Verujem vam sve gospođo Kuburović, ali opet se vraćamo na današnji početak naše priče, pa na izmenu Krivičnog zakonika, pa na predlog nosioca pravosudnih funkcija. Sredite stanje u sudovima. Ne znam što se vi meni žalite za tako lošu situaciju u sudovima po Srbiji.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Interesantno je da kada odgovori ne odgovaraju tezama koje se vezuju za javne izvršitelje, onda se pribegava tome, pa hajde sređuj stanje u sudovima, pa vidi šta ćeš sa sudijama, itd. Suština cele ove situacije u kojoj se nalazi parlament kada raspravlja o ovom predlogu zakona se vezuje isključivo za ono što je cilj zakona, efikasnije sprovođenje izvršenja, efikasnije naplata, efikasnije namirenje potraživanja, a s druge strane zaštita izvršnih dužnika u meri u kojoj je to pravilno, adekvatno, pravično i zakonito, naročito dužnika iz socijalnih kategorija.

Ali, ja želim da ukažem na jedan primer, uvažena ministarko, sa podacima sa kojima vi raspolažete u mnogo većem kapacitetu nego ja. Dok su izvršenja sprovodili sudovi pre nego što su na javnu scenu stupili izvršitelji, imali smo ogroman broj izvršenja pred sudovima, ogroman broj. Zbog toga je dolazilo do velikog broja aplikacija pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Zašto? Zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Zašto? Zato što su izvršenja trajala i po nekoliko godina.

Nije sporno da su te povrede prava na suđenje u razumnom roku činili i sudovi, to nije sporno. Čak se nekad teret tih povreda neosnovano prebacivao, recimo, na privredne sudove, a da su privredni sudovi u stvari bili poslednja karika u celoj toj situaciji zbog toga što su prethodno postupci trajali izuzetno dugo u osnovnim ili redovnim sudovima, pre nego što je došlo do otvaranja stečaja.

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da u konkretnoj situaciji, kada smo se rasteretili jednog velikog balasta, kada država iz budžeta više ne mora da izdvaja ogromna finansijska sredstva za oštećene kojima je učinjena ta povreda prava na suđenje u razumnom roku, mi smo sada ljuti na javne izvršitelje koji su upravo doprineli tome da mi sprečimo ono što je državu mnogo koštalo, a koštalo je najviše upravo ono što se vezuje za aplikacije pred Međunarodnim sudom za ljudska prava. Ja ne znam tačno koliki je to broj presuda, koliki je broj odluka suda i sa koliko je, da kažem, novčanih iznosa i u kom obimu, odnosno u kom ukupnom iznosu je država obavezana da nadoknadi štetu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.

Vi želite repliku na izlaganje kolege Jovanovića?

Ako ste se prepoznali, izvolite, replika.

Rekao je kolega Jovanović - kada se nema dovoljno argumenata da se ospori ovaj Predlog zakona, onda se pribegava, sada vas parafraziram, nekim primerima koji nisu tako egzaktni i rešavajte problem sudova.

Ovde se radi o tome, kolega Jovanoviću, da se SRS, koja se jedina suprotstavlja instituciji javnih izvršitelja, protivi tome da sistem stvara beskućnike. Znate, govorili smo, a nastavićemo kada dođe Zorana Mihajlović, kako su nastali vojni beskućnici, kako su dovedeni u tu situaciju, posle 30 godina krvarili za državu, kako su drugi ljudi ostali na ulici jer su pljačkani od strane ovog dosovskog režima od 2000. godine. Ali, znate, to me sad što vi kažete podseća na jednu situaciju, sve je dozvoljeno, pa da se vratimo onda u 16. vek. O tome je pisao Tomas Mur u jednoj svojoj knjizi, da su tadašnji veleposednici da bi uvećali svoje bogatstvo bukvalno isterivali ljude iz kuće i pravili pašnjake za ovce, zato što su oni hteli da se bogate.

E, sada ovi javni izvršitelji misle da su Srbi, odnosno narod u Srbiji ovce, oni će da ih šišaju kako hoće, a sve to pod pokroviteljstvom države. Morala sam da napravim tu paralelu.

Koleginice Jovanović, dozvolio sam da napravite paralelu, ali sada kolega Jovanović traži repliku na vaše izlaganje.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Po ovome se sigurno više neću javljati, zbog toga što svakakav odgovor, dolazi posle toga zamena teza i onda ne možemo da ni u kom slučaju činjenično utemeljeno razgovaramo, imajući u vidu da ovo što ja pričam i što iznosim kao činjenica se ne može dovoditi u sumnju, jer je argumentacija nedvosmisleno jasna.

Fokus pažnje predlagača amandmana na ovaj zakon jeste na javnim izvršiteljima. Ja ću poslednji put ponoviti, javni izvršitelj ima jednu jedinu obavezu, da sprovede sudsku odluku, odnosno da postupi po izvršnoj ispravi ili verodostojnoj ispravi. To je njegova obaveza, to je njegov zadatak po zakonu i on se u granicama toga kreće. Za to dobija adekvatnu nadoknadu koja će, što zdušno pozdravljam, od strane ministarke sada biti restriktivno određeno, odnosno što će se ograničiti iznosi i utvrditi značajno manji iznosi nego što su to do sada bili, jer je nesporno da je zaista prihod izvršitelja visok. Ali, s druge strane, kako stimulisati javnog izvršitelja, kao nosioca javnog ovlašćenja da sprovodi izvršenja budzašto? Znači, nekakva adekvatna nagrada, u svakom slučaju, mora da postoji.

Na kraju, kada sam rekao da država ne sme da trpi, upravo sam to pomenuo zbog toga što su javni izvršitelji uticali na rasterećenje obaveza države Srbije prema svima onima koji su oštećeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Mirčiću.

Ovde kao da se priča vrti u krug, da li namerno ili nekim drugim okolnostima, ali stalno se spominje to, zamena teza. U stvari, ovde je zatvaranje očiju pred realnim životom i stvarnosti.

Najveći broj predmeta kada je u pitanju izvršenje odnosi se na izmirivanje redovnih obaveza plaćanja komunalnih usluga. Ne znam koliko javnost zna kakva je procedura kada je u pitanju opomena dužnika, kada je u pitanju sudska odluka i kada je u pitanju izvršenje. Predmet se obrađuje, primera radi, u Beogradu, to je Javno preduzeće "Infostan", kompletno stručno ga pravnički obrađuje stručna služba "Infostana". Otprema ga advokatska kancelarija, tako što udara pečat na tako sređen predmet. Za to se dobije nadoknada, advokatska kancelarija ima u proseku 50 evra. Devedeset hiljada predmeta je u "Infostanu" u Beogradu, puta 50 evra, to je 4,5 miliona evra koje se inkasira advokatskim kancelarijama, bez obzira kakvo je konačno rešenje tog predmeta. Taj predmet u slučaju neplaćanja po opomeni ide na sud, sud donese konačnu sudsku presudu i ide na izvršenje. To se šalje izvršiteljskoj komori, Komori izvršitelja.

Gledajte šta je tu veoma interesantno. Već među izvršiteljima se zna ko su ti "ekskluzivni izvršitelji". To su oni, kada uđete na sajt, vidite da su najveće vrednosti kod njih. Zamislite koliko čovek treba da bude naivan, koliko treba da okrene leđa i zatvori oči pred realnosti, da poveruje da je to slučajno, da je to izvlačenje kao u kupu šampiona ili nešto drugo što je organizovano na bazi slučajnog odabira. Ne, nego se već zna, već se zna.

Mi ovde slušamo priču o najbogatijima, o onima koji imaju pa neće, gospodo, nemojte se zavaravati, Todorića u Hrvatskoj ima jedan, u Srbiji ih ima mnogo više. To nisu dužnici, to su partneri i bankama, a bogami i Vladi, odnosno državi. Oni nisu ugroženi. Njima se gleda kako da država pomogne da vrate svoj dug. Zašto? Ne država, najviše banke gledaju. Zašto? Pa zato što će doći u pitanje poslovanje i tih banaka, a u nekim slučajevima čak i funkcionisanje nekih delova koje kontroliše država. Tako da, nemojte da se igrate. Ovde najugroženija kategorija plaća i advokate, plaća i izvršitelje, a to su oni koji su, ne možemo da govorimo ni o srednjem staležu, bogami, oni su mnogo niže od srednjeg staleža, što bi se moglo u punom smislu reči nazvati.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar pravde Nela Kuburović.
Izvolite.