Gospodo narodni poslanici, nedavno je na toj televiziji koja se žali na ugrožavanje slobode medija, nedavno je gostovala jedna novinarka pod znacima navoda. Zašto pod znacima navoda? Zato što je to bila novinarka i vlasnica neregistrovanog portala. Znači, ako je elektronski portal nije medij onda ni ta osoba nije novinarka. Ako je to medij nije registrovan u registru medija. Vi uđete u APR i nađete da taj medij nije registrovan. Gostovala je na ovoj televiziji koja takođe nije registrovana, uđete u registar medija u APR, nema ga. Uđete u registar elektronskih medija, kod REM-a N1 televizije nema, nema ni „Nove S“, to su televizije koje žestoko, ne samo kritikuju, već ponekad i vređaj, izmišljaju itd.

Vi taj medij ne možete da tužite. Ja ima dopis, u ovim fasciklama, njihovog advokata koji na jednu tužbu, izvesnog gospodina, kaže, mi ne možemo da budemo tuženi, ne vodimo se u registru APR-a i nismo registrovani u REM-u kao pružalac medijskih usluga, REM ne radi svoj posao da radi oni bi SBB-u naložio da isključi lažne prekogranične kanale, zato će Đilas protiv promenama u REM-u i to je glavni njegov cilj da zadrži novac, i zato se bori za vlast, u stvari se bori da bi kroz vlast stekao prevlast u REM-u.

Nadalje, ja nemam ništa protiv N1 televizije, ni protiv Nove, ali hoće li Jugoslav Ćosić da mi objasni da on svoje emisije vodi iz Luksemburga, da su registrovani u Luksemburgu. Prvo je rekao da program emituju iz Slovenije. Međutim, slovenački regulator mi je odgovorio da to nije tačno, da N1 televizija nije registrovana u Sloveniji i da odatle nereemituje program u Srbiji.

Pa, se onda ustanovilo da se to čini iz Luksemburga. Hoće li onda, kaže, da on svoje emisije emituje iz Luksemburga, hoće li da mi kaže da na „Novoj“ Olja Bećković svoju emisiju emituje i vodi iz Luksemburga, hoće li da mi kaže da Ivan Ivanović takođe sa „Nove S“ televizije to radi iz Luksemburga. To naprosto nije tačno. Neka Jugoslav Ćosić radi šta god hoće, ali nek se prvo registruje u Srbiji kao elektronski medij i onda nek se žali na pritiske na medije ukoliko oni postoje. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Pravo na repliku gospodin Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kaže, gospodin Rističević da sam se zagonetno smeškao. Jesam se smeškao zato što ste gospodine Rističeviću sve u pravu što ste rekli u vaša dva malopređašnja javljanja, pogotovo kada je reč o onom delu da Đilas hoće potpunu kontrolu i kada je reč o REM-u i naravno da hoće potpunu kontrolu, baš onakvu kontrolu nad medijima kakvu je imao u vreme dok je vršio vlast u Srbiji.

Vi se dobro gospodine Rističeviću sećate tog vremena i tog medijskog mraka u pravom smislu te reči. Ono što danas, ta tzv. opozicija ima na raspolaganju, kada je reč o medijskom prostoru, to je neuporedivo više nego što je SNS imala dok smo bili u opoziciji.

Podsetiću vas gospodine Rističeviću, da SNS nije imala prostora ni u jednom jedinom mediju dok smo bili u opoziciji. Imali smo jedan simboličan prostor na jednom radiju, u pitanju je radio Foks. Jedino mesto gde je za to vreme mogao da se pojavi neko predstavnik SNS bio je radio Foks i to, mislim nekoliko puta nedeljno, ali smo uprkos tome uspeli da dopremo do građana tako što smo vredno i radili, i obilazili građane od vrata do vrata. Sve smo radili ono što danas ovi koji nam zameraju nekakav medijski mrak ne rade. Znate, njih mrzi i da obilaze Srbiju, i da idu od vrata do vrata, oni ne znaju to da rade. Nikad nisu ni radili, niti će ikad raditi, za njih je to potpuna nepoznanica i zato nikada neće doći na vlast.

Kada je reč o televiziji N1 i o kampanji koja se sprovodi danima protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, poslanika SNS, pa vi ste gospodine Rističeviću videli sinoć jednu emisiju….

(Marijan Rističević: Nisam gledao.)

Niste ništa naročito propustili. Pet nekakvih istomišljenika se okupilo da analizira govore narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada postavljam pitanje, ko ovde zapravo koga targetira. Ko kome crta metu na čelu ili kako to oni vole da kažu, mi njima ili oni nama. Kada izmontiraju razne televizijske priloge, kada istrgnu iz konteksta čitave govore, čitave rečenice, i to predstave na način kako njima odgovara, onda se ne pitaju da li oni time zapravo nama crtaju metu na čelu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Pravo na repliku sada imam Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, gospodine Martinoviću, ja taj kanal retko gledam. Ja ću da pokušam samo da nabrojim koje medije kontroliše Dragan Đilas i opozicija. Mi ne kontrolišemo nijedna, čak i RTS je više naklonjena njima nego nama. Meni to čak i ne smeta. Vi svakako znate da postoje televizija „NovaS“ da je protiv zakonito uzela prvi kanal na SBB koji je trebalo da po zakonu članu 100. pripadne RTS, koji je po meni više njima naklonjen nego nama. Ali, bože moje, njihovo je pravo da misle drugačije, ali zakon mora da se poštuje.

Na sledećem kanalu je N1 televizija ili obrnuto. Znači, protiv pravno su to uradili. Protiv pravno nisu registrovani kao mediji u Srbiji i oni se žale na medijsku scenu u Srbiji, na slobodu medija u Srbiji gde su toliko slobodni da nisu registrovani. O nedeljnicima „NIN“, „Nedeljnik“, „Vreme“, šta još tu ima, gotovo svi njihovi, „Novi magazin“ i tako dalje. Od štampe dnevne, „Danas“, „Blic“. Ja kad otvorim „Blic“, ja sam ljubimac medija, isključivo u negativnom svetlu. Pošto ja nemam svoje medije ni novinare kada ukucam u gugl moje ime i prezime tu dobijem „Blic“ misli da sam opasniji nekad od Andrije Artukovića, ne znam šta sam njima uradio, ali ako je o targetiranju reč, onda je „Blic“ i njihovi mediji slične prirode su mene targetirali sigurno. U čemu je onda problem. Kada imaju toliko štampanih i elektronskih medija.

Problem je izgleda u izborima. Za njih je demokratija dolazak na vlast putem sile, a diktatura je dolazak na vlast izborima. Uporno insistiraju na tome. U prilog tom htenju da dođu silom na vlast, kažu – ne sloboda medija i tako dalje. Koji to mediji nisu slobodni kada rade ovde potpuno ne registrovani u APR-u, nigde nisu registrovani. Odgovor ne možemo da dobijemo. Oni će probati, oni misle da je demokratija uvozni imperijalni proizvod i da treba da se osvoji silom i zato bi Đilas najrađe da oni za koje sam rekao da se ubacili dve atomske bombe, da bace možda i treću na Srbiju i da tako završe posao sa nama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Pravo na repliku.
Izvolite, kolega Markoviću.

Jako kratko predsedavajući.

U prilog tezi da opozicija u Srbiji ima neuporedivo više sredstava i medijskog prostora, možemo da nabrojimo. Dakle, „N1“, „Nova“, zatim, razne lokalne televizije, na primer, televizija „Šabac“, to niste pomenuli gospodine Rističeviću. Tamo se organizuju emisije koje prednjače po vulgarnosti. Jednu od njih vodi, on se predstavlja kao pisac, mislim da se preziva Vidojković, predstavlja se kao pisac i poznat je po tome što je u stanju da u jednoj rečnici barem 10 psovki onako izbaci, kao minimum. Znate, on je pripadnik te elite, te kulturne elite, te inteligencije, pa verovatno kao elitista, misli da je to nešto što treba tako da bude.

Dakle, da u jednoj rečenici 10 najvulgarnijih psovki onako izbaciš ko iz rukava što se kaže. Zatim, spomenuli ste i sami nekoliko nedeljnika i „Nin“ i „Vreme“ i „Nedeljnik“ i taj novi magazin imamo tu i „Danas“, koji je odavno prestao da bude dnevni list u pravom smislu te reči, već jedno, da kažem, bilten, glasnik Saveza za Srbiju i imamo društvene mreže.

Dakle, u vreme kada je SNS bila u opoziciji, kada smo se borili za naklonost birača, kada smo se bori da od vrata do vrata dopremo do svakog građanina, ne bili smo predstavili program SNS, mi nismo u to vreme mogli da računamo na društvene mreže u onoj meri koje su danas prisutne u svakodnevnom životu svih građana Srbije.

Osim društvenih mreža, ono što je ovde simptomatično, najmonstruoznije optužbe, najmonstruoznije uvrede trpimo svakodnevno, upravo na ovim medijima koje smo naveli i nikom od njih ni dlaka sa glave ne fali. Oni pričaju uporno o nekakvoj cenzuri, o nekoj neslobodi, o nekom gušenju medija, a niko od njih nije dobio ni tužbu, niko od njih nije završio ni u zatvoru, nikome dlaka sa glave ne fali. Onda, ja vas gospodine Rističeviću pitam - kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak? Kakvo je to gušenje i ugnjetavanje slobode medija kada nikom od njih dlaka sa glave ne fali na najmonstruoznije optužbe i uvrede koje trpimo bukvalno svaki dan.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite. Pravo na repliku.

Gospodine Markoviću, Martinoviću, gospodo radikali, ja sam se ponudio juče Jugoslavu Ćosiću da dođem u njegovu emisiju, da ne misli da targetiram, da dođem u njegovu emisiju u sedište njegove televizije, samo pod uslovom da to bude u sedištu njegove televizije, pa da i ja vidim taj Luksemburg, da izbliza vidim Luksemburg, pošto je prvo rekao da se to dešava u Ljubljani, sledeći kažu nije tačno, onda mi daju odgovor to je Luksemburg. Baš sam hteo da vidim taj Luksemburg i da dođem u vojvodstvo. Ja mislim da bi se vojvoda radovao kada bi video da sam ja u vojvodstvu.

Dakle, taman ja rešio da odem… međutim, Jugoslav Ćosić, mene zove. Šta je tu onda tu problem? Lepo odem u taj Luksemburg, on emituje emisiju, koja se istovremeno reemituje u Srbiji. Znači, nije zabranjeno reemitovati iz Luksemburga ili iz bilo koje zemlje iz Evrope reemitovati program u Srbiji, pod uslovom da se istovremeno emituje u zemlji gde je sedište i ništa nije sporno, gospodine Ćosiću, ništa nije sporno.

Molim vas pozovite mu taj Luksemburg u vaš studio, jer gostovanje na Novom Beogradu je kao kada bi se vozio u ukradenom automobilu. Ja sam bio dva puta i video da Novi Beograd nije Luksemburg, video i sada više neću da idem, imam saznanja da nisu registrovani ovde i zato kažem svim učesnicima u njegovoj emisiji - kada odete u njegovu emisiju to je kao kada se vozite u krivičnom delu, u ukradenom automobilu.

Jel znate da to nije registrovano? Znate da činite prekršaj ako se vozite u kradenom automobilu, činite prekršaj jer znate da je kraden, a ako odemo u televiziju koja nije ovde registrovana, koja je navodno Luksemburška, a tamo je nema, istovremeno ne emituje program i tamo i ovde, nema reemitovanja, ja u takvu televiziju onda ne mogu da idem.

Šta je problem njihov? Njihov problem je izgleda, ne samo da te televizije postoje, nisu zadovoljni, oni bi da mi nateramo ljude da gledaju te televizije, da nateramo ljude da čitaju „Nin“. „Vreme“, „Nedeljnik“, „Danas“, „Blic“, da ih nateramo prvo na to, a onda da ih nateramo da glasaju za Đilasa. Neće ljudi.

Hvala.

Aleksandar Šešelj se javio za repliku. Nemate pravo.

(Aleksandar Šešelj: Pomenuo me je dok je pričao.)

Znam, pomenuo vas je, ali u vrlo pozitivnom kontekstu izražavajući sa – gospodo radikali. Razumete? Imaćete prilike. Stvarno nemam nikakav osnov. Izvinite.

Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik prof. de Vladimir Marinković.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predloga zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Primili ste amandmane koje su na Predloga zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Dubravko Bojić, Vladimir Marinković, Nikola Savić, Zoran Despotović, Sreto Perić, Nataša Sp. Jovanović, Tomislav Ljubenović, Milorad Mirčić, Aleksandar Šešelj, Filip Stojanović i Vjerica Radeta.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li želite reč, kolega Rističeviću? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.