Zahvaljujem se, predsednice.
Ja bih samo da ukažem na nekoliko činjenica koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Pre nego što je došlo do ustrojstva izvršitelja kao nosilaca javnih ovlašćenja jer su na njih preneta javna ovlašćenja, sudovi su bili zagušeni ogromnim brojem izvršnih predmeta.
Kada govorimo o ljudskim i građanskim pravima, onda moramo da pođemo od nečega što je nesporno, a to je da je to zagušenje sa ogromnim brojem predmeta u sudovima izazvalo izuzetno, izuzetno dug vremenski period kada su se izvršenja uopšte mogla sprovoditi, odnosno do realizacije presude od momenta podnošenja predloga za izvršenje je protekao izuzetno dug vremenski period.
Da li je to teža povreda građanskih prava nego što je omogućavanje daleko efikasnijeg postupka izvršenja naplate potraživanja ili namirenja potraživanja? U svakom slučaju je svejedno, to je interes poverioca.
Dakle, postignuta su dva cilja. Prvi cilj je što je nekoliko stotina, hiljada, a možda i više predmeta relativno brzo ili relativno skoro rešeno od momenta kada su javni izvršitelji počeli da obavljaju svoju dužnost. Drugo, izbegli smo da država snosi ogroman teret troškova na ime naknada koje su dosuđivane odlukama Evropskog osuda u Strazburu zbog povrede prava suđenja u razumnom roku, jer je suđenje u razumnom roku elementarno pravo stranke, a to elementarno pravo stranke bukvalno je ugroženo bilo činjenicom da se od momenta pravnosnažnosti presude do momenta izvršenja presude postojao period od nekoliko godina. Taj ogroman problem, tu anomaliju su upravo rešili javni izvršitelji.
Ja razumem sve predlagače amandmana u jednom drugom pravcu, da li javni izvršitelj na način kojim ostvaruje određene prihode predstavlja nešto što bi moglo da se smatra prekomernim teretom za izvršnog dužnika, s jedne strane. S druge strane, bogaćenje izvršnih poverilaca. Ali, to nije suština ove teme. Suština ove teme je kako učiniti postupak izvršenja efikasnijim, kako poverioca namiriti, kako doći do realizacije presude.
Ono što mi stalno zaboravljamo je jedna činjenica apsolutno nesporna – pa, ne radi javni izvršitelj ništa drugo, nego što sprovodi presudu. Nije on doneo presudu. Tu presudu je doneo sud i u toj presudi stoji obavezujući deo kojim se kaže da se obavezuje Marko Marković da na ime duga plati Petru Petroviću iznos od toliko i toliko, ali pošto taj nije platio, podnet je predlog za izvršenje, a taj predlog za izvršenje je isključivo inicijalni akt na osnovu koga sud donosi rešenje da se sprovede postupak izvršenja, odnosno odobrava sprovođenje izvršenja i onda stupa na scenu javni izvršitelj. Šta radi? Pa, ne radi ništa drugo, osim što sprovodi tu presudu i isključivo u granicama te presude se kreće.
Prema tome, predrasude o javnim izvršiteljima treba da se otklone, s jedne strane, ali i zato da se najrigoroznije i najstrožije kažnjavaju javni izvršitelji koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. U tom smislu, mislim da vi, uvažena ministarko, i dalje imate podršku za ove delove zakona, osim onih koje smo tražili izmenu kada su u pitanju amandmani, da ćemo za njih, naravno, i glasati.
Nisam rekao na samom početku, koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Hvala.
