prikupili više od 100.000 potpisa građana koji su saglasni s nama da treba ukinuti javne izvršitelje i vratiti posao izvršenja i obezbeđenja u nadležnost sudova, mi ćemo za redovno zasedanje, odnosno pripremamo, već smo skoro završili, jedan ozbiljan predlog zakona koji će svakako biti od strane Skupštine poslat i Vladi na razmatranje, i mi ćemo u tom predlogu vratiti, odnosno predložiti vraćanje izvršenja u nadležnost sudova. Taj predlog će biti sasvim smo sigurni i u skladu Ustavom i pravičan, i poštovaće osnovna ljudska prava, i poštovaće i prava poverilaca i prava dužnika.
Naravno, tada ćemo biti spremni na svaku sugestiju i od strane ministarstva, i od strane kolega iz vlasti, i očekujemo da ćemo konačno tada i na taj način rešiti ovaj veliki problem.
Verujte, gospođo Kuburović, pretpostavljam da to znate, jer to prosto svi ljudi znaju, izvršitelji su strah i trepet, to je nešto čega se građani toliko plaše, i danas, ja mislim, nema institucije u Srbiji na koju se više gnušaju i na koju su ozlojeđeniji građani nego što su to javni izvršitelji. Hvala.