Hvala.

Aleksandar Šešelj se javio za repliku. Nemate pravo.

(Aleksandar Šešelj: Pomenuo me je dok je pričao.)

Znam, pomenuo vas je, ali u vrlo pozitivnom kontekstu izražavajući sa – gospodo radikali. Razumete? Imaćete prilike. Stvarno nemam nikakav osnov. Izvinite.

Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik prof. de Vladimir Marinković.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predloga zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Primili ste amandmane koje su na Predloga zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Dubravko Bojić, Vladimir Marinković, Nikola Savić, Zoran Despotović, Sreto Perić, Nataša Sp. Jovanović, Tomislav Ljubenović, Milorad Mirčić, Aleksandar Šešelj, Filip Stojanović i Vjerica Radeta.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li želite reč, kolega Rističeviću? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Naravno.

Reč je o elektronskoj trgovini, ali gospodine Šešelj, to nije o onoj Đilasovoj. Mislim da ste imali pravo na repliku jer sam govorio vrlo negativno o vama, govorio sam o vojvodstvu Luksemburškom, a oni su pustili ove televizije da se legu u tom vojvodstvu, tako da mislim i dajem vam priliku da kažete to što imate.

Nema veće elektronske trgovine od one koju vrši Đilas, Šolak, Vujošević itd. Ma koliko oni mislili da ih ja targetiram, u stvari samo govorim istinu. Ako je to loše po Jugoslava Ćosića, to znači da je to dobro za građane Republike Srbije. Zašto bi domaći mediji zbog njihove trgovine, zbog njihove vožnje u balkonima, luksuznim avionima, automobilima, gde plivaju u moru novca, zašto bi domaći elektronski mediji, zašto bi uopšte domaći mediji, zašto bi siroti domaći novinari radili za male pare? Jel zbog oglašavanja, koji je takođe protivzakonito kad se vrši na ne registrovanim medijima? Ti novinari nemaju dovoljno novca da podignu svoje plate, uzgred, da kažem ovima što nisu tu, da su prosečne plate 500 evra prešli, samo još treba da pogledamo koliko pojedini poslodavci… znači statistika računa ono što se uplaćuje kroz doprinos, ali postoje poslodavci, nažalost, koji nešto malo isplaćuju u kešu i kad to nateramo u legalne tokove, verujem da će prosečne plate biti veće. Taj deo na crno u kešu je najviše u ovim lažnim prekograničnim televizijama zato što te reklame idu na crno, deo ide na Kipar, Maltu, Luksenburg, a deo Đilas i Šolak uzimaju u kešu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Verujem da vi, gospodine Rističeviću, to nama sve govorite iz iskustva, budući da ste vi već bili gost na televiziji „N1“ i koliko mi se čini, u Beogradu, jel tako? Dva puta?

(Marijan Rističević: Dva puta.)

Znači, toliko vam se svidelo već jednom, da ste morali drugi put da dođete.

Problem ovde ako postoji, ja zaista ne znam kako je registrovana televizija „N1“ u Srbiji, ali sada ako vi govorite o tome u Narodnoj skupštini, a pripadate vladajućoj većini, onda i vi sami prihvatate krivicu da ne postoji eventualno ta regulativa.

Sa pozicije vlasti, dakle vladajuća stranka, SNS treba da sve podvede pod legalne tokove, da se stara da niko ne krši zakon. Kritikovati to iz Narodne skupštine neće rešiti te probleme.

Ako neko neregistrovan radi u Srbiji obavlja bilo kakvu delatnost, dakle, treba vlas valjda da reaguje, da se primeni zakon, za sve podjednako.

Iako je ta televizija o kojoj govorite privatna, oni, naravno, imaju pravo da emituju program kakav hoće, da podržavaju ovu ili onu političku stranku, to niko ne može da im zabrani. Veći je problem situacija sa Javnim servisom, tj. tzv. Javnim servisom, odnosno RTS.

Upravni odbor RTS čine neki samozvani eksperti, nestranački stručnjaci koji se sami nazivaju i stručnjacima, a dodaju pridev ne stranački, kao da je to oznaka nekog kvaliteta ili nekog nivoa, kao da to nešto posebno predstavlja neku važnost i oni posle kreiraju program i uopšte politiku Javnog servisa na način kako će ona da izveštava, ko će tu biti prikazan i kako će da se izveštava, prenosi ili komentariše određeni događaj, a onda, budući da je to finansirano sve novcem građana Srbije, dakle finansiraju RTS, mi onda posle imamo situaciju da vidimo da RTS u svom informativnom programu prikazuje mapu Srbije bez teritorije KiM. Tu treba da rešimo problem.

Hvala, kolega Šešelj.
Sada pravo na repliku ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Martinović to svakako zna, problem KiM je nasleđen. Gotovo da je sve bilo izgubljeno. Uz velike napore, ova vlast je učinila da to nije i definitivno. Ja verujem da će se to delimično rešiti u našu korist. Hoću da verujem i to pravo imam.

Što se tiče registracije N1 televizije, nije samo N1, nego i Nova S, 13 sport kanala namenjenih srpskom tržištu i još neki kanali su registrovani u Luksemburgu, preko 20. E, sad, kao demokrata, moram da poštujem i proceduru, a procedura kaže da REM, da li je tako gospodine Arsiću i Martinoviću, Nezavisno regulatorno telo se stara o elektronskim medijima i o emiterima, odnosno o kablovskim sistemima, operatorima. To radi REM. Gospodine Arsić i Martinović to svakako znaju.

Sastav REM-a je nasleđen, takođe, kao i problem Kosova. Treba da se dopuni još sa tri člana, ali je Đilas u to vreme napravio takav sistem da sastav REM od devet članova, daje, ne znam, crkva jednog, pokrajina jednog, KiM, naša pokrajina, jednog, napravio sistem da političke prilike u zemlji ne mogu da utiču na sastav REM, jer ukoliko bi oslikavale skupštinski odnos, onda bi u to vreme radikali i DSS imali polovinu REM. To njemu nije odgovaralo ni njegovom biznisu, pa je napravio sistem po kome je REM sastavljen i postoji zakon i mi to ne možemo tako lako prepraviti, ali sada Đilas traži da to ne ide više onako je išlo u njegovo vreme, nego da se to podeli pola vlast, pola opozicija, to jest pola njemu, pa tako misli ako dokupi još jednog i napravi paralizu da ostavi sadašnje stanje.

Uglavnom, mi nezavisnom regulatornom telu ne možemo da diktiramo, ali tražimo da poštuje zakon i da naloži operatoru SBB da isključi lažne prekogranične kanale, ma kako se oni zvali i ma šta oni emitovali. Hvala.

Sada pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije nešto novo u svetu, čak i u razvijenim demokratskim društvima, da se pod izgovorom slobode medija pojedini mediji bave i politikom. Nije ni da je dozvoljeno, bitno je da građani znaju i prepoznaju, pa na osnovu njihovih političkih stavova da cene istinitost njihovih informacija. Međutim, ovde se pojavljuju, čini mi se, samo za Srbiju neka nova obeležja tzv. slobodnog novinarstva, a to je, prvo, da u Srbiji stalno pokušava da se uspostavi četvrta grana vlasti.

Četvrta grana vlasti treba da budu tzv. nezavisni organi, odnosno određena regulatorna tela koja nemaju nikakvo uporište u Ustavu Republike Srbije. Nemaju čak ni uporišta ni u Ustavima zemalja članice EU, ali to nama uporno pokušava da se nametne ovde u Srbiji, pa će navodno ta regulatorna tela, koja su uglavnom nastajala za vreme vlasti Đilasa, Pajtića, Borisa Tadića i ostalih njihovih satrapa i zadržala ta ovlašćenja koja imaju da u stvari oni vrše vlast u Republici Srbiji.

Treća karakteristika tzv. nezavisnog novinarstva, koja je sada već ovde kod pojedinih emitera kao što je TV N1, kao što su sve ove televizije koje je nabrojao moj kolega Marijan Rističević, a to je da se pod izgovorom slobode medija vrši utaja poreza. To je već ozbiljan problem, jer utaju poreza ni jedno demokratsko društvo neće da trpi.

U Americi možete da dobijete imunitet i dešavalo se čak i za teška krivična dela, ali ako su u tim krivičnim delima ostvarivali određeni prihod, a na to nisu platili porez, taj imunitet ih nije štitio od plaćanja poreza.

Mislim da i ove emitere, koji u suštini pružaju uslugu na teritoriji Republike Srbije, treba da za tu pruženu uslugu, po zakonu koji važi u Republici Srbiji, da budu i poreski obveznici. U suprotnom, dovodimo u nepovoljan položaj one emitere koji zaista pošteno obavljaju delatnost ovde u Srbiji, pošteno prenose informacije i pošteno plaćaju porez.

Po meni, nije samo u pitanju to da se porez ne plaća, nego se čini i krivično delo utaje poreza.

E, sad, pod izgovorom slobode medija, oni hoće da izbegnu i krivično delo utaje poreza, a ne slobode iznošenja misli, slobode govora, slobode informisanja.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodine Rističeviću, ja sam u prepodnevnom delu rasprave govorio o tome da je, između ostalog, Vuk Jeremić tužio Aleksandra Vučića za naknadu štete i to zbog toga što je, navodno, pretrpeo nematerijalnu štetu, a čovek traži za pretrpljenu nematerijalnu štetu 50 miliona dinara zbog toga što je Aleksandar Vučić na pitanje novinara TV Pink izjavio sledeće.

Inače, sve je tačno što Aleksandar Vučić kaže. U SAD uhapšeni su ljudi poznati kao bliski saradnici Vuka Jeremića, a među kojima su, kako navode njihovi mediji, bliski saradnici Vuka Jeremića i njegove organizacije CIRSD. Reč je ozbiljnoj međunarodnoj bandi lopova, predvođena Jeremićem. To smo znali i nije to od juče. Uplaćivane su pare iz stranih ambasada, a videćete šta će tu da se ispetlja i o čemu se radi i ko će svirati klavir. Te lopove i secikese ostavite po strani, kao i samo postavite Sašu Jankovića za premijera i međunarodnog lopova Vuka Jeremića itd, itd. Za sve to Vuk Jeremić traži nadoknadu nematerijalne štete u visini od 50 miliona dinara.

Vuk Jeremić, koji je podneo 2008. godine, kao ministar spoljnih poslova, zahtev Međunarodnom sudu pravde da da svoje mišljenje o tome da li je AP Kosovo i Metohija, drugim rečima, da li su Albanci na Kosovu i Metohiji imali pravo da proglase nezavisnost ili ne. Godine 2010. stiglo je to savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, na koga se inače stalno poziva Hašim Tači kada se govori o Kosovu i Metohiji pred Savetom bezbednosti UN, da Deklaracija iz februara 2008. godine, koju su donele privremene institucije u Prištini, nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Time je Vuk Jeremić naneo nenadoknadivu štetu Republici Srbiji i njenoj borbi za KiM. Ali, to sad njemu nije dosta.

On je u …

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Martinoviću.)

Dobro, onda ću u kasnijim izlaganjima da kažem šta taj gospodin, koji je učinio sve da Kosovo i Metohiju odvoji od Srbije, šta on prebacuje Aleksandru Vučiću, SNS i Srpskoj listi, koja se bori za očuvanje minimuma srpskih državnih i nacionalnih interesa na KiM, pa ćete da vidite o kakvoj eliti je zapravo reč.