Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o robnim berzama.
Primili smo amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneola narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marjan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Kolega Rističević, izvolite.

Petak je, da bi malo ubrzali ja ću ubuduće, ovako malo da odustanem, da bi nadoknadili ono vreme koje sam vam potrošio preko granice.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Član 2. Predloga zakona o robnim berzama je vrsta člana koji mi uvek predlažemo da se briše. To je značenje pojedinih izraza i bez obzira na te uslove koji ste vi predvideli kako treba da izgleda Predlog zakona, nama nikada nije jasno zašto se mora objašnjavati šta koji termin u nekom zakonu znači, jer mi mislimo, a valjda je to normalno da će zakon primenjivati ljudi iz struke i valjda bar terminologiju znaju ako ništa više.

Sad već kad imamo taj član, mi smo vam predložili da se promeni u članu 2. stav 1. tačka 3, a tačka 3. je objašnjavate – tržišni materijal, jer je roba i nestandardizovani terminski ugovori kojima se trguje na robnoj berzi. E, sad, vi ste ovde objasnili šta je terminski ugovor i šta je spot tržište i mi smo u skladu sa tim i predložili da lepo u ovoj tački 3. stoji – tržišni materijal čine robe i nestandardizovani terminski ugovori kojima se trguje na spot i terminskim tržištima robne berze. Onda vi kažete – ne može to tako, vi iz Vlade, zato što tržišni materijal čine roba i nestandardizovani terminski ugovori kojima se trguje na spot i terminskim tržišnim robama robne berze, ne može to tako, jer spot tržište je tržište na kom se prodaje roba, terminsko tržište je tržište nestandardizovanih terminskih ugovora. I to je trgovina, bez obzira što je na drugi način, ali ne možete reći da to nije trgovine berzanske robe. Izvinjavam se, nisam videla da je isteklo vreme.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, složićete se sa nama da je ovaj zakon veoma važan za buduće funkcionisanje poljoprivrede u Srbiji, naročito zbog činjenice da robna produktna berza i naša novosadska produktna berza je jedan od lidera u ovom delu Evrope.

Ovaj institucionalni okvir koji treba da nas izvede kao što ste vi rekli u svom uvodnom izlaganju, odnosno naše proizvode i na svetsko tržište je samo zakonski okvir, ali moramo da dođemo do toga, a tu je i kolega Rističević, tu su i mnogi drugi ljudi koji dolaze sa područja Vojvodine, ali i drugih krajeva Srbije koji se suočavaju sa tim da pre nego što svoje proizvode plasiraju putem produktne berze imaju mnogo drugih problema. To su: grad, nedovoljne subvencije koje mi tražimo izmenama i dopunom zakona o Subvencijama za poljoprivredne proizvode, jer evo imate trenutno danas aktuelnu situaciju da je cena pšenice niža nego što je to uobičajeno, možda i niža nego u protekle četiri godine. Ja se sećam 2011. ili 2012. godine, da je ona imala svoj maksimum od 25 čak dinara, a cena brašna je bila skoro 31 dinar. Danas srpski seljak mora da gleda prvo u nebo, pa posle da vidi šta će i kad država da vrati, koje će subvencije da dobije, a onda eventualno da se pojavi.

Međutim, produktna berza nije nažalost napravljena za običnog srpskog seljaka, već za one koji imaju veće komplekse zemlje, a naročito za ove strance koji su uzeli ogromne njive, hektare i na desetine hektara u zakup pod sumnjivim uslovima u vreme još ovih žutih i to tako ide iz godine u godinu za svoje zasada svojih žitarica, a običan onaj poljoprivrednik, jer prosek njiva na koje se seje pšenica u centralnoj, južnoj, zapadnoj, istočnoj Srbiji je veći od dva do tri hektara i to je mnogo, malo je onih kojih na većem polju to seju.

Pre svega, država treba da se zabavi time kako će organizuje da svi ti manji poljoprivredni proizvođači, što uporno SRS zahteva kroz naš program i kroz ideju za poljoprivredu, sve to na jednom mestu da neko otkupi za njih, a onda neka se on pojavljuje na toj robnoj berzi.

Zaista je neverovatno da ljudi iz tih udaljenih ruralnih sredina, naročito iz planinskih predela, pa tamo sve kada pogledate ceo kraj, i užički kraj, i onda krenete putem Zlatibora do Nove Varoši, Priboja, Prijepolja, nemaju mogućnosti da ono što proizvedu na tim manjim posedima daju na robnu berzu.

Drugo pitanje je za vas, kolega Rističeviću, kao predsednik Odbora za poljoprivredu da li ste do sada ustanovili ko je sve vršio za vreme vladavine Rasima Ljajića, koji je ranije bio ministar trgovine i dosovske Vlade, zloupotrebe kod skladištenja pšenice iz robnih rezervi, gde su nestale ogromne količine i ko je bio taj povlašćeni i u Vojvodini pod palicom Bojana Pajtića i njegove prevarantske ekipe u vašoj Inđiji kada je bio Ješić i da ne ređam dalje sve te lopuže i gde je nestala ogromna količina te upravo berzanske robe koja je završila u njihovim džepovima, tih lopova i kriminalaca?

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Despotoviću.

Hvala, gospodine Arsiću.

Ovaj amandman se odnosi na član 2. stav 1. tačka 6) menja se i glasi: „spot tržišta je tržište na kome se roba prodaje i isporučuje nakon zaključenja berzanskog posla po trenutnoj ceni“. Smatram da se amandmanom na bolji i precizniji način definiše predmet ovog zakona.

Kako se radi o sasvim novom zakonu, gde nemamo nikakvih iskustava iz prakse, to jest primene ovog zakona, ja ću apostrofirati u tekstu ovoga predloga zakona gde stoji da nije dozvoljeno da robna berza u svoje ime i za svoj račun trguje tržišnim materijalom.

Sve ovo lepo stoji, ali kako ih kontrolisati i držati pod sijalicom, kao da zaposleni i članovi uprave ne mogu davati savete o trgovini tržišnim materijalom? Iskustvo nam govori, ma koliko predvideli i precizirali neke stavke ili članove zakona, kada je u pitanju ljudski faktor, tu uvek ima prostora za manipulativne radnje, pa me i ovaj novi Predlog zakona plaši da ne bude izmanipulisan i zloupotrebljen, jer kako ljudima zabraniti ili ih sprečiti da podele sa nekim informaciju, pa makar ona bila i službena tajna.

Što se tiče minimalnog kapitala berze, vi ste u ovom Predlogu zakona naveli da minimalni kapital robne berze ne može biti manji od 50 miliona dinara. Nisam siguran da je ovo najbolje rešenje, jer smatram da je ovaj ulog mali i da ga treba povećati radi veće i ozbiljnije konkurencije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Periću, izvolite.

Kolege narodni poslanici, kada govorimo o robnoj berzi, mi, pre svega, vidimo veliki broj poljoprivrednih proizvođača. Naravno, njihova sudbina, njihova proizvodnja ne mogu u startu da se uklope u ovo što normira ovaj Predlog zakona i ovde vidite kakav je naš odnos prema ovom zakonu. Duboko smo svesni da ovaj zakon treba da postoji, ali smo pokušali sa nekim intervencijama kako bi to bilo bolje.

Pošto se danas dosta govorilo o medijima, berza je tržišni medij, ali mnogo objektivniji, kolega Rističeviću, od N1, Nove, od „Danasa“ i mnogih drugih medija o kojima ste vi govorili. Berza stavlja u centar robu, pre svega, a ne pojedince, ne vlasnike robe i ne one koji su zainteresovani za kupovinu te robe.

Gospodine ministre i vi, gospodo iz Ministarstva trgovine, mogli bi da razmišljate, to bi bio i dobar način da se sačuva određeni broj stanovništva u ruralnim predelima, ukoliko bi i u Beogradu nešto slično robnoj berzi moglo da se formira gde bi oni mogli da plasiraju svoje poljoprivredne proizvode koji sigurno imaju zaštitni znak zdrave hrane, a veliki broj građana Beograda ima sigurno potrebu za tako kvalitetnim proizvodima. To je on što bi dobro moglo da posluži građanima Srbije. Dva bitna razloga su za to. Jedan je da nam sela i manja opštinska mesta ne ostaju prazna i pusta. S druge strane, da ti ljudi, kada već žive tamo gde oni možda i vole da žive, mogu da zarade neki novac i da pruže kvalitetnu uslugu građanima Beograda. Hvala.