Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Želim da se priključim osudama mojih kolega koje su uputile ka napadima na predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, a pre svega, monstruoznim, strašnim, užasnim, gnusnim pretnjama koje su upućene njegovoj ćerci, Milici i sinu Danilu i Vukanu.

To je jezivo. Ali hoću da pitam onaj deo javnosti u Srbiji koji ćuti, taj manji deo javnosti koji ćuti. Zar ga nije sramota, zar se ne stide da ćute dok se nečijoj ćerci predsednika Republike preti silovanjem, dok se sinu preti ubistvom. Pozivam te nevladine organizacije i razne druge organizacije koje se oglašavaju svakog dana u pojedinim medijima, napadajući SNS, napadajući investicije, predsednika Vučića, poslanike SNS, sve dobronamerne ljude u ovoj zemlji, dali su se setili da i u jednoj sekundi osude napade na predsednikovu porodicu. Da li ih je sramota, u jednoj sekundi što ćute, što mesecima, ne juče samo, nego mesecima i godinama trpe Aleksandar Vučić i njegova porodica najgore moguće pretnje upućivane ka njegovoj porodici, ocu, majci, deci.

To je odgovornost ne samo nas koji se bavimo politikom da ovde izađemo i to osudimo, već svakog čoveka u Srbiji koji se bavi javnim poslom, koji ima pristupa bilo kojoj vrsti medija, ne samo „Tviteru“, elektronskim, nekim drugim, novinskim, da izađe i kaže da je vreme da se zaustavi nasilje u Srbiji, da se zaustave ti pozivi, a to ćemo da zaustavimo ne samo tako što ćemo sankcionisati tog idiota koji je iskoristio „Tviter“, ne da promoviše neku politiku, jer oni politiku nemaju. Nego moramo da sankcionišemo i one ljudi koji su inspiratori toga, oni koji motivišu takve kretene da svakog dana im padne na pamet da sednu za tastaturu i da pišu takve tvitove.

Inspiratori toga moraju da budu procesuirani i osuđeni, kako nasilja u Srbiji ne bi bilo, inače se bojim da ćemo doći u neku mnogo opasniju situaciju nego što su same pretnje sa „Tvitera“. Poruka moja njima i Draganu Đilasu i ostalim ludacima iz tog saveza za silovanje Srbije, dalje prste od dece. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sa ovog mesta, kao predsedavajući u ovom trenutku potpuno pridružujem zahtevima narodnih poslanika Aleksandra Markovića, Vjerice Radete, Ljiljane Malušić, Jelene Žarić Kovačević, Srbislava Filipovića, u njihovom pozivu da reaguju nadležni državni organi. Svakako da jedan ovakav način komunikacije preko društveni mreža i pretnje deci predsednika Republike za mene je jedan najobičniji kukavički čin i ništa drugo.
Ne može to da se ni na koji način ni opravda i ne može da ostane nekažnjeno, te pozivam državne organe da u skladu sa zakonom otkriju ko stoji iza tog profila, privedu pravdi i kazne na način predviđen zakonima koje mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini.
Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovo je, ajde da kažem nastavak ovoga kako smo započeli današnju sednicu i zaista treba svi mi, treba da se fokusiramo pre svega na činjenicu da je ćerka Aleksandra Vučića maloletno dete, da niko od nje i od njenih vršnjaka, njenih školskih drugara ne može sakriti ovo što se pojavilo na „Tviteru“. Treba da se razmišlja o tome kako jedno maloletno dete psihički ovo doživljava? Da li će imati traume? Koliko će to kroz život da je prati, jer nju je napao pedofil. Ovde se ne radi samo o tome šta je neko napisao na „Tviteru“. Radi se o tome da je maloletnu ćerku predsednika države napao pedofil, da ona zbog toga što, neverovatno je i zamisliti šta ona sada kao dete trpi kada je za ovo čula i kada ovo sluša, ali je pitanje kako će reagovati njeni drugari u školi, kakve će posledice imati zbog toga?

Znate ovo je mnogo širi problem od onoga što pokušava na neki način da se predstavi. I zato je ovde najbitnije, mnogo bitnije od naše osude je to da ministar policije angažuje sve snage i da najhitnije ministar policije izađe sa u javnost sa informacijom da je taj pedofil pronađen, uhapšen i predat nadležnim organima. I taj neko može biti suđen samo kao pedofil, ne kao neko piskaralo na „Tviteru“, nego kao pedofil opasan, ne samo za Vučićevu ćerku nego za svaku maloletnu devojčicu koja mu se nađe u blizini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite kolega.

Hvala potpredsedniče.

Ja u ime Socijaldemokratske partije u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije isto osuđujem. Ja nemam neku težu reč da kažem, jer zaista što smo ovih dana doživeli prevazilazi sve granice normalnosti.

Ja se pridružujem svim narodnim poslanicima koji insistiraju da država reaguje. Moram da naglasim i sledeće. Građani Srbije su na izborima 2016. godine ovoj vladajućoj većini dali podršku od skoro 70%. Mi smo dali podršku Vladi, od Vlade, nadležnih ministarstava tražim da rade svoj posao. Tražim da se poštuju zakoni i da oni koji remete, koji čine ove monstruozne stvari zaista imaju posledice.

Želim još nešto da kažem. Znate, mi smo političari, mi smo javne ličnosti, građani Srbije, naš rad, naše postupke ocenjuju na izborima, samo na izborima. Mi čekamo izbore 2020. godine. Budite uvereni da rezultate koje smo postigli da ćemo ih i ovoga puta veoma velikom razlikom pobediti. Zbog toga tražim i insistiram da radimo svoj posao, jer građani Srbije to od nas očekuju. Zato su nam dali poverenje.

Političari zaista treba da jedino odgovaraju pred građanima Srbije koji ih biraju, a da se prestanu crtati mete na svima, a posebno nama iz vladajuće pozicije. Zalažem se da politički prostor bude normalan prostor, da se on više ne zagađuje iz prostog razloga da bi smo mogli imati rezultate i državu Srbiju voditi i ići ovim putem, kao što to čini vladajuća većina, kao što to čini predsednik Aleksandar Vučić. Mi moramo postati normalna evropska država. Za to se zalažemo i borimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite, koleginice.

Hvala puno svim poslanicima i svim poslaničkim grupama koje su danas osudile onaj bezuman čin mržnje i nasilja nad detetom predsednika Republike Srbije. Ovo govorim i kao poslanicima, govorim kao predsednik parlamenta, ali govorim kao predsednik Odbora za prava deteta.

Ono što je zastrašujuće pored onog morbidnog, monstruoznog jezika koji je juče izrečen i onih pretnji koje su izrečene na račun ćerke predsednika Republike Srbije je još gora stvar da je deo našeg društva nastavio da ćuti. Deo našeg društva nije smogao snage juče da osudi ono što se desilo ćerci predsednika države.

Slažem se sa tim da kada mržnja nadvlada razum, onda imamo situacije da uvrede na račun dece, političara, postanu nešto uobičajeno. Mi se nalazimo u situaciji da se naše društvo polako zbog svih morbidnih poruka koje se u poslednje vreme upućuju na račun predsednika države, nekako navikava na to da je normalno ako kritikuješ, mrziš predsednika države i političare iz političkih stranaka vladajuće većine, da je nekako normalno da onda pretiš i njihovoj rodbini ili da pretiš njihovoj deci.

U ovoj državi je pre 30 godina usvojena Deklaracija UN o pravima deteta. Ova država treba da bude ponosna što je jedna od prvih u svetu koja je ratifikovala ovu konvenciju.

Ono sigurno što smo uradili prvi u svetu, to je da smo štampali kao država na srpskom, u ono vreme, i na hrvatskom, u ono vreme, odnosno ćirilicom i latiničnim pismom, tu Deklaraciju UN o pravima deteta. Znači, prvi u svetu u ono vreme. Od tada je prošlo samo 30 godina, da bi se mi danas suočavali sa mržnjom usmerenom ka deci, koja su kriva i koja su meta napada i najmonstruoznijih pretnji silovanjima, ubistvima, mučenjima, maltretiranjima, samo zato što su im mama ili tata političari i samo zato što je maloj Milici otac predsednik Republike Srbije.

Treba da bude sramota svakog ko ne oseća nelagodu, u najmanju ruku nelagodu, kada je bio u situaciji juče da pročita ono što je nekakav monstrum uputio ćerci Aleksandra Vučića.

Ako danas mogu da ćute, onda to mnogo govori o njima, a ne o nama i ne o Aleksandru Vučiću i ne o njegovoj deci.

Zaista moramo jednom da podvučemo crtu i da kažemo – dosta je bilo. Ovo nema nikakve veze sa politikom. Ovo više nema nikakve veze sa našim političkim različitostima. Ovo je rat između normalne, zdravorazumske Srbije sa monstrumima.

U pravu je šef jedne od poslaničkih grupa, koji je govorio pre mene, kada kaže - sve što ima da se kaže o predsedniku države i o svima nama kao političarima, reći će se na izborima. To je do sada bilo jedino merilo, jedino merilo da li neki političar dobro radi svoj posao ili ga ne radi. Drugi načini ne znače demokratiju, drugi načini znače nasilje, nasilje i izraz nemoći onih koji ne mogu da dobiju poverenje građana Srbije da vode državu Srbiju.

Naravno da treba svi da podržimo i MUP i sve druge i bezbednosne organizacije, agencije, i pravosuđe, i svi da iznađu ko stoji iza te poruke, znači, da nađemo ko je pojedinac koji stoji iza te poruke koju je napisao, ali i da malo dublje analiziramo šta iza toga stoji.

Svaki drugi, treći dan mi nešto osuđujemo i idemo u drugi dan gde se još nešto gore pojavi. Onda idemo u treći dan i ne znam šta dalje da se čeka.

Zaista, ako neko nije osudio, a ne mislim samo na političare, nego čitavo društvo, ono što se desilo juče maloletnom detetu predsednika Republike Srbije, onda mi treba da osudimo takve i te, i organizacije i one kojima je to posao da urade, pa, ne plašim se da kažem, i određene političare. Jer, šta dalje sa njima treba da razgovaramo ako ne mogu da stanu iza osude nad bljutavštinama, nad morbidarijama koje smo juče pročitali i čuli, a koje su upućene maloletnoj devojčici?

Ubeđena sam da, ministar unutrašnjih poslova je juče i rekao da su na tragu i da znaju ko je počinilac, pa ćemo razgovarati i o tome kada budemo videli ko je to, sa kojim namerama upućuje ovakve poruke jednom detetu, ali spremni smo da razgovaramo o tome na nekim od zasedanja, dakle, kako danas izgleda javna slika Srbije u pojedinim medijima. Društvene mrežu su postale mediji i to jako uticajni, i kako mi kao parlament, a svi parlamenti sveta se bore protiv negativnosti koje društvene mreže nose sa sobom. Nije to nikakva cenzura boriti se protiv kriminala, protiv manijaka, protiv siledžija, protiv prostaka, nije nikakva cenzura. Znači, moramo kao parlament da nađemo odgovor kako zajednički da se suprotstavimo onome što se dešava iz dana u dan.

Završiću svoj govor. Politička borba u Srbiji nikada do sada nije bila maltretiranje nečije dece. Znamo da se to dešavalo 2000. godine, ali 2019. godine na udaru predsednik Republike Srbije i njegova deca, svakodnevno, svakodnevno, sa sve gorim i gorim porukama, pretnjama i ne znam šta sve sledi iza toga.

Mi kao društvo moramo da nađemo odgovor na to kako danas izgleda deo našeg društva. A, na izborima ne sumnjam da će građani Srbije prepoznati i ponovo glasati i za Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i za SNS i za sve naše koalicione partnere, kao i za sve normalne i razumne političke opcije, a da će svojim ne glasanjem, ne glasanjem za…

Nažalost, stigla je još jedna preteća poruka, što znači da u pravo vreme ovde govorimo o tome da su Aleksandru Vučiću stigle od istog tviteraša za kojim se vrši potraga i da mu je on uputio rečenicu pretnje i psovke i kletve, da želi da mu se seme i pleme zatre.

Znači, ovo što se dešava danas u našem društvu je višestruko opasno. Mi se više ne bavimo zakonima, mi se više ne bavimo pozitivnim stvarima, mi se više ne bavimo dobrom decom koja donose u ovu državu medalje iz različitih oblasti, mi se više ne bavimo umetnicima koji daju doprinos našoj kulturi. Mi se samo bavimo kao društvo lažnim vestima, uvredama i pretnjama na račun jednog čoveka i, što je još gore, on svaki dan govori da je on spreman na to zato što je predsednik države, iako ja smatram da on ne treba nikada da bude spreman na uvrede, na pretnje, na psovke, nego samo na politički dijalog.

Naježila sam se, da neko smatra da je normalna komunikacija sa predsednikom države i sa bilo kojim političarem u našoj državi tako što će vršiti pritisak na njega svakodnevno, zato što će pretiti njegovoj deci.

Znači, vreme je da zajednički, bez obzira na političke različitosti, to se danas i desilo u parlamentu, vašim diskusijama, kažemo – dosta je bilo i stop nasilju nad decom političara, posebno na deci predsednika Republike Srbije, jer je u poslednje vreme samo njegova porodica meta ovih groznih, morbidnih pretnji i poruka. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pre svega, poštovani građani Srbije, politika Saveza za Srbiju se sastoji od vređanja i nasilja. Ničeg drugog u njihovoj politici nema. Najstrašnije je kad vređaju građane Srbije. I insistiramo da se i Živković i Đilas i Jeremić i Obradović izvine svim građanima Srbije koji imaju drugačije mišljenje od njihovog za sve uvrede koje im konstantno upućuju.

Pitam se da li igde u Evropi postoji zemlja u kojoj opozicija, osim što vodi kampanju uvreda i nasilja, vređa građane zato što ne glasaju za njih i ne da im da ponovo pljačkaju državne resurse?

Ovim činom vređanja dece predsednika Republike dotakli su dno i mi to više ne možemo tolerisati. Pozivamo institucije da reaguju, jer ove stvari su odmakle predaleko. Ovakve stvari su monstruozne. Maloletnoj devojčici nametnuti takav teret samo zato što je ćerka predsednika Republike je najsuroviji čin koji je Savez za Srbiju do sada pokazao. Ako ovako vode politiku, preteći maloletnoj deci, treba da se povuku iz političkog života i posvete sopstvenom preispitivanju. Zahvaljujem.