Dame i gospodo narodni poslanici, naše pravo je da hapsimo i istovetno je pravo opozicije da hapsi.

Narodni poslanici Skupštine Srbije ne hapsi. Postoje tri grane vlasti - zakonodavna, sudska i izvršna. Mi možemo kao Skupština da razrešimo ministre, Vladu i možemo samo da biramo sudije koji se prvi put biraju na funkciju, a koje je prethodno selektira Visoki savet sudstva iz doba čuvene žute reforme.

Sada, kada bi tražili, stvar ide ovako. Oštećenje saobraćajnih znakova je krivično delo. Svi smo mi svedoci da je Bastać to uradio. Svi smo to videli. Svi smo videli da je izazvao opasnost time što je pregradio jednu ulicu, da je sprečavao ljude da rade. Počinio je više krivičnih dela.

Mi sumnjamo i tvrdimo da je on to počinio, ali čekati da sud presudi, pa tek onda o tome da pričamo je za mene po malo, da ne kažem, glupo. Sudska vlast je sigurno nezavisna od ove izvršne i zakonodavne vlasti, to ja potvrđujem, ali nije ni nezavisna od bivše vlasti. Čuvenom reformom Bastać, LDP i cela ta ekipa koja čini vlast na Starom Gradu, je postavila sud svoje partije. Sada očekivati da ja prvo sačekam da Bastaća presude za ono što sam video rođenim očima, da sačeka da ga presudi sud njegove partije, pa to bi bilo kao kada bi čekao da Albanci sami osude Haradinaja i Tačija i to je veća mogućnost nego da sud DS presudi Marka Bastaća. To teško možemo dočekati jer to je sud njegove partije, selektiran negde 2009-2010. godine. Onda su te sudije izabrale Visoki savet sudstva, koji jedini može da razreši nekog sudiju ukoliko krši zakon, a sudija Majić je najbolji dokaz. Neka Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, on opet ne bude razrešen na Visokom savetu sudstva.

Nije ispravno očekivati da sud njihove partije presudi njihove članove, one koji su ih postavili. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Sad ste uradili upravo nešto za šta nisam mogao da pretpostavim da je moguće da uradite ikada. Pokušali ste da devlavirate, da bagatelišete situaciju u kojoj čovek kao što je Ramuš Haradinaj snosi odgovornost za ono što je činio srpskom narodu.

Da me je neko juče pitao da li je tako nešto moguće da ja čujem, pogotovo da čujem od političkog predstavnika SRS, ja bih rekao da je apsolutno nemoguće, a vi ste to sada uradili.

Šta je taj čovek uradio, da li to zaslužuje neku osudu, mislim da je to pitanje koje se ne postavlja, bar ne u zemlji Srbiji, bar ne srpskom narodu.

Kako je do toga došlo? Pa, nije sigurno zahvaljujući onima sa kojima činite koaliciju na Starom gradu ili bilo gde drugo, nego upravo zahvaljujući principijelnom i jasnom stavu Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS, koji setite se koliko dugo traje. Upravo zato što smo mi na tim stvarima insistirali, mi ovakav epilog imamo kada je reč o Ramušu Haradinaju, ali i o svemu drugom što ste pomenuli, jer se za takse koje su uveli ovi iz Prištine kao temu zna upravo zato što mi insistiramo na tome da je to tema i da to tako ne može i da bez toga neće moći ništa da se desi dalje, da nema dijalog bez toga. Zbog toga imate i stav EU i SAD i koga god hoćete predsednika da je dolazio u Srbiju ovih dana. Svi kažu – jeste, u pravu ste, Beograd je u pravu, zato što mi na tome insistiramo, a ne ni Bastać, ni Đilas, ni bilo ko od ovih vaših sa kojima ste tamo na Starom gradu.

Da li je zajednica srpskih opština tema zbog toga što ju je kao temu uveo Aleksandar Vučić, pa je formalno obaveza za Prištinu za koju, opet, svi ovi za koje do juče niste mogli da pretpostavite da će ikada i na najmanji način biti na našoj strani, sada kažu u pravu ste, to treba i to mora da se desi. Ko je to postavio na sto? Aleksandar Vučić. Ko je to uneo u sporazum? Aleksandar Vučić. Vi sada kažete treba nam zajednica srpskih opština, a ne biste se setili te zajednice srpskih opština da nije bilo Aleksandra Vučića.

O tom Briselskom sporazumu da naučite još nešto. Srpski narod je zahvaljujući tome, tom Sporazumu, iako se nalazi u situaciji da će KFOR da počisti, dakle, ne više ni duge cevi nekoga iz Prištine, sve ljude koji su se starali o bezbednosti našeg naroda i koji su ga politički predstavljali tamo 2012. ili 2013. godine, došao u situaciju da ne to, nego ima sa druge strane svoju policiju koju čine Srbi koju priznaje i KFOR i svako drugi na svetu, da ima svoje sudije koje priznaju i KFOR i svako drugi na svetu, da bira svoje političke predstavnike koju priznaju i poštuju i KFOR i svi drugi na svetu, da je maksimalno zaštićen, a da mu ne preti ona opasnost kakvoj je bio izložen 2012/2013. godine. Za to treba mudrosti, za to je potrebno malo više od biti glasan u skupštinskoj raspravi, za to treba malo dubljeg razumevanja, planiranja, pa kad razmišljaš na taj način još neke 2012. ili 2013. godine, onda šest ili sedam godina kasnije ostvariš ono što je za svakoga drugog bilo apsolutno nemoguće, što im nikada nije bila tema, što im nije dolazilo na um. Ostvariš da neko, poput Ramuša Haradinaja, više ne može da radi šta god misli, kako god hoće u Prištini.

Ko je drugi to mogao da obezbedi, koji je drugi bio način? Nije bilo toga. Nikome na pamet padalo nije da je tako nešto u ovoj zemlji uopšte moguće, i to ima veze za onim nivoom odnosa koji pokazuješ i društva koje biraš. Gde god se, pogledajte bilo koju lokalnu samoupravu u Srbiji, pita SNS, a bira se učešćem, radi se onako kako mi smatramo da je ispravno i tu ima i ozbiljnosti i odgovornosti i ako se pogreši, ima posledica, ali se radi onako kako mi smatramo da je ispravno.

Ko odlučuje kako se radi na Strom gradu? Opskurni neki Bastaći, Đilasi ove njihove Marinike Tepić itd. Ovi što im pomažu, što mi saslužuju, uključujući tu i vas, ne pitaju se ništa. Oni samo omogućavaju tim i takvim ljudima da rade šta god oni hoće. I kad god odgovorite, a gde je presuda? Niti ste odbranili njih, niti ono što rade na Starom gradu, niti ono u čemu vi učestvujete i što omogućavate na Starom gradu. Samo ste delovali meni na trenutak neozbiljnije, dali mi priliku da vas pitam – pa, dobro, kad možete vi potpuno neodgovorno da kažete Labus je savetnik nekome u Vladi ili Aleksandru Vučiću, potpuna besmislica, neistina i potpuno neodgovorno, ili Vlahović. Sve potpuno jednako neistina i besmislica.

Da vas pitam, što se tu ne setiste, mene ti ljudi uopšte ne zanimaju i neću uopšte da ih branim, da pitate za njih da li ima neka presuda. Ne, presuda vam je važna samo kad se postavi pitanje Bastać. Koga birate, šta birate, šta podržavate i što je najvažnije u čemu učestvujete? To ceni način na koji vas ljudi vide. Isti oni ljudi koji će za ovo što se danas desilo, vezano za Ramuša Haradinaja, da kažu – alal vera, svaka čast Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i vama koji ste u tome učestvovali, i to podržavali. Šta će da kažu vama? To je pitanje za vas.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Ja sam uvek govorio da nedostaju sudski procesi i presude protiv istih tih lica koja ste sada vi naveli. Isto kao što kaže i za Marka Bastaća i za bilo koga drugog, tako sam isto rekao i za Dinkića, i za Vlahovića, i za Labusa, i za sve ostale koji su učestvovali u tom organizovanom pljačkanju Srbije.

Pozivati se daje nešto definitivno, neko zakonsko rešenje ili odluke koje je donela bivša vlast, to ne znači da je to doneto jednom za svagda, jednom za sva vremena, neko je napravio ovakvu reformu, i to sada mora da se poštuje za sva vremena, to ne može da se promeni. Nije tačno. Postoje procedure po kojima se zakoni menjaju ukoliko oni nisu dobri. Pominjete to – donela je bivša vlast, pa sada mi smo to zatekli takvo stanje, to ne znači da ne može da se promeni.

Ja ću mnogo od vas da naučim. To ste u pravu, gospodine Orliću, ali vi meni delujete veoma naivno, infantilno ukoliko sada mislite, prvo, da će da se desi nešto epohalno sa Ramušem Haradinajem, da će on konačno pred međunarodnom zajednicom da odgovara za sve zločine gde je bio direktan počinilac u ratnim zločinima protiv Srba. Ukoliko vi mislite da je sada došao taj čas, to je naivno. On je dva puta suđen u tom Haškom tribunalu i dva puta oslobođen zato što je američki projekat i američki čovek na KiM, koga su Amerikanci doveli na vlast. Nema razloga da mi sada verujemo da će biti drugačije. Jednostavno, Amerikanci tako rade sa ljudima kojima istekne rok trajanja, kao toalet papir, posle upotrebe se baca. To rade Amerikanci sa svojim projektima i eksperimentima i ljudima koje oni kontrolišu, marionetama, ne samo na Balkanu, nego svuda po svetu. To valjda treba da naučimo iz istorijskih iskustava.

Vi meni kažete ovi na Starom gradu, ovi vaši, pa da se dogovorimo, ja ne znam da li vi možete da pričate u ime SNS, ali ja ću da pričam u ime SRS. Srpska radikalna stranka će poverovati u sve što vi pričate i napustiti vlast na Starom gradu čim vi napustite vlast u Novom Sadu sa Nenadom Čankom i kada napustite vlast u Tutinu, Prijepolju i Priboju sa Sulejmanom Ugljaninom. Čim vi napustite Čanka i Ugljanina, mi napuštamo Bastaća, poverujemo vam na reč i dobićete još i naše izvinjenje za sve ove dane kada smo raspravljali o tome.

Podsetiću vas, taj Nenad Čanak, vaš koalicioni partner iz Novog Sada je hteo da pozove, a mi smo ga u tome sprečili, jer smo o toj temi govorili u javnosti, predstavnike šiptarskih stranaka sa Kosova da budu gosti u Skupštini Srbije, kao predsednik Odbora za evropske integracije na mesto na koje je izabran glasovima vladajuće većine. Nenad Čanak je tako postao predsednik Odbora za evropske integracije.

Srpska radikalna stranka misli da je državi Srbiji neophodan potpuno konsenzus u cilju borbe za očuvanje KiM u sastavu Srbije i sve što vladajuća koalicija bude uradila, a da bude u korist očuvanja KiM u sastavu Srbije, imaće našu podršku. Mi vidimo da vi ovde podržavate Nenada Čanka koji zove predstavnike kosovskog parlamenta u Beograd, u Skupštinu Srbije. To je mnogo gore i od ovih koji su zvali hrvatske poslanike, pa smo ih ovde napadali kada su ih dovodili u obilazak Skupštine. Setite se toga. Setite se Pernara, a vaš koalicioni partner Čanak je hteo da dovede šiptarske teroriste sa Kosova.

Nemojte da prebacujete nekome za trn u oku, a ne vidite u svom oku balvan, gospodine Orliću. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

To je potpuno jasno da smo mi svima krivi za sve. Što Nenad Čanak nekom šalje pismo, to smo u vašim očima krivi mi, a to što Nenad Čanak kaže da je Vojislav Šešelj osuđeni zločinac, a nije otišao, izbačen iz Skupštine, to smo njemu opet krivi mi. Svima smo, koji se nalaze u nekom sporu međusobnom, uvek krivi mi. Mi smo na to navikli. Nama tu ništa novo nije.

Među stvarima koje treba da naučite jeste da se vi, osim za sopstvenu poslaničku grupu, ne pitate nizašta u Narodnoj skupštini, ništa odobravate, ništa zabranjujete, i to što Nenad Čanak ne može da nešto organizuje ili neko peti, to može samo da bude zasluga nas koji imamo većinu u svakom odboru, nikoga drugog.

Što se tiče odnosa prema ovome što se dogodilo danas Ramušu Haradinaju, da li će da bude osuđen ili neće, za mene je trenutno manje važno od činjenice da je taj čovek pozvan na odgovornost. Čime ste vi učinili da on bude pozvan na odgovornost? Evo, mi nismo bili sposobni, mi nismo znali, mi smo, kako ste mi rekli malopre, infantilni, pa smo to tek danas obezbedili. Da li ste ga vi isporučili za odgovornost juče, pre pet dana, deset dana, pre godinu, dve, pre koliko? Niste nikada. Da li je neko od ovih vaših Bastaća, Đilasa, Tadića sa kojima već činite tu većinu na Starom gradu uspeo? Nije, naravno. Nije niko dok nije došlo do nas. Toliko smo mi nesposobniji, infantilniji, šta smo već.

Baš kao i ono što smo pričali o Miroslavu Miškoviću. Niko od vas sposobnih nekako nije uspeo to da uradi, nego je na nas palo. Niko nije mogao režim žutog preduzeća da smeni dok se mi nesposobni pojavili nismo. Nema nikakvih problema. Neka budemo takvi. Neka budemo dežurni krivci svima, ali ove stvari ostaju kao rezultati koji se beleže Aleksandru Vučiću i nama, a ne nikome od vas koji ste tako dobri i sposobni.

U Novom Sadu, koliko je meni poznato, niko ne rastura gradilišta, niko ne baca novac na angažovanje tih huligana, kriminalaca, kao što radi ovaj Bastać. Tamo se mi pitamo kako će da bude. Nešto nisam primeti takve stvari. O tome sam govorio malopre, ali treba malo slušati. Tamo gde se mi pitamo, bude onako kako mi smatramo da je ispravno. Na Starom gradu bude onako kako Bastać i Đilas misle da je ispravno.

I šta je težina vašeg položaja u ovom trenutku sada? Što vi to podržavate, što vi to omogućavate. Ne možete da pronađete ni jedan primer u Novom Sadu ili na drugom mestu gde se pita SNS, da postoji ta vrsta tereta i ne možete pobegnete iz te priče sa pitanjem, da li postoji negde neka presuda. Ne postoji presuda.

Ali, ako vas zanima ta Televizija Šabac koju ste udomili tamo sa Bastaćem i Đilasom, na onom njihovom trećem spratu. Ja mislim da se direktno finansira od strane grada Šapca, tog njihovog društva, udruženja, te iste ekipe, to istog kartela. Jesu predstavnici tog grada išli u Peć, da se tamo slikaju pod simbolima samozvanog tzv. nezavisnog Kosova. Jeste vi pitali Bastaća na šta ovo liči? Jeste mu rekli ne može ovako, bez neke presude ili sa nekom presudom. Niste. Nije vas bilo briga.

Ja vam kažem, ljudi koji te stvari prate, oni će te stvari sutra da cene. Mene ne brine kako će ti ljudi da se izjasne kada ih sledeće godine budemo pitali, da li želite ovakve ljude i dalje na vlasti ili neće. Mene brine jedna druga stvar. Koliko će štete da pretrpi Stari grad ili bilo koje drugo mesto, do momenta kada ljudi budu pozvani da se te i takve pošasti reše i na ovih, koliko već ima mesta na koje ta pošast uspela da preživi. Šteta se pravi svakim danom držanja tih i takvih ljudi na vlasti. I ako u takvom nečemu učestvujete, ne postoji skupštinska rasprava u kojoj to možete da opravdate.

Ne postoji, pa čak ni ako pokušate to da zamaskirate manevrom kao što je bagatelisanje srpskih žrtava i važnosti teme kao što je da neko odgovara za ono što je Srbima radio, kao što je Ramuš Haradinaj radio, znate šta, znate koliko, znate u kojim dimenzijama. Ni tako zvučnom temom ne možete od ove svoje odgovornosti da pobegnete. Dodatno još mislim, ne ide vam uopšte ni politički u prilog, a ni na čast da pokušavate da odgovornost Ramuša Haradinaja odgovornost strahovitih srpskih žrtava potcenite zbog toga što ćete sutra da dobijete, šta, jedno mesto više u nekom preduzeću na Starom gradu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto rasprava po replikama traje već duže od sat vremena, u skladu sa članom 112. Poslovnika određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Kolega Rističeviću, da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušali smo danas da objasnimo kako se kroz sve te elektronske usluge, komunikacije, može doći do velikog novca.

Građani Srbije treba da znaju da od njihove pretplate, da od reklame koja se neovlašćeno emituje i koja uništava domaće medije, Dragan Đilas prihoduje oko 200 miliona evra. Dakle, to je 125. deo onoga zbog čega tuži Aleksandra Vučića. To je veoma bogat čovek. Njemu nikad nije dosta. Lako bi mi nahranili siromašne i zbrinuli siromašne, ali ne možemo bogate. Bogatima nikad nije dosta.

Ima ona izreka - Siromašnima i bogatima je ruka uvek ispružena. Siromašni traže malo, a ovi bogati traže puno i nikad im nije dosta. I to je naš problem. Problem bogatih je - što su bogatiji, to su više željni novca u Srbiji.

Bil Gejts je 95% svog bogatstva stekao na internet komunikacijama itd. I nesumnjivo ih stekao. Znači, 95% svog bogatstva je podelio siromašnima, iako ga je stekao legalno. Dragan Đilas, Dragan Šolak, 95% svog bogatstva su oteli od siromašnih i ne pada im napamet da vrate bilo šta.

Zato je krajnje vreme da se oni koji su nadležni za to, pre svega REM, potom tužilaštvo, sudski organi, policija, pozabave tim ljudima.

I da ponovim ponovo, po ko zna koji put, da ni ja, a ni moje kolege, nemamo nameru da utičemo na uređivačku politiku bilo kog medija. Nemamo nameru da utičemo na uređivačku politiku bilo kog medija, da su za nas mediji slobodni, ali da moraju poštovati zakone.

Valtazar Bobišić je rekao - zakoni za svakoga, zakon i u ovoj državi zakoni moraju da važe i za bogate, za Đilasa, Šolaka i njihove pomagače. Hvala.