Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, gospodine Orliću, gospodine Martinoviću, i vi svi koji se sećate Dragoljuba Mićunovića. Znam da je DS i dužničkom ropstvu, ja to znam i to govori gospodine Martinoviću i vaš sugrađanin iz Rume, Borović, da li se tako zove? Govori o operaciji, špekulaciji vrednoj jedan potez olovke, on i Pajtić, jedanaest miliona dinara i poslušnost ostatka DS prema Đilasu. Čista servilnost.
Zamislite gospodina Mićunovića koji je ovde govorio u ovom parlamentu i onom preko, u vreme kad su bile najoštrije polemike kada je opozicija htela da bojkotuje i tako dalje. On je govorio samo me na bajonetima možete izneti odavde. Nekog je citira. Gospodine Mićunoviću, kakve to bajonete Dragan Đilas? Kakve su to bajonete? To nisu ove, to su izgleda druge bajonete koje su vas naterale u tim godinama da na poziv Dragana Đilasa napustite parlament i da u svojoj karijeri učinite nešto ovako u tim godinama.
Takođe mislim da je on govorio izreku, biraj društvo, nemoj da društvo bira tebe. Pa, gospodine Mićunoviću, izgleda da je društvo izabralo vas. Opasno društvo predvođeno Draganom Đilasom. Od patriotizma ni „p“, društvo koje ide Haradinaju i Tačiju na ruku, koje je i ranije išlo.
Navešću vam jedan sprski paradoks. Tibor Cerna, Mađar, gine na Košarama sa poslednjim rečima: „Za ovu državu je vredelo umreti.“ Zapamtite, iz sela u opštini Kovačica. Njegovi nemaju telefon, toliko su siromašni, javljaju na komšijski telefon tri dana kasnije da je poginuo. Gine za ovu državu.
U isto vreme Dragan Đilas, vođa saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca, poput onog Marisav Petrović, Sergej Trifunović po njegovim izrazima, da bi on sam streljao Tibora Cernu. Sada, ponovo bi ga ubio.
U isto vreme, kad ovaj gine, Sergej Trifunović beži i formalno u Ameriku, beži na agresorsku stranu, koja je istresla 22 hiljade tona na ovu zemlju. Da li je to istina? Jeste.
U isto vreme Dragan Đilas, vođa ovog saveza u Češkoj se češka sa reklamama. Vuk Jeremića, sin Miška Jeremića, jednog od direktora Slobinog „Jugopetrola“, i u Londonu, da mali ne bi omirisao barut. Gde je bio Boško Obradović? Nije bio maloletan, imao je 23 godine, nije mu palo na pamet da sa vršnjacima na Paštriku deli sudbinu i na Košarama, nego je u Beograd došao da pokrene časopis „zveri“. E, to su te velike patriote. Nije bio spreman da pogine za KiM, ja to od njega i ne tražim, ali danas taj isti čovek je spreman da pogine za Šolakove i Đilasove privatne biznise. Hvala.