Hvala, koleginice Kovačević.

Reč ima gospodin Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Pre svega, ja imam u vidu pravna iskustva određenih zemalja i određenih zakonskih rešenja u našoj zemlji od ranije. Dakle, pravna maksima postoji od Rimskog prava, koja kada se čita iz srpskih kodifikacija zvuči: „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“. Ono što je loše u fundamentu, što je loše u prirodi, ne može biti sitnim korekcijama ispravljeno, to je nemoguće. Možemo samo da se zavaravamo, da zamaskiramo prave probleme koje institucija javnih izvršitelja uvodi u Srbiju.

Slažem se sa kolegom Jovanovićem, koji je govorio i o notarima. Da, to je nova kasta ljudi u Srbiji, notari, tj. javni beležnici, javni izvršitelji, koji su se enormno obogatili za vrlo kratak period i koji apsolutno ne vode računa o građanima i njihovim interesima.

Kontinuitet postoji, jer SNS je glasala protiv zakona o izvršenju iz 2011. godine, a danas i 2015. godine, podržava Zakon o izvršenju. Dajte da prekinemo sa lošom praksom. Jedna od najgorih tekovina vlasti DS jeste Zakon o javnim izvršiteljima. To je Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ta ustanova se pokazala kako katastrofalna i ima katastrofalne posledice za građane Srbije.

To što je neki izvršitelj razrešen nije se vodilo računa posle toga kakvu je štetu on naneo u svom radu. Da li su ti stanovi vraćeni, da li je taj novac koji je on uzeo vraćen, s tim što je on razrešen? Nije. On je samo uzeo svoj novac i prekinuo da zloupotrebljava i da se bogati neosnovano na građanima Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Jovanović. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Mislim da je, čak po malo opasno da odavde, iz ovog Doma ode poruka prema građanima koja podrazumeva nešto što građani mogu pogrešno da percipiraju. To je sa jedne strane stigmatizacija javnih izvršitelja, a sa druge strane da poverioci nikada neće doći do naplate svojih potraživanja.

Mislim da jedan takav pristup ne sme da postoji, a sa druge strane mi jesmo za to da se sankcioniše sve ono što podrazumeva protivpravno delovanje u radu javnih izvršitelja i to najoštrije.

Kada su u pitanju enormne zarade javnih izvršitelja, to je činjenica o kojoj se svi slažemo i to je nešto što niko ne dovodi u sumnju. Prihodi koje ostvaruju javni izvršitelji zaista jesu visoki. Ja ne želim ni u kom slučaju da opravdavam, mogu tako da kažem, a da ne budem grub, brzo bogaćenje javnih izvršitelja, ali sa druge strane ako imamo u vidu činjenicu da su oni ti koji sprovode sudske odluke, izvršavaju presudu i namiruju potraživanja poverilaca, onda moraju imati adekvatne nagrade. Kada sam rekao nagrade, onda moraju biti adekvatne. Ni u kom slučaju one koje bi podrazumevale nešto što podrazumeva lukrativno delovanje kako bi se samo stekla korist, a da postoji ne srazmera između stečene koristi javnih izvršitelja i pruženih usluga, odnosno onoga što oni u svom poslu obavljaju, a opet obavljaju sve ono što im je u zakonu dato, i ponavljam po stoti put, samo sprovode sudske odluke.

Potpuno razumem motive mog uvaženog kolege Dragana Jovanovića kad je skrenuo pažnju na izvršenja na nepokretnoj imovini, kako poljoprivrednih domaćinstava, tako i nepokretne imovine koja je u vlasništvu izvršnih dužnika kada su u pitanju porodične kuće, objekti i slično.

Međutim, ono što moram da skrenem pažnju, verovatno je da postoji nedovoljno razumevanje određenih odredbi Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju o kome raspravljamo, i upravo, u ovom Predlogu zakona je vrlo jasno definisano načelo nesrazmere. I sada, to konačno načelo nesrazmere javni izvršitelji više neće zloupotrebljavati, niti ga mogu zloupotrebljavati.

Kod komunalnih usluga, već imamo veoma jasnu poziciju i veoma jasnu definiciju. Kod onih drugih situacija u kojima se kao izvršni dužnici pojavljuju i oni koji imaju nepokretnost ili jedinu nepokretnost sa kojom raspolažu i koja može da bude sredstvo izvršenja, jer druge nema, tada se načelo srazmere poštuje, ali ću ponoviti ono što sam rekao u uvodnom delu, tu se vrlo osetljiva pitanja pojavljuju na koje moraju da reaguju i izvršitelji, jer ukoliko izvršni dužnik ima kuću koja je vredna pola miliona evra, a dug koji duguje običnom građaninu od 15.000 evra, onda je nemoguće da se on baškari u jednom takvom luksuznom objektu, a da duguje 15.000 evra, koje neće da vrati, a može taj svoj luksuzni objekat i da kupi najmanje tri u kojima može potpuno normalno da živi, ne samo on, nego ko zna koliko njegovih povezanih lica, a za to vreme da trpi izvršni poverilac nešto što je za njega egzistencijalno što mu omogućava bilo šta što podrazumeva sigurnost u životu.

Prema tome, moramo da budemo tu vrlo razumni, jer su situacije različite, "ad hok" i onda, dozvolimo izvršiteljima da ovo načelo nesrazmere koje je propisano zakonom pravilno primenjuju, da poštuju načelo nesrazmere, s jedne strane, a sa druge strane da štite izvršne dužnike u socijalnim kategorijama, ali isto tako i da štitite interese izvršnih poverilaca tamo gde su izvršenja mogu sprovesti. Takve situacije postoje i zbog toga moramo biti osetljivi.

Kada je u pitanju nešto što se vezuje za, upravo, zaštitu izvršnih dužnika, a mislim da je to uvažena predsednica i navela u svom amandmanu, tu potpuno razumem i pobude i motive koji su generisali taj amandman i na neki način bi to mogao da podržim, ali ću ponovo skrenuti pažnju, načelo srazmere u ovom Predlogu zakona daje mogućnost izvršiteljima da postupaju pravično, zakonito i da štite interese poverilaca, a sa druge strane sve izvršne dužnike u socijalnim kategorijama da zaštite od bilo čega što bi podrazumevalo nanošenje štete tim izvršnim dužnicima. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Reč ima Maja Gojković.
Izvolite, gospođo Gojković.

Da se dogovorim prvo da li ćemo da razgovaramo o amandmanima ili ćemo ponovo da se vratimo na raspravu u načelu.

Znači, poslanik Jovanović jako lepo govori. Svaka vam čast. Vi ste advokat i imate tu praksu u sudnici da dominirate i da iznosite argumente na strani očigledno jedne strane koju vi zastupate. Tako zamišljam vaše nastupanje povodom amandmana poslanika Šešelja.

U novinama sam videla da nisam u dobrim odnosima sa ministarkom Nelom Kuburović. To je nešto novo za mene da primetim na naslovnim stranicama, iako sam ja zagovornik one teorije - bolje lepa slika nego ono što jeste zaista suština, jer tako ćemo dobiti na popularnosti.

(Vjerica Radeta: Lepe su vam slike.)

Nisu loše. Nisu baš najbolje, ali nisu ni loše. Na popularnosti ćemo dobiti obe.

Ne, nas dve nismo baš u nikakvoj zavadi. Ne znam zašto u javnosti postoji mišljenje ako se ne slažeš sa nekim stopostotno ili ako si poslanik koji radi na kvalitetu zakona i amandmanima reaguje na određene propuste u ovim izmenama i dopunama, da si ti odmah neprijatelj nekome ko je predložio? To nije i neće biti, barem po mom načinu shvatanja bavljenja posla poslanika.

Volela bih da mi poslanik Jovanović pokaže taj slučaj gde je neko u vili od nekoliko miliona evra dugovao nekom čoveku par hiljada evra, pa sada izvršitelj treba da ga izbaci iz te vile, jer on bahato neće ovom nekoliko hiljada evra da vrati.

Mi ovde ne razgovaramo već dva dana o takvim slučajevima, niti ja shvatam da je posao izvršitelja da bude isključivo na strani poverioca. Nije ni sud bio na strani poverioca kada je imao poslove izvršenja određene pravosnažne isprave ili sam ja živela u nekom drugom vremenu?

Izvršitelj, po ovom zakonu, za koji smo se svi ovde složili da nije dobar, neki od nas i nisu glasali kada su bili u prilici, nisam bila poslanik, ne znam da li bih glasala, pojma nemam, ne mogu da govorim o onome što je bilo nekada, ali očigledno je da ministarstvo i Vlada Republike Srbije to uočavaju, jer ovde ima jako mnogo izmena i dopuna. Kada ima mnogo izmena i dopuna, rešenje je jedino da u neko skorije vreme dobijemo novi predlog o izvršenju i obezbeđenju. Moramo ga dobiti. Praksa je demantovala da je ovo dobar zakon.

Ljudima kojima je povereno da obavljaju posao izvršitelja nisu dobro shvatili svoju ulogu u našem društvu. Nisu dobro shvatili i mi nismo dobro glasali. Olako smo prešli preko toga, i oko njihovih nagrada osnovnih i oko procenata koje dobijaju na kraju od izvršene isprave. Ti procenti su ogromni. Oni su iskoristili tu svoju šansu, ali danas imamo odijum javnosti, ne samo dužnika, nego uopšte odijum javnosti, kako smo napravili od izvršitelje jednu izuzetno bogatu klasu ljudi i to jesmo uradili.

Nemam ja ništa protiv, ali vidite kakve se anomalije… Ja nemam ništa protiv, ja nisam komunista. Drago mi je da postoje bogati ljudi u našem društvu, ali onda imamo ovakve anomalije da su pojedinci u toj branši uspeli za kratko vreme da se obogate, a to nisu mogli samo poštujući odredbe zakona da učine. Jednostavno, nisu mogli poštujući odredbe zakona da postanu izuzetno bogati ljudi u našem društvu. Danas kada hoćete nekom da prodate neku dobru nekretninu na dobroj poziciji u Beogradu, najlakše je da odete kod izvršitelja da tražite klijente za tako nešto.

S druge strane, rešavamo problem izvršenja presuda tako što stvaramo nove socijalne slučajeve, izbacujemo ljude iz jedinih stambenih jedinica koje imaju. Pa, šta smo to uradili? Neko je rekao, i to dobro zvuči, da moramo da vodimo računa o dužnicima koji, na primer, žele žene i deca da naplate izdržavanje. Dobro, to znači da nema taj nikakav primanja i da ćemo naplatiti time što ga izbacujemo iz nekog stana, ne znam ni ja, izvršenjem dospele obaveze. Dospele obaveze, tačka. Od čega će se izdržavati njegova deca u budućnosti onda? Od čega će se izdržavati?

Moramo nekako da napravimo jedan kompromis između potrebe dužnika i, s druge strane, šta i u kom pravcu mi usmeravamo da se dug podmiruje tako što će se prodavati stambene jedinice jedine u kojima živi, opet, neka porodica što ukazuje da ako mi idemo da prodajemo stambene jedinice, oni baš nemaju nikakva primanja.

Sad, ja ne razumem šta će da se desi ako je taj dug, kako ste naveli, uvaženi kolega, enormne neke veličine i sad je to neka stambena jedinica od 30-40 kvadrata i time smo podmirili jedan mali deo duga? Pa, time ništa nismo veliko uradili za dužnika, samo smo napravili novi problem.

Moramo da sednemo. Ja nemam ništa protiv moje uvažene koleginice ministra i članice stranke iz koje smo mi i glasaću za svaki predlog zakona koji vi predložite, to ništa nije sporno, ali molim vas da dobronamerno shvatite pojedine naše amandmane. Nije samo Pera Petrović izgleda u pravu sa svojim amandmanima, pa da mu uložite amandmane. Ništa niko od nas nije loše mislio, nego želimo da ispravimo određene anomalije i da popravimo Predlog zakona zaista u pravom smislu reči.

Nisam zadovoljna obrazloženjem, čekam da dođemo do člana 138, jer mi deluje kao da oni koji su vam pripremali, amandman nisu ni pogledali, suštinu šta sam ja želela, nego napisali – vaš amandman nema veze sa ovim ispravama ovamo. Pa, znam. To sam baš i rekla svojim amandmanom, da jedan i drugi član Zakona nisu usaglašeni. Meni u obrazloženju kada ste me odbili piše da sam ja u pravu, samo ja to sad ne mogu da sprovedem, jedino da zavrćem ruke poslanicima da me podrže, pa da izglasamo to.

(Milorad Mirčić: Zovi izvršitelje.)

Neću da uzimam vreme dalje…

Da zovem izvršitelja? Nemam para da mu dam nagradu onu očekivanu.

Znači, neću da uzimam vreme, ali do zaključenja rasprave razmislite o još nekim amandmanima. Pa, neće se ništa desiti ako neki amandman nekog poslanika bude usvojen, a da mnogo znači, pomogne izvršiteljima, ali da pomogne i poveriocima i dužnicima. Jedni da dođu do iznosa novca svog, ali i druge, da ne napravimo novi problem u društvu, a to ste videli kroz sve ove primere da, jednostavno, ljudi zbog nekog manjeg duga ostaju na ulicama.

Drugi problem, to su enormne kamate. Otkud tolike kamate u društvu u kome nema inflacije? To su nenormalne kamate. Vi izmirite osnovni dug, ali kamate su ne znam ni ja koliko više. Pa, troškovi izvršitelja su viši, viši od tog osnovnog duga. O tome ovde poslanici govore. Ne govore oni o tome da Vlada nešto nije dobro uradila, ne govore o anomalijama koje su napravljene u sprovođenju ovog zakona.

Ne može kamatni dug da bude toliko veći od osnovnog duga. To nikada neće biti naplaćeno. Možemo da imamo i elektronske table, možemo da imamo i izvršitelje kojima izričemo određene opomene i kazne ili im zabranjujemo da se time bave, ali nikada neće biti naplaćeni dugovi. Ako ih podmirite prodajom neke nekretnine, vi ne možete kamatu nikada da podmirite, niti troškove izvršitelja i to je tako i to je život. Možemo ovde da imamo dobro slovo na papiru, kako hoćemo, mi moramo da zastupamo ljude i da zastupamo život koji se odvija tu negde oko nas. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.
Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi kolega Neđa Jovanović me pomenuo upravo u ovom delu koji je sada predsednica Gojković govorila i sa čijim se izlaganjem u potpunosti slažem.

Nesrazmera, ali kolega, kada ste rekli da se neko baškari u vili, a duguje za komunalije i za nekakva bilo kakva dugovanja i naravno da mu se treba prodati ta vila, ali interesantno je, i evo, sada bih voleo da mi ministarka kaže, pa molim samo za malo pažnje. Ako ste pogledali, a voleo bih, ne znam koliko je narodnih poslanika, malopre dolazeći u ovu salu sam gledao statistički da se pogleda, neko je pomenuo i taj broj kod 750, mislim, nekretnina koliko je ukupno prodato. Ljudi, 80% toga su stanovi i to su stanovi do 70 kvadrata. I to je ono što sam malopre rekao zašto se zalažem, da ako imate četvoročlanu porodicu, koja ima stan od 60 kvadrata, bez obzira i da li je nosilac porodice bio preduzetnik, pa je ovako ili onako ostao dužan prevarom ili nebitno na koji način, država ne sme omogućiti da mu se prodaje stan koji je jedina stambena jedinica.

O tome sam govorio. Verujte mi, pogledajte statističke, ja tamo ni jednu vilu sa bazenom nisam video i to je osnovni problem i zbog toga se potpuno slažem sa koleginicom Gojković da je potreban nama ubrzo nov zakon i to je možda najpravičnije rešenje. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Sada pravo na repliku ima gospodin Aleksandar Šešelj. Izvolite, pa Neđo Jovanović.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pre svega, podatak je 3.736 stambenih jedinica, tj. nekretnina samo u 2017. godini i u pravu ste, to su uglavnom stanovi do 80 kvadrata, dakle, manje stambene jedinice, ne ništa luksuzno, ne ništa ekskluzivno i ne u ekskluzivnim delovima, na primer Beograda.

Niko ovde ne stigmatizuje izvršitelje tj. te ljude zbog tih ljudi. Jednostavno, veliki je problem što se treće lice enormno, bez kontrolisano bogati iz dužničko poverilačkog odnosa i uglavnom na teret onih najsiromašnijih koji zbog objektivnih okolnosti ne mogu da plaćaju svoj dug.

Gospođa Gojković je primetila dobro šta će se desiti ako neko proda stan od 30 kvadrata, a dužan je više od toga. Pa, ne bi me iznenadilo da izvršitelj, pošto on ima svu slobodu, ima sva prava ovde, dođe do zaključka da taj dužnik ima dva bubrega, pa bi mogao jedan da se namiri iz jednog bubrega, što da ne, čovek može da preživi sa jednim bubregom. Nismo mi daleko od takvih rešenja sa pojavom javnih izvršitelja. Imajte to u vidu.

Gospodin Jovanović može da priča o tome, on ima iskustva iz prakse, a i dosledan je pošto je bio javni izvršitelj 2011. godine i tu ne treba ništa da se zameri, ali ovde osnovni problem, ne mislim na vas gospodine Dragane Jovanoviću, mislim na SPS. Dakle, ovde je problem što je zloupotreba pravilo, a ne izuzetak, što je nenormalno bogaćenje na račun najsiromašnijih dužnika pravilo, a ne izuzetak.

Imajte to u vidu i da nastavljanjem ovakve prakse, ne samo što će nam trebati novi zakon, nego nećemo imati mogućnost da ispravimo sve greške i sve te stvari koje su nam napravili javni izvršitelji.