Pre svega, ovde je najveća potražnja stanova kada je u pitanju Grad Beograd. Obavešteni smo još prošle godine od strane predsednika Vlade da je 19.000 zainteresovanih za kupovinu stanova na ovaj način. Svega osam hiljada stanova treba da se radi u ovoj predviđenoj fazi, preko osam hiljada stanova u prvoj fazi koju predviđa Vlada Srbije.
Šta je tu suština? Suština je da finansijska sredstva se obezbeđuju u vidu kredita i nije to poklon, kao što smo mi upozoravali, nije to socijalna kategorija u punom smislu reči, već je to kreditna zaduženost kod Poštanske štedionice, a danas-sutra možda da se pojavi neka poslovna banka.
Evo vam na primeru grada Beograda. Stan od 60 kvadrata, onaj ko se odluči na kupovinu te kvadrature, imaće mesečnu obavezu u visini od 118 evra. Taj stan bi po ceni prodaje trebalo da košta 33.000. Zašto? Zato što je 500 evra cena kvadratnog metra plus PDV, to je 550 evra, to je ukupno 60 kvadrata puta 550, to je 33.000 evra.
Kada mesečnu ratu pomnožite sa 12 meseci i 30 godina, pošto je na 30 godina hipotekarna prodaja, onda vam to izađe 42.480 evra. Banka profitira 9.480 evra po stanu od 60 kvadrata. U strukturi od 8.000 stanova, pretpostavimo da je to 2.000 stanova od 60 kvadrata. Uzimamo neki minimum. To nisu zanemarljiva sredstva koja treba da ostvari neka banka.
Ima i druga varijanta, kada se uzima dinarski kredit, tu je kamata mnogo veća, ne toliko drastično, ali kada uzmete u dinarima, to je 17.000 za stan od 60 kvadrata. Sedamnaest hiljada je mesečna rata, puta 12 meseci i puta 30 godina, to vam je 6.420.000 dinara po kursu koji se nadamo da će biti stabilan i za 30 godina, jer čuli smo obećanje da će biti stabilan, to je 54.406,7 evra.
Kada pogledamo, tu je mnogo veća razlika u korist banke, to je 21.406 evra u periodu od 30 godina, puta 2.000 stanova, kao što smo naveli primer, mada je struktura stanova od 60 kvadrata mnogo zastupljenija u ovih ukupnih preko 8.000 stanova. Tako da je to jasna računica da ovde nije u pitanju poklon. Ovde je u pitanju uloga države, odnosno konkretno Vlade koja će obezbediti konkretno u Beogradu, za početak kod te velike krivine. To je zemljište koje je nekada pripadalo institutu, odnosno zavodu i to zemljište se uzima za ove potrebe, samo nije, gospodo, to da se uzme džabe, to mora da se nadoknadi negde. To pripada gradu Beogradu. Grad Beograd, dato mu je na raspolaganje, treba da obezbedi infrastrukturu i to mora da se plati. Nema nigde da može da ostane neplaćeno. Banka ovde izlazi kao krajnji dobitnik.
Ako neko misli da je ovo minimum dobiti, grdno se varate. Ukupna dobit za prošlu godinu, pogledajte u izveštaju NBS, poslovnih banaka u Srbiji je oko 500.000.000. Ovde za 30 godina značajna sredstva ostvaruje banka. Svaka banka poslovna, ne svaka, ali većina će biti zainteresovana da uđe u ovaj projekat. To je suština. Biće povećan broj onih koji su zainteresovani u Beogradu.
E sad, ovde u izmeni i dopuni zakona predviđa se da pripadnici ostalih snaga bezbednosti mogu da kupe stan ako imaju prijavu boravišta u Beogradu. Zašto ljude ograničavati sa prijavom boravišta? Ako rade u Beogradu, pa naravno da su zainteresovani da kupe stan u Beogradu. Malopre smo slušali, zašto ostale pripadnike bezbednosti diskriminisati u odnosu na onaj deo koji ima pravo samom činjenicom što radi u Beogradu?
Zašto mi navodimo ove precizne cifre? Zapitajte se, gospodo, da li onaj ko uživa invalidsku penziju može u narednih 30 godina da otplaćuje ove rate? Stan je pod hipotekom, u slučaju da ne izmiruje redovno svoje obaveze, stan se uzima, uzima ga banka, jer je hipoteka od strane banke postavljena na ovaj stan. Sto osamnaest evra je prihvatljivo, ali vas ponovo podsećam na nešto – i s početka 2000. godine i 300 i 500 evra je bilo prihvatljivo za bračne parove, čak i krediti u švajcarcima su bili prihvatljivi. Videli ste kako se to brzo promeni. Odjednom od onoga što je prihvatljivo, što je povoljno, pretvori se u nešto što je noćna mora postalo za mnoge građane Srbije. Juče smo, između ostalog, vodili tu raspravu. Tako da treba građani da se informišu šta je suština čitavog ovog projekta.
Ideja je dobra, cilj je dobar. Srpski radikali podržavaju ovakve ideje, ali se mora jasno i glasno reći šta podrazumeva realizacija ovakve jedne ideje – podrazumeva praćenje jedne poslovne banke. Zato vas mi ponovo podsećamo – imamo velike sisteme u Srbiji, koji se zovu „Elektroprivreda“, koji se zovu „Telekom“ i koji se zovu „Dunav osiguranje“. Finansijski imaju potencijale, mogu da nađu svoje interese u ovome po mnogo povoljnijim uslovima. Nemojte da budete sigurni da će za 30 godina ljudi moći baš da servisiraju, pogotovo kada je u pitanju ovaj devizni deo otplate, odnosno devizni deo obaveza.
Možda ovaj kredit koji je u dinarima, tumačeći sve ovo zasnovano na stabilnosti dinara, a to je relativno, relativna je ta stabilnost dinara, to vi znate, ne zavisi samo od Srbije, to zavisi od niza spoljnih faktora kakav će kurs biti i kakav će odnos biti dinara i evra ili dinara i dolara. Tako da, mora se ljudima reći da je ipak to nije, na prvi pogled kako se čini, toliko povoljno i toliko izvesno. Ima tu dosta stvari o kojima ljudi trebaju da razmišljaju.
Uzeli smo primer Beograda, iz prostog razloga zato što je najveća zainteresovanost, a ništa nije bolja situacija i kada su u pitanju drugi gradovi. I drugi gradovi, kada izračunate kolika je mesečna rata, kada to pretvorite u period od 30 godina, značajna su to sredstva, pre svega koja zarađuje banka, a drugo, i sredstva koja će izdvajati, pogotovo ova socijalno ugrožena kategorija. Sama činjenica da su penzioneri, još invalidski, podrazumeva veliku neizvesnost u platežnoj moći tih ljudi.