Opet moram da se vratim na ono što već postoji u Srbiji, a to je Produktna berza u Novom Sadu i malopre kolega Despotović je rekao da mi smatramo da je mali ovaj iznos od 50 miliona dinara, jer to berzansko poslovanje ima i rizični aspekt i svako ko predaje robu tamo normalno treba i da se osigura.
Produktna berza u Novom Sadu, koja ima odličnu saradnju sa Republičkom direkcijom za robne rezerve, godišnji otkupi od 100 do 150 hiljada tona pšenice i drugih žitarica. Međutim, sada kada bi se neka nova takva berza osnovala u nekom drugom delu Srbije koja bi, recimo, bila veoma značajna za centralnu Srbiju, za ariljski, valjevski kraj, za jug Srbije, gde se vrši promet, ali između proizvođača i onih koji to otkupljuju, drugih sirovina, odnosno poljoprivrednih proizvoda, to je nešto što bi država trebala da podrži i da se opredelimo za to u kojim krajevima Srbije će da se uspostavi jedno takvo berzansko poslovanje, gde će tačno da se zna i način skladištenja, gde će tačno da se zna i koja su to moguća odstupanja u zaštiti te cene.
Ne možemo mi sada da pustimo niz vodu, ni naše malinare, ni ljude koji se bave proizvodnjom jabuka i drugog voća, a i povrća i da se pravimo da ne postoje te iste cene na, recimo, robnoj berzi u Bolonji. Tamo sam, mislim, u toku tog najvećeg njihovog berzanskog poslovanja, u tom periodu godine, bila dva puta, davno sa ljudima iz Agrozajednice Srbije, i to je tada našim poljoprivrednicima, koji su sa nama putovali, bilo neverovatno da se tamo pojave sa svojim proizvodima, sa svojom stokom i da odmah dobiju najbolju cenu, ali za kvalitet.
Znate, ne može ni na produktnoj, odnosno robnoj berzi da se nađe nešto što nema svoj kvalitet. Da bi se pospešio, dakle svaki taj čovek… Gospodine Đorđeviću, verovatno i vi razmišljate, to je vaš resor za rad i zapošljavanje, da veći broj ljudi, koji to žele, vratimo na srpsko selo, da li je tako, da oživimo srpsko selo, da podignemo nove zasade, da imamo novu proizvodnju. Zato je i ovo poslovanje važno.
Ove naše amandmane koje smo podneli su u funkciji tehničkog poboljšanja zakona. Ima i nekih suštinskih izmena, ali uglavnom takvih da se omogući da u budućnosti to berzansko poslovanje koje je veoma važno za Srbiju bude bolje i da pomogne kod plasmana robe na rusko tržište. To je zaista naša šansa. Sve što proizvedemo u Srbiji, da uzmemo u obzir i da Rusi imaju ogromna žitna polja i da oni imaju ključnu ulogu u diktiranju cena… Znate, kada u Rusiji skoči cena žita odmah se to odrazi na Produktnu berzu u Srbiji, a onda oni donesu odluku, to je zaista jedna toliko organizovana moćna i jaka zemlja i Putin i njegovi saradnici gledaju kretanje na svetskom tržištu, onda subvencionišu prevoz koji ima veoma važnu transport ulogu u otkupu i onda balansiraju i gledaju kako da zaštite i svoju cenu, a da i dobro prođu njihovi poljoprivredni proizvođači.
Kod nas toga nema zaista. Setite se samo prošle godine, imali ste na Vladi taj problem, kada je sada Severna Makedonija uspostavila, pored onih normalnih carinskih odnosa koje imamo, van carinske kvote i tražili su od naših mlinara da se prilagode novo nastaloj odluci njihove Vlade i da se raspakuju džakovi, da se čeka fitosanitarni pregled. Mesec dana je to moglo da traje.
Svedok sam i takvih slučajeva da se kamioni zadržavaju zbog fitosanitarnih pregleda i papira koji dolaze iz Sarajeva i njihove administracije, a ne iz Republike Srpske, nego baš iz Sarajeva, i da naši kamioni na Rači čekaju ko zna koliko dana. To je već povećanje i troškova transporta, a zamislite koliko su uništeni mlinari pre godinu i nešto dana. I onda kaže Rasim Ljajić – videćemo, čekaćemo još koji dan, pa ćemo da uspostavimo kontra mere. Kada se tako nešto desi, uvek Vlada mora da ima spremne mere i da odgovori, jer kako Rusi znaju da zaštite svoje proizvode, pa i mi valjda treba da znamo i da učimo od njih kako da zaštitimo naše i naše tržište.
