Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko. Najpre želim da kažem nešto o ovom amandmanu.

Kao i član 13. Predloga zakona, on se odnosi na član 30. važećeg zakona o izvršenju i obezbeđenju. Mi smo govorili u načelnoj raspravi o nedostacima koji se otklanjaju predlogom za izmene i dopune i mislim da je ovo pravi primer otklanjanja propusta u tekstu zakona.

Dakle, kada je reč o identifikacionim podacima izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, brisana je obaveza označavanja datuma rođenja, jer je na to ukazala sudska praksa, kao i činjenica da JMBG već sadrži datum rođenja. Za pravno lice dodata je obaveza navođenja sedišta domaćeg pravnog lica.

Dakle, ja sam iskoristila ovaj primer da ukažem na jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, a to je otklanjanje nedostataka i nepotpunih normi i ujednačavanje sudske prakse.

Da se ne bih stalno javljala, zapisivala sam nešto, pa bih želela samo da se osvrnem na neke stvari o kojima smo do sada govorili u ovoj raspravi u pojedinostima. Naravno, ljudska i građanska prava su u SNS na prvom mestu, tu nema nikakve sumnje, ali ono što smo govorili o efikasnosti postupaka, efikasnost postupka je vrlo važna za funkcionisanje jednog sistema. Ta efikasnost, smatramo da će upravo poboljšati i ostvarivanje prava.

Što se tiče ovog ograničenja na 5.000 evra, u načelnoj raspravi smo mnogo puta ovde ponovili da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Što se tiče nekih dugovanja, ja lično poznajem ljude koji su dužni upravo za komunalne ili neke srodne usluge, da se cifre čak i kreću oko 5.000 evra i te komunalne usluge se ne isključuju, već se prave reprogrami koji će dalje pokazati da li će dužnik moći da plaća i na koji način će se vršiti to plaćanje.

Što se tiče izvršitelja, dakle, zaista se slažem da postoje neki izvršitelji koji su eventualno prekoračili svoja ovlašćenja ili ih zloupotrebili i od same gospođe Kuburović smo rekli da su neki izvršitelji i razrešeni, ali smatram da ne treba generalizovati.

Što se tiče obaveštenja da li je skinuta zabrana ili nije skinuta zabrana, pa sad zamislite da sam ja dužna, ja znam koliko sam dužna, znam koliko sam platila, znam koliko je rata to iznosilo, ali nisam svesna da sam isplatila taj svoj dug. Naravno da ću otići kod izvršitelja i kod, eventualno, javnog preduzeća ili Javnog komunalnog preduzeća kome sam isplatila dug da kažem da se skine ta zabrana. Tako da, nije baš sve u tome ni da se generalizuje da su svi izvršitelji loši. Zahvaljujem.

Želite da diskutujete još o svom amandmanu, poslaniče Rističeviću? (Ne)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pojedini izvršitelji su toliko zla naneli pojedinim građanima Srbije da je ova celokupna profesija proskribovana i stavljena na stub srama.

Naravno da svi izvršitelji nisu takvi, da je tamo ogromna većina časnih ljudi koji rade svoj posao u skladu sa normama i onako kako treba. Međutim, nisu krivi, možda, u svakom slučaju ni izvršitelji, nego sistem koji im je to omogućio.

Evo, ja sam sinoć imao razgovor sa jednom ženom, a ovo je čista istina, reći ću i kasnije kako se zove, ako treba, znači žena je za ratu od 600 dinara, neku duksericu koju nije uzela ona, nego njen sin, nije htela da ga provlači po sudovima, nego je dala dvadeset dve, tri hiljade. Znači, za jednu od rata, ne znam, ta dukserica je možda koštala dve, tri hiljade, to je koštalo nju ukupno dvadeset dve, tri hiljade. Radi se o dosta siromašnoj porodici, a da nevolja bude još veća toj istoj porodici je ukradena bicikla koja mnogo više košta od te dukserice. U međuvremenu je pronađen izvršilac, radi se o, hajde da kažem, starijem maloletniku, licu koje je takođe siromašno, koje je tu biciklu prodalo negde u drugi grad, potrošilo pare i sad ona ne može da naplati svoje.

Znači, kada je u pitanju nešto njeno, nije u stanju to da naplati od države, a ono što je bilo nešto vrlo minimalno, simbolično, to je država od nje uzela. Kako će ta osoba, ta žena da gleda na pravni sistem i kako će imati poverenje u ovaj sistem i ovu državu, kažite mi?

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, želeo bih samo još ukratko da nastavim i ukažem ono što može samo da koristi.

Podsetio bih vas, a verovatno i znate, srpska Vlada je na Krfu 1918. godine, pre probijanja Solunskog fronta, doštampala Građanski zakonik, Zakon o akcionarskim društvima, Trgovački zakon, Zakon o mustrama i modelima da bi se imalo čime upravljati oslobođenom Srbijom.

Ovo ukazujem čisto iz razloga što bih vam dao predlog da više koristite kod izrade zakona Institut za uporedno pravo. Po vašem nalogu Institut za uporedno pravo mora da vam dostavi studiju da bi se iz uporednog prava moglo zaključiti i videti o čemu se radi i kako je to regulisano u drugim zemljama.

Čuvenom kodifikatoru, profesoru Mihajlu Konstantinoviću, komunisti su rekli – bavite se čime hoćete, osim da kodifikujete obligaciono pravo. Realno govoreći, srpsko pravo je degradiralo u poslednjih 80 godina u odnosu na stanje od pre Drugog svetskog rata, a svojina je najviše stradala od građansko–pravnih ustanova, što je najgore po ugled prava i taj ugled je, našeg prava, opao u očima naših građana.

Mnogo može da vam koristi, gospođo ministre, a ja verujem, vi ste preduzimljivi i veoma hrabri, što cenim, jer u nekim stvarima ste bili najhrabriji ministar u ovoj Vladi, čak u svim vladama od 2000. godine, jer ste neke stvari saopštili onima kojima nije bilo milo da im vi predočite u ime Republike Srbije. Hvala vam.

Na član 18. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko.

Javila sam se, jer želim da ukažem na značaj institucije Zaštitnika građana i da pohvalim njegovu uključenost u ovu raspravu. Dobro je što prati raspravu i usvajanje zakona koji se tiču građana Srbije.

Nešto bih vrlo kratko rekla i o amandmanu koji nije prihvaćen. Amandman se odnosi na član 18. kojim se reguliše dostavljanje, odnosno ukoliko dostavljanje ne uspe, da se pismeno istakne na oglasnoj tabli suda i elektronskoj oglasnoj tabli suda. Vlada je mišljenja da amandman treba odbiti iz razloga koji su navedeni u obrazloženju, koje sad ne bih ponavljala.

Što se tiče uvođenja elektronske oglasne table, ona će omogućiti informisanje stranaka koje će biti brže, sigurnije i adekvatnije, ako uzmemo u obzir razvoj modernih tehnologija i mogućnost pristupa internetu skoro na svakom mestu u našoj zemlji. U postupku izvršenja građani su često ukazivali na to da im pismeno nije dostavljeno i da se postupak izvršenja nije poveo, a da oni nisu bili ni obavešteni o pokretanju postupka izvršenja ili su za to saznali tek pošto je izvršenje počelo da se sprovodi na plati ili penziji.

Dakle, trebalo bi da sistem elektronske oglasne table uspostavi jedan efikasan mehanizam koji će građanima upravo pružiti sigurnost u izvršnim postupcima.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Hvala.

Obaveštavam vas da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, to šta je sve vlast u Srbiji u stanju da u radi zbog poglavlja, famoznog Poglavlja 23, pregovaračkog okvira, akcionog plana i smernica koje dolaze od strane EU za naš pravosudni sistem, mene ne bi iznenadilo jednog dana da zbog smernica EU za Poglavlje 23 mi proglasimo dan za noć ili obrnuto. Toliko daleko je vlast u Srbiji u stanju da ode zbog ispunjavanja preporuka iz EU.

Pitanje javnih izvršitelja je jedno od najvažnijih pitanja koje danas opterećuje građane Srbije. Već osam godina mi imamo samo rast tih zloupotreba, tih ovlašćenja. Slušali smo ovde diskusiju u ponedeljak, mogli smo da čujemo da svaki od predstavnika vladajuće većine je obavešten o negativnim iskustvima, o zloupotrebama, o divljanju i pljačkanju javnih izvršitelja, ali kada se pogleda statistika, efikasnost je ono što nama treba, efikasnost u naplati obaveza tj. u izvršenju da sad imamo umesto milion predmeta, 600 hiljada neizvršenih predmeta, ili imali smo 600 sad imamo 400. To uopšte nije važno.

Ovde se stavlja efikasnost kao glavni princip koji treba poštovati. Glavna stvar koja nam je važna, dakle efikasno naplaćivanje, a to iz tog procesa kako izađe javni izvršitelj, a kako izađe dužnik, to nikoga ne zanima i niko ne primećuje da su pojedini izvršitelji inkasirali milionske iznose u evrima za prethodnih nekoliko godina.

Gospođa Gojković je rekla u ponedeljak, da se sad stvara od tih izvršitelja nova kasta, novi sloj društva koji sada žive u ekskluzivnim delovima Beograda ili Novog Sada, da su to ljudi koji su se na brzinu obogatili, a to sve na teret građana Srbije iskorišćavajući one najsiromašnije, one koji nisu bili u stanju da servisiraju svoj dug na vreme. Njima, osim što im se oduzelo sve iz imovine, njima se još oduzima i dostojanstvo i njihova građanska prava i njihova ljudska prava.

To su ti novi ljudi danas. Rimljani su takve zvali, te skorojeviće koji se na brzinu obogate, na netransparentan način „homini novi“. E, takav je to sloj u Srbiji.

Više pripadnika vladajuće većine je u svojim diskusijama u ponedeljak delilo sa nama ovde svoje impresije iz vremena kada su se bavili advokaturom ili kada su radili u sudovima, sad mi ostali ne možemo da poverujemo koliko je to ta hrpa predmeta bila, koliko je to sve neefikasno bilo, koliko je bilo teško naplatiti dug itd. Možda bi bilo bolje za njih da malo izađu iz svojih advokatskih kancelarija i da pogledaju šta su izvršitelji doneli građanima Srbije i u kakvom su stanju sada posle, evo, osam godina. Mi već imamo tu pojavu koja se svake godine izražava sve gore i gore po obične građane Srbije.

Dakle, oni koji nemaju toliko velike dugove, koji su većina velika njih, ne onih koji su se zaduživali iz obesti, oni koji su zbog svojih nekih životnih potreba, zbog uslovljenosti života uzimali kredite ili pozajmice, nisu bili u stanju da ih servisiraju na vreme, oni ispaštaju i sve im se uzima, a oni koji duguju najviše, oni i dalje duguju, i dalje zloupotrebljavaju zakon, ništa se njihov položaj u Srbiji nije promenio.

Po ovom pitanju postoji očigledna veza i ne postoji nikakav raskid sa politikom i praksom donošenja odluka iz vremena DS. Podsetiću vas da je 2011. godine SNS bio protiv ovog zakona, zakona koji je doneo DS, a sada se ovaj zakon i dalje poštuje, tj. i dalje je na snazi, ništa se nije uradilo da se to promeni i da se vrati u pređašnje stanje, a mi se ovde tešimo sada da bi kozmetičkim izmenama zakona u nekim pojedinostima mogli da ispravimo nešto što je samo po sebi loše. Znate, ne može otrovno drvo ako se obrezuje da daje zdrave plodove. Jedan od najvećih srpskih pravnika i kodifikatora Valtazar Bogišić je jednu pravnu maksimu preneo u opšti imovinski zakonik za Crnu Goru: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“.

Dakle, nije moguće jedno loše zakonsko rešenje, ne samim tim što mi znamo da je loše, nego znamo kako je to u praksi izgledalo za ovih osam godina, da se kozmetičkim promenama ili samim protekom vremena promeni na bolje, to je nemoguće. Možemo samo da produžavamo ovu agoniju, i to sve ne zato što je nama stalo kako građani žive, nego zato što nam prija pohvala u izveštaju Evropske komisije, i to ne treba da se krije, i svi poslanici iz redova vladajuće koalicije su obrazlagali negativna iskustva i govorili o zloupotrebama, ali svi će uredno glasati za ovaj zakon i samim tim podržati postojanje javnih izvršitelja. Tako da, mislim da je problem mnogo veći od tih sitnih izmena, tih korekcija i da ne verujem da je baš u stanju ova vlast da se izbori sa tim očiglednim zloupotrebama javnih izvršitelja.

Ako govorimo o efikasnosti, imajte u vidu da je, po prirodi stvari, država manje efikasna nego privatno lice. Ali, koristeći ovu logiku sada da zato što su sudovi prenatrpani, to je hrpa papira, nisu u stanju da na vreme sve predmete završe itd, pa da damo to privatnom licu da radi, ne možemo to da radimo sa ovlašćenjima i nadležnostima države. To nije normalno, da posao koji treba da radi država, da radi privatno lice. Sledeći tu logiku, možemo da kažemo da je u krivičnim i građanskim stvarima, tj. u krivičnim i građanskim parnicama, sudovi nisu efikasni zato što suđenja traju po nekoliko godina, hajde da nađemo neke privatnike koji će da sude po hitnom postupku i onda više nećemo imati tako zatrpane sudove, nego ćemo imati situaciju gde bi sudovi konačno bili rasterećeni svog posla. To nije normalno.

Efikasnost treba da bude sekundarna. Treba svako da se stara o svojim građanskim pravima, pa tako i pravu da ostvari svoje potraživanje, ali ne po svaku cenu i ne da bi na račun tog potraživanja treće lice, a to je javni izvršitelj, moglo enormno i nekontrolisano da se obogati, a to je današnja situacija u Srbiji. Niko to ne kontroliše i nikog to ne zanima, jer kad posle pogledamo na papiru, umesto 600.000 imaćemo 500.000 neizvršenih predmeta. I to mi onda shvatamo kao uspeh. A to što je samo u 2017. godini 3.736 porodica ostalo bez svog doma, to je tamo sekundarna stvar, mnogo manje važna nego ovo što smo mi dobili uspeh od strane Evropske unije.

Da bi se nekom oduzelo pravo na dom i pravo na dostojanstvo, to ne može niko toliko da bude dužan. Nijedan dug nije veći od ljudskog dostojanstva, a izvršitelji su kod tog pitanja apsolutno nemilosrdni. Srpska radikalna stranka je, kao što znate, jedina politička partija u Srbiji koja se jasno i glasno zalaže za ukidanje ovakve prakse, za ukidanje javnih izvršitelja, zbog svega ovoga što smo imali priliku da vidimo u poslednjih osam godina. Neverovatno je da neko to ne vidi ili da se pravi da ne vidi. To što je neki izvršitelj tamo razrešen, a da li je taj stan vraćen, ako je bilo očiglednih zloupotreba? Ne verujem da je vraćen.

Izvršitelji ulaze u kuće, tj. u nekretnine, dužnika, na nemilosrdan način ih izbacuju u pratnji policije, a često da ti dužnici ni ne znaju koliko su u stvari dužni, zbog tih nenormalnih provizija i taksi, ni kada će im biti izvršenje. Vi kažete – pa, ima na oglasnoj tabli. Zamislite nekom licu koje je iseljeno iz svog stana pod pratnjom policije, još treba da mu se naplate, naravno, i troškovi tog izvršenja, što je došao neko da ga iseli, pa nije to besplatno došao da ga iseli, treba da pokrije taj dužnik i te troškove. Pa, znate šta, morali ste da idete kod komunalnog izvršitelja da vidite na oglasnoj tabli kada će biti vaše iseljenje i koliko ste dužni. To nije normalno.

Imajte u vidu da glasajući za ovaj zakon, glasajući za instituciju javnih izvršitelja vršite kontinuitet sa režimom DS i preuzećete odgovornost za sve to što rade javni izvršitelji u Srbiji, što rade građanima Srbije, na kraju će to pasti sve na vaša leđa. Hvala.